Индијски математичар Брамагупта усудио се да 628. године п.н.е. погледа у празнину и да у њој види нешто – нови број! Упознајте нулу, коју ни Вавилонци ни Маје, проналазачи цифара, нису препознавали као број

Текст: Марија Николић

Људима је било потребно веома много времена да схвате да је ништа заправо нешто. Ни Вавилонци ни Маје, проналазачи цифара, нису препознавали нулу као број. Стари Грци такође нису много марили за нешто што не може бити описано геометријским обликом.

Индијски математичар Брамагупта усудио се да 628. године п.н.е. погледа у празнину и да у њој види нешто – нови број! Брамагупта jе написао прва правила употребе броја нула, где сугерише да је збир две нуле заправо нула, да је збир нуле и неког позитивног броја увек позитиван број, као и много других правила која се у математици и даље поштују.

Арапским математичарима дугујемо захвалност јер су ово сазнање сачували и пренели даље у Европу.

Леонардо из Пизе, у математичкој историји запамћен као Фибоначи, представио је 1202. године сасвим нови поглед на бројеве. У књизи Либер Абаци, чије име значи „Књига о рачунању“, увео је нови децимални систем записивања бројева. А поред девет арапских цифара, 1, 2… 9, у математику се тада ушуњала и десета – нула, која је означена кружићем 0.

Илустрација „Нула“ је, заједно са још 23 друга броја, представљена на изложби током ЦПН манифестације „Мај месец математике“, која траје од 12. до 30. маја у Галерији науке и технике САНУ. Серија „Бројеви“ на Елементаријуму прати садржај истоимене ЦПН публикације, објављене поводом „Маја месеца математике“.  

Истражите више о изложби ”Бројеви”.

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви