Do sada je u najrazličitijim delovima naše planete pronađeno na desetine hiljada meteorita. S obzirom na toliki broj i učestalost, ne čudi što nisu padali samo u pustinje i na planine već su udarali i u ljude i životinje
Tekst: M. Vidić
Kanadski istraživači veruju da su na zapadnom Arktiku otkrili gigantski krater širok 25 kilometara koji je nastao tako što je na to mesto pao veliki meteorit.
Prvi put ovo ogromno udubljenje u zemlji primećeno je pre 2 godine kada je grupa naučnika sprovodila geološka istraživanja na ostrvu Viktorija.
“Šansa da pronađemo nove dokaze o udaru meteorita pruža se jednom u životu. Možete da zamislite koliko smo uzbuđeni što smo baš mi ti srećnici”, potvrdili su ovi naučnici iz Kanadskog centra za geološka istraživanja.
Ovih dana oni su priveli kraju svoja istraživanja ovog pronalaska i objavili rezultate: krater je između 130 i 350 miliona godina star. Prečnik od 25 kilometara svrstava ga među zaista velike, ali daleko od toga da je rekorder.
Naime, do sada je u najrazličitijim delovima naše planete pronađeno na desetine hiljada meteorita.
S obzirom na toliki broj i učestalost, ne čudi što nisu padali samo u pustinje i na planine već su udarali i u ljude i životinje. U novijoj istoriji zabeleženo je da je 30. novembra 1954. u američkoj državi Alabama takozvani Hodžis meteorit, težak četiri kilograma, proleteo kroz krov kuće i upao u dnevnu sobu Ane Hodžis gde je udario najpre u radio aparat, pa onda u nju i povredio je.
Osim samih meteorita, dokazi o njihovom padu na zemlju su i krateri koje su pravili pri udaru, kao ovaj novootkriveni na Arktiku. Na primer, u Južnoj Australiji pronađen je krater prečnika 90 kilometara, a još veći, prečnika 180 kilometara otkriven je na obali Jukatana. Još jedan od 100 kilometara nalazi se u Kvebeku. Ubedljivo najveći, Vredeford krater, nalazi se u Južnoj Africi i prečnika je 300 kilometara. Meteorit koji je pao na to mesto bio je širine, kako se pretpostavlja, oko deset kilometara.
Meteor je, inače, samo naziv za svetlosnu pojavu na nebu, dok su meteoriti nešto konkretno, ono što je palo dole – mali astronomski objekti koji su završili na Zemlji, a pronađeni su i na Mesecu i Marsu.
Meteorska kiša koja nas očekuje narednih dana, a najvidljivija će biti u noći između nedelje i ponedeljka, 12. i 13. avgusta, jedan je od najvećih i najupadljivijih rojeva meteora, a astronomi ga nazivaju Perseida. Verovalo se i da ova pojava na nebu simbolizuje suze Svetog Lavrentija koji je mučen 10. avgusta 258. godine u vreme najgušćeg roja meteora. Kada je mesec mlad i ako se nebo posmatra daleko od svetlost grada, moguće je tokom sat vremena videti oko 50 meteora, tj. ”zvezda padalica”, kako se oni često nazivaju.
Evo koji su najveći meteoriti pronađeni na Zemlji:
Kejp Jork meteorit
Kejp Jork meteorit nazvan je po mestu na Grenlandu na kom je otkriven. Ovo je jedan od najvećih meteora od gvožđa, a na tlo Zemlje pao je pre oko 10.000 godina. Pretpostavlja se da se tada dogodila meteorska kiša, a na zemlji je pronađeno osam delova, od kojih najveći teži 31 tonu.
Vilamet meteorit
Vilamet meteorit je najveći pronađen u Sjedinjenim Američkim Državama i šesti najveći na svetu. Izložen je u Američkom muzeju nacionalne istorije. Težak je oko 15,5 tona. Oko 91 odsto meteorita čini gvožđe, a 7,62 odsto nikal. Njegove dimenzije su 3,05 x 1,98 x 1,3 metra.
Hoba meteorit
Hoba meteorit pronađen u Namibiji, najveći je meteorit otkriven na Zemlji. Mada zbog velike mase i dimenzija (2,7 x 2,7 x 0,9 metara) nije pomeran s mesta gde je pronađen, niti mu je izmerena masa, procenjuje se da teži oko 60 tona. Pretpostavlja se da je na površini Zemlje već 80.000 godina.
Kampo del Kielo
Kampo del Kielo je grupa meteorita pronađenih u Argentini, severozapadno od Buenos Ajresa, ukupne težine veće od 100 tona. Krateri koje su napravili pri padu pre oko 4000-5000 godina zauzimaju površinu od 3 x 20 kilometara, i ima ih najmanje 26. Najveći meteorit teži 37 tona.
Čiklub
Čiklub krater, jedan od najvećih na svetu, star je 65 miliona godina, i nastao je kada je na to mesto pao ogroman meteorit, napravio rupu prečnika 180 kilometara, i kako mnogi naučnici smatraju, izazvao masovno izumiranje dinosaurusa. Bolid koji je tu udario bio je prečnika najmanje deset kilometara.