До сада jе у наjразличитиjим деловима наше планете пронађено на десетине хиљада метеорита. С обзиром на толики броj и учесталост, не чуди што нису падали само у пустиње и на планине већ су ударали и у људе и животиње

Текст: М. Видић

Канадски истраживачи веруjу да су на западном Арктику открили гигантски кратер широк 25 километара коjи jе настао тако што jе на то место пао велики метеорит.

Први пут ово огромно удубљење у земљи примећено jе пре 2 године када jе група научника спроводила геолошка истраживања на  острву Викториjа.

“Шанса да пронађемо нове доказе о удару метеорита пружа се jедном у животу. Можете да замислите колико смо узбуђени што смо баш ми ти срећници”, потврдили су ови научници из Канадског центра за геолошка истраживања.

Ових дана они су привели краjу своjа истраживања овог проналаска и обjавили резултате: кратер jе између 130 и 350 милиона година стар. Пречник од 25 километара сврстава га међу заиста велике, али далеко од тога да jе рекордер.

Наиме, до сада jе у наjразличитиjим деловима наше планете пронађено на десетине хиљада метеорита.

С обзиром на толики броj и учесталост, не чуди што нису падали само у пустиње и на планине већ су ударали и у људе и животиње. У новиjоj историjи забележено jе да jе 30. новембра 1954. у америчкоj држави Алабама такозвани Хоџис метеорит, тежак четири килограма, пролетео кроз кров куће и упао у дневну собу Ане Хоџис где jе ударио наjпре у радио апарат, па онда у њу и повредио jе.

Осим самих метеорита, докази о њиховом паду на земљу су и кратери коjе су правили при удару, као овај новооткривени на Арктику. На пример, у Jужноj Аустралиjи пронађен jе кратер пречника 90 километара, а jош већи, пречника 180 километара откривен jе на обали Jукатана. Jош jедан од 100 километара налази се у Квебеку. Убедљиво наjвећи, Вредефорд кратер, налази се у Jужноj Африци и пречника jе 300 километара. Метеорит коjи jе пао на то место био jе ширине, како се претпоставља, око десет километара.

Метеор jе, иначе, само назив за светлосну поjаву на небу, док су метеорити нешто конкретно, оно што jе пало доле – мали астрономски обjекти коjи су завршили на Земљи, а пронађени су и на Месецу и Марсу. 

Метеорска киша која нас очекује наредних дана, а највидљивија ће бити у ноћи између недеље и понедељка, 12. и 13. августа, један је од највећих и најупадљивијих ројева метеора, а астрономи га називају Персеида. Веровало се и да ова појава на небу симболизује сузе Светог Лаврентија који је мучен 10. августа 258. године у време најгушћег роја метеора. Када је месец млад и ако се небо посматра далеко од светлост града, могуће је током сат времена видети око 50 метеора, тј. ”звезда падалица”, како се они често називају. 

 

Ево који су највећи метеорити пронађени на Земљи:

Кеjп Jорк метеорит

Кеjп Jорк метеорит назван jе по месту на Гренланду на ком jе откривен. Ово jе jедан од наjвећих метеора од гвожђа, а на тло Земље пао jе пре око 10.000 година. Претпоставља се да се тада догодила метеорска киша, а на земљи jе пронађено осам делова, од коjих наjвећи тежи 31 тону.

Виламет метеорит

Виламет метеорит jе наjвећи пронађен у Сjедињеним Америчким Државама и шести наjвећи на свету. Изложен jе у Америчком музеjу националне историjе. Тежак jе око 15,5 тона. Око 91 одсто метеорита чини гвожђе, а 7,62 одсто никал. Његове димензиjе су 3,05 x 1,98 x 1,3 метра.

 

Хоба метеорит

Хоба метеорит пронађен у Намибиjи, наjвећи jе метеорит откривен на Земљи. Мада због велике масе и димензиjа (2,7 x 2,7 x 0,9 метара) ниjе померан с места где jе пронађен, нити му jе измерена маса, процењуjе се да тежи око 60 тона. Претпоставља се да jе на површини Земље већ 80.000 година.

Кампо дел Киело

Кампо дел Киело jе група метеорита пронађених у Аргентини, северозападно од Буенос Аjреса, укупне тежине веће од 100 тона. Кратери коjе су направили при паду пре око 4000-5000 година заузимаjу површину од 3 x 20 километара, и има их наjмање 26. Наjвећи метеорит тежи 37 тона.

Чиклуб

Чиклуб кратер, jедан од наjвећих на свету, стар jе 65 милиона година, и настао jе када jе на то место пао огроман метеорит, направио рупу пречника 180 километара, и како многи научници сматраjу, изазвао масовно изумирање диносауруса. Болид коjи jе ту ударио био jе пречника наjмање десет километара.

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви