ЛЕГЕНДАРИЈУМ

Господар језика

Најзначајнији аутор епске фантастике свих времена, креатор Хобита и Господара прстенова, као лингвиста је створио и 15 језика који нису само средство за приповедање, већ живи хероји

Текст: Борис Клобучар

Како створити читав свет на папиру? Не говорим о једном граду, неколико предивних бескрајних предела, једној величанственој цивилизацији. Говорим о огромним пространствима, народима, различитим свесним бићима. Њиховим културама и историји. Међусобном разумевању и нетрпељивости. О читавим митологијама које су сковали како би, попут нас, лакше себи објаснили непознате природне појаве. Како? Џон Роналд Руел Толкин је знао. Читава историја, митологија, све авантуре које ће уследити, ратови, љубави, наука и магија почињу са – језиком.

Толкинову љубав према језицима усадила му је мајка, која га је школовала код куће. Са четири године је већ умео да чита, а недуго затим и да пише. Од мајке је научио основе латинског, француског и немачког језика, а до краја школовања знао је стари велшки, фински и стари нордијски. Једна од ствари (само једна од многих) које овог писца, песника и филолога чине фантастичним и јединственим јесу његови језици.

Конструисање измишљених језика, glossopoeia (термин који је касније сам Толкин увео) био је његов хоби. Прве своје конструисане језике (Animalic и Nevbosh) започео је са 13 година, а развијао их  је до краја живота. Како је у једном од својих писама наговестио, језик није нешто што је једноставно средство којим ће се испричати прича о Средњој земљи. Средња земља је дом за све језике који се тамо говоре. За Толкина, језик је почетак једне културе, а не њен производ.

Можда најпознатији језици у читавом Толкиновом универзуму су квенијски (Quenya)  и синдарински (Sindarin), оба језика вилењака. Ова два су уједно и најразвијенији од свих Tолкинових језика. Оба имају (скоро) комплетну граматику, морфологију, фонологију и све остало што одликује развијен језик једног народа. Референце на квенијски и синдарински се појављују у скоро свим Толкиновим делима о Средњој земљи, и развијали су се паралелно са књигама, па су тако до Господара прстенова и један и други језик већ имали комплетан и складан скуп правила.  

Толкинова велика „језичка љубав“ био је фински. У једном од есеја упоредио је откривање граматике финског језика са „проналажењем винског подрума препуног боца фантастичног вина каквог никада нисте пробали“. Овај језик га је опио и по узору на њега настао је можда најзаступљенији толкинов изум у његовој митологији – квенијски језик, језик високих вилењака (или Елдара, како се називају у Силмарилиону). Толкин га је са великом пажњом и детаљима осмишљавао годинама, да би на крају од њега настао најкомплетнији измишљени језик. Чак је имао целокупну граматику, која нажалост није у потпуности сачувана.

Према историји Средње земље, овај језик корене вуче од старог кведијског (Primitive Quendian), првог језика који су вилењаци говорили. Након велике поделе, квенијски језик је постао језик елдара, који су напустили Средњу земљу и кренули путем Елдмара (Elvenhome). Једна група елдара се касније вратила у Средњу земљу где су се сусрели са сивим вилењацима и прихватили њихов језик – синдарински, па је квенијски остао језик који говори мали број вилењака и углавном се користи у обредима или песмама. Пише се на тенгвару, писму Средње земље, којим се иначе може писати и синдарински, али и енглески, немачки, француски и многи други језици.

Синдрарински је такозвани језик сивих вилењака, оних који су ретко путовали. Много се мењао кроз историју, слично језику људи, а говори га велики број вилењака. Реч синдарин је квенијског порекла, као и сам језик и означава сиво-вилењачки. Толкин је овај језик конструисао по узору на стари келтски и велшки.

У својим есејима је често писао како је велшки језик много лепши и пријатнији уху него енглески, и како је препун мелодичних и питких речи. Рад на синдаринском језику, или тада „вилењачком“, како га је називао у писмима својој вољеној Едити, почео је 1915. у јеку Великог рата у ком је учествовао, а на њему је радио скоро до краја живота. 

Толкин је током живота написао преко 15 језика, које је искористио у својој митологији. Један од њих је вестрон, или обичан говор, преведен на енглески, а његови трагови најбоље се могу видети у именима градова и ликова у свету људи и хобита. Ово је најраспростањенији говор који углавном сви разумеју у Средњој земљи.

Куздул је језик патуљака, који је Толкин написао врло једноставно и који не садржи много речи. Настао је по узору на старе језике људи (из којих се развио и вестрон), а говоре га само патуљци. У Силмарилиону се помиње да Ауле, творац патуљака, учи своје потомке језику који је припремио само за њих, а Толкин је као узор имао хебрејски језик. Поред њих написао је и црни говор, говор ента и многе друге, који нису били толико комплетни као што су језици вилењака или људи.

И тако је Толкин створио свет. Свет где језик није само средство којим ће се испричати прича, већ њен живи херој. Језике које данас можемо научити и говорити. Отворио је врата епске фантастике и утабао пут стотинама писаца прича о мачевима и магији. Од Толкина до данас настало је много вештачких језика. Можда најпопуларнији пример је ТВ серија Игра престола (која се снима по сјајном серијалу књига Песме леда и ватре Џ.Р.Р. Мартина), чији су продуценти расписали конкурс, и добро платили, за конструисање комплетног дортрачког језика само за потребе овог серијала. 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs