Kultura nauke

Džez simfonija svemira

U novom tekstu Darka Donevskog otkrijte nit koja povezuje virtuoznost poznatog džez muzičara Đanga Rajnharta i proučavanje kompleksnosti svemira

Tekst: Darko Donevski

U tehnološkoj eri dnevni protok informacija je toliko velik da ljudska pažnja jedva može da se održi dovoljno dugo da istraži pozadinu i suštinu aktuelnih fenomena. Može li se u takvom svetu kvalitet i dubina ideje negovati čak i kad ushićenost široke publike splasne? Današnjica možda nema pandan euforiji koja je pratila Bitlse i Rolingstonse, ali sasvim tiho nauka i umetnost počinju da bivaju povezane jednim neobičnim imenom – Đango.

Druga decenija ovog milenijuma donela nam je divnu filmsku priču u režiji Kventina Tarantina. Django Unchained, svojevrsni omaž čuvenom špageti vesternu Đango, snimljenom šezdesetih godina u Italiji, ponovo je u svet modernih filmova doneo klasičnu priču o ljudskim traganjima za slobodom i dragim ljudima. Radnja oba filma je smeštena na Divljem zapadu krajem 19. veka, a sam Đango, kao izmišljeni filmski lik, pojavio se više od 30 puta u raznim filmovima sa sličnom temom.

Iako se lakonski može zaključiti da je to ime sinonim za osvetu (u oba, najpoznatija filma o Đangu osveta je jedna od vodećih linija radnje), stvari postaju sasvim drugačije ako fenomenu Đango pridodamo još nekoliko važnih činilaca: jednostavnost izraza, virtuoznost, slobodu, a pre svih osobu od koje je sve započelo – Žana Đanga Rajnharta, jednog od najoriginalnijih džez muzičara 20. veka.

Đango: sinonim za virtuoznost

Većina današnjih gitarista zna ko je bio Đango Rajnhart (1910–1953). Mnogi proučavaju njegov jedinstveni stil sviranja džez gitare, delom zbog činjenice da je u to vreme (kraj tridesetih godina prošlog veka) bio vrlo inovativan, delom i zbog toga što je u sviranju koristio samo tri prsta, usled paralize koju je zadobio nakon teške nesreće u požaru.

Ipak, to nije smetalo Rajnhartu da uz emociju svojstvenu uličnim romskim muzičarima (Đango je bio jedan od njih, odrastao je po čergarskim kampovima blizu Pariza) dostigne nivo virtuoznosti i jasne putanje ka otvorenoj kreativnoj formi, što će poslužiti kao uzor kasnijim generacijama – ne samo džez muzičarima, već i rediteljima, piscima, pa čak i kompjuterskim programerima.

Dugo godina nakon prerane smrti 1953. godine, Đango je bio prilično zaboravljen kao umetnik – nove tendencije su se smenjivale velikom brzinom, mladi su dobijali nove muzičke heroje postajući sve više svesni da je muzika dostupna svima, a ne samo odabranim posetiocima teatara i hotela. Kada se stišala bura oko Bitlmanije, a kasnije i hipi pokreta i svega što ga je pratilo, muzika Đanga Rajnharta počela je da dobija svoje nove poklonike.

Đangov dugogodišnji verni saradnik, violinista Stefan Grapeli, okupio je ekipu svirača sa ciljem da obnove sećanje na Đanga. Ono što možemo da naučimo posmatrajući život i stvaralaštvo Đanga Rejnharda jesu virtuoznost, ali i budnost, sveprisutnost čula za spoljašnji svet i ljude u njemu. Uostalom, značenje reči Đango na jeziku Roma je „budan sam“. Sve što treba da se oseti, osetiće se čulima, i sve što treba da se odsvira, odsviraće se najjednostvanije.

Među ostalim virtuozima koji su poneli njegovo ime, našli su se tako kauboj Đango, ovekovečen nezaboravnom glumom Franka Nera u pomenutom, originalnom vesternu Serđa Korbucija, ali i čudni Filipinac Đango Bustamante, virtuoz sa bilijarskim štapom i višestruki svetski šampion ove igre.

U modernom naučnom radu gde se velike baze podataka svakodnevno analiziraju, preplavljenost komplikovanim tehnikama često nas dovodi do toga da ne vidimo suštinu samog otkrića i njen fizički smisao. Ono što je Đango Rajnhart uradio sa džez gitarom u muzici, potrebno je danas uraditi u nauci. Pojednostaviti put otkrića za pristižuće okeane podataka dobijenih velikim teleskopima, detektorima ili spektrometrima.

Jednostavnost izraza

Astronomija je u velikoj ekpanziji, naročito u tehničkom smislu. Radio-teleskopi su, otkad su otkriveni 1930. godine, načinili pravu malu revoluciju u mogućnostima da bolje istražimo još jednog nedokučivog virtuoza – svemir. Istraživanja na niskim radio-frekvencijama neophodna su u modernoj nauci zbog analize najranije epohe (380 miliona godina nakon Velikog praska) u kojoj su se rodili objekti kakve vidimo u našem univerzumu.

U astronomiji je to doba poznato pod imenom „Epoha rejonizacije“, zbog toga što je neutralni vodonični gas ponovo počeo da se jonizuje i kasnije stvara prve strukture, zvezde i galaskije. Budući najveći i najprecizniji radio interferometar SKA (Square Kilometer Array) činiće teleskopi razdvojeni i po nekoliko hiljada kilometara između Australije i Južne Afrike.

Zamislite, recimo, gigantsku gitaru čije bi žice bile razdvojene hiljadu kilometara. Na sličan način i moderni sistemi povezuju nekoliko hiljada radio antena, pri čemu njihov odziv funkcioniše kao jedan veliki instrument. Novina u tehnologiji je da će vidljivo polje biti mnogo veće od onih koja se trenutno koriste na zemaljskim teleskopima, omogućavajući simultana posmatranja sa mnogo bržom pretragom. Kada bude završena njena izgradnja, SKA će po svojoj razdvojnoj moći prevazići rezoluciju čuvenog Habl teleskopa.

Postoji nekoliko faza koje je potrebno da se realizuju da bi se kompletan plan vezan za SKA teleskop ostvario – počevši od tehničkih detalja, pa do obrade podataka sa teleskopa koji su izabrani da budu “izviđači”, tj. tragači onih delova neba koje će SKA detaljno snimati kada bude potpuno operativan.

Razvoj softvera za tako kompleksan sistem donosi nove rezultate i rešenja, sa ciljem da podaci pre svog finalnog obrađivanja imaju što manje veštačkih artefakta. Takvi artefakti potiču od nesavršenosti konstrukcije antena, razmaka između susednih stanica ili jonosferskih poremećaja koji mogu da promene faze ulaznih talasa i izazovu probleme pri pravljenju preciznih radio mapa. Kao jedno od rešenja tog problema, na naučnoj konferenciji u Amsterdamu prošle godine predstavljen je onlajn radio simulator zasnovan na Đango tehnologiji.

Đangomanija

U svetu programiranja, Đango je naziv za veb platformu napisanu u programskom jeziku Pajton (Python), koja se u poslednje vreme nametnula kao idealna za pravljenje kompleksnih veb-sajtova baziranih na velikim bazama podataka (na primer Instagram, Bitbucket, itd.). Ime je, takođe, dobila po Đangu Rajnhartu.

Ono što je zabavno u celoj priči o onlajn kalibratoru je što je nazvan „Rodrigez“, po imenu još jednog muzičara, Siksta Rodrigeza, američkog kantautora koji je ostavio dubok trag u Južnoj Africi, i o kom je snimljen Oskarom nagrađeni film Searching For Sugar Man).

Sistem onlajn radio teleskopskih simulatora ponudiće vrlo jednostavan način da astronomi dobiju kalibrisane snimke spremne za dalje procesiranje. Dosadašnja praksa je bila takva da su se naučnici prilično mučili za skladištenjem, obradom i kasnijom analizom radio podataka (koji su bili prikupljani uz brzine i do 100 GB/s), dok su kompjuterski kodovi pisani različitim stilovima na različitim jezicima.

Kao i Rejnhard, i Rodrigez je naklonjen traganju za autentičnim folk-zvukom, njegova emocija je ovekovečena u tekstovima koji spajaju lutanja i duh rodnog Detroita, grada u kome provodi čitav život, baš kao što je i Đango bio vezan za Pariz nikada ne pomišljajući da pravi veliku karijeru van Evrope.

Svemir i muzika teže nalaženju jezika koji bi opisao uređeni haos. Možda možemo reći  da će svemir do „očiju“ radio-astronoma, u bliskoj budućnosti, dolaziti sa divnim gitarskim zvucima Đanga Rajnharta. Ako je Bitlmanija bila uzbudljivo doba u odrastanju šezdesetih zbog ljudskog fenomena koji je svoju poruku i muziku direktno delio sa publikom, onda nam Đangomanija donosi jedan novi nivo uzbuđenosti zbog muzike i poruka svemira koje tek treba da reprodukujemo i razumemo.

KULTURA NAUKE

Svakodnevica od pre 1000, 400 ili 100 godina nije bila ista kao danas. Kako i zašto se promenila? Koliko je tome doprinela nauka? Koliko su kreativne ideje, upornost i hrabrost istraživača promenili svet?

Istražite tekstove iz rubrike KULTURA NAUKE.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs