Уколико би бесконачно великој групи мајмуна који куцају насумична слова на тастатури дали бесконачно времена, у једном тренутку би један од њих искуцао сабрана дела Вилијама Шекспира
Текст: Борис Клобучар
До колико умете да бројите? Многи од вас ће рећи ”Па до бесконачно!”, без пуно обзира на то шта бесконачно стварно значи. Не мислите стварно на бесконачно, већ да увек можете додати нови, следећи број у низ који је почео са 1, 2, 3, 4, 5…
Шта је у ствари бесконачно?
У математици постоји пуно примера и дефиниција који користе овај појам и којим се он сам може описати. Бесконачност значи да нешто нема границу, био то математички низ или замишљени универзум. Она је проблем математике исто колико и филозофије или природе.
Бесконачност је први увео грчки филозоф Анаксимандер из времена пре Сократа. Симбол бесконачности који подсећа на „обрнуту осмицу“ написао је математичар Џон Валис у 17. веку, док је описивао дељење области на инфинитезимално мале делове, чија је величина тежила нули.
Шта је заиста бесконачно? Узмимо велику торту коју трба поделити. Торту поделимо на пола. Затим ту половину можемо поделити поново на пола. Па тај део на пола. И тако даље. Теоријски не постоји граница до које можемо делити тору. Можемо ићи у бесконачност.
У школи учимо да је скуп природних бројева (1,2,3,4,5…) такође бесконачан. Ово значи да ма колико велики број из овог скупа одаберемо, увек ће постојати број који је за један већи од њега.
У природи постоји пуно теоријских примера бесконачности. Један до њих је велики прасак. Ако је универзум заиста постао из једне тачке, она би требало да је имала бесконачно велику густину у тренутку експлозије.
Уколико би бесконачно великој групи мајмуна који куцају насумична слова на тастатури дали бесконачно времена, у једном тренутку би један од њих искуцао сабрана дела Вилијама Шекспира. Ма колико вероватноћа за такав догађај била мала, уз бесконачно много времена она се сигурно мора десити.
Зато вас још једном питамо, до колико умете да бројите?