(ВИДЕО) Прошао је још један Сајам књига, након кога је остао ЦПН слоган Три културе. Шта се од 23. до 30. октобра заиста могло видети на штанду Центра?

Наука на Сајму књига

Монтажа и камера: Бојан Живојиновић (Тајмлајн)

(ПРОМОТИВНИ ВИДЕО) Долазите на овогодишњи Сајам књига? У хали 2а вас чека штанд Центра за промоцију науке. Добродошли.

Програм на ЦПН штанду

Монтажа и камера: Бојан Живојиновић (Тајмлајн)

Центар за промоцију науке четврти пут учествује на Међународном сајму књига у Београду, који се од 26. октобра до 2. новембра, по 59. пут, одржава на Београдском сајму.

На штанду у Хали 2ц, на око 200 квадратних метара, ЦПН излаже и представља целокупно научно издаваштво Републике Србије за последњих годину дана, које ове године чини више од 800 разноврсних публикација, часописа, зборника и монографија. 

ЦПН је припремио детаљан каталог свих ових научних издања, четврти по реду, са потпуним пресеком научног издаваштва у протеклој години, који представља корисно полазиште за анализу стања и развоја домаће науке.

Поред стручних публикација, на штанду ЦПН-а ће бити представљена и бројна научнопопуларна издања намењена најширој публици, као и електронска база КОБСОН.

Током трајања Сајма књига, Центар је за посетиоце организовао и разноврстан пратећи програм: дебате, предавања, трибине, представљања различитих научних институција, промоције књига, музички програм и пројекције научнопопуларних филмова.

Истражите више о програму на Сајму

Под сунчевим ветром

Карин Бријон и Делфина Нагацука

„Пре много милијарди година, у хладном свемиру, унутар огромних структура које називамо галаксијама, појавиле су се прве звезде. Међу свим тим галаксијама препознајемо једну спиралног облика. Забачени предео једне од њених грана посебно нас интересује зато што је ту створен Сунчев систем и једини облик живота који за сада познајемо.“

Овим речима почиње Под Сунчевим ветром, књига о Сунцу, његовом настанку и интеракцији са планетом Земљом, ауторки Карин Бријон и Далфине Нагацуке, коју је Центар за промоцију науке, у преводу мр Соње Видојевић, објавио на српском језику. Наиме, ова узбудљива, али сложена тема представљена је живописним илустрацијама и једноставним језиком. Читалац се кроз Млечни пут креће са лакоћом и успут упознаје са новим појмовима из астрономије, а сазнаје и о хемијским процесима који се дешавају унутар Сунца и на његовој површини. Пратећи илустрације, из центра нашег планетарног система, кроз космос се стиже до магнетног поља Земље и ефеката које оно има на нас.

На крају пута, читалац разуме како Сунчев ветар носи наелектрисане „комадиће Сунца“, које у магнетном пољу Земље видимо као аурору бореалис, поларну светлост.

Прве хемичарке у Србији

Љиљана Ристић

Прву диплому на Јестаственично-хемијском одсеку Филозофског факултета стекла је Мирослава Димитријевић 1897, наводи Љиљана Ристић, аутор књиге Прве српске хемичарке, једног од издања којa Центар за промоцију науке објавио у 2012. години.

Ауторка књиге позабавила се академским почецима српских хемичарки на преласку из 19. у 20. век. Од могућности да присуствују предавањима, али не и да дипломирају, па све до првих докторских теза и рада у Министарству, жене у Србији бориле су се за равноправност и право на образовање.

Међу пионирима студенткињама крајем 19. века биле су девојке које су студије хемије похађале на Филозофском или Техничком факултету. Број студенткиња је порастао пошто је 1905. тада Велика школа преиначена у Универзитет, чиме је решено и питање ванредног студирања. Наиме, жене су само на њега и полагале право, али по оснивању Универзитета могле су да приме диплому, а потом и да раде у просвети и лабораторијама што раније није био случај.

По речима Љиљане Ристић, „од краја 19. века па до Другог светског рата дипломе хемичарки и инжењерки хемије стекло је 139 жена из Србије. Од њих 139, 18 је дипломе добило у Француској, четири у Швајцарској, две у Чешкој, једна у Немачкој, а остале у Србији. Девет жена су биле доктори наука. Према броју хемичарки, а поготову према броју докторки наука, Србија је ишла у корак са савременим европским државама које су биле у економском погледу јаче и богатије од Србије, а у образовном и културном смислу на много вишем нивоу.“

Но, српско друштво у то доба ипак није у потпуности омогућавало потпуни развој потенцијала својих надарених академских грађанки. Према подацима које ауторка износи, око половина дипломираних хемичарки се по завршетку студија удавала и посвећивала породици, одричући се потенцијалне каријере у науци.

Смем ли да бројим?

Гинтер Циглер

Књига Смем ли да броjим?, намењена широj публици с намером да jоj приближи „таjанствени“ свет математике, забавно jе и духовито штиво препуно анегдота написано сажетим jезиком, чиме jе, према речима преводиоца Александра Липковског, „аутор приближио свет математике савременом читаоцу, коjи нема ни времена ни стрпљења да чита дубокоумне расправе и дебеле књиге, а математичко знање му ниjе jаче од некадашњег знања образованог читаоца“.

Српско издање књиге обjавио jе Центар за промоциjу науке, у сарадњи са Математичким институтом Српске академиjе наука и уметности и Заводом за уџбенике, поводом манифестациjе М3 („Маj месец математике“), коjа је у Београду и петнаест градова Србиjе одржана од 27. априла до 31. маjа.

Гинтер М. Циглер, рођен у Минхену, студирао jе математику у свом родном граду и на Масачусетском институту технологиjе, а у 31. години jе постао наjмлађи професор на Техничком универзитету у Берлину. Одликован jе „Лаjбницовом наградом“, наjзначаjниjим немачким признањем за истраживање, као и наградом за најбољег комуникатора науке. Као председник Немачког друштва математичара и инициjатор „Године математике“, током 2008. jе у Немачкоj започео велику и шармантну офанзиву у корист своjе струке. Ову офанзиву сада наставља са Слободног универзитета у Берлину.

Рачунам на математику

Марија Видић и Слободан Бубњевић

Прве асоцијације просечног грађанина Србије на математику су цифре и рачунање, али немали број њих помисли и на „нешто лоше“, и математике се нерадо сећа. Неки се одмах присете писменог и контролног рада, неки мисле на сабирање, професора или компликован, тежак предмет.

Ови подаци део су обимног истраживања о ставовима према науци, које су у марту 2012. године спровели Центар за промоцију науке и Филозофски факултет у Београду. Они су били један од повода да ЦПН у сарадњи са Математичким институтом САНУ организује велику националну научнопопуларну манифестацију „Мај месец математике“, која се током читавог маја 2012. одржавала у Београду и још двадесетак градова. Поводом одржавања манифестације М3, највеће и најмасовније акције промоције математике која је досад организована у региону Западног Балкана, издат је и каталог Рачунам на математику, који је на једноставан, пријемчив и визуелно интересантан начин представио неке од познатијих математичких проблема и појмова: број Пи, Галтонову даску, пчелињу геометрију, квадратуру круга, питагорејску хармонију бројева, математику елиптичног билијара и других.

Р.У.Р.

Карел Чапек

Појам робот се први пут јавио у драми чешког писца Карела Чапека Р.У.Р., која је први пута објављена 1920. године. Чапекова драма је стекла светску популарност, а Росумови универзални роботи, од чега је потекла скраћеница Р.У.Р., преведени су на 30 светских језика и играни у бројним позориштима, па приказивани и на филму.

Поводом манифестације „Дани будућности: Роботика“, која је организована током септембра и октобра 2012, Центар за промоцију науке издао ово култно дело којим појам робот у свим светским језицима замењује до тада уобичајеније андроид.

Роботи

Марија Видић, Марија Николић и Слободан Бубњевић

У свету данас има више од 4.500.000 робота. Тај број расте из деценије у деценију онако како аутомати од човека преузимају све више тешких, непријатних или опасних послова. Роботи раде у већини савремених индустријских погона; они су присутни у школама и болницама, у војсци и полицији, у научним лабораторијама. Све више робота ради у домаћинствима – они чисте, уклањају лишће, помажу болесницима.

Да ли ће у будућности свака кућа имати свог робота? Да ли ће уместо људи машине возити аутомобиле и шетати кућне љубимце? Када ће научници и инжењери развити хуманоиде са којима је могуће шетати, трчати, разговарати? Да ли је вештачка интелигенција могућа? Одговор на ова и друга питања налази се у каталогу Роботи, који је поводом манифестације „Дани будућности: Роботика“ у септембру 2012. издао Центар за промоцију науке.

Пише: Сташа Бајац

У петак, 16. децембра, у 10 часова,  у просторијама Центра за промоцију науке, директорка Центра Александра Дрецун званично je предала скоро 900 наслова проректору за међународну сарадњу Универзитета у Приштини проф. др Александру Јовановићу.

Претходних година, надлежна министарствa науке су на сајму књига излагала и представљала сва годишња издања научноистраживачких организација, да би након сајма све изложене књиге поклонила једном од универзитета у Србији. 

Следећи ову добру праксу, Центар за промоцију науке, као настављач излагачке делатности некадашњих ресорних министарстава, сва издања изложена на штанду Центра на Сајму књига 2011. поклонио је Универзитетскoj библиотеци Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

На штанду ЦПН-а на Сајму књига у Београду било је изложено 875 наслова које су за протеклих годину дана објавиле научноистраживачке установе наше земље, њих око 120. Центар ова издања са великим задовољством предаје онима који упркос проблемима настављају да верују у моћ знања.

Фото: Лука Кнежевић-Стрика

Пише: Сташа Бајац

На овогодишњем саjму књига у Београду, који се одржао од 23. до 30. октобра 2011, српска наука се представила на штанду Центра за промоцију науке. Мада је као новооснована установа први пут учествовао на Сајму, ЦПН је представио серију узбудљивих програма и дао годишњи пресек српског научног издаваштва, као и рада научних установа у Србији.

Посетиоци Сајма са лакоћом су наишли на штанд ЦПН-а  – у самом средишту сајамских дешавања, лако препознатљив излагачки простор ЦПН-а био је смештен у Хали 2а, одмах до главног излагачког простора. На овом месту Центар је представио 800 наслова овогодишњих издања научноистраживачких организациjа Републике Србиjе. 

Но, ту нису биле изложене само научне публикациjе. Простор штанда је био кружног облика, а тако је дизајниран да неког може подсетити на Вавилонску библиотеку. Попут лавиринта, штанд је оплемењен разноврсним садржаjима. Постављени су интерактивни екрани, на поду лавиринта илустроване су научне загонетке, а ту је био и аудиторијум за демонстрације и радионице.

Централно место заузимала је оригинална, револуционарна књига Исака Њутна Математички принципи филозофиjе природе (Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica), коjу је ЦПН премиjерно представио у сарадњи са Библиотеком Института за нуклеарне науке „Винча“, где се чува ово ремек-дело којим је утемељена савремена физика. Публика је била у прилици да погледа ексклузивни примерак из 1723. године, штампан у Амстердаму.

Поред Њутновe књиге, Центар је, у сарадњи с Математичким факултетом из Београда, изложио и дигитализоване примерке значаjних наслова српске науке обjављених у последњих неколико векова.

У духу мисиjе Центра да популарише науку у Србиjи и српске научнике, бројни посетиоци, ђаци и студенти, на штанду су имали прилику да разговарају и са еминентним домаћим стручњацима и ауторима научних радова, као и да учествуjу у радионицама и извођењу научних експеримената и демонстрациjа. 

Такође, у сарадњи са научним институциjама чиjа је дела изложио, Центар је поjедине саjамске дане посветио одређеним научним областима и актуелним темама, с посебним нагласком на хемиjи, jер jе 2011. у свету проглашена управо годином хемиjе.

Штанд Центра за промоциjу науке био је место сусрета научника, посетилаца заинтересованих за науку и, поготово, млађе популациjе, коjу желимо да привучемо ка научним темама и евентуално усмеримо ка научноj кариjери. Х

ПРОГРАМ АКТИВНОСТИ

23.10.11. ОТВАРАЊЕ

• 18.00 часова Свечано отварање Сајма књига
• 19.00 часова Свечани пријем на штанду Центра

24.10.11. ДАН ФИЗИКЕ      

• 11.00 до 14.00 Демонстрације и експерименти из физике за децу
• 15.00 до 16.00 Представљање монографије Института за физику поводом 50 година од оснивања
• др Александра Богојевић – Институт за физику
• др Александра Белић – Институт за физику
• Слободан Бубњевић – Недељник „Време“
• Марија Видић – Недељник „Време“
• 17.00 до 18.30 Отворени разговор на тему најновијих открића из ЦЕРН-а
• др Бранислав Цветковић – Институт за физику
• др Душко Латас – Физички факултет, Београд

 25.10.11. ДАН ХЕМИЈЕ

•  11.00 до 14.00 Демонстрације и експерименти из хемије за децу
• Трибине:
• 14.00 до 15.00 Нобелове награде из хемије и Међународна година хемије
• 16.00 до 17.00 Хемија и храна
• 18.00 до 19.00 Хемија и материјали
• 19.00 до 20.00 Хемија и заштита животне средине
• др Живослав Тешић – Хемијски факултет, Београд
• др Радослав Алексић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Иван Гржетић – Хемијски факултет, Београд
• др Данијела Костић – Универзитет у Нишу
• др Александра Перић-Грујић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Рада Баошић – Хемијски факултет, Београд
• др Тања Ћирковић-Величковић – Хемијски факултет, Београд
• др Иванка Поповић – Технолошко-металуршки факултет, Београд

 26.10.11. ДАН ДРУШТВЕНИХ НАУКА

•  14.00 до 16.00 Промоција најновијих издања Института за упоредно право
• „Споменица Валтазара Богишића“
• „Увид у право Немачке“
• „20 година од разбијања СФРЈ“
• 17.00 до 19.00 Округли сто о значају и улози друштвених наука у савременом академском и друштвеном животу
• др Мирољуб Јевтић – Факултет политичких наука, Београд
• др Слободан Антонић – Филозофски факултет, Београд
• др Слободан Вуковић – Институт друштвених наука
• др Мирослав Свирчевић – Институт за Балканске студије
• др Јован Ћирић – Институт за упоредно право

 27.10.11. ДЕЧЈИ ДАН

•  10.00 до 13.00 Демонстрације из области физике: експерименти са сувим ледом
•  14.00 до 17.00 Демонстрације из области психологије: визуелне илузије

 28.10.11. НАУЧНИ БАСКИНГ

• 11.00 Science busking – специјални научни сајамски перформанс
  
•  11.00 Промоција Хитачи „смарт“ екрана

 29.10.11. БУДУЋНОСТ НАУКЕ У СРБИЈИ

•  11:00 Представљање изума младих научника           
• 16:00 до 17:00 Промоција монографије: Pressure Equipment Integrity Assessment by Elastic-Plastic Fracture Mechanics Methods
• др Александар Седмак
• др Стојан Седмак
• др Љубица Миловић
• промотери, др Венцислав Грабулов и др Драгослав Шумарац
• 18.00 до 19.30 Трибина: Сусрет младих и признатих научника и полемика о перспективи науке у Србији
• ЕТФ Robotics тим, Strawberry тим
• др Иванка Поповић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Александар Родић – Институт „Михаило Пупин“
• др Павле Анђус – Биолошки факултет, Београд

 30.10.11. ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА ИНСИТУТА „ВИНЧА“ И ЦПН-a

• 12.00 до 13.00 Штанд ЦПН-а – Представљање прве публикације Центра за промоцију науке о архитектонском конкурсу за идејно решење зграде Центра у Блоку 39 на Новом Београду
•  12.00 до 13.00 Сала „Београдски сајам“: промоција Зборника радова: International School and Conference on Photonica 2011, Институт „Винча“
• др Јована Петровић
• др Љупчо Хаџиевски
• 13.00 до 14.00 Сала „Београдски сајам“: промоција књига „Дијамант“ и „Пирокарбон и композити карбон-карбон“, аутор др Слободан Маринковић
• др Мирољуб  Вилотијевић

У оквиру поставке на Сајму књига 2011. у Београду, Центар за промоцију науке је посетиоцима представио оригинално издање славне књиге Исака Њутна (1643–1727) Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, дела које се сматра пресудно важним за развој модерне науке.

Но, колико је ова књига, написана пре четири века, данас заиста значајна? Послужимо се једним мисаоним експериментом. Како би могао изгледати свет у коме Исак Њутн никада није објавио ову књигу и где се, потом, нису развили модерна физика и научни начин промишљања о природи?

Проведимо један дан у таквом свету.

Алтернативна историја
СВЕТ БЕЗ ИСАКА ЊУТНА

Пише: Слободан Бубњевић

 Након дугог листања, тонеш све дубље. Метално звоно. Отвараш очи у полутами. Калуђер у црној ризи пролази између кревета и звони на устајање. Бледа светлост првог свитања допире само кроз уске отворе на таваници, пошто у манастирској спаваоници нема прозора са стаклима.

 Твоји другари већ устају из суседних кревета и тресу се од хладноће. Не постоје радијатори, а пошто ни металне пећи са димњаком нису измишљене, просторија се врло лоше загрева помоћу недовољно ефикасног манастирског камина. Облачиш тврду вунену тканину. Технологија глачања и механичког упредања вуне није развијена и твоја одећа те гребе попут јежевих бодљи.

 Када устанеш, имаш прилику да се умијеш леденом водом (бојлери и томе налик електрични грејачи, наравно, не постоје), али не можеш да се погледаш у огледалу јер је употреба огледала забрањена за ђаке. Пошто ни оптика не постоји, није познато какве силе образују твој одраз, па се огледало међу твојим учитељима сматра ђавољом направом.

 То те не мучи сувише, пошто те, у духу метафизичке сколастике, сваког дана уче да презиреш материјални свет и потпуно ти је свеједно како ће твоје лице и тело данас изгледати.

 МЕРЕЊА

 Калуђер престаје да звони и посматра под којим углом Сунчев зрак пада са таванице на под. Када процени да је Сунце довољно високо, он намешта пешчани часовник по коме ће се мерити време током целог дана. Нико осим њега то не уме да ради, јер у свету у коме живиш није развијен никакав мерни систем. Дужине, углове и тежине обично одређују најискуснији за послове размеравања.

 Апотекари користе и необичне справе, попут ваге или лењира, али свака има мерну скалу која је обично јединствена за дати инструмент и није усклађена ни са једном другом скалом, тако да сви ти инструменти увек мере међусобно различите вредности. А неки трговци су толико искусни да успевају све мере произвољно да одреде, без икаквих инструмената, мада мало ко верује у поштење њиховог мерења.

 Пешчаник је постављен и један од твојих другара се смешта поред њега – он ће током читавог дана мотрити и окретати пешчани сат, што је врло важан посао. Међутим, догађа се да се неки од ђака успава на овој дужности, па понекад дан траје дуже, а вечера почиње касније.

 НАУКЕ

 Данас си ослобођен наставе. То се често догађа, али не пропушташ много. У твојој манастирској школи уче се грчки, латински, теологија, право и филозофија. Ове науке, онако како се изучавају у то време, служе само једној сврси – да ти омогуће да што боље разумеш књиге које се чувају као највеће благо у скрипторијуму.

 Пошто се никаква нова знања не откривају, сва постојећа наука је одавно довршена и записана у старим књигама које треба пажљиво проучавати. Нема модерне хемије, папир се производи на застарео начин па је јако скуп, а књиге су врло ретке и изузетно вредне.

 Запало ти је у задатак да један руком преписани манускрипт из скрипторијума однесеш до оближњег града, како би се ондашњи свештеници упутили у нека космолошка питања. Када они прочитају неколико пасуса, вратићеш књигу у сигурност манастира. Док ходаш до града, кришом прегледаш манускрипт и сазнајеш да постоје звезде које стоје на небу, док неке од њих круже око Земље. Те покретне звезде се називају планете.

 Уз то, сазнајеш да Земља мирује док се Сунце окреће око ње. Нимало не сумњаш у тај погрешно постављени небески систем, пошто ти изгледа разуман. У пролазу видиш две јабуке како истовремено падају са дрвета.

 Толико си уверен у аристотеловско учење да тежа тела падају брже, па уопште не запажаш како су јабуке истовремено пале на земљу. Нико те никада није саветовао да било шта око себе пажљиво посматраш, пошто се реални свет око тебе стално потцењује као скуп лажних представа.

 ГРАД

Када стигнеш у град, видиш да су улице изузетно прљаве, пошто не постоји начин да се оперу. Нема текуће воде и водовода, а ни канализације. Ове ствари су постојале у древној прошлости, али пошто нема физике, нико није разумео како функционишу, тако да су, као и многа друга открића, временом заборављене. На једном зиду видиш чудан натпис.

 Познато ти је да без физике нема развоја технологије, па нема телефона, интернета, новина, нити икаквих средстава комуникације, тако да се људи често споразумевају таквим натписима на зидовима. Поједина тајна удружења стављају шифроване ознаке како би својим члановима у пролазу објавиле да у том граду постоји њихова задруга.

 Улице кривудају јер се мало ко разуме у геометрију. Неколико кућа је срушено тако да мораш да их заобилазиш. Нико не уме да направи статички прорачун приликом изградње и грађевине често падају под сопственом тежином. Због сталног заобилажења, почињеш да луташ и на крају се сасвим изгубиш. На зиду у кривудавој улици опет видиш онај необични знак.

 Прилази ти један млад јеретик и кришом ти предаје некакав документ тајно одштампани на штампарској преси. На сличним брошурама обично се објављују какве тајне теорије или резултати огледа које ипак повремено изводе нека од јеретичких друштава. Брзо га сакриваш испод одеће.

 Радознао си, али нећеш га прегледати на улици. У ствари, не разумеш шта нагони те људе да ризикују живот како би изучавали природу. Казна за такве огледе обично је спаљивање на ломачи. Одлазиш низ улицу и проналазиш цркву где треба да предаш манускрипт на читање. Гушиш се од задаха који влада у граду.

 МРАК

Најзад, обавио си свој задатак и враћаш се у манастирску школу. Пада ноћ и то те прилично забрињава. Сви људи које успут видиш махнито беже пред сумраком. Склањају се у куће. И тебе хвата велики страх од мрака. Али, то је сасвим нормално. Ником није познато како се смењују дан и ноћ, а у целом свету влада правило да ноћ није доба када људи треба да бораве на отвореном. Пошто нико не проверава, сумња се да ноћу најчудније звери и авети лутају унаоколо.

 Најгора ствар у свету без физике нису разне неугодности и неразвијена технологија, већ страх. Нема начина да се провери било шта непознато, а у непознатом страх клија. Споро ходаш и хвата те мрак. Одузимаш се. Затвараш очи јер не желиш да провериш како изгледа тај ужасни свет ноћи. У свету без физике никада ништа не желиш да провериш и зато се иначе толико бојиш.

 Притиснут страхом, увиђаш једну ствар. Можда се она тајна удружења заправо боре против страха. Можда се мање плаше када упознају свет који их окружује. У мраку чујеш звоно. Оно има метални призвук, као звоно којим те калуђери буде сваког јутра. Тај звук те разбуђује. Отвараш очи и одједном видиш око себе потпуно другачији свет.

 Уобичајена граја на Сајму књига, твом другу звони мобилни телефон, људи се тискају око штандова, а ти, после пакла кроз који си прошао, помишљаш да ти ствари као што је физика могу недостајати. Можда и први пут. Нимало не жалиш за светом без физике, али нешто је ипак остало – испод јакне напипаваш свитак који си добио у кривудавој улици, вадиш га и са радозналошћу отвараш. Х

У припреми овог сасвим арбитрарног осврта на могући свет без физике, коришћени су описи друштва у позном средњем веку Жана Делимоа из дела Грех и страх.  Првобитна верзија овог текста је објављена у часопису „Млади физичар“.

23.10.11. ОТВАРАЊЕ

• 18.00 часова Свечано отварање Сајма књига
• 19.00 часова Свечани пријем на штанду Центра

24.10.11. ДАН ФИЗИКЕ

• 11.00 до 14.00 Демонстрације и експерименти из физике за децу
• 15.00 до 16.00 Представљање монографије Института за физику поводом 50 година од оснивања
• др Александра Богојевић – Институт за физику
• др Александра Белић – Институт за физику
• Слободан Бубњевић – Недељник „Време“
• Марија Видић – Недељник „Време“
• 17.00 до 18.30 Отворени разговор на тему најновијих открића из ЦЕРН-а
• др Бранислав Цветковић – Институт за физику
• др Душко Латас – Физички факултет Београдског универзитета

25.10.11. ДАН ХЕМИЈЕ

• 11.00 до 14.00 Демонстрације и експерименти из хемије за децу
• Трибине:
• 14.00 до 15.00 Нобелове награде из хемије и Међународна година хемије
• 16.00 до 17.00 Хемија и храна
• 18.00 до 19.00 Хемија и материјали
• 19.00 до 20.00 Хемија и заштита животне средине
• др Живослав Тешић – Хемијски факултет, Београд
• др Радослав Алексић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Иван Гржетић – Хемијски факултет, Београд
• др Данијела Костић – Универзитет у Нишу
• др Александра Перић-Грујић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Рада Баошић – Хемијски факултет, Београд
• др Тања Ћирковић-Величковић – Хемијски факултет, Београд
• др Иванка Поповић – Технолошко-металуршки факултет, Београд

26.10.11. ДАН ДРУШТВЕНИХ НАУКА

• 14.00 до 16.00 Промоција најновијих издања Института за упоредно право
• „Споменица Валтазара Богишића“
• „Увид у право Немачке“
• „20 година од разбијања СФРЈ“
• 17.00 до 19.00 Округли сто о значају и улози друштвених наука у савременом академском и друштвеном животу
• др Мирољуб Јевтић – Факултет политичких наука, Београд
• др Слободан Антонић – Филозофски факултет, Београд
• др Слободан Вуковић – Институт друштвених наука
• др Мирослав Свирчевић – Институт за Балканске студије
• др Јован Ћирић – Институт за упоредно право

27.10.11. ДЕЧЈИ ДАН

• 10.00 до 13.00 Демонстрације из области физике: експерименти са сувим ледом
• 14.00 до 17.00 Демонстрације из области психологије: визуелне илузије

28.10.11. САЈЕНС БАСКИНГ

• 11.00 Science busking – специјални научни сајамски перформанс
  
• 11.00 Промоција Хитачи „смарт“ екрана

29.10.11. БУДУЋНОСТ НАУКЕ У СРБИЈИ

• 11:00 Представљање изума младих научника
• 16:00 до 17:00 Промоција монографије: Pressure Equipment Integrity Assessment by Elastic-Plastic Fracture Mechanics Methods
• др Александар Седмак
• др Стојан Седмак
• др Љубица Миловић
• Промотери, др Венцислав Грабулов и др Драгослав Шумарац
• 18.00 до 19.30 Трибина: Сусрет младих и признатих научника и полемика о перспективи науке у Србији
• ЕТФ Robotics тим Strawberry тим
• др Иванка Поповић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Александар Родић – Институт „Михаило Пупин“
• др Павле Анђус – Биолошки факултет, Београд

30.10.11. ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА ИНСИТУТА „ВИНЧА“ И ЦПН-a

• 12.00 до 13.00 Штанд ЦПН-а – Представљање прве публикације Центра за промоцију науке о архитектонском конкурсу за идејно решење зграде Центра у Блоку 39 на Новом Београду.
• 12.00 до 13.00 Сала „Београдски сајам“: промоција Зборника радова: International School and Conference on Photonica 2011 Института „Винча“
• др Јована Петровић
• др Љупчо Хаџиевски
• 13.00 до 14.00 Сала „Београдски сајам“ промоција књига „Дијамант“ и „Пирокарбон и композити карбон-карбон“ аутор др Слободан Маринковић
• др Мирољуб Вилотијевић

Више детаља о наступу ЦПН-а на Сајму књига погледајте овде.