„Истраживање за иновације“ је име нове стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије, коју је на предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја усвојила Влада Републике Србије на седници одржаној 03. марта 2016. године.

Како саопштавају из Министарства, нова стратегија подразумева планове, инструменте и смернице за развој науке и иновација у Републици Србији од 2016. до 2020. године.

План Владе Републике Србије јесте да Стратегијом „Истраживање за иновације“ успостави делотворни национални истраживачки систем, интегрисан у Европски истраживачки простор. Циљеви Стратегије су да овај систем у року од пет година подржава изврсност у науци, конкурентност привреде у Републици Србији, економски раст, подизање стандарда грађана и квалитет живота.

Текст Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2016. до 2020. године доступан је на интернет страници Министарства, а биће објављен и у Службеном гласнику.

Истражите више о Стратегији (документ).

Преузмите Нацрт правилника о категоризацији и рангирању научних часописа

У серији значајних промена које се последњих недеља догађају у сектору науке у Републици Србији, дошао је ред и на научне часописе. Нов нацрт правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, који је управо објавило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, наишао је на позитивне коментаре научне заједнице.

Овај правилник није обичан документ за научнике. Он има за циљ да дефинише научни часопис и отклони многе дилеме узроковане ранијим категоризацијама и рангирањем часописа. Међутим, будући да се рад самих научника вреднује на основу квалитета часописа, њихова категоризација и рангирање одређују оквир за функционисање у научној заједници.

Категоризација научних часописа се, према новом Правилнику, врши једном годишње, а њихова утицајност се мери просечним бројем цитата примљених током текуће године за радове који су објављени  у претходне две године – Импакт фактор два (ИФ2). Научни часописи ће се према новом Правилнику разврставати у девет категорија.

Неке од категорија су М21а (међународни часопис изузетних вредности) у коју спадају часописи који су у својој области наука међу првих 10 одсто, М21 (врхунски међународни часопис) у којој се налазе часописи који су у својој области међу првих 30 одсто, М24 (национални часопис међународног значаја), М51 (врхунски часопис националног значаја).

Научни часописи који буду означени као „Суспендован са листе JCR“ и као „Псеудо часопис“ неће бити категоризовани за ту годину.

Реконструкција у науци

Истражите више о Променама у науци 2016.

Истражите више о Конкурсима за науку 2016.

Истражите више о Категоризацији научних часописа

Истражите више о Отвореним подацима

Истражите више о Јавним позивима министарства 2016.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР) објавило је јавни позив за финансирање научне делатности у 2016. години. Пун текст конкурса налази се на сајту Министарства.

МПНТР финансира 17 различитих програмских активности. Два програма су стипендије, једна намењена младим истраживачима, друга докторандима. Остали су програми финансирања и суфинансирања, од стручног усавршавања и гостовања истраживача до издаваштвa и организовањa научних скупова.

Рок за пријављивање на конкурсе је до краја фебруара за стипендије и суфинансирање у области издаваштва и научних скупова. Конкурс за већину других програмских активности отворен је током целе године.

Критеријуми конкурса зависе од програмске целине. Стипендије су ограничене старошћу апликаната и њиховим академским и научним успехом, док заинтересоване институције морају имати одговарајућу акредитацију, као и документацију у зависности од активности за коју траже суфинансирање.

Реконструкција у науци

Истражите више о Променама у науци 2016.

Истражите више о Конкурсима за науку 2016.

Истражите више о Категоризацији научних часописа

Истражите више о Отвореним подацима

Министарство просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР) покренуло је у јануару 2016. занимљив, прегледан и користан интернет портал Отворени подаци. Портал омогућује грађанима Републике Србије да слободно приступе бројним информацијама у области науке и образовања, али и да ове податке без ограничења употребљавају и дистрибуирају. 

Идеја о ”отварању података” представља један од трендова нашег доба – милиони људи од својих држава и институција током последњих деценија захтевају да информације од јавног значаја, али и подаци какви чине ”светско знање које припада људској раси” постану доступни свима и да се шире без ограничења. Циљеви отворених података се уклапају друге сличне концепте, попут OpenSource-а или OpenAccess-а.

Неке јавне и приватне институције опиру се овом тренду, покушавајући да прикрију деликатне информације, али и да задрже разне облике монопола над подацима. Но, под притиском јавности и позитивне регулативе, све већи скуп података постаје доступан не само за људе, него и за машине, како би се кроз рачунарску обраду ови подаци даље ширили.

У Србији се изузетно мало институција упустило у подухват отварања података, али постоје и неки позитивни примери. Jедан такав је, на пример, Open data портал. Од почетка ове године, у Србији је први пут једним законом приступ отвореним подацима постао обавезан, а то је управо један Закон из надлежности МПНТР – реч је о новом Закону о научноистраживачкој делатности (НИД).

У МНПТР-а поручују да је њихов новоотворени сервис више од оног што је Законом захтевано и да је опскрбљен изузетно великом количним података. Очекује се да ће база расти из дана у дан како се информациони систем буде развијао. Између осталих, садржаће и регистре из Закона о НИД-у.

Помоћу овог сервиса грађани сада могу да добију увид у податке из регистра МПНТР-а попут Акционог плана за спровођење стратегије образовања до 2020. године, информације о студијским програмима, школама и школским управама, преглед звања у високошколским установама, али и расходе и приходе различитих институција и организација. Додатно, отворени подаци могу користити истраживачима у периоду пре новог пројектног циклуса.

Свакој табели, које се аутоматски ажурирају, у реалном времену, може се приступити преко HTTP протокола, али се подаци могу преузети и у такозваном JNIC формату. Захваљујући томе могу се читати помоћу апликација, да би се потом даље користили, анализирали и приказивали на интернету. 

Центар за промоцију науке, у духу своје мисије унапређења културе науке и ширења знања за све грађане, од оснивања подржава концепт отворених података, због чега се, након што је Министарство отворило податке, укључује у реализацију ове идеје. На ЦПН сајту ускоро ће постати доступне разне занимљиве апликације, статистике и анализе које користе отворене податке Министарства.

Реконструкција у науци

Истражите више о Променама у науци 2016.

Истражите више о Конкурсима за науку 2016.

Истражите више о Категоризацији научних часописа

Истражите више о Отвореним подацима