Текст: Сташа Бајац

„Школске секције су вид ваннаставних активности у основним и средњим школама намењене заинтересованим ученицима. У активностима школских секција наставници и професори ученицима који су ради да науче и сазнају нешто више на занимљив начин уз модерне педагошке методе пружају актуелне инфомације, упознају их са научним трендовима и дилемама“, за Елементаријум наводи Никола Божић, координатор за сарадњу са образовним организацијама Центра за промоцију науке и вишегодишњи руководилац Одељења математичко-техничких наука и семинара Астрономије у Истраживачкој станици „Петница“.

Као што то бива и у „Петници“, ђаци на секцијама развијају склоности ка дисциплинама које се често не изучавају у основној школи или пак продубљују знања из познатих предмета. Предност ове форме образовања лежи, између осталог, у неформалној атмосфери и дружењу, где деца немају притисак оцењивања и наметнуте дисциплине. Такође, секцију обично похађа мање ђака него што их има у појединачном одељењу на редовном часу, па наставник може квалитетније да им се посвети.

Но, како Никола Божић даље истиче, школске секције нису само „игралиште“ за ученике већ и за наставнике. За њих секције представљају прилику да теме обраде модерним педагошким методама, служећи се притом примерима добре праксе.

Управо да би помогао у развијању ових метода и помогао наставницима у њиховој мисији да инспиришу ученике да шире своје видике и ван редовног школског програма, Центар за промоцију науке је организовао своје прве радионице са наставницима који воде школске секције. Наиме, 16. марта окупили су се наставници са подручја Београда, а 23. марта из целе Србије, када је одржан и семинар на ову ваннаставних активности, а наставници су имали прилику и да размене своја искуства у раду са ђацима у додатној настави.

„Центар за промоцију науке жели да окупи наставнике и професоре који имају ентузијазам да воде или покрену школске секције, како би заједно са Центром организовали различите активности са циљем промоције науке“, закључује Божић.

(ВИДЕО) Март 2011. Школски фестивал у Смедеревској Паланци, Машинско-електротехничка школа „Гоша“ Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Серија школских фестивала који се организују широм Србије наставила се у среду, 29. фебруара, у Смедеревској Паланци. У организацији Машинско-електротехничке школе „Гоша“, у овом граду у централној Србији окупило се 11 основних школа из Смедеревске Паланке, три из Велике Плане, а манифестацији су се придружиле и још две паланачке средње школе – Гимназија и Хемијско-технолошка и прехрамбена школа „Жикица Дамјановић“.

Манифестацију су покренуле професорка математике Сања Рајић и професорка физике Александра Ивановић из Смедеревске Паланке.

На позив организатора, овом школском фестивалу придружио се и Центар за промоцију науке, који је ђацима у Смедеревској Паланци представио више радионица и експоната. У екипи Центра нашли су се и други партнери у популаризацији науке – психолози са Филозофског факултета Универзитета у Београду, сарадници са Хемијског факултета, као и сарадници Института за физику. Поред сарадника Центра, на овој манифестацији гостује и знатан број промотера науке са Физичког факултета у Београду.

Како сматрају у ЦПН-у, посебна драгоценост оваквог догађаја је у чињеници да се одвија изван Београда и да је тиме популарна наука постала доступна већем броју младих. Тако ће се бар у преступном дану средиште промоције науке Србије, али и целог региона, доселити у Смедеревску Паланку.

Након успеха самоиницијативно покренутих школских фестивала као што су Наук није баук у Нишу, Гимфест у Пожеги, Дани Еуреке у Крушевцу, као и фестивала у Чачку, Пожаревцу и Панчеву, талас школских манифестација овог типа захвата све више градова. Како би се што успешније организовали, Центар за промоцију науке се труди да пружи подршку свим иницијативама овог типа.

ШКОЛЕ КОЈЕ ЋЕ ПОСЕТИТИ ФЕСТИВАЛ НАУКЕ:

Основне школе – општина Смедеревска Паланка

ОШ „Херој Иван Мукер“ – Смедеревска Паланка

ОШ „Херој Радмила Шишковић“ – Смедеревска Паланка

ОШ „Вук Караџић“ – Смедеревска Паланка

ОШ „Олга Милошевић“ – Смедеревска Паланка

ОШ „Радомир Лазић“ – Азања

ОШ „Брана Јевтић“ – Кусадак

ОШ „Станоје Главаш“ – Глибовац

ОШ „Ђорђе Јовановић“ – Селевац

ОШ „Лазар Станојевић“ – Ратари

ОШ „Милија Ракић“ – Церовац

ОШ „Никола Тесла“ – Голобок

Средње школе

Машинско-електротехничка школа „Гоша“

Паланачка гимназија

Хемијско-технолошка и прехрамбена школа „Жикица Дамјановић“

Основне школе – општина Велика Плана

ОШ „Свети Сава“ – Велика Плана

ОШ „Карађорђе“ – Велика Плана

ОШ „Надежда Петровић“ – Велика Плана

(ВИДЕО) 22. децембар 2011. Између магије и хемије, професор Живослав Тешић, Срспко хемијско друштво, Ваљево Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Текст: С. Бајац, С. Бубњевић

У петак, 27. јануара, у Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић“ одржава се још један од школских фестивала који су последњих година запљуснули Србију ентузијазмом, идејама и креативношћу. Овај фестивал, под називом „На младима свет остаје“, покренуо је Јован Марков, некадашњи ђак ове миријевске школе, а сада ученик Математичке гимназије.

Посетиоци овог школског фестивала видеће узбудљиве поставке са Теслиним трансформатором и експонатима из биолошке и геолошке збирке, као и демонстрације у којима се праве батерије од воћа и невидљиво мастилo.

На Фестивалу ће се, између осталих, демонстрацијама из четири научне области представити и Центар за промоцију науке, коме се Марков као пионир ове манифестације обратио за подршку, желећи да у оквиру овог догађаја представи и рад Центра.

Манифестација коју је Марков покренуо није једина таква у Србији. У већини случајева све почива на идејама и огромној енергији коју улажу појединци попут Маркова, успевајући да након неколико година створе и извесну традицију, која постаје драгоцена база промоције науке у целој земљи. Неколико примера сличних овом наговештавају нови талас научне писмености која се шири Србијом.

НИШ

Један од најуспешнијих фестивала изван Београда познат је под називом „Наук није баук“. Овај фестивал се од 2009. године организује у Нишу на иницијативу Гимназије „Светозар Марковић“. Фестивал је изузетно запажен, а прошле године је угостио предаваче из Америке, Канаде, Бугарске и Македоније. Како сами организатори кажу, „овим пројектом желимо приближити науку нашим грађанима и подстакнути младе људе да се више укључе у научне токове у Србији и свету“.

Истражите више о фестивалу Наук није баук.

ПОЖЕГА

Једна од првих средњих школа у Србији која је покренула организацију фестивала науке и уметности била је Гимназија „Свети Сава“ из невеликог града у централној Србији – Пожеги. Но, захваљујући ентузијазму ученика и наставника, али и подршци града и школе, пожешка гимназија је до сада организовала два прилично запажена фестивала под називом „Гимфест“. О фестивалу су писали и београдски медији, а школа је успешно учествовала и на београдском фестивалу науке, као и у другим научнопопуларним манифестацијама у Србији.

Истражите више о школском фестивалу у Пожеги.

КРУШЕВАЦ

Астрономско друштво „Еурека“ већ две године организује фестивал науке под називом „Дани Еуреке“. Oкупиљају велики број заинтересованих, а поред занимљивих предавања, на фестивалу је гостовао и покретни планетаријум, а организовано је и посматрање Сунца. Фстивал је ове године одржан уз директну подршку Центра за промоцију науке.

Истражите више о Данима Еуреке у Крушевцу.

ЧАЧАК

Школске фестивале науке организују не само гимназије и друштва него и многе основне школе. Тако је у чачанској основној школи „Свети Сава“, у новембру 2011, организован фестивал на коме су приказани садржаји из области природно-математичких, друштвено-хуманистичких наука и уметности. „Желели  смо да ученицима, њиховим родитељима  и осталим посетиоцима приближимо фантастичан свет науке и уметности кроз учествовање у занимљивим радионицама и експериментима“, наводи се на сајту школе.

Истражите више о школском фестивалу у Чачку.

ПОЖАРЕВАЦ

Охрабрење за своје фестивалске почетке школе могу наћи и на постојећим манифестацијама. Према сајту школе „Краљ Петар“ из Пожаревца, на фестивалу науке у Пожаревцу, у априлу 2011. године, чланови додатне наставе из хемије и чланови Ђачког парламента учествовали су са поставком „Рециклирајте with us”.

Истражите више о школском фестивалу у Пожаревцу.

ПАНЧЕВО

Средином јануара у Панчеву, у Основној школи „Исидора Секулић“, ученици су дан провели у учионицама иако је зимски распуст још био у току. Ову малу акцију коју су у школи назвали Сајам науке, подржао је и Центар за промоцију науке. Том приликом су ђаци који су показали запажене резултате у области хемије, физике и биологије, изводили експерименте док су их посматрали и слушали другари из одељења.

Истражите више о Сајму науке у ОШ „Исидора Секулић“.

(ВИДЕО) 20-22. децембар 2011. 3Д Киде радионица и изложба о исхрани у Винчи, Дејан Митровић, Галерија науке и технике САНУ, Београд Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Пише: Сташа Бајац

Од уторка 20. до четвртка 22. децембра, у Галерији науке и технике САНУ-а, Центар за промоцију науке организује тродневну радионицу „3D KIDE“ намењену основцима.

У оквиру овог програма ученици ће користити KIDE, јединствени систем који им омогућава да дизајнирају и праве играчке на тродимензионалном штампачу. Процес дизајна се одвија на рачунару, а производња преко 3D штампача. Резултат су јединствене играчке помоћу којих деца повезују виртуелни и материјални 3D свет.

По речима аутора радионице, дизајнера Дејана Митровића, деца много времена проводе пред компјутером, али његова намера није била да им овај вид забаве ускрати, него да пронађе креативнији и продуктивнији начин игре. Такође, деца се не играју само виртуелно већ и међу собом, играчкама које су сами креирали.

Желећи да споји древне и савремене технике, Центар за промоцију науке радионицу смешта у необичан и инспиративан амбијент Галерије науке и технике, где је постављена изложба „Исхрана у неолитској Винчи“. Тако ће у својим креацијама на 3D штампачу учесници као инспирацију користити изложене винчанске експонате. 

Дејан Митровић рођен је 1986. у Београду, а тренутно живи и ради као дизајнер и предавач на Royal College of Art, Imperial College и Ravensbourne у Лондону. После школовања у Москви и Београду, завршио је Индустријски дизајн на Универзитету IUAV у Венецији, након чега је радио као графички дизајнер у „Политици“ у Београду и дизајнер ентеријера у студију Piere Grandesso у Паризу. Завршио је мастер студије на Royal College of Art и Imperial College у Лондону на смеру Иновације, дизајн и инжењеринг. После завршетка студија основао је своју фирму за дизајн kide, која ради на пројектима за развијање креативности код деце уз помоћ нових технологија, попут 3D принтера, и увођењу ових програма у основне школе. Поред фирме kide, Дејан ради и у дизајн студију SEED, као и за Sustain RCA на Royal College of Art. 

(ВИДЕО) Дечји концерт Слободана Тркуље у Студентском културном центру, 6. новембар 2011. Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Центар за промоцију науке подржао је концерт за бебе Слободана Тркуље, који је 6. новембра у Великој дворани београдског студентског културног центра отвориo циклус концерата за најмлађе, које Центар за културу и информисање Киссароо припремају кроз пројекат „КОНЦЕРТиши се!“

Концерт је био намењен бебама и деци предшколског узраста која су могла да седе, леже, шетају, играју, наместе се како им је воља и уживају у музици. Тркуља je свираo на јерменском дудуку, кларинету, тамбури, кавалу, фрули, клавиру, али и на многим дечјим играчкама. Након концерта уследила je радионица на којој су деца имала јединствену прилику да свирају заједно са њим.

Пише: Марија Видић

Први пут у Србији, 10. новембра 2011, обележен је Светски дан науке и мира. Овај дан установио је УНЕСКО, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, са циљем да подсети грађане света на обавезу коришћења науке и технологије у сврху одржања мира и добробити човечанства. Осим тога, Светски дан науке и мира је прилика да се разговором о науци подигне свест људи о њеном значају, као и значају научних и културних радника у премошћавању јаза између науке и друштва.

Обележавање овог дана у Србији организовао је Центар за промоцију науке, који је позвао бројне госте, људе из сфере науке и образовања, да том приликом говоре о значају и правцима напретка друштва. Тема овогодишње прославе “Ка зеленом друштву: Правичност, укљученост и учествовање”, била је повод Триви Инђићу, председнику Комисије Србије за сарадњу са УНЕСКО-м, да подсети како је та организација основана по завршетку Другог светског рата, када се свет суочавао са бројним проблемима и изазовима и развијао нуклеарне науке. Због тога је УНЕСКО покушао да на светској сцени створи простор и за друге, а не само техничке науке које су у том тренутку доживљавале велики успон. „Веза између науке и система образовања је важна“, рекао је Инђић присутнима на прослави Светског дана науке и мира, новинарима, научним и образовним радницима и ученицима, који су се окупили у београдској ботаничкој башти „Јевремовац“. „На примеру Србије видимо како се једна мала земља може укључити у систем доброг образовања и улагати у науку, културу и друге области“, додао је Инђић, напомињући да је улагање у знање један од главних носилаца развоја земље.

Државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић захвалио је УНЕСКО-у што је разумевање значаја науке и истраживања за одрживи развој преточио у Светски дан науке и мира. Митровић је објаснио да УНЕСКО за овај дан није случајно одабрао 10. новембар, већ да је то урађено јер је новембар период када се састављају буџети за идућу годину и прави тренутак да се државници подсете на важност улагања у науку. Митровић је говорио и о будућим улагањима у „Јевремовац“ и одлуци да се од Ботаничке баште направи репрезентативни објекат у ком ће нићи и нова зграда Биолошког факултета, јединог члана Београдског универзитета који нема сопствену зграду.

О томе каква будућност очекује Биолошки факултет и како изгледа студирати га, говорила је његова деканка Јелена Кнежевић-Вукчевић, иначе професорка микробиологије. Она је изразила наду да ће можда неки од ученика који су дошли у Ботаничку башту на прославу Светског дана науке и мира пожелети да постану њихови студенти. Иначе, „Јевремовац“ jе наставно-научна база Биолошког факултета, где студенти проводе много времена проучавајући око 1500 биљних врста које се овде узгајају.

Окупљенима у „Јевремовцу“ обратили су се и Миомир Кораћ, директор Археолошког парка „Виминацијум“ и члан Управног одбора Центра за промоцију науке, и Петар Марин, директор Ботаничке баште „Јевремовац“, док је испред Владе Србије Даринка Радојевић, координатор пројекта за подршку спровођењу Националне стратегије одрживог развоја, говорила о овој стратегији, пратећим документима и корацима које наша влада чини у правцу зеленог друштва и одрживог развоја.

Након обраћања гостију, професор Биолошког факултета Слободан Јовановић одржао је, усред великог стакленика међу густим растињем, занимљиво предавање о екологији ученицима који су дошли на прославу Светског дана науке и мира. Након тога су Еко-мускетари, група ђака београдске основне школе „Дринка Павловић“, окупљенима приказали малу еколошку демонстрацију, објашњавајући кроз предавање и експерименте како дрвеће расте и зашто му у јесен жути лишће. Еко-мускетари са својом наставницом биологије Марином Дрндарски редовно учествују на еколошким догађајима скрећући пажњу на еколошку свест и проблеме нашег друштва у овој сфери.

„Јевремовац“

Ботаничка башта „Јевремовац“ налази се у центру Београда. То је зелена оаза града, која се простире на готово пет хектара и заштићена је као споменик културе. У стакленој башти површине око 500 метара квадратних, као и на отвореним површинама баште, расте више од 1500 биљних врста, а на простору „Јевремовца“ смештена је и зграда Института за ботанику са великим хербаријумом и богатом библиотеком. Ботаничка башта основана је 1874. године на предлог Јосифа Панчића и одлуком Министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије. Пре оснивања, Панчић је гајио малу ботаничку башту у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи, где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје. Када је Ботаничка башта основана, додељен јој је плац на Дорћолу, уз обалу Дунава. Међутим, након две велике поплаве, које су потпуно уништиле биљни фонд, Панчић је почео да тражи боље место за Башту, али није дочекао њено пресељење јер је преминуо је 1888. године. Годину дана касније, краљ Милан Обреновић поклонио је за потребе Баште своје имање наслеђено од деде Јеврема Обреновића, уз услов да се Башта назове по њему. Ускоро је набављена и величанствена стаклена башта која и данас постоји у „Јевремовцу“. Ботаничка башта саставни је део Института за ботанику Биолошког факултета и у њој се спроводи део наставе. Она представља и плућа града и место за шетњу, одмор и упознавање са чудесним светом биљака. Х

Пише: Сташа Бајац

Физички факултет Универзитета у Београду трећу конференцију Физика уживо организује у сарадњи са Центром за промоцију науке. Након две успешне године у којима је ова манифестација за промоцију физике запажена и у широј јавности, Физика уживо се поново одржава 9. новембра.

Замишљена као низ популарних предавања и експеримената намењених надареним средњошколцима, манифестација ће окупити ђаке заинтересоване за ову научну дисциплину и стручњаке из физике и различитих сродних грана.

На популарним предавањима учесници ће моћи да сазнају нешто o најактуелнијим темама из физике, као што су недавно отворено питање максималне брзине кретања честица, затим плазма, ласери, промена климе, нанофизика. Тема конференције биће проширена информацијама из астрофизике и психологије, а биће приче и о научном баскингу – уличним перформансима са научном тематиком.

На конференцији ће бити представљен и рад Центра за промоцију науке, његов значај за Србију и мултидисциплинарност коју промовише. Х

Распоред      

10.00 до 10.15          Отварање

 мр Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке

10.15 до 10.30          Презентација о Центру за промоцију науке

мр Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке

10.30 до 11.10          Ласерска фузија

професор др Милорад Кураица, Физички факултет

11.10 до 11.40          Експерименти / Планетаријум

11.40 до 12.20          Први резултати експеримената на LHC-у

професор др Петар Аџић, Физички факултет

12.20 до 13.00          Да ли су неутрини бржи од светлости?

асистент мр Душан Латас, Физички факултет

13.00 до 14.00          Експерименти / Планетаријум

14.00 до 14.40          Моделирање климе, климатских промена и њиховог утицаја на свет око нас

професор др Владимир Ђурђевић, Институт за метеорологију, Физички факултет

14.40 до 15.20          Џепни наноленд

асистент мр Саша Дмитровић, Физички факултет

15.20 до 16.00          Експерименти / Планетаријум