Фото: Лука Кнежевић-Стрика

Пише: Сташа Бајац

На овогодишњем саjму књига у Београду, који се одржао од 23. до 30. октобра 2011, српска наука се представила на штанду Центра за промоцију науке. Мада је као новооснована установа први пут учествовао на Сајму, ЦПН је представио серију узбудљивих програма и дао годишњи пресек српског научног издаваштва, као и рада научних установа у Србији.

Посетиоци Сајма са лакоћом су наишли на штанд ЦПН-а  – у самом средишту сајамских дешавања, лако препознатљив излагачки простор ЦПН-а био је смештен у Хали 2а, одмах до главног излагачког простора. На овом месту Центар је представио 800 наслова овогодишњих издања научноистраживачких организациjа Републике Србиjе. 

Но, ту нису биле изложене само научне публикациjе. Простор штанда је био кружног облика, а тако је дизајниран да неког може подсетити на Вавилонску библиотеку. Попут лавиринта, штанд је оплемењен разноврсним садржаjима. Постављени су интерактивни екрани, на поду лавиринта илустроване су научне загонетке, а ту је био и аудиторијум за демонстрације и радионице.

Централно место заузимала је оригинална, револуционарна књига Исака Њутна Математички принципи филозофиjе природе (Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica), коjу је ЦПН премиjерно представио у сарадњи са Библиотеком Института за нуклеарне науке „Винча“, где се чува ово ремек-дело којим је утемељена савремена физика. Публика је била у прилици да погледа ексклузивни примерак из 1723. године, штампан у Амстердаму.

Поред Њутновe књиге, Центар је, у сарадњи с Математичким факултетом из Београда, изложио и дигитализоване примерке значаjних наслова српске науке обjављених у последњих неколико векова.

У духу мисиjе Центра да популарише науку у Србиjи и српске научнике, бројни посетиоци, ђаци и студенти, на штанду су имали прилику да разговарају и са еминентним домаћим стручњацима и ауторима научних радова, као и да учествуjу у радионицама и извођењу научних експеримената и демонстрациjа. 

Такође, у сарадњи са научним институциjама чиjа је дела изложио, Центар је поjедине саjамске дане посветио одређеним научним областима и актуелним темама, с посебним нагласком на хемиjи, jер jе 2011. у свету проглашена управо годином хемиjе.

Штанд Центра за промоциjу науке био је место сусрета научника, посетилаца заинтересованих за науку и, поготово, млађе популациjе, коjу желимо да привучемо ка научним темама и евентуално усмеримо ка научноj кариjери. Х

ПРОГРАМ АКТИВНОСТИ

23.10.11. ОТВАРАЊЕ

• 18.00 часова Свечано отварање Сајма књига
• 19.00 часова Свечани пријем на штанду Центра

24.10.11. ДАН ФИЗИКЕ      

• 11.00 до 14.00 Демонстрације и експерименти из физике за децу
• 15.00 до 16.00 Представљање монографије Института за физику поводом 50 година од оснивања
• др Александра Богојевић – Институт за физику
• др Александра Белић – Институт за физику
• Слободан Бубњевић – Недељник „Време“
• Марија Видић – Недељник „Време“
• 17.00 до 18.30 Отворени разговор на тему најновијих открића из ЦЕРН-а
• др Бранислав Цветковић – Институт за физику
• др Душко Латас – Физички факултет, Београд

 25.10.11. ДАН ХЕМИЈЕ

•  11.00 до 14.00 Демонстрације и експерименти из хемије за децу
• Трибине:
• 14.00 до 15.00 Нобелове награде из хемије и Међународна година хемије
• 16.00 до 17.00 Хемија и храна
• 18.00 до 19.00 Хемија и материјали
• 19.00 до 20.00 Хемија и заштита животне средине
• др Живослав Тешић – Хемијски факултет, Београд
• др Радослав Алексић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Иван Гржетић – Хемијски факултет, Београд
• др Данијела Костић – Универзитет у Нишу
• др Александра Перић-Грујић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Рада Баошић – Хемијски факултет, Београд
• др Тања Ћирковић-Величковић – Хемијски факултет, Београд
• др Иванка Поповић – Технолошко-металуршки факултет, Београд

 26.10.11. ДАН ДРУШТВЕНИХ НАУКА

•  14.00 до 16.00 Промоција најновијих издања Института за упоредно право
• „Споменица Валтазара Богишића“
• „Увид у право Немачке“
• „20 година од разбијања СФРЈ“
• 17.00 до 19.00 Округли сто о значају и улози друштвених наука у савременом академском и друштвеном животу
• др Мирољуб Јевтић – Факултет политичких наука, Београд
• др Слободан Антонић – Филозофски факултет, Београд
• др Слободан Вуковић – Институт друштвених наука
• др Мирослав Свирчевић – Институт за Балканске студије
• др Јован Ћирић – Институт за упоредно право

 27.10.11. ДЕЧЈИ ДАН

•  10.00 до 13.00 Демонстрације из области физике: експерименти са сувим ледом
•  14.00 до 17.00 Демонстрације из области психологије: визуелне илузије

 28.10.11. НАУЧНИ БАСКИНГ

• 11.00 Science busking – специјални научни сајамски перформанс
  
•  11.00 Промоција Хитачи „смарт“ екрана

 29.10.11. БУДУЋНОСТ НАУКЕ У СРБИЈИ

•  11:00 Представљање изума младих научника           
• 16:00 до 17:00 Промоција монографије: Pressure Equipment Integrity Assessment by Elastic-Plastic Fracture Mechanics Methods
• др Александар Седмак
• др Стојан Седмак
• др Љубица Миловић
• промотери, др Венцислав Грабулов и др Драгослав Шумарац
• 18.00 до 19.30 Трибина: Сусрет младих и признатих научника и полемика о перспективи науке у Србији
• ЕТФ Robotics тим, Strawberry тим
• др Иванка Поповић – Технолошко-металуршки факултет, Београд
• др Александар Родић – Институт „Михаило Пупин“
• др Павле Анђус – Биолошки факултет, Београд

 30.10.11. ПРОМОЦИЈЕ ИЗДАЊА ИНСИТУТА „ВИНЧА“ И ЦПН-a

• 12.00 до 13.00 Штанд ЦПН-а – Представљање прве публикације Центра за промоцију науке о архитектонском конкурсу за идејно решење зграде Центра у Блоку 39 на Новом Београду
•  12.00 до 13.00 Сала „Београдски сајам“: промоција Зборника радова: International School and Conference on Photonica 2011, Институт „Винча“
• др Јована Петровић
• др Љупчо Хаџиевски
• 13.00 до 14.00 Сала „Београдски сајам“: промоција књига „Дијамант“ и „Пирокарбон и композити карбон-карбон“, аутор др Слободан Маринковић
• др Мирољуб  Вилотијевић

Пише: Марија Видић

Славни брод Аргус, пловећа лабораторија, уместо да плови Дунавом и истражује га, годинама је био укотвљен у војном пристаништу на Дунавском кеју у Београду. Но, након што је током 2011. Центар за промоцију науке преузео старање над Аргусом, почиње нова ера за овај брод. Након ремонта, брод ће под називом Аргуслаб учествовати и у научним истраживањима, али и у научнопопуларним пројектима Центра.

Пре него што је прешао у надлежност Центра за промоцију науке, Аргус је  доживео врло занимљиву судбину. Овај брод је поклон Србији од владе немачке покрајине Хесен, а намењен је за праћење стања квалитета воде Дунава и његових притока.

Почетком двехиљадитих, власти Покрајине Хесен су ову пловећу лабораторију понудиле Дунавској комисији да је она даље проследи некој од земаља из доњег тока Дунава. Било је више заинтересованих, али је у корист Србије интервенисао лично тадашњи премијер Зоран Ђинђић, па је Аргус стигао код нас.

До Београдског пристаништа допловио је 31. јануара 2003. Убрзо је припао Министарству за животну средину и просторно планирање, а међу првим задужењима била су му такозвана маршрутна мерења квалитета воде дуж тока Дунава кроз Србију. Ово је обављао Републички хидрометеоролошки завод Србије, али је убрзо закључено да је ефикасније и јефтиније да се за тај посао користе чамци и покретне лабораторије које стану у један кофер, него цео брод.

Наредних година Аргус је истражујући за друге пројекте пловио читавим током Дунава, а у његовој лабораторији рађена су важна истраживања стања слива и системске анализе квалитета воде и евентуалног загађења.

Међутим, неколико година пошто је стигао у Србију, истраживања су замрла, нестало је новца за поправке и одржавање брода, и он је стајао усидрен на обали.

Група научника из Института за мултидисциплинарна истраживања у Београду покушавала је да скрене пажњу на Аргус и подсети на разлоге због којих је он уопште дошао у Србију.

Но, Аргус је дуго стајао привезан уз обалу Дунава у Београду, у делу између Ушћа и Хотела „Југославија“. Једно време није био регистрован, а није било ни средстава за његово правилно одржавање.

Центар за промоцију науке зато је затражио да Аргус пређе у његову надлежност, да га поправи и оспособи за пловидбу и истраживања. Средства у те сврхе обезбеђена су из Европске инвестиционе банке. Сада овај брод очекују бољи дани. Он ће поново учествовати у великим међународним пројектима и крстарити Дунавом, од Немачке до Црног мора. Међутим, биће коришћен и у друге намене – постаће доступан широком кругу грађана заинтересованих за популарну науку, демонстрације, радионице, школе у природи, изложбе и друге научнопопуларне активности.

Аргус је изграђен 1972. године и тада је био најопремљенија пловећа лабораторија. Брод је дуг 33 метра, има газ од 1,3 метра и покреће се помоћу два мотора, а опремљен је и са два агрегата за струју. Помоћу два крмена пропелера може да достигне брзину од 21 km/h, а поседује и један прамчани пропелер за бочно кретање. Био је коришћен на великом броју пројеката, укључујући и пројекат рехабилитације Рајне, када су испитивани квалитет њене воде, стање рибљег фонда и екосистема.

Сазнајте више о Аргуслабу на страни Путујући ЦПН. Х