У организацији Института за књижевност и уметност у Београду, уз подршку Центра за промоцију науке, у петак 2. новембра, са почетком у 13 часова, у холу Народне библиотеке Србије биће отворена изложба Ре/визија: часописи као агенсикњижевнсти и културе.

Институт је основала Влада Републике Србије као „установу од националног значаја“, а суоснивачи су били Филолошки факултет, Универзитет уметности у Београду и Српска академија наука и уметности. Оснивач Центра за теорију књижевности, како се тада звао Институт, био је академик Воја Ђурић, а потом су директори Института били Душан Пухало, академици Зоран Константиновић и Предраг Палавестра, а најдуже – готово три деценије – др Миодраг Матицки. Весна Матовић, научни саветник, директор је од 2006. године.

Истраживања периодике у Институту за књижевност и уметност имају дугу аутохтону традицију и пионирски значај у настојању да се периодика дефинише као посебно истраживачко поље. Резултати рада први пут су колективно објављени у часопису Књижевна историја 1969. године и тиме је практично отпочео са радом научни пројекат који траје више од четири деценије. Пројекат је под именом „Историја српске књижевне периодике“ 1970. званично покренуо Александар Петров, утемељујући проучавања на схватањима руског формализма о „часопису као књижевном облику“ (Шкловски) и аутономности периодике као истраживачког предмета, што је водило и новом концепту (писања) књижевне историје: „Проучавање књижевних дела открива нам свет књижевности који је у извесном смислу ванвременски. Проучавање књижевне периодике открива нам књижевност онакву каква је била у свом времену, књижевност у развоју и протицању, живот књижевности“ (Уводник Редакције).

Као једна од основних „институција“ пролетерске, феминистичке, боемске, политички опозиционе јавности, штампа је важно место на ком се уобличава критички оријентисани јавни дијалог (кафански, салонски, онај у удружењима и читаоницама, усмени или писани) између самих аутора, између аутора/уредника и читалаца, или унутар саме публике. На динамичној платформи јавне књижевне сфере, и њених историјских промена, могуће је представити и један сажети преглед српске периодике и њеног проучавања.

Пропагирањем одређених критеријума о лепом, етичких и идејних вредности, периодичне публикације непосредно утичу на формирање и трансформације националних, културних и књижевних образаца и канона.

У оквиру изложбе организован је следећи пратећи програм:

8. новембра 2012.
У 19 часова предавање Драгане Грбић
Комете и балони на осамнаестовековном небу
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије

13. новембар 2012.
Од 11 до 16 часова Oкругли сто
Значај библиографије за истраживања књижевности и културе
Сала 105 Народне библиотеке Србије

22. новембар 2012.
У 19 часова предавање Слободанке Пековић и Станиславе Бараћ
Од женственог до феминистичког – женска периодика од Домаћице до Жене данас
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије

29. новембар 2012.
У 19 часова предавање Милана Миљковића
Прелиставање – како предавати периодику на факултету и у средњој школи
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије

Изложба је отворена до краја новембра у холу Народне библиотеке Србије (улаз са Светосавског платоа).

Међународни дан биодиверзитета (биолошке разноврсности) обележава се 22. маја да јавност подсети на угроженост разноликости живог света на планети и значај њеног очувања. Поводом овог дана и у Србији је 2012. организовано неколико манифестација.

Овај међународни пазник установила је Генерална скупштина Уједињених нација како би се зауставило изумирање биљних и животињских врста, као и различитих екосистема на Земљи. Већ дванаест година, овај дан се обележава као  подсећање на 22. мај 1992, када је у Најробију усвојена Конвенција о биодиверзитету, међународни документ којим су се државе широм планете обавезале да штите разноликост живог света.

Појам биодиверзитет најелегантније се на српски језик преводи као биолошка разноврсност и односи се на распрострањеност живих врста, али и гена и екосистема у неком подручју или на целој планети. Биодиверзитет је мера здравља једног екосистема – што је разноликост врста већа, животна средина је мање угрожена.

Међутим, према подацима Уједињених нација, опстанак на Земљи је угрожен за више од 34.000 врста живог света, а близу 16.000 врста је директно пред изумирањем. Овим се нарушавају животна станишта и, на крају крајева, утиче се и на опстанак човека. Стога је неопходно предузети читав низ мера како би се спасиле врсте које нестају.

ПАТРОНАТУРА

Поводом Међународног дана биодиверзитета и у Србији је ове године организовано неколико манифестација. Факултет за примењену екологију Футура и НВО Одговорност управо на овај датум  покренуће пројекат „Патронатура“, који подразумева заштиту врста које нестају, промоцију врста које настају и установљење међународног института за подунавски мискантус (што је, иначе, род који обухвата петнаест врста трске). Пројекат „Патронатура“ подржао је Центар за промоцију науке међу 88 пројеката промоције и популаризације науке у 2012. години.