5. децембар 17:29  Орион је безбедно слетео у Тихи океан, усправно. 

5. децембар 17:25 Ikhana сликала Орион како отвара први, а атим и други степен падобранских кочница. 

5. децембар 17:17 Кључни моменти за Орион – улазак у атмосферу. У следећих девет минута контрола нема комуникацију са летелицом. Пре уласка сви системи су изгледали перфектно. 

5. децембар 16:50 Док Орион поново кратко пали потискиваче који врше фина подешавања путање капсуле, на Земљи беспилотна летелица Ikhana, која је полетела из НАСА Армстронг истраживачког центра, припрема се да изнад Пацифика услика улазак капсуле у атмосферу.  

5. децембар 16:13 Капсула је достигла максималну удаљеност од дома – 5 800,39 километара и сада се враћа ка Земљи у широком луку.

 5. децембар 15:30 Команда комуницира са Орионом који је управо прошао кроз прву зону Ван Аленовог појаса високе радијације. Нема оштећења нити кварова, сви системи и даље раде савршено.

5. децембар 15:13 Орион је ушао у прву зону Ван Аленовог појаса високе радијације. Камере на Ориону су угашене ради заштите, и сви системи функционишу како треба. Детаљне информације о радијацији биће доступни када се летелица извуче из Тихог Океана након повратка.

 5. децембар 15:05 Потискивачи су одрадили свој посао у овој етапи, Орион се удаљује од Земље. На свом путу ће проћи кроз Ван Аленов појас радијације, а највећа удаљеност од куће до које капсула треба да стигне је нешто око 6 000 километара, након чега се окреће и враћа у атмосферу.

5. децембар 15:01 Прва орбита око земље завршена. Друго паљење потискивача који ракету шаљу ван орбите. Потискивање би требало да траје око 4 минута.

 5. децембар 14:43 Орион и даље функционише беспрекорно. Капсула, заједно са другим делом Delta 4 ракете путује кроз свемир у орбити око Земље. Следећи корак је одвајање капсуле и паљење потискивача који ће послати летелицу ван ниске орбите око Земље. 

5. децембар 13:16 Сви инструменти функционишу перфектно, по плану се гасе мотори који су послали летелицу у њену прву орбиту. Орион се приближва источној обали Африке. 

5. децембар 13:15 Друга фаза лета у току. Летелица путује брзином од око 25.000 километара на час у орбити око планете. Поглед са камере коју Орион носи је фантастичан.

5. децембар 13:09 Потискивачи ракете одвојени, команда каже да је све у реду. Орион лети без проблема, још неколико минута до краја прве фазе лета.

5. децембар 13:07 и тридесет секунди Орион лети брже од звука.

5. децембар 13:06 Десет, девет, осам, седам, шест, пет, четири, три, два, један ПОЛЕТАЊЕ. 

5. децембар 12:51 Сви тимови спремни, 14 минута до лансирања. Временски услови добри. 

5. децембар 12:35 У току је брифинг на коме се разматрају временски услови и могућност лансирања. У 13:05 по средњoевропском времену отвара се временски „прозор” за полетње Ориона, и траје до 15 часова и 44 минута. Временски услови су лошији него јуче, а претходна процена даје 40 процената шансе да ће се време поправити и услови бити добри за полетање. 

4. децембар, 16:45 Полетање се није десило. Неколико непредвиђених околности које су спречиле Оионово путовање. Приликом првог покушаја полетања јаки ветрови и залутали брод у океану су засметали, па је полетње одложено. Други покушај је такође пошао по злу када се вентили за пуњење и пражњење Delta 4 Heavy ракете нису затворили. Стручњаци који раде на пројекту и даље покушавају да открију због чега се то догодило.

4. децембар, 10:45 Орион се спрема за лансирање. Бела капсула, која се као „бабушка“ лутке склапа од пет делова, носи на себи 1200 сензора. Са једне стране великим словима пише НАСА, док је са друге стране застава САД. Потпуно спремна, моћи ће да у свемир понесе четворо астронаута, пионира, даље него што је иједан човек досад отишао.  Дан је тестирања Ориона. А постоји само један начин да се овакав тест исправно уради – да се капсула пошаље у свемир. Одбројавање је почело.

Текст: Борис Клобучар

 Прво смо одлетели ван атмосфере Земље. Затим смо слетели на Месец. Послали смо сонде које су на путу изван Сунчевог система. Поставили смо роботе да копају на Марсу. Слетели смо на комету. Следећи корак – човек на Марсу. Орион, летелица коју је дизајнирала и припремила НАСА у сарадњи са другим свемирским агенцијама, је капсула која би требало да нам овакав пут омогући. Премијерни лет заказан је за 4. децембар. Дан тестирања Ориона.

Капсула се састоји из пет делова, а у орбиту ће је лансирати United Launch Alliance Delta 4 Heavy ракета. Врх капсуле је Launch Abort System који служи као сигурносни модул и може се одвојити при лансирању зајдно са посадом уколико било шта пође наопако. Овај систем ће први бити тестиран током лансирања тест лета. Испод њега се налази Crew Module где ће на крају бити смештена посада и где може стати четворо путника. Сервисни модул је дизајнирала Европска свемирска агенција и носи ракетне моторе за погон капсуле, али и соларне плоче које ће напајати летелицу, као и сав кисеоник који ће бити потребан посади. Посебни елементи дизајнирани су да штите овај модул при проласку кроз атмосферу и састављени су у јединицу под називом Spacecraft Adapter, а последњи део је такозвана јединица са инструментима где су смештени сви рачунари, сензори и системи за комуникацију.

Тест лет се састоји из неколико етапа. Први део је лансирање, када ће бити тестирана издржљивост штита који „брани“ сервисни модул и модул са путницима. Приликом тестирања капсула ће одбацити и сигурносни део како би симулирала безбедносне протоколе, односно правила, у случају било каквих непредвиђених околности. Затим летелица улази у такозвану ниску Земљину орбиту у којој ће облетети читаву планету. У тренутку када се нађе изнад Индијског океана, контрола мисије на Земљи ће први пут изгубити комуникацију са летелицом, и рачунар ће је сам наводити део пута.

Након тога, летелица креће на пут за који је осмишљена – даље од орбите. Највећа опасност и добрим делом непознаница за посаду јесте такозвани Ван Аленов појас, област између 1.000 и 60.000 километара удаљену од Земље (око 15 пута удаљеније од Међународне свемирске станице), где ниво радијације драстично варира и који може бити погубан по посаду. Орион ће кроз овај појас пројурити два пута, једном у одласку и једном у повратку кући, а највећа удаљеност од Земље ће бити око 6 000 километара. Све време ће сензори радијације, притиска, буке и многи други прикупљати податке о условима којима је летелица изложена.

Можда најбурнији део пута јесте враћање у Земљину атмосферу. Капсула улеће у ваздушни омотач брзином око 32.000 километара на час. Услед толике брзине и трења са ваздухом, Орион ће бити изложен веома високим температурама, лопти ужарене плазме 2000 Целзијусових степени вреле. Кроз такву средину се не може постићи комуникација са капсулом, па је рачунар опет препуштен себи, а посади на Земљи остаје да се нада успешној мисији. Пре него што удари у океан, летелица ће морати да успори уз помоћ падобрана који ће се отварати у два степена, а који би могли да прекрију читав фудбалски стадион.

На крају, посао морнара је да извуку непроцењиве податке из летелице усред Тихог океана. Сви системи морају функционисати перфектно, да би у будућности Орионом могли да путују људи. А где? НАСА се нада на Марс. Или на неки од астероида. У сваком случају, даље него што је људска нога икада крочила. У ново непознато, тражећи нови дом, горива, обрадиво тло.  Када? Уколико све буде ишло по плану, 2021. године. Слетели смо на Месец. Спустили смо робота на комету. Свет чека нови епохални тренутак у историји. „За читаво човечанство.“

Истражите више О мисији Орион