Текст: Јована Николић

Огромно интересовање за презентације у конференцијским салама и штандови око којих посетилаца скоро и да нема – први је утисак који се стиче на другом дану сајма и конференције „Нове технологије у образовању“. Ситуација остаје непромењена током читавог дана. Иако се понеки наставник на овим штандовима распитује како школа у којој ради може да наручи интерактивну таблу или мултимедијалне уџбенике, оно што сви желе да виде није неко технолошко чудо, већ добра идеја.

Управо због тога у једном тренутку на најпосећенијем штанду могла су се чути искуства из Школског центра „Никола Тесла“ у Вршцу, а ученици су демонстрирали како функционишу експонати које су направили уз помоћ наставника. Значајнију посету имао је и штанд на коме је промовисано учење уз лего коцке, Lego education, применљиво у свим узрастима од предшколског до краја студија.

У програму су се поред имена сале INSERT нашли наслови презентација који су мотивисали посетиоце да напусте све садржаје који су их трентуно окупирали и пожуре ка овој сали. Међутим, предавачима је временски оквир од 15 минтуа задао много тешкоћа које треба да превазиђу, а овакав убрзани темпо довео је до тога да не иде баш све по плану, па неки програми нису почињали тачно на време. То је додатно отежало праћење динамичног и богатог програма који се одиграва на више места у исто време.

Највећи број посетиоца привукла је презентација апликација за рад са децом са аутизмом, Милице Ђурић Јовичић. Наставници, родитељи, педагози, студенти, желели су да упознају на који начин ове апликација побољшавају живот и учење, а како сала није било довољно велика за све које ова тема занима, било је оних који су покушавали из ходника да виде или чују бар делић садржаја.

Публика је ове апликације оценила као веома корисне, а међу њима је било и оних који су већ имали позитивних искустава. Представници Иновационог центра Електротехничкиг факултета у Београду су нагласили да су ове апликације бесплатне, на њима раде најталентованији програмери, а могуће је и пратити резултате и развој детета, као и предложити нове додатке.

Интересовање за програме у сали ALT у неким тренуцима такође је превазилазило њен капацитет. Једна од занимљивијих презентација била је о коришћењу дигиталних технологија у вртићима где је Иван Калаш говорио пре свега о резултатима националног пројекта који се спроводи у Словачкој и у који је укључено око 7000 васпитача. Калаш је нагласио да је у овом узрасту најважније користити ИКТ као средство за учење свакодневних активности, али и да је за све васпитаче ово потпуно нова област у којој треба заједно да се развијају.

У истој сали је нешто касније Чаба Вереш говорио о Европској недељи програмирања у Србији. Наставници су ово представљање видели као добру прилику да сазнају више о условима учешћа у овом међународном догађају и да чују искуства из претходне године када је Србија била чак на осмом месту по броју догађаја у односу на број становника. Вереш је истакао да је важно пружити сваком детету прилику да учи програмирање и да у што ранијем узрасту развија овај начин размишљања у ситуацијама које нису у вези са рачунарима.

Уследила је презентација о апликацији EcoReporters, која олакшава учење енглеског језика, а наставници који су је осмислили добитници су међународне награде. Иако је представљање ове апликације почело одмах након презентације Европске недеље програмирања у истој сали, састав публике је био скоро потпуно другачији.

Као да је потврђена предрасуда да информатика и учење страних језика интересују потпуно различите групе људи, иако су све добре идеје показале значај укључивања људи из различитих области. Тако су и у развоју ове апликације наставници енглеског језика пратили какве су потребе њихових ученика и осмислили концепт који би им помогао да лакше савладају страни језик, а затим је развијен софтвер који је све то објединио.

Иако је сала SPACE била централна па се очекивало да понуди и програм који ће бити најзанимљивији посетиоцима, није у сваком тренутку било тако. Представљање дигиталног и онлајн учења Марија Рокара из Европске комисије изазвало је велика очекивања па слободних места у публици на почетку скоро да није било.

Рокаро је под геслом „Ако промена није систематска, онда то није промена“ говорио о алатима Европске комисије који треба да омогуће лакше дељење информација и знања без обзира на ком се месту налазите и колико сте дигиталног образовања претходно стекли. Међутим, административни језик је убрзо постао неприступачан публици којој је остало нејасно колики значај платформа има за њих саме. Зато је већина наставника кренула према ENTER простору који је читавог дана привлачио највећу пажњу.

Тешко је издвојити најзанимљивији део програма. Коришћење ИКТ у учењу географије, примена нових технологија у представљању друштвених феномена у оквиру наставе социологије у средњој школи, употреба андроид апликација у пројектима из области културе, е-безбедност, само су неке од тема о којима се говорило у ENTER сали. Посебно је мотивишућа била презентација Јасне Марковић, наставнице математике из Лазаревца, под насловом „Чему знање ако не знам да га применим?“.

У свом раду она жели да припреми ученике за свакодневни живот и да им укаже на практичну употребу знања која им често делују апстрактно, а нове технологије користи као средство за постизање овог циља. Њени ученици често преко Скајпа имају заједничке часове са ученицима из других градова, па чак и других држава, и тако размењују резултате својих истраживања и једни другима постављају задатке.

Наставници који су стајали око ENTER простора, јер места за седење због велике гужве готово да ни у једном тренутку није било, говорили су да је овде срж читавог догађаја и да су им овакви садржаји потребни. Искуства колега из Србије које раде у сличним условима као и они, али имају нове и оригиналне идеје, нешто је што су они желели да чују и што ће их даље мотивисати. 

Истражите више o конференцији „Нове технологије у образовању 2016“:

• Образовање за будућност (1/2)
• Научни клуб у BelExpo центру

 

Текст: Никола Здравковић

Уз неколико минута очекиваног закашњења, сајам „Нове технологије у науци 2016“ (НТО2016) отворили су британски амбасадор Денис Киф, министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, директор Центра за промоцију науке Немања Ђорђевић, као и представници других организатора конференције.

Директор Центра је представио ЦПН штанд, који је служио као модел рада Научног клуба. Овај модел је значајан за Центар за промоцију науке јер је у току ширење Научног клуба на 12 општина широм земље, чији су представници били гости ЦПН-а на сајму. Заједно са другим посетиоцима сајма, на штанду су имали прилике да виде како функционише и изгледа Научни клуб, поразговарају са координаторима београдског Клуба, као и да се упознају са издањима Центра.

Министар Вербић је у кратком предавању говорио о „Отвореним подацима“, иницијативи Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и истоименом сајту где се сви грађани могу информисати о научноистраживачкој делатности у Србији. Како је рекао, један од првих резултата иницијативе је мапирање свих школа у Србији – пројекат који је био инспирисан великим поплавама 2014. године, када су на видело изашли проблеми у каталогизацији угрожених школа у Србији.

Како је министар рекао, „више волим Твитер него Фејсбук“, алудирајући на разлике у овим друштвеним мрежама, где се прва види као више јавна и отворена од потоње. Споменуо је план да се на сајту „Отворени подаци“ каталогизују сви одбрањени докторати у Републици Србији у последњих неколико година.

На спрату изнад, у сали ALT, Центар за промоцију науке је држао трибину са темом „Одговорна наука у друштву: од концепта до алата“. На овој трибини се могла чути дискусија о сарадњи ЦПН-а на међународним пројектима RRI Tools и SATORI, чији је циљ испитивање и развијање етичности у научноистраживачкој делатности и образовању. Др Далибор Петровић, професор са Саобраћајног факултета у Београду и спољни сарадник на пројекту SATORI, навео је један од проблема у српској науци, а то је да не постоје јасно одређене процедуре за поступање у случају плагијатски радова. 

Добривоје Лале Ерић из сектора за међународну сарадњу Центра за промоцију науке представио је етичност као кључну карику у модерној научној пракси, од климатских промена до родних односа у истраживачкој делатности. Ђурђа Тимотијевић, такође из сектора за међународну сарадњу, дотакла се теме отворених података, коју је претходно, у званичнијој атмосфери, на сајам увео министар Вербић. Ђурђа је навела да научни подаци треба да буду „доступни, али и разумљиви“ да би иницијатива отварања науке успела. 

У сали INSERT, такође на спрату, највише је било приче о начинима путем којих информационе технологије могу помоћи у процесу инклузије. У сали је била велика гужва, а међу посетиоцима били су предавачи, васпитачи и стручњаци у образовању из целе Србије, који су дошли да чују низ кратких предавања о искуствима различитих институција са употребом информационих технологија у образовању деце са посебним потребама.

Оквири који су били понуђени предавачима довели су до атмосфере журбе широм сајма НТО2016. Највећи број предавања био је ограничен на петнаест минута, без паузе између предавања, па су учесници били у сталној борби између брзине и садржајности. Сала INSERT имала је посебан програм увођења садржаја. Након сваког предавања, публици су била постављана три питања: Да ли вам је ово решење прихватљиво?, Да ли је материјално приступачно? и Да ли бисте га препоручили колегама? Публика је на свако питање нудила одговор у виду подизања картончића, који су били зелени, жути и црвени – односно, да, можда и не. 

Иако га је публика генерално прихватила, овакав модел коментарисања додатно је пожуривао већ убрзани сајам, али је и подвлачио његову имплицирану мисију „нуђења решења“. У самој хали BelExpo центра доминирао је штанд приватне образовне компаније LinkGroup, где се могло чути и неформално предавање о стању на државним образовним институцијама.

Око овог штанда били су смештени други централни штандови, махом великих европских и светских компанија као што су Oracle, Lenovo и Intel. Гужве око штандова биле су значајно мање него у трибинским салама, а познати IT произвођачи су привлачили посетиоце посебним попустима за образовне институције приликом куповине IT опреме.

Истражите више o конференцији „Нове технологије у образовању 2016“:

• Корак ка ефикаснијем образовању (2/2)
• Научни клуб у BelExpo центру

Центар за промоцију науке представља концепт научних клубова на сајму „Нове технологије у образовању 2016“, у BelExpoCentru у Београду, 26. и 27. фебруара. Догађај организује Британски савет са ЦПН-ом као једним од партнера.

„Нове технологије у образовању 2016“ трећи је догађај тог типа који организује Британски савет. Овај пут на сајму учествује више од 60 IT компанија и образовних институција из Србије и иностранства. Поред сајма, догађај укључује и истоимену регионалну конференцију са темом употребе информационих технологија у образовању са преко 120 говорника. 

Штанд Центра за промоцију науке је место где посетиоци могу да се упознају са концептом и радом Научног клуба. Организован је као презентација и симулација рада Клуба. Подељен је на два дела: на простор за предавања и радионице, и на неформални део са библиотеком. У радионичарском делу посетиоци могу да виде како функционише лего робот и да се окушају у његовом програмирању, али и да направе неке моделе Платонових тела од сламчица или папира. У неформалној зони, опремљеној лејзибеговима и библиотеком, биће изложена ЦПН издања и логичке игре.

Једна од главних тема презентације је ширење Научног клуба ван Београда, отварањем нових научних клубова у 12 општина широм Србије. Поред тога, Центар за промоцију науке представља и друге тренутне активности, као што су ЦПН трибине, Мобилни планетаријум, Научни камион, путујуће изложбе, научне радионице, популарнонаучни часопис Елементи и онлајн портал Елементаријум, ЦПН издања, као и међународне пројекте на којима је Центар за промоцију науке партнер.

Истражите више o конференцији ”Нове технологије у образовању 2016”:

• Образовање за будућност (1/2)
• Корак ка ефикаснијем образовању (2/2)