Текст: Никола Здравковић

Ове године Нобелову награду из области економије добио је Ричард Талер, економиста са Универзитета у Чикагу, „за доприносе бихевиоралној економији“. Талер је познат по својим истраживањима људској понашања и одлучивања, и утицаја различитих психолошких ограничења на тржишта.

У сарадњи са неким од највећих имена микроекономије као што је (такође нобеловац) Данијел Канеман, Ричард Талер је током вишедеценијске каријере развио низ утицајних бихевиоралних теорија, као што су теорија тзв. ограничене рационалности, која поставља важна ограничења на економске моделе рационалних тржишних актера; као и теорија очекиване праведности, која објашњава реаговања купаца на раст цена у различитим околностима.

Награда Шведске банке за економске науке у сећању на Алфреда Нобела (како гласи данашње званично име награде познате као Нобелова награда из економије) додељује се од 1969. године на основу донације коју је дала Шведска банка, и једина је од награда Нобеловог комитета коју није осмислио Алфред Нобел. Током деценија је била тема многих контроверзи и оспоравања.

Ричард Талер рођен је 1945. године у САД. Магистрирао је и докторирао на Универзитету Рочестер, а на Универзитету у Чикагу предаје од 1995. године, као професор бихевиоралних наука и економије, и директор Центра за истраживање одлука. Поред тога, један је од два директора Истраживачког пројекта у бихевиоралној економији при Националној канцеларији за економска истраживања у САД.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Текст: Јована Николић

Нобелову награду за мир за 2017. годину добила је Међународна кампања за укидање нуклеарног оружја (ICAN). Како се наводи у саопштењу награду добијају ”за рад на скретању пажње на катастрофалне хуманитарне последице било какве употребе нуклеарног оружја као и за напоре да се донесе законска забрана таквог оружја”.

ICAN је основана 2006. године у Хелсинкију, а њено формирање су подстакли Међународни лекари за спречавање нуклеарног рата, који су Нобелову награду за мир добили 1985. године. Кампању, чије је седиште у Женеви, чине 468 организације из 101 државе. 

Међународним споразумима од раније је забрањено коришћење копнених мина, касетне муниције и биолошког и хемијског оружја, али забрана за коришћење нуклеарног оружја је недостајала. ICAN је покренула расправе о претњи коју ова врста оружја представаља, а најважнији резултат је Уговор о забрани нуклеармног оружја који је донет на седници Уједињених Нација 7. јула 2017. године. Забрана ће ступити на снагу када Уговор потпише 50 држава и биће обавезујућа за све земље чланице споразума.

За Уговор о забрани нуклеарног оружја гласале су 122 земље, Холандија је била против, а Сингапур уздржан. Међу земљама које су потписале уговор су Јужноафричка република и Казахстан, једине земље које су некада имале нуклеарно оружје али су га се добровољно одрекле и демонтирале. Овим правним актом се забрањује развој, теситрање, производња, набавка, поседовање, пренос и употреба нуклеарног оружја. Међутим, Норвешки Нобелов комитет наглашава у саопштењу поводом доделе награде да сама забрана неће помоћи, а основна препрека је то што земље које већ имају нуклеарно оружје или су њихове савезнице, не подржавају овај документ.

Нобелов комитет додаје да је овогодишња награда управо позив да следећи корак обухвати и ове државе и да се покрену преговори. Нешто старији Уговор о неширењу нуклеарног оружја из 1970. године потписало је пет држава које имају ову врсту наоружања, а то су САД, Русија, Велика Британија, Француска и Кина. Поред њих, земље за које се зна да поседују нуклеарно оружје су Индија, Пакистан и Северна Кореја, док га Немачка, Италија, Турска, Белгија и Холандија деле са другим државама.

Нуклеарно оружје је до сада било два пута употребљено у рату, оба пута у нападу Сједињених Америчких Држава на Јапан у Другом светском рату, а од тада је више од 2000 пута тестирано у различитим деловима света. Норвешки комитет сматра да ICAN задовољава критеријуме које је Нобел поставио за доделу награде за мир, а то су промоција братства међу народима, унапређење разоружања и контроле над оружјем и одржавање конгреса за промоцију мира.

Кампању која је деведесет осми лауерат престижне награде за мир подржавају нобеловци Дезмонд Туту, Далај Лама и Џоди Вилијамс, као и личности из света поп-културе попут Мајкла Дагласа и Јоко Оно.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Текст: Љиљана Илић

Након великог прошлогодишњег изненађења, када је Нобелова награда отишла у руке рок-музичара Боба Дилана изазвавши много контроверзи и опширних диксусија, проглашен је добитник из области књижевности за 2017. годину: енглески писац Казуо Ишигуро.

Казуо Ишигуро (8.11. 1954) је британски писац пореклом из Јапана. Рођен је у Нагасакију, а породица му се преселила у Енглеску 1960. године. Његова два најпознатија романа, која су преведена и на српски језик, су: „Не дај ми никада да одем“ и „Остаци дана“. Други поменути роман познат је публици широм света по филмској адаптацији у режији Џејмса Ајворија. Осим ова два романа, читаоцима на српком језику доступни су преводи романа „Закопани џин“ и „Сликар подземног света“.

Поштујући жељу Алфреда Нобела да се у области књижевности награди „особа која је у књижевности произвела изванредно дело окренуто идеализму“, од 1901. године је награђено 113 писаца, од чега 14 жена, 28 писаца који пишу на енглеском језику, и 77 књижевника који су писали прозу.

Поред Боба Дилана, последњих десет добитника Нобелове награде за књижевност су: Светлана Алексиевич, Патрик Модиано, Алис Мунро, Мо Јан, Томас Транстремер, Марио Варгас Љоса, Херта Милер, Жан-Мари Гистав Ле Клезио и Дорис Лесинг.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Текст: Јована Николић

Нобелову награду за хемију ове године добили су Жак Дебуше, Јоаким Франк и Ричард Хендерсон који су допринели развоју крио-електронског микроскопа што је омогућило настанак слика биомолекула. Научна литература данас обилује сликама које приказују шта се догађа на атомском и молекуларном нивоу, од протеина који изазивају резистенцију антибиоитика до Зика вируса, али дуго микроскопи нису омогућавали научницима да јасно виде живе молекуле. Може се рећи да је биохемија са крио-елеткронским микроскопом ушла у сасвим нову еру у којој се знанто једноставније и напредније сагледавају биомолекули и визуализују различити процеси. Ова врста микроскопа има велики значај и на теорисјком и практичном нивоу јер доприноси разумевању хемије живота, али и развоју фармације.

Дуго се сматрало да електронски микроскопи могу да пруже увид само у неживу материју јер њихов јак сноп уништава све што је живо, али је Ричард Хендерсон успео да помоћу њега добије тродимензионалну слику протеина на атомском нивоу. Јоаким Франк је од 1975. до 1986. развио метод за спајање нејасних дводимензионалних слика које су добијене електронским микроскопом тако да се добије јасна тродимензионална.

Међутим, кључни корак у развију крио-елеткронских микроскопа направио је Жак Дебуше који је почетком осамдесетих година 20. века почео да витрификује воду у ове сврхе. С обзиром да течна вода при посматрању електронским микроскопом испарава што оштећује биомолекуле, Дебуше је применио процес витрификације, однсоно хлађења воде како би она прешла у чврсто стање. Течна вода која се налази око биолошког узорка се веома брзо хлади и сада у новом облику штити узорак тако да молекули задржавају свој природни облик. Прве слике различитих вируса који се веома јасно разликују од витрификоване воде која их окружује, Дебуше је добио 1984. године. 

Жак Дебуше је рођен 1942. године у Еглу, у Швајцарској, а докторирао је на Универзитету у Женеви и Универзитету у Базелу. Професор је биофизике на Универзитету у Лозани

Јоаким Франк је рођен 1940. године у Зигену у Немачкој. Докторирао је на Техничком универзитету у Минхену. Професор је биохемије, биофизике и биолошких наука на Колумбија Универзитету у Њујорку.

Ричард Хендерсон је рођен 1945. године у Единбургу. Докторирао је на Кембриџу где је програмски директор MRC лабораторије молекуларне биологије.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Текст: И. Хорват

Овогодишња Нобелова награда у области физике додељена је тројици научника за њихов допринос и рад на открићу гравитационих таласа у оквиру LIGO/VIRGO колаборације. Половина износа Нобелове награде одлази у руке Рајнера Вајса са MIT-a, док другу половину деле Бери Бериш и Кип Торну са Caltech-a.

Тројица научника имали су значајан допринос за развој и целокупан успех детектора LIGO који је довео до овог епохалног открића. Након четири деценије које су посветили раду у овој области, тројица научника ове године заслужено су понела титулу Нобелових лауреата.

Гравитациони таласи по први пут су детектовани 14. септембра 2015. године, 100 година након што их је својом Општом теоријом гравитације предвидео Алберт Ајнштајн. Детектовани таласи настали су као резултат судара две црне рупе пре 1,3 милијарде година.

Након што су подаци обрађени, а вест о отркићу гравитационих таласа објављена фебруара 2016. године, многи су очекивали да ће управо 2016. донети награду научницима са колаборације LIGO/VIRGO. Међутим, очигледно је била неопходна још једна година и још неколико потврда постојања гравитационих таласа.

Рaјнер Вајс, рођен је 1932. године у Берлину. Вајс је једна је од пионира у области ласерске интерферометрије. Још средином седамдесетих, Вајс је дизајнирао детектор за који је сматрао да би могао да улови „звук гравитације“. Тренутно је запослен као професор емеритус на чувеном МИТ-ју. Сва тројица Нобеловаца део су LIGO/VIRGO колаборације.  

Бери Бериш је експериментални физичар рођен 1936. године у Сједињеним Америчким Државама. Он је један од водећих физичар у области гравитационих таласа. Тренутно је професор емеритус на Калифорнијском институту за технологију (Caltech).

Кип С. Торн рођен је 1940. године у САД, и један је од водећих теоријских физичара специјализованих у области Ајнштајнове теорије гравитације. Као и Бериш, Торн је професор емеритус на Caltech-у. Заједно са Вајсом, још пре неколико деценија био је убеђен да је откриће гравитационих таласа могуће и да би ово откриће могло довести до револуционарних сазнања о универзуму.

Након што је објављена вест о овом невероватном открићу, у фебруару 2016. године Елементаријум је посветио специјал овој теми, који сада преносимо:

ГРАВИТАЦИОНИ ТАЛАСИ

• Откриће века
• Нови прозор ка универзуму
• Звук гравитације
• Кaко ради ЛИГО?
• Кратка повест гравитације

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Текст: Никола Здравковић

Прву овогодишњу Нобелову награду, у области физиологије или медицине, добила су три америчка истраживача – Џефри Хол, Мајкл Росбах и Мајкл В. Јанг, како је наведено у саопштењу, „за откриће молекуларних механизама који контролишу циркадијалне ритмове“. Хол и Росбах су велики део свог научног рада спровели на Универзитету Брандејс, а Мајкл В. Јанг је истраживач на Универзитету Рокфелер у Њујорку.

Циркадијални ритмови су „кривци“ за џет-лег, за наше навике када је у питању спавање, глад или орност за рад у току дана – у питању су периодичне промене у понашању живих организама, које се понављају сваких двадесет и четири часа. Постојање „дневног ритма“ је природна последица еволуције живота на Земљи, који се у својој историји дугој више милијарди година све време прилагођавао смени дана и ноћи.

Тројица истраживача су 1984. године открили да се тајна циркадијалног ритма крије у самим ћелијама живих бића, и то преко легендарног лабораторијског субјекта и организма-модела, винске мушице (Drosophila Melanogaster), у којој су пронашли ген, назван period gene, који контролише лучење ензима који се у току дана сакупља у ћелијама, а у току ноћи троши. Уследила су бројна открића која су употпунила наше знање о пореклу „дневног ритма“, али и она која су потврдила да слични механизми функционишу и код других живих бића, укључујући и људе.

Овом приликом, преносимо један кратак одломак из књиге „Шта биљка зна“ Данијела Шемовица:

„Ове свакодневне промене у понашању нашег организма називају се циркадијалним ритмовима, због тога што се понављају у двадесетчетворочасовним циклусима чак и када смо затворени у просторији у коју светлост никада не продире. Када путујемо на други крај планете, наши циркадијални часовници више нису усаглашени са дневно-ноћним сигналима, што је појава коју називамо џет-лег… Ако на вештачки начин променимо дневно-ноћни циклус код биљке, и она ће доживети џет-лег (с тим што неће бити намргођена) и биће јој потребно неколико дана да се прилагоди…“

Џефри Хол рођен је 1945. у Њујорку, САД. Докторирао је на Универзитету Вашингтону, у Сијетлу. Од 1974. је радио на Универзитету Брандејс у Валтаму, а од 2002. на Универзитету у Мејну. Сада је у пензији.

Мајкл Росбах је рођен 1944. године у Канзас Ситију, САД. Докторирао је на МИТ-ју. Од 1974. године ради на на Универзитету Брандејс у Валтаму.

Мајкл В. Јанг је рођен 1949. године у Мајамију, САД. Завршио је докторске студије на Универзитету у Тексасу, у Остину. Ради на Универзитету Рокфелер у Њујорку од 1978. године.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…