Истражите више о Мисији Розета

Посетиоци Елементаријума, као и милиони других људи широм света, имали су прилику да уживо прате видео пренос који је Европска свемирска агенција организовала из контролне собе центра у Дармстату у Немачкој током историјског слетања свемирске летелице Розета.

Након 12 и по година проведених у свемиру и преваљених неколико милијарди километара, овај светски познати ловац на комете данас је привео крају своју мисију. Летелица се спустила на површину комете 67P/Чурјумов-Герасименко у чијој се орбити налази протекле две године. Слетање је започето током јучерашњег дана 29. септембра и трајао је укупно 14 сати.

Током овог времена летелица се спушта слободним падом са висине од 19 километара. Први контакт са површином и велико финале мисије одиграо се у 12 часова и 40 минута по нашем времену.

Међутим, због удаљености летелице и комете од планете Земље, сигнал са информацијом о коначном слетању на комету, као и пратеће фотографије, касниле су 40 минута. На Земљу су стигле у 13 часова и 20 минута, када је званично прогалашен крај мисије.

У тачно 10 часова по нашем времену, послат је последњи сет инструкција који је фино подесио слетање летелице. Овај сет инструкција сачињен је на основу последњих слика које су стигле са камере за навигацију, након што је синоћ изведен такозвани ”сударни” маневар.

Мисија Розета послата је у лов на комету, како би је што боље изучила и понудила нам многа знања не само о кометама, већ и о раним фазама формирања Сунчевог система.

Пре две године, тачније 12. новембра 2014, на површину комете слетео је и лендер Фили. Због незгодног положаја у коме се нашао након слетања, у сенци комете, Фили је убрзо остао без соларног напајања. Фили је последњим ватима енергије обавио неколико експеримената на површини и послао изузетно значајне податке, али је на жалост ”преспавао” највећи део свог боравка на комети.

Слике слетања Розете можете истражити и путем Есиног сајта ESA’s Space in Images, као и путем друштвених мрежа @ESA_Rosetta.

Видео прилог горе, постављен након окончања преноса слетања, раније је снимљен и приказује анимацију авантуре Розете све до окончања мисије. Фотографија горе је оригинална – представља један од последњих снимака који је Розета направила пре удара у комету. Место слетања се овде види у више необрађених снимака са висине од 1200 метара (ФОТО/ВИДЕО: ЕСА)

Текст: Јована Николић

Једна од најамбициознијих и најсложенијих мисија и истраживању свемира ће се, сада сасвим извесно, наставити након што се у суботу, 13. јуна пробудио робот Фили. Контакт између Европске свемирске агенције (ЕSА) и Филија је трајао 85 секунди и ово је уједно први контакт са овим уређајем од тренутка хибернације, 14. новембра.

Фили је први уређај који је слетао на комету у историји човечанства.  Посредством летелице Розете послао више од 300 пакета података који се тренутно анализирају, а претпоставља се да у својој меморији чува још 8 000 пакета података о томе шта се у његовом окружењу, на комети 67п/Чурјумов-Герасименко, догађало претходних дана.

Обрађени подаци указују да се робот налази у добром стању, а да је његова радна температура -35С док његова снага износи 24 вата. Научни тим из ЕSА-е претпоставља да се Фили пробудио и раније, али ово је први пут да је између њега и тима обављена комуникација од новембра прошле године.

Његов пут на летелици Розети је трајао више од 10 година, а тло комете је коначно додирнуо 12. новембра 2014. године. Међутим, Фили није слетео на предвиђену локацију, а фотографије послате са овог уређеја су указивале да се налази на осенченом месту што му онемогућава да сакупи довољно Сунчеве енергије неопходне за пуњење батерија. Зато се након два дана  и 80% исуњених задатака, Фили нашао у стању хибернације.

Комета Чурјумов-Герасименко се тренутно налази на 205 милиона километара од Сунца, а ESA-ин тим очекује да ће се највише приближити овом извору топлоте у августу након чега ће се удаљавати. Приближавање комете Сунцу доноси нову могућност да се Фили поново пробуди и настави са започетим задацима, а један од најважнијих је поновни покушај ископавања комете како би се испитао њен хемијски садржај.

Уколико Фили успешно обави овај задатак, научницима предстоји вишегодишње анализирање садржаја комете, а резултати би требало да пруже одговоре на важна  питања о настанку Сунчевог система и пореклу живота.

Мисија Розета

Слетање на комету Чурјумов-Герасименко, 12. новембра, све оно што је томе претходило и уследило, представља тријумф европске науке.

Истражите више у серији текстова О мисији Розета на Елементаријуму

Текст: Тијана Марковић

Први пут у историји, након десет година, пет месеци и четири дана путовања, један људски уређај успео је да сустигне комету током њеног орбитирања кроз Сунчев систем, направивши огроман помак у истраживању свемира.

У питању је сонда под називом Розета (Rosetta), коју је Европска свемирска агенција, ЕSА, пре више од деценије, лансирала у свемир како би детаљно истражила површину комете 67P/Churyumov-Gerasimenko.

Током око 6,4 милијардe километара дугог пута, који је морала да превали како би се приближила 67P, сонда Розета је три пута обишла око Земље и једном око Марса. Захваљујући такозваној гравитационој „праћки“, Земља и Марс су на овај начин помогли да Розета добије довољно убрзање за сустизање комете.

Током нареднoг 31 месецa, летелица је штедела енергију крећући се по инерцији. Након тога, непосредно пред сусрет са кометом, летелица је издржала серију маневара да би смањила брзину и безбедно се приближила објекту. У супротном, цела мисија би отишла у пропаст.

Комета  67P/Churyumov-Gerasimenko јури кроз Сунчев систем елиптичном путањом чија је најдаља тачка од Сунца иза Јупитера, а најближа негде између Марса и Земље.

Њено језгро се састоји из два различита сегмента спојена вратом, због чега подсећа на патку.

Активност Розете је променљива. Док је била активна, испуштала је у свемир 300 mm водене паре у секунди. Њена просечна температура износи око 70°C, због чега јој је површина тамна и прашњава, а не светла и глатка.

Коначно, 6. августа, Розета је стала „раме уз раме“ са кометом. Међу контролорима центра ЕSА из Дармштата у Немачкој завладало је узбуђење. „На комети смо“, узвикнуо је Силвијан Лођио, један од контролора. 

Тренутно се сонда и комета налазе на око 405 милиона километара од Земље, на пола пута између Марса и Јупитера, док је Розета од 67P удаљена свега око 100 km.

Надаље ће ова, три тоне тешка и 14 m дугачка летелица, помоћу 11 експеримената које носи са собом, детаљно испитивати свог сапутника, његов реп од гаса и прашине (који се назива кома) и слати информације назад на Земљу.

Овај успех представља велики корак у проучавању како свемира тако и прошлости наше планете.

Текст: Тијана Марковић

Први резултати анализа узорака послатих са комете Чурјумов-Герасименко можда ће бити кључни за решавање једног од највећих проблема у науци – порекла живота на Земљи. Компоненте које су стигле на Земљу прикупио је немачки инструмент COSAC, дизајниран да „омирише“ танку атмосферу комете и пронађе органске молекуле након слетања.

Робот Европске свемирске агенције слетео је на комету Чурјумов-Герасименко 12. новембра, после десетогодишњег путовања кроз свемир. Након компликованог слетања и осталих проблема на које је наишао, Фили је у испитивању провео нешто више од 60 сати, после којих је, због недостатка енергије прешао у стање хибернације.

Претпостављало се да покушај анализе тла допремљеног са комете није био успешан. Међутим, стручњаци из ДЛР-а, немачког ваздухопловног центра, који раде на COSAC инструменту, потврдили су да су пронађене материје органског порекла, али су додали и да тим и даље покушава да протумачи све резултате.

Још није званично објављено који су молекули пронађени и колико су сложени. Но, нова открића су вероватно обезбедила увид у могући допрнос комета у формирању неког од хемијских градивних блокова из првобитне смесе, из које је еволуирао рани живот на Земљи.

COSAC и MUPUS чине два од укупно девет инструмената који представљају део система робота Филија намењених за истраживање комете. Због недостатка енергије ЕСА је активирала само ова два како би се спровело што више планираних експеримената.

Друге анализе су показале да је површина комете углавном водени лед прекривен танким слојем прашине.

Прелиминарни резултати MUPUS инструмента, који је био задужен за распоређивање чекића на комети, након Филијевог слетања, тврде да је слој прашине на површини  дебео од 10 до 20 cm и да се испод њега налази веома чврст водени лед.

Међутим,  на температурама које се срећу у спољашњем свемиру лед би био залеђено чврсто тело, а MUPUS-ови подаци показују да је испитана супстанца тврда као смрзнуто ситно камење. Пошто је густина комета око 0,4 g/cm³, не постоји могућност да је тај слој сачињен од камена.

Научници се надају да ће, како се комета Чурјумов-Герасименко буде приближавала Сунцу, до соларних панела Филија доћи довољно светлости и да ће се робот пробудити и  довршити испитивања. До тада, истраживачи ће морати да се задовоље и позабаве резултатима који су им тренутно доступни.

Мисија Розета

Слетање на комету Чурјумов-Герасименко, 12. новембра, све оно што је томе претходило и уследило, представља тријумф европске науке.

Истражите више у серији текстова О мисији Розета на Елементаријуму

Текст: Борис Клобучар

Слетање није прошло онако како је планирано. Харпуни робта Фили, који је стигао до комете Чурјумов-Герасименко, нису испаљени како је требало, па је робот два пута одскочио од површине, то јест слетео је три пута. Неки би рекли – три пута слетети на комету, то је сјајно. Није баш тако. Ово слетање коштало је Фили непроцењиве електричне енергије и времена. Али то није оно најгоре. Поновно слетање значи да је робот сада на другачијој позицији од оне на којој би требало да буде, на најгорој позицији за њега у том тренутку – у хладу.

Комплетан систем напајања робота ослања се на соларну енергију. Батерије су повезане са укупно осам соларних плоча које би требало да прикупљају енергију Сунца и претварају је у неопходну електричну енергију. Шест од ових осам плоча постављене су на зидове Филија (од којих је једна на поклопцу), а две су такозвани „балкони“, који по потреби могу да се откаче. Плоче су састављене од 1224 силиконске соларне ћелије, дебљине 200 милиметара, чија је укупна површина два квадратна метра. Исте ћелије користи и сонда Розета. Оне су прављене у LILT (low intensity and low temperature) технологији за услове ниског осветљења и температуре.

Стручњаци ЕСА који раде са Филијем рачунали су да ће робот добијати између шест и седам сати Сунчеве светлости на дан, услед ротације комете на свом путу ка Сунцу. На овај начин би се допуњавале батерије које су биле на максималном напону пре поласка са Розете, што би роботу дало око 60 радних сати на комети. Након тога би отишао у idle мод, односно Фили би заспао. Проблем, као што смо већ поменули, настао је при слетању. Након два одскока, Фили се нашао неколико метара даље од свог планираног места за слетање. На његову несрећу, ово место је у сенци литице, а Фили је скоро па на боку са једном својом „ногом“ у ваздуху. Зато је Фили осунчан само сат и по времена дневно, што је значајно скратило његов рад на комети.

Робот је ипак успео да одради 80 одсто научног посла који је планиран. Подаци су, у узбудљивој трци са временом, послати на земљу и сада је на научницима из ЕСА да их обраде. Последњим напорима изведен је и маневар ротирања Филија за 35 степени, чиме се повећава осветљена површина и даје наду да ће се Фили још једном пробудити. Комета је тренутно иза орбите Марса, а најближе Сунцу биће 2015. године. Тада ће Фили бити више осветљен, па се ЕСА нада да ће скупити довољно енергије да нам се још једном јави. Држимо му палчеве.

Мисија Розета

Слетање на комету Чурјумов-Герасименко 12. новембра, и све оно што је томе претходило и уследило, представља тријумф европске науке.

Истражите више у серији текстова О мисији Розета на Елементаријуму

15. новембар, 01:36

Након два узбудљива дана на површини комете Чурјумов-Герасименко, Фили је заспао. 

15. новембар, 00:20

Европска свемирска агенција (ЕСА) саопштава да ће комуникација са Филијем ускоро бити прекинута, али да је робот успео да се окрене на месту слетања. Учитао је програм за ротацију тако да је окренуо већи део соларних панела ка Сунчевој светлости. „Дан“ на комети која се окреће око своје осе траје око 12 сати, а планирано је да се батерије пуне седам сати како би Фили нормално фукционисао. Положај у коме се нашао испод литице кратера омогућује само један сат пуњења дневно. Обртање би могло да га боље изложи светлу и обезбеди више енергије. Кад се батерије ноћас потроше, следећи контакт ће бити могућ тек након што на њега падне више светлости. Истражите више на сајту ЕСА. 

Мисија Розета

Слетање на комету Чурјумов-Герасименко 12. новембра, све оно што је томе претходило и уследило, представљају тријумф европске науке.

Истражите више у серији текстова О мисији Розета на Елементаријуму

15. новембар, 00:05

Мали, храбри представник човечанства далеко од Земље, Фили, и даље је жив – последњом преосталом енергијом прикупио је и послао Розети податке о комети Чурјумов-Герасименко које ћемо деценијама анализирати.

14. новембар, 23:30

Трка са временом на комети Чурјумов-Герасименко. Због незгодног положаја на који је слетео, соларни панели на Филију су у сенци литице и батерије су на измаку, врло близу 21,5 V испод којих неће бити могуће функционисање. ЕСА је ради уштеде већ угасила већину система на Филију. Последња енергија је потрошена на бушење терена, узимање узорка, проверу састава тла и да ли има „живих“ молекула, као и на комуникацију са Розетом, која изнад комете мотри на Филија. Европска свемирска агенција саопштава да су сви ови пакети инфромација успешно стигли на Розету. 

Фили или Филе?

Исправна су оба назива, судећи по Правопису. Робот Фили је име, наиме, добио по латинском називу Philae острва на реци Нил, где је пронађена плоча Розета. У српској транскрипцији, острво се може звати и Фили и Филе.

14. новембар, 14:00

Робот Фили се тренутно налази у сенци литице комете. ЕСА је објавила како он не добија довољно Сунчеве светлости, те се претпоставља да после суботе неће више имати корисне енергије за истраживање. Стручњаци ЕСА ускоро шаљу команде за инсталирање бушилице и надају се да ће Фили издржати довољно дуго да узме узорке.

13. новембар, 14:25 

На конференцији за новинаре, дан након слетања, стручњаци Европске свемирске агенције објашњавају како се обрађују фотографије које пристижу са Филија и Розете. Коначно је потврђено да робот Фили јуче није имао само једно, него три слетања – пошто није везан харпуном, два пута је одскочио од комете.  Након првог контакта, Фили се одвојио од комете, летео кроз свемир око један километар, преко кратера на комети, сместио се на другој локацији, али је поново одскочио, прелетео битно краће растојање и на крају се трајно сместио на локацији која није планирана за слетање, али није далеко од ње. Потврђено је и да сигнали неометано стижу до Земље.

13. новембар, 13:05 

Розета је на свом десетогодишњем путу до комете, кружећи кроз Сунчев систем, прешла невероватно растојање. Истражите путовање и положај Розете на изузетно атрактивној, интерактивној презентацији Европске свемирске агенције: Где је Розета?

13. новембар, 12:30 

Робот Фили је безбедан на површини комете овог преподнева, док протиче први дан откако је слетео на комету. Европска свемирска аганција је примила и обрадила прве фотографије које је направио. Стигао је и први селфи са комете – једна од јутрос објављених фотографија, мозаик начињен од два снимка, показује једну Филијеву „ногу“ на месту слетања. Како је најављено, научници ЕСА ће на конференцији данас у 14 часова представити панорамски поглед који је Фили снимио на комети око себе.

12. новембар, 23:59 

Европа је направила до сада невиђен успех у освајању свемира – након 12. новембра 2014. живимо у свету у коме је човек слетео и на комету. Истражите више на сајту ЕСА.

12. новембар, 21:00

Европска свемирска агенција најављује конференцију за четвртак, 13. новембар 2014, у 14 часова, на којој ће бити представљен извештај о дану 1 на комети. Фили ће на комети боравити наредних 99 дана. Пратите догађај УЖИВО на Елементаријуму.

12. новембар, 20:00 

Мисија је успела. Директан пренос из седишта ЕСА је завршен. На конференцији за новинаре о слетању робота Филија на комету Чурјумов-Герасименко разматрано је какве су последице тога што није испаљен харпун при слетању. Експерти ЕСА разматрају да ли се у једном тренутку робот подигао и поново (други пут) слетео на комету. Радио-веза функционише беспрекорно. Напајање Филија је исправно. Подаци пристижу на Земљу.

12. новембар, 19:15 

Фотографија направљена на само три километра удаљености од комете стигла је на Земљу. Место слетања је усликано камером резолуције од око три метра по пикселу.

12. новембар, 17:45

Детаљније анализе робота Фили показале су да испаљивање харпуна није прошло као што је испрва планирано. Међутим, робот је у добром стању.

12. новембар, 17:11 

Званичници ЕСА потврђују да је робот Фили успешно слетео на комету и да постоји комуникација са њим. Ускоро прве фотографије.

12. новембар, 17:03 

ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК. Робот Фили Европске свемирске агенције у 17.03 слетео на комету Чурјумов-Герасименко.

12. новембар, 16:45 

Робот Фили се приближава комети.

Мисија Розета

Слетање на комету Чурјумов-Герасименко 12. новембра, све оно што је томе претходило и уследило, представљају тријумф европске науке.

Истражите више у серији текстова О мисији Розета на Елементаријуму

12. новембар, 15:45 

Пристижу прве фотографије са сонде Розета, снимљене током приближавања робота Филија комети.

12. новембар, 15:30 

Робот Фили, неколико сати након одвајања од Розете и даље се спушта ка комети Чурјумов-Герасименко. Током слетања, шест подсистема снимају фотографије, мере магнетно поље, прашину и плазму. Контакт се очекује око 17 часова.

12. новембар, 12:00 

ЕСА потврђује да се робот Фили одвојио од Розете.

12. новембар,  09:35 

Робот Фили и сонда Розета се одвајају. Међутим, због дужине путовања радио-сигнала, информације о томе на Земљу су стигле тек након 28 минута и 20 секунди… Истражите више на сајту ЕСА

12. новембар, 01:00 

Потврђено је да су команде за контролу раздвајања и испоруке робота на комету спремне.

Чурјумов-Герасименко

Комета 67P/Churyumov-Gerasimenko јури кроз Сунчев систем елиптичном путањом чија је најдаља тачка од Сунца иза Јупитера, а најближа негде између Марса и Земље. Њено језгро се састоји из два различита сегмента спојена вратом, због чега подсећа на патку. Истражите више на сајту ЕСА.

11. новембар 2014, 20:00 

EСА је потврдила да је Розета на исправној орбити за достављање робота Филија на комету у предвиђено време.

6. август 2014, 08:35

Розета је стала „раме уз раме“ са кометом. 

13. новембар 2009, 00:00 

Трећи и финални пролазак поред Земље.

2. март 2004, 08:17 

Розета је лансирана са ракетом Аријана 5 из Француске Гвајане.

Сонда Розета

Розета је сонда коју је Европска свемирска агенција (ЕСА), пре више од деценије, лансирала у свемир како би детаљно истражила површину комете 67P/Churyumov-Gerasimenko. Током око 6,4 милијардe километара дугог пута, који је морала да превали како би се приближила 67P, сонда Розета је три пута обишла око Земље и једном око Марса. Захваљујући такозваној гравитационој „праћки“, Земља и Марс су на овај начин помогли да Розета добије довољно убрзање за сустизање комете. Током нареднoг 31 месецa, летелица је штедела енергију крећући се по инерцији. Након тога, непосредно пред сусрет са кометом, летелица је издржала серију маневара да би смањила брзину и безбедно се приближила објекту.

Истражите више на Елементаријуму

Текст: Младен Дробњаковић

Мада до сада најуспешнија и најсмелија, мисија Розета није човеков први поход на комету. И у прошлости је било мисија које су допринеле нашем знању о кометама. Својеврсне временске капсуле Сунчевог система, комете у себи садрже залеђене честице из времена његовог настанка, тако да и није чудо што желимо да видимо шта се то све у њима крије. Чак пет сонди, такозвана Халејева армада, послато је како би се проучила чувена Халејева комета (1P/Halley), чији је последњи пролазак био 1986. године.

1978. ICE (International Cometary Explorer)

Заједнички пројекат НАСА и ЕСА агенција, првобитно лансирана као ISEE-3 (International Sun/Earth Explorer 3), након успешно обављеног задатка бива преименована у ICE и преусмерава се на проучавање интеракције Сунчевих ветрова и атмосфере комета. Ово је прва сонда која је успоставила контакт са кометом. 11. септембра 1985. године прошла је кроз реп комете 21P/Giacobini–Zinner. Након тога је 1986, заједно са армадом, прошла кроз реп Халејеве комете, и тако постала прва сонда која је изучавала две комете. Али може бити да ни то није крај, постоји могућност да буде реактивирана и послата да проучи још комета 2017. или 2018. године.

1984. Vega програм

Vega 1 и Vega 2 су идентични свемирски бродови, део Совјетског свемирског програма, са двојаким задатком да проуче површину и атмосферу Венере и придруже се Халејевој армади. Након испуштања својих истраживачких модула на Венеру, користећи гравитацију планете, наставили су свој пут ка Халејевој комети. Док су истраживале кому (прашина и гасови око језгра комете), летелице су усликале око 1500 слика.

1985. Sakigake и Suisei

Sakigake (јап. пионир) је прва летелица садашње Јапанске свемирске агенције (JAXA) и прва сонда своје врсте која није део ни Америчког ни Совјетског свемирског програма. Њена мисија је била да проучава магнетна поља у међупланетарном простору. Она, као и њен наследник Suisei (јап. комета), део су Халејеве армаде. Suisei је као мисију имао да проучава ултраљубичасто зрачење и соларне ветрове. Након завршетка мисије са армадом, требало је да посете још комета, али су те мисије отказане због недостатка погонског горива.

1985. Giotto

Још једна летелица из Халејеве армаде је Giotto, названа по познатом ренесансном сликару. Пројекат Европске свемирске агенције, Giotto је у сарадњи са остатком армаде имао за мисију да комети приђе најближе, свега 596 километара од њеног језгра. При том блиском пролетању сонда је два пута претрпела судар са честицама. Један од судара је уништио штит за инструменте. Други је уништио камеру, али тек након што је Giotto успешно усликао језгро комете у најближој тачки проласка. Иако је претрпео велике губитке, то га није спречило да обави још једну мисију. Овог пута при пролетању поред комете 26P/Grigg-Skjellerup, Giotto се приближио на свега 200 километара.

1998. Deep Space 1

Овај пројекат НАСА је лансиран са намером да пролети поред астероида 9969 Braille. Свој првобитни задатак, због техничких потешкоћа, извршио је само делимично. Касније је због привремене суспензије јонског погона одустао од сусрета са кометом 107P/Wilson–Harrington. Упркос томе, њен сусрет са кометом 19P/Borrelly је био велики успех. Тада је послао назад слике њене површине високе резолуције.

1999. Stardust

Прва мисија чији је задатак да сакупи и донесе узорке прашине из репа комете назад на Земљу. НАСА шаље роботску сонду Stardust да се сусретне са кометом 81P/Wild, која на том путу пролази поред астероида 5535 Annefrank. Мисија је успешно изведена 2006, када се капсула са узорцима вратила назад на Земљу. Касније, 2011. године, Stardust је послат да посети још једну комету, 9P/Tempel, коју је 2005. посетила и сонда Deep Impact.

2002. CONTOUR (COmet Nucleus TOUR)

Један неушпешан поход НАСА, који је у плану имао да посети три комете (2P/Encke, 3P/Schwassmann–Wachmann, 6P/d’Arrest), имао је задатак да сазна нешто више о саставу језгра комета. Након покретања ракетних мотора који би је послали у орбиту око Сунца, контакт са сондом је изгубљен. Сматра се да се распала након овог маневра.

2005. Deep Impact

НАСА 2005. године лансира још једну сонду са мисијом да проучи садржај комете. Овај пут мисија се састојала из два циља, пролазак поред комете и лансирање секундарне сонде која ће се сударити са кометом. У питању је комета 9P/Tempel, и ово је прва мисија која је избацила материјал са површине комете. Након успеха преусмерана је на двојаку мисију да проучава екстрасоларне планете и комету 103P/Hartley.

Текст: Тијана Марковић

Фили (Philae) je 100 килограма тежак робот облика кутије, који се налазио на свемирској летелици Розета до сусрета са кометом 67П/Чурјумов-Герасименко. Састоји се из основне плоче, инструментске платформе и полигоналне „сендвич“ конструкције, које су изграђене од угљеничних влакана. Такође, садржи и соларне ћелије испод којих се налазе неки подсистеми и инструменти. Још један важан део конструкције су харпуни, „куке“ које имају улогу да причврсте Филија за поршину комете.

Робот садржи девет експеримената тешких укупно 21 килограм, као и систем за бушење, који би требало да узме узорке подземног материјала.

У среду, 12. новембра, на око 500 милиона километара од Земље, након деценијског заједничког путовања кроз свемир, робот Фили напуштао је сонду Розета и припремао се да своју космичку авантуру настави са кометом Чурјумов-Герасименко.

Након што је Розета 6. августа сустигла комету, прошло је тачно три и по месеца до постизања савршених услова за спуштање робота на њу. Нешто после девет часова (средњоевропско време), 12. новембра, Фили се откачио од летелице и наступила је седмочасовна тензија. Подаци о слетању стизали су у контролну јединицу ЕСА уз закакашњење од око 28 минута. Тачно у планирано време, 17:03 часова, широм планете одјекнула је вест: „На комети смо! Фили комуницира са нама!“

Но, у том тренутку нико није знао шта је све, заправо, Фили пребродио.  

Прво слетање Филија снимљно Розетином навигационом камером. Ова анимирана фотографија доказује да се робот први пут спустио на тачно оно место које је испрва планирано.

Чим су пристигле нове, детаљније информације, ЕСА стручњаци потврдили су да је на комету слетано, не само једном, већ три пута.

Планирано је да се спуштање изведе брзином око 1 m/s и Фили приземљи са три ноге, како би се спречили скокови, те да се свака шрафом причврсти за тло. Нажалост, харпуни се нису испалили када је први пут дотакао комету, након чега се одбио од површине и почео да се ротира. Ротација је трајала сат и 50 минута, током којих је робот прешао један километар брзином 38 cm/s. Уследио је још један, краћи скок. Седам минута Фили се кретао брзином 3 cm/s, а онда се готово потпуно накривио на једну страну, док му је једна нога остала у ваздуху, и примирио.

Коначна локација Филија је недлеко од првобитно прецизираног места, Agilkia, које се налази на челу Чурјумов-Герасименка. Ово место изабрано је за слетање на основу направљених слика тек шест недеља након приближавања Розете комети.

Мада коначна локација спуштања није много удаљена од планиране, Фили се налази у осенченом делу, заклоњен литицом. То му је онемогућило да сакупи довољно Сунчеве светлости и напуни батерије, па је заспао након само два дана проведена на комети, што га није спречило да испуни 80 одсто својих задатака.

Средином претходне недеље неприродна атмосфера захватила је читаву планету. Велики број људи, нарочито љубитеља астрономије, бојажљиво су и са дозом неверице пратили развој једног историјског подухвата, слетања робота на комету. Ипак, неочекивани кварови довели су до обрта у мисији. 

Али, хоће ли прикупљени узорци бити довољни да се, можда, реше неке од највећих мистерија у науци и да ли ће се Фили пробудити још који пут? Остаје да сачекамо.