Пише: Слободан Бубњевић

ДАН 1.

Овомесечна представа почиње у мраку. Млад месец излази на позорницу леђима окренут публици, постављен између Земље и Сунца, као Карађоз у позоришту сенки. На главну сцену, у зенит изнад нашег меридијана, постављен је већ око подне. Током наредних месец дана доћи ће на супротну страну своје путање око планете, где ће бити пун и поново се вратити на почетни положај у односу на Земљу.

ДАН 2.

Дан касније почиње да се јавља узан, али сваког дана све шири срп месеца. Сада је осветљено око три одсто његове суве, камене површине. Земљин сателит је тамно тело које не зрачи светлост, али је једна његова страна увек осветљена Сунцем. Пошто Месец кружи, тај део, посматрано са Земље, сваког дана изгледа другачије. Представа на небу назива се менама или фазама месеца.

ДАН 3.

Срп месеца постаје све већи – осветљено je око осам одсто Месечеве површине. Сада месец на небо излази ујутру, a залази увече око 20 сати, пред Сунчев смирај. У наредним данима све касније ће излазити и касније залазити, постајући права ноћна птица. Сунце, међутим, због нагиба Земљине осе, у ово доба све касније излази, али раније залази, тако да је сваки следећи дан краћи за око три минута.

 ДАН 5.

Угнута страна српа, између такозваних рогова, постаје све више права, а на Месецу се, како наставља пут, све више види његов осветљени део. Остатак је у мраку, не зато што га од Сунца заклања Земља (што се догађа само при помрачењу Месеца и могуће је само кад је пун), већ због геометрије положаја.

Мене су само представа за публику на Земљи – Месечев део који обасјава Сунце.

ДАН 7.

Месец је стигао до прве четвртине, што значи да Сунце осветљава пола његове површине. Осветљени срп није више угнут, а линија названа терминатор је права. Међутим, док је растао, људи у публици су могли да назру кратере и на тамној страни – то је последица светла из гледалишта, односно светлости одбијене са Земље, која због њене величине није занемарива. Такозвана пуна Земља, како се види на Месецу, светли 80 пута јаче него пун Месец на Земљи.

 ДАН 15.

Пун Месец. Или, уштап.

Излази у сумрак и увек светли све до јутра.

Пење се полако до висине од око 40 степени изнад хоризонта.

У зениту је око поноћи.

Задивљени гледаоци према њему могу да наместе сатове.

ДАН 18.

Осветљена страна се полако окреће, а Месец све касније излази и касније залази, да би, кад поново буде млад, изашао ујутру. Док се полако смањује, све више се пење на хоризонту. У зениту стиже чак до 56 степена. Иначе, тада је његова физичка удаљеност највећа и износи 406.033 километара. Месец око планете не кружи по кружници, него по елипси, али то не мења слику на сцени и публика не хаје за то.

 ДАН 23.

Последња четврт, касно ноћу.

 ДАН 27.

За посматрача који представу не прати из партера, него са јефтинијом улазницом стоји на далекој галерији – на звездама некретницама – све је већ готово. Месец је обрнуо пун круг око Земље за тачно 27 дана, 7 сати, 43 минута и 11,47 секунди, што је време које се назива сидерички (звездани) месец.

Међутим, цело позориште, Земља и Месец, у међувремену су се кретали око Сунца, на супротну страну. Зато, да би стигао у почетни положај за посматрача на Земљи, Месец ће морати да путује још два дана и пет сати, док се поново не поравна са звездом. Збирна представа за публику на планети траје цео синодички (збирни) месец, тачно 29 дана, 12 сати, 44 минута и 2,78 секунди.

 ДАН 29.

Крај представе. X

Пише: Сташа Бајац

У тржном центру ”Ушће” од 10. маја до 1. јуна више хиљада малишана уживало је у свемирској авантури.

У оквиру пројекта реализованог са Друштвом астронома Србије и Астрономским друштвом ‘’Руђер Бошковић’’, деца узраста од 5 до 10 година прошла кроз симулацију ходања по Месецу у бестежинском стању, слушала предавања о свемиру, разгледала изложбу фотографија из свемира и макета свемирских летелица.

Пројекат су подржали Министарство просвете и науке и Секретаријат за образовање Града Београда.