Познату београдску манифестацију која је трајала од четвртка, 29. новембра до недеље 2. децембра посетило је око 29.000 људи што је до сада рекорд манифестације.

Фестивал је одржан на четири локације: бивша Робна кућа „Клуз“, Студентски културни центар, Галерија Народне банке Србије и Театар „Бојан Ступица“.

Специјална гошћа овогодишњег фестивала била је астронауткиња Марша Ивинс, ветеранка пет мисија НАСА, која је провела 1300 сати у свемиру. На Фестивалу је такође учествовало више од 40 гостију из иностранства и 450 младих научника из 36 домаћих научнообразовних институција.

На Фестивалу, традиционално, учествовао је и Центар за промоцију науке који је представио интерактивну изложбу „Десет отворених питања науке“.

Осим што је учествовао као излагач, Центар за промоцију науке је и финансијски покровитељ Фестивала.

Наиме, Фестивал науке је један од 88 пројеката промоције које је Центар кроз Јавни позив финансијски подржао у 2012.  Центар је управо највећа средства у износу од два милиона динара издвојио за Фестивал науке.

Истражите више о поставци Центра у тексту „Десет отворених проблема у науци“.

Недеља ,,зеленог’’ дизајна, одрживе архитектуре и дизајна у оквиру међународног догађаја ECOWEEK, почела је у понедељак 26. новембра. Београд је ове године, поред многих градова као што су Атина, Копенхаген, Милано, Рим, Тел-Авив, добио прилику да први пут буде домаћин једног догађаја, на ком ће се кроз синергију младих професионалаца и студената различитих профила осмишљавати идејна решења за конкретне локације у Београду.

Поред невладине организације Ecoist као локалног партнера, ECOWEEK је организован у сарадњи са многим другим партнерима и сарадницима попут организацијa НАЛЕД, SEEFED, ПКС, Италијанског културног центра, италијанске амбасаде, УШЋЕ шопинг центра, Архитектонског и Шумарског факултета као и многих других.

Манифестација се састоји из две целине: предавања која су отворена за јавност, као и специјално осмишљене радионице које ће се бавити темама у вези са одрживим развојем, екологијом, животном средином, социјалном инклузијом, одрживом архитектуром и дизајном.

Београд ће имати прилику да угости стручњаке који ће у својим предавањима покушати да приближе тему истинске одрживости посетиоцима: архитектура и полемика одрживе градње из Француске Франсоа-Елен Журд, чији је биро пројектовао прву зграду са позитивним енергетским билансом, затим Иван Реди са темом еко-урбани системи (Ortlos Space Engineering из Граца и Лондона), Ханс Бустер са темом синергије (Vitaverde, Солун), Рафаела Коломбо о природној и одрживој архитектури (Politecnico di Milano), Бранимир Јовановић о истинској одрживости и доктрини Николе Тесле (Центар „Тесла“) и многи други.

Радионице се баве и проблематикама и решењима конкретних локација у Београду, а идејна решења, која се очекују као резултат радионице, биће представљена 30. новембра пред стручњацима, колегама и менторима. Након завршетка догађаја, у сарадњи са различитим секторима, као и самим тимовима који су дали решења, прелази се на корак имплементације решења путем трајне платформе GREENHOUSE, која је активна и у другим градовама који су до сада угостили манифестацију.

ECOWEEK је, како истичу организатори, прилика за размену искуства и успостављање сарадње са врхунским страним и домаћим стручњацима, менторима и познаваоцима не само из области архитектуре већ и филозофије, социологије, психологије итд. Такође, ово ће бити прилика да се кроз осам радионица, осам предавања и осам презентација пројекта, оформе међународни интердисциплинарни тимови младих, енергичних људи, да се кроз рад и дружење научи више о методама рада и живота људи из других култура.

Зграда Хемијског факултета у суботу, 17. новембра. Раскопани прилази и грађевинске машине. Радници реконструишу седиште читавог низа факултета који се налазе у овом објекту, познатом као зграда некадашњег Природно математичког факултета.

Будући да је субота, у згради нема студената и професора, нити уобичајене гужве на степеницама које гледају ка Студентском парку. Међутим, сасвим неуобичајено – група средњошколаца проводи дан у овој згради и чини се да је пред улазом Ц радни дан.

У амфитеатру факултета, ови  ђаци слушају предавање професорке Вере Дондур са Факултета за физичку хемију, иначе председнице Националног савета за науку, која им представља примену нанотехнологија за добијање нових лекова и терапија у медицини. Након предавања,  ђаци силазе у први подрум, где их у лабораторијама факултета очекују демонстратори са свакојаким огледима.

У просторијама најмањег факултета Универзитета у Београду, у суботу је одржана научнопопуларна манифестација “Наука око нас”, која је намењена ђацима трећег и четвртог разреда средљих школа. Манифестација се након протекле суботе, наставља и следеће, 24. новембра.

Организујући је по трећи пут, Факултет за физичку хемију жели да подстакне средњошколце да се заинтересују за науку. Досадашње акције ове врсте су већ допринеле да се повећа број студената овог факултета који заправо образује кадрове искључиво за научноистраживачки рад.

Акцију “Наука око нас” ове године је подржао Центар за промоцију науке, ко један од 88 пројеката који су добили финансијску подршку на овогодишњем Јавном позиву за научнопопуларне пројекте.  У оквиру манифестације припремљена су предавања о нанотехнологијама и заштити животне средине, али и разне демонстрације у факултетским лабораторијама.

Истражите више о Науци око нас.

У Србији се други пут за редом обележава УНЕСКО Светски дан науке

Светски дан науке је датум који је предложен на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999, са циљем да се скрене пажња на потребу за новом везом између науке и друштва. Тим поводом УНЕСКО је установио Светски дан науке за мир и развој, који је први пут обележен 10. новембра 2002. године.

Зашто је Светски дан посвећен миру и развоју?
Сврха Светског дана науке за мир и развој је да обнови како националну тако и међународну посвећеност науци у функцији мира и развоја. Обележавањем Светског дана науке наглашава се одговорна употреба науке за добробит друштва.

Која је тема овогодишњег Светског дана науке?
Ове године, на десетогодишњицу прославе Светског дана науке за мир и развој, тема догађаја је „Наука за глобалну одрживост: повезаност, сарадња, трансформације“. Прославом се жели истаћи да је снажна сарадња међународне заједнице, укључујући све владе, међународне организације, грађанско друштво, научне заједнице и приватни сектор, једини начин да се постигну општи развој и одрживост.  

Од када се УНЕСКО-ов Дан науке обележава у Србији? 
У Србији је овај дан први пут прослављен прошле, 2011. године, на иницијативу Центра за промоцију науке. Ове године ЦПН обележава Светски дан науке са намером да истакне потребу за јачањем свести јавности о улози науке у остваривању мирног и одрживог друштва.

Који дани науке постоје у Србији?
Поред Светског дана науке, који Република Србија обележава као чланица УНЕСКО-а, 2011. године је, одлуком Владе, установљен и национални Дан науке, 10. jул, дан рођења Николе Тесле.

Како ће Светски дан науке бити обележен у Београду?
Поводом Светског дана науке, у Београду ће у суботу, 10. новембра, у Галерији Науке и технике САНУ, бити отворена изложба „Metahousing – насеља прошлости и градови будућности“, која је летос представљена у Лондону на „Међународној изложби архитектуре и дизајна“. Манифестација је била део ширег интернационалног културног пројекта Олимпијаде културе, одржане упоредо са Олимпијским и Параолимпијским играма, и објединила је престижне догађаје из света културе и уметности. Током изложбе биће организована и стручна предавања на тему археологије и архитектуре, као и креативне радионице за децу.

Како ће Светски дан науке бити обележен у Новом Саду?
Светски дан науке ће бити обележен и у Новом Саду и то изложбом „ЦЕРН у Србији“, чије је отварање заказано за 9. новембар 2012, у холу зграде Департмана за физику Универзитета у Новом Саду. Ову изложбу, коју је у главном граду поставио Центар за промоцију науке, већ је видело више од 120.000 грађана.

Истражите више на www.cpn.rs/metahousing

(ВИДЕО) Октобар 2012. 800 наслова на штанду ЦПН, Сајам књига 2012, Београд Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Аутор: Радослав Ћебић, ЦПН

Дан науке се као национална манифестациjа обележава поводом рођендана Николе Тесле (1856-1943), коjи jе рођен управо 10. jула у Госпићу у Хрватскоj, o чему је крајем августа 2010. Влада Република Србиjе донела Одлуку (“Сл. гласник”, бр.62/2010).

Захваљујући томе, Дан науке није посвећен само Теслином лику и делу, већ прослављању науке уопште. Пре него што jе изабран за Дан науке, оваj датум се, почев од 2002, у Србиjи обележавао као Дан Николе Тесле. Идеjа о проширењу манифестациjе jавља се 2006. године када се поjавио предлог да се оваj датум прогласи за Међународни дан науке и проналазаштва.

Међутим, предлог ниjе добио ширу међународну подршку. Четири године касниjе, на предлог тада надлежног министарства за науку, Влада Србиjе jе на седници одржаноj 26. августа 2010. прогласила дан рођења Николе Тесле за Дан науке, а програм обележавања jе поверен Министарству за науку и технолошки развоj. Сада је за овај посао надлежно Министарство просвете и науке.

Дан науке jе први пут обележен 2011, када се у његово обележавање укључио и Центар за промоциjу науке посветивши програм упознавању jавности са младим научницима из Србиjе.

ДАН НАУКЕ 2012.

На Дан науке, 10. jула, ЦПН је организовао бесплатне посете Астрономскоj опсерваториjи, коjа ове године обележава 125 година постоjања. Поред тога, Центар за промоциjу науке у Галериjи науке и технике САНУ, органозовао је трибину „Лов на Хигсов бозон: Да ли jе ухваћена божjа честица?“.

Истражите више на интернет сајту посвећеном Дану науке.

Погледајте како је ЦПН обележио Дан науке 2012:

Трибина ”Лов на Хигсов бозон: Да ли је откривена Божја честица?”

Посета Астрономској опсерваторији