Текст: Слободан Бубњевић

Ако се возите некуда ван града, у хладном новембарском праскозорjу, пре него што Сунчева светлост осветли хоризонт, а звезде сасвим ишчезну, ових дана чешће него икада пре, у урвинама краj путева, на брежуљцма и свакоjаким мрачним местима, можете видети астрономе како огрнути кабаницама, ћебадима и шаловима стоjе и чекаjу смрзнути краj своjих осматрачких скаламериjа на троношцима.

Наиме, хиљаде и хиљаде астронома аматера, како оних са обичним дурбинима тако и оних наоружаних Њутновим рефлекторима, стрпљиво чека да у кратком временском прозору пред свитање улови звезду сезоне – комету ИСОН, за коjу се већ говори као о наjузбудљивиjем астрономском догађаjу нашег доба.

Ова бљештава новембарска звезда долази из дубоке свемирске даљине, далеко, далеко иза Нептуна и границе Сунчевог света. У древно доба, пре више милиона година, комета ИСОН jе кренула на пут из Ортовог поjаса, међузвездане зоне коjом плове залеђени обjекти, потенциjалне комете коjе ће само прохуjати кроз наш звездани систем.

Заробљена Сунчевом гравитациjом, ИСОН jе као и њена сабраћа из Ортове зоне привучена ка нашоj звезди не на елиптичну, већ на такозвану хиперболичну путању – на орбиту коjа ниjе затворена. Има и оних комета коjе долазе из ближег породилишта и коjе, сасвим jеднако као планете, периодично круже око Сунца, пролазећи свако мало по небу.

Но, ИСОН jе jединствени догађаj у нашем свету – оваj ледени камен пречника пет километара у унутрашњи део Сунчевог система сада стиже први пут и потом одлази низ хиперболу, тако да се никада више не врати назад. У међувремену, ИСОН ће на земаљском небу направити незаборавну представу за више генерациjа.

И мада оштрооки ранораниоци, наоружани аматерским телескопом, већ сада могу да jе виде при хоризонту, на седамдесету годишњицу Другог заседања АВНОJА, 29. новембра, ИСОН ће прићи тако близу Сунцу да ће вероватно постати наjсветлиjа комета виђена у нашем веку.

ЗВЕЗДЕ СА ДУГОМ КОСОМ

Ову репатицу називаjу ИСОН, по опсерваториjи у коjоj jе отркивена (International Scientific Optical Network), али и на броjне друге начине – новембарском; празничном, будући да пролази након Дана захвалности у САД; кометом Невски-Новинчонок по астрономима коjи су jе открили, као и C2012 S1, што jоj jе каталошки назив.

Но, без озбира на име, њен пролазак већ изазива изузетну пажњу и код оних коjи више воле топлу собу од осматрачких места – покренуто jе на стотине блогова на коjима љубитељи астрономиjе прате статус комете, Твитер и Феjсбук већ врве од њених слика, а само jе НАСА отворила двадесет саjтова посвећених разним аспектима овог небеског тела.

У међувремену, све што jе човек направио, а гледа ка небу, покушава да ухвати и сними ИСОН: свемирски телескопи Хабл и Спицер, опсерваториjе на балонима, сонде коjе другим послом путуjу свемиром, ровери на Марсу и, наравно, сва сила конвенционалних земаљских опсерваториjа међу коjима jе, на пример, и српска станица на Видоjевици, али и поменути броjни астрономи аматери.

Мада узбуђење jош ниjе преплавило и домаћу jавност (а догодиће се како се новембар примиче краjу), светски медиjи су се увелико укључили у лов на комету ИСОН. Део жуте штампе jе већ наjавио обjекат коjи ће бити пет пута светлиjи од Месеца, а део медија jе то демантовао, даjући умерениjе процене, али сви озбиљниjи медиjи извештаваjу о наjсветлиjоj комети коjу ћемо за наших дана видети како промиче, сурвава се ка Сунцу и потом, у зависности од судбине коjа jе задеси, одлази у неповрат.

Комету ИСОН су пре више од годину дана, 21. септембра 2012, открили белоруски астроном Виталиj Невски и руски астроном Артjом Новинчонок користећи поменути рефлекторски телескоп ИСОН са огледалом од 400 цм (телескопи, иначе, могу бити рефрактори, као дурбини, или рефлектори, телескопи са огледалом).

Од тада jе комета снимљена на читавом низу инструмената током претходне године. Долазећи чак из Ортовог поjаса, поред планете Марс jе прошла 1. октобра на растоjању од 10,8 милиона километара, а Земљи ће наjближе прићи на 64 милиона километара.

Но, у међувремену ће се опасно приближити Сунцу, на свега 1,2 милиона километара изнад површине звезде. Због тога ће букнути тако снажним сjаjем коjи се наjављуjе jош откад jе откривена и траjаће све до краjа новембра. Но, професионални астрономи су делимично уздржани у наjавама сjаjа коjи можемо да очекуjемо, а посебно су скептични око медиjских наjава да ће бити вишеструко светлиjа од сjаjа пуног Месеца. Но, видеће се голим оком jасно, у то нема никакве сумње.

КОМЕТА И ЊЕН РЕП

Комете су саме по себи мрачна места. Jезгро комете, сачињено од леда и прашине, обично се креће од неколико до неколико десетина километара. Jезгро jе изузетно тамно, што га, као и код других комета, чини одличним апсорбером Сунчеве енергиjе.

Међутим, зашто ће приликом проласка нашим комшилуком комета ИСОН или било коjа друга изгледати тако сjаjна? Наиме, док прилази унутрашњем делу Сунчевог система, комета, тело до тада ледено, брзо се греjе и претвара у гас, коjи у простор око jезгра са собом носи и честице прашине. Тако испушта и своj реп.

Комета и њен реп сjаj дугуjу светлости Сунца, коjа се расеjава на овим честицама, али и гасу коjи побуђен, исто Сунчевим зрачењем, емитуjе карактеристичне боjе (по коjима се може и утврдити његов хемиjски састав). Комета ИСОН већ има зеленкасти сjаj, коjи откриваjу величанствени Хаблови снимци.

Судбина ИСОН-а jе неизвесна. Могуће jе да ће на оваj начин изгубити део свог садржаjа, али и да ће прилазак Сунцу окончати икаровски  – самосагоревањем.

Са друге стране, комета ИСОН ниjе никаква, па чак ни теориjска, опасност по Земљу. ИСОН долази у миру, али у огромноj неизвесности за своjу судбину – за непостоjеће Исонце би заправо Земља требало да буде обjекат коjи наjављуjе стварни смак света.

Покренута из Ортовог поjаса у време настаjања првих човеколиких предака, прешла jе милионе и милионе километара леденог пространства како би „ватрени додир“ Сунца доживела на сцени коjа jе готово у Земљином дворишту.

У међувремену, овде се развила незанемарљива цивилизациjа са милиjардама очиjу коjе мотре и коjе ће судњи дан комете гледати у директном преносу. А кад све прође, астрономи и камермани ће спаковати троношце. И спустити завесу.

Истражите више о кометама.

Текст: Љ. Илић, Н. Грубач, С. Бубњевић

Фотографија: Игор Смолић и Милан Богосављевић, Астрономска станица Видојевица, ИСОН, 3. новембра 2013.

Поводом једног од најзанимљивијих астрономских догађаја у последњој деценији, проласка комете ИСОН непосредно близу Сунца крајем новембра 2013, отварају се многа питања – како она о сјају и судбини ове комете тако и она о астрономији данас. Шта нас очекује у наредне две недеље?

Шта jе ИСОН?

ИСОН је комета која долази из Ортовог облака, веома далеког и хладног дела Сунчевог система. Са језгром пречника неколико километара, јури ка Сунцу брзином од 60 километара у секунди. С обзиром на своју изузетно ексцентричну орбиту, ИСОН се више неће вратити у наше крајеве. Сунцу ће бити најближа 28. новембра, када ће му прићи на свега 1,2 милиона километара. Због тога ће на небу бити видљива и голим оком.

Откад jе откривена, 21. септембра прошле године, комета ИСОН jе поставила изузетно висока очекивања и наjавила небеску представу читавоj планети. Открила су је двојица руских астронома Виталиј Невски и Артјом Новичонок из опсерваторије International Scientific Optical Network, по чему је и добила име (ISON).

Шта су комете?

Комете су мала тела Сунчевог система. Због тога што се наjвећим делом састоjе од леда и прашине, астрономи их називаjу прљавим грудвама. Основни, чврсти део комете, њено jезгро, назива се нуклеус, а углавном су неправилног облика, јер немаjу довољно велику масу и гравитациjу због коjе би формирале сферан облик.

Путуjући леденим космосом, комете остаjу залеђене и неактивне. Због њихове веома тамне површине и њихових малих димензиjа, потпуно их jе немогуће детектовати све док не стигну до унутрашњег дела Сунчевог система. Оно што комете чини препознатљивим jе њихов реп. Када комета приђе довољно близу Сунцу, почне да испарава због све јачег Сунчевог зрачења ствараjући око себе кому – бљештави, сферни облак гаса, коjи може бити већи од нуклеуса и милион пута. Ова испарења се у млазевима сливаjу у правцу дувања соларних ветрова, формираjући чувене репове комета.

Одакле комете долазе?

Краткопериодичне комете, или оне коjе кроз Сунчев систем прођу jедном или више пута током 200 година, каква је, на пример, Халејева комета, стижу из Каjперовог поjаса, области коjа се протеже далеко иза орбите наjудаљениjе планете Сунчеве породице, Нептуна. Нека од тела коjа насељаваjу поjас састоjе се од каменитих материjала, али ће код већине преовлађивати лед.

Дугопериодичне комете, или оне коjима jе потребно више од 200 година да направе jедну орбиту око Сунца, каква је комета ИСОН, наjвероватниjе долазе из неистражених пространстава Ортовог облака, мистичне и ледене териториjе коjа се налази на пола пута између Сунца и суседне звезде, Алфе Кентаури.

Комете имају различите путање око Сунца – неке попут ИСОН-а само jедном прођу кроз Сунчев систем, пре него што, пратећи хиперболичке или параболичке путање, оду далеко у међузвездани простор да се никада не врате.

Колико ће комета ИСОН бити сјајна?

ИСОН и Сунце ће се наћи на наjмањоj удаљености 28. новембра, на свега 1,2 милиона километара изнад површине звезде. Због тога ће букнути тако снажним сjаjем, коjи се наjављуjе jош откад jе откривена, и траjаће све до краjа новембра. Но, професионални астрономи су делимично уздржани у наjавама сjаjа коjи можемо да очекуjемо, а посебно су скептични око медиjских наjава да ће бити вишеструко светлиjа од сjаjа пуног Месеца. Наjвише чему се можемо надати jе да ИСОН буде сjаjна попут планете Венере на ноћном небу, коjа jе у нашем народу позната и као Звезда Даница, а коjа jе трећи наjсjаjниjи обjекат на небу, одмах након Сунца и Месеца. Но, видеће се голим оком jасно, у то нема никакве сумње.

Каква судбина чека ИСОН?

Судбина ИСОН-а jе веома неизвесна. Могуће jе да ће на оваj начин изгубити део свог садржаjа, али и да ће прилазак Сунцу окончати на икаровски начин – самосагоревањем. Постоjи више сценариjа. Ако доживи судбину комета ЛИНЕАР из 2000. и комете Еленин из 2011, ИСОН би могла да се дезинтегрише под дејством Сунчевог зрачења и пре 28. новембра, пре него што стигне до наjближе тачке Сунцу. Други сценарио jе да у тачки наjближег проласка звезди, кад њена температура порасте на више хиљада степени, дође до смрти комете – мада делуjе да овакав пакао мало шта може да преживи, стење од кога jе комета ИСОН сачињена неће испарити на овоj температури, али може изгубити на маси, за шта jе тренутно тешко начинити добру претпоставку. Последњи, и по многима наjвероватниjи сценарио, jесте да комета преживи „блиски контакт“ са звездом и настави пут ка леденим пространствима свемира, умањена, али и даље постоjећа.

Да ли је ИСОН претња за Земљу?

Скорашња посматрачка историjа памти случаjеве као што jе удар комете Шумеjхер-Леви у планету Jупитер, да комете могу бити и опасне, ако сте зле среће да им се нађете на путањи баш кад наиђу. На срећу, пролазак ИСОН-а не само да је безопасан него jош ниjе ни проузроковао већу забринутост.

Истражите више о кометама. 

Текст: Невена Грубач

Било да су их посматрали краљеви, надаjући се знамењу победе, или свештеници, тумачећи их као божjе гласнике, било да су их посматрали астрономи кроз моћна стакла своjих телескопа, комете су одувек изазивале радозналост и узбуђење. Вечни симболи спектакуларног, коjи jуре леденим свемиром повремено се драматично хватаjући у коштац са соларним ветровима, никада нису оставили своjе сведоке без добре приче за препричавање генерациjама. 

Неким кометама су приписиване заслуге за смрт Цезара, пораз Наполеона, поjаву куге… Не тако давно, пре само jедног века, док jе планета пролазила кроз реп данас чувене Халеjеве комете, Земљу jе ухватила масовна паника због популарне идеjе да ће се популациjа отровати гасовима коjи су овом приликом испаравали.

Некада мистериозни обjекти на небу, коjи су будили страхопоштовање и од чиjег се лошег знамења бранило молитвом, комете су данас прави драгуљи астрономиjе коjи с времена на време пролете кроз наш звездани систем и обрадуjу планету небеском представом.

Звезде репатице

Људи су посматрали комете од античких времена. Реп коjи су остављале за собом распаљивао jе машту, не штедећи код људи идеjе коjе би га обjасниле. У духу времена у ком су се поjављивале, некада су биле описиване као маjке коjе су остале без деце, па jезде небом са косом коjу су распустиле у знак жалости. По другим предањима, комете су представљале задимљене људске грехе, концентроване у облак коjи сиjа на небу опомињући људе на њихова дела.

Ако данас питате астрономе, идентитет комете jе далеко мање поетичан и баjковит. Комете су мала тела Сунчевог система. Због тога што се наjвећим делом састоjе од леда и прашине, астрономи их називаjу прљавим грудвама. Основни, чврсти део комете, њено jезгро, назива се нуклеус. Мада jе једна од наjвећих посматраних комета имала нуклеус од око 30 километара, њихова густина jе и даље веома мала. Комете су углавном неправилног облика, јер немаjу довољно велику масу и гравитациjу због коjе би формирале сферан облик.

Путуjући хладним космосом, комете остаjу залеђене и неактивне. Због њихове веома тамне површине и њихових малих димензиjа, практично их jе немогуће детектовати све док не стигну до унутрашњег дела Сунчевог система.

Комета ИСОН долази из Ортовог облака, веома далеког и хладног дела Сунчевог система. Са нуклеусом пречника неколико километара, јури ка Сунцу брзином од 60 километара у секунди. С обзиром на своју изузетно ексцентричну орбиту, комета ИСОН се више неће вратити у наше крајеве. Сунцу ће бити најближа 28. новембра, када ће му прићи на свега 1,2 милиона километара.

Оно што комете чини препознатљивим jесте њихов реп. Када комета приђе довољно близу Сунцу, због све јачег зрачења почне да испарава, ствараjући око себе кому – бљештави, сферни облак гаса, коjи може бити већи од нуклеуса и милион пута. Ова испарења се у млазевима сливаjу у правцу дувања соларних ветрова, формираjући чувене репове комета, који се могу видети само када jе комета у близини Сунца и увек су окренути њему насупрот. Како се састоjе од гаса и прашине, Сунчева светлост обасjава ове репове, те комета коначно добиjа своj драматичан изглед, и понекад чак омогућава и голом оку да ужива у представи.

Деца комета

При своjим проласцима поред Сунца комета се троши и расипа, остављаjући за собом остатке нуклеуса, такозване потоке. Понекад су ови остаци сувише крупни да би их соларни ветар раздувао. На своjоj орбити око Сунца, планета Земља повремено може набасати на ове потоке. При таквим сусретима, гравитациjа наше планете ће ове честице привући себи, а оне ће улетати у Земљину атмосферу великим брзинама, остављаjући на ноћном небу сjаjне трагове, док сагореваjу и топе се на свом путу ка тлу. Случаjни посматрач ће замислити жељу и назвати оваj феномен звездом падалицом, али ће астрономи знати да присуствуjу проласку Земље кроз метеорски поток коjи jе за собом оставила родитељска комета, приредивши Земљанима уживање у киши метеора.

Земља током године наилази на велики броj оваквих метеорских струjа. Када се укрсте путеви наше планете и ових остатака некадашње комете, може се рачунати на поjаву метеорских киша. Персеиди су можда и наjбољи представник ове поjаве. Сваког августа, Земља пролази кроз метеорски поток комете Свифт-Татл, при чему велика количина метеорида пада ка Земљи, сагореваjући у њеноj густоj атмосфери. Метеорска киша коjа том приликом настаjе зове се киша Персеида, и представља наjобилниjу метеорску кишу током читаве године.

Порекло комета

Не може се са великом сигурношћу рећи одакле комете долазе, али већину ипак можемо довести у везу са две одређене локациjе у Сунчевом систему. Краткопериодичне комете, или оне коjе кроз Сунчев систем прођу jедном или више пута током 200 година, стижу из Каjперовог поjаса, области коjа се протеже далеко иза орбите наjудаљениjе планете Сунчеве породице, Нептуна. Каjперов поjас jе дом великом броjу малих тела Сунчевог система, укључуjући три патуљасте планете – Плутон, Макемаке и Хаумеу. Нека од тела коjа насељаваjу поjас се састоjе од каменитих материjала, али ће код већине доминирати лед. Сматра се да су ова тела настала од неискоришћених материjала при формирању Сунчевог система.

Реч комета потиче од латинске речи comēta ili comētēs. Корен речи komē потиче из грчког језика, а у преводу значи „дуга коса на глави“ или „носити дугу косу“, што је временом почело да се односи на реп комете.

Дугопериодичне комете, или оне коjима jе потребно више од 200 година да направе jедну орбиту око Сунца, наjвероватниjе долазе из неистражених пространстава Ортовог облака, мистичне и ледене териториjе коjа се налази на пола пута између Сунца и суседне звезде, Алфе Кентаури.

Без обзира на удаљеност ових простора, гравитациони утицаj пролазећих звезда или сличних сила може избацити неко од ових тела из равнотеже, гурнувши га према унутрашњем делу Сунчевог система. На таj начин многе од комета биваjу одаслане у нашем правцу.

Дешава се да комете само jедном прођу кроз Сунчев систем, пре него што пратећи хиперболичне или параболичне путање не оду далеко у међузвездани простор да се никада не врате.

Комета века… или не?

Моћне, велике комете за памћење права су реткост, и поjаве се отприлике jедном током децениjе. Уколико имамо среће, jедном током животног века можемо посведочити проласку довољно спектакуларне комете коjа би понела надимак „комета века“.

Откад jе откривена, 21. септембра прошле године, комета ИСОН jе поставила изузетно висока очекивања и наjавила небески шоу читавоj планети. Открила су је двојица руских астронома из опсерваторије International Scientific Optical Network, по чему је и добила име (ISON).

Чини се да jоj jе орбита хиперболична, што значи да jе ово нова и свежа комета коjа нам jе стигла равно из Ортовог облака. Њена величина је процењена на неколико километара. Израчунато jе да ће ИСОН проћи веома близу Сунца, на мање од два милиона километара, због чега jе грозничаво наjављивано како ће комета бити сjаjниjа од Месеца и како ће се голим оком видети чак и током дана. Ипак, давати овакве прогнозе jе, у наjмању руку, храбро, jер не постоjи начин да унапред знамо да ли ће комета преживети блиски сусрет са Сунцем.

Астрономи су се плашили да би се комета могла дезинтегрисати како буде прилазила нашоj звезди, па су стрпљиво и са резервом ишчекивали њен улазак у унутрашњи део Сунчевог система. ИСОН и Сунце ће се наћи на наjмањоj удаљености 28. новембра, и уколико се нуклеус комете покаже издржљивим, призор би заиста могао бити импресиван.

Искусни посматрачи ноћног неба, астрономи аматери, обjавили су 14. новембра да jе комета коначно видљива голим оком, и то захваљуjући наглом порасту сjаjа њеног репа. Док су научници са зебњом чекали да виде да ли ће оваj нагли сjаj значити и потпуно топљење комете, заљубљеници у небо широм света бацили су се у потрагу за звездом репатицом.

Сада jе већ потпуно извесно да напрасни сjаj комете ниjе био и њен последњи. Комета jе жива и здрава, и хита ка Сунцу великом брзином, преваљуjући око 60 километара у секунди. Посматрач без имало искуства ће и даље имати потешкоћа у посматрању голим оком, али ће увежбани астроном аматер сасвим лако моћи да лоцира ИСОН на небу. Тренутно, током претпоследње недеље новембра, ИСОН jе комета видљива у часовима пре свитања, нешто пре пет часова уjутру, на источном небу. Она сече пут кроз сазвежђе Девице и пролази веома близу Спике, наjсjаjниjе звезде у Девици. Како време буде пролазило, и ако њен нуклеус остане нетакнут, моћи ћемо да посматрамо комету и у вечерњим сатима, што ће обрадовати све посматраче коjи не воле рано да устаjу. Ипак, сада, када нам jе довољно близу, знамо да не можемо очекивати испуњење првобитних, смелих прогноза о фантастичном сjаjу попут Месечевог. Наjвише чему се можемо надати jе да ИСОН засија попут планете Венере на ноћном небу, коjа jе у нашем народу позната и као Звезда Даница, а коjа jе трећи наjсjаjниjи обjекат на небу, одмах након Сунца и Месеца.

Оно што jе сасвим извесно jесте чињеница да ИСОН стиже. Можда ће облаци, по своjоj староj навици, спречити радознале очи да уживаjу у њоj, а можда ћемо имати среће и ипак спазити зеленкасти реп. Свакако треба искористити прилику и посведочити шетњи комете кроз наше суседство, знаjући да се неће никада вратити у ове крајеве.

Истражите више о кометама

Ове недеље на западном делу неба изнад Србије биће видљива комета C/2011 L4, што је повод за трибину ЧЕКАЈУЋИ КОМЕТУ коју ЦПН организује 7. марта у 19 часова у Великој сали СКЦ. Процењено је да ће комета C/2011 L4 проћи кроз најближу тачку Сунцу на својој путањи 10. марта, у 5 часова ујутру по нашем времену, када постаје видљива у нашим крајевима. Комета је видљива голим оком од краја фебрура, али само за житеље јужне хемисфере. После проласка кроз перихел (најмању удаљеност од Сунца), посматрачи са северне хемисфере биће у прилици да виде ову комету голим оком или уз помоћ двогледа, уколико временске прилике буду повољне.

ДА ЛИ ЈЕ ЗЕМЉА УГРОЖЕНА?

Комета C/2011 L4 (PANSTARRS) проћи ће најближе Земљи 5. марта, али и тад ће бити удаљенија од растојања између Сунца и Земље. Комете су, иначе, небеска тела необично мале густине, а њихова маса се одређује посредно. Запажено је да ниједна комета, ма колико близу да је прошла, није изазвала поремећаје ни у кретању планета ни њихових сателита. Земља је пролазила кроз репове комета без икаквих драматичних ефеката. Када комета прође перихел, најмању удаљеност од Сунца, њено језгро се хлади и почиње привидно да се „гаси“, реп јој се смањује и ишчезава. Удаљујући се, она постаје магличасти објекат који се после извесног времена тешко региструје и најјачим расположивим телескопима.

ШТА СУ КОМЕТЕ?

Комете спадају у мала небеска тела која се крећу око Сунца. Оне се, попут астероида, састоје од прашине и камена, али се од њих разликују по томе што садрже смрзнуте гасове и лед у значајној количини. Орбите комета се мењају: док прилазе Сунцу, а неке од њих долазе са самог руба Сунчевог система, догађа се да промене путању због гравитационог утицаја приликом блиских пролазака поред великих планета. Посматрачи на Земљи комете препознају као објекте који се изненада појављују на небу и могу имати реп који вишеструко надмашује димензије самог језгра комете, а понекад  може бити и дужи од 100 милиона километара.

ЗАШТО СЕ ВИДИ РЕП КОМЕТЕ?

Док прилази унутрашњем делу Сунчевог система, комета се брзо греје, а лед који садржи претвара се у гас, који у простор око језгра са собом носи и честице прашине. Само језгро делимично испарава стварајући кому, бљештаву сферу гаса. Комета сјај дугује светлости Сунца, која се расејава на овим честицама, али и гасу који, побуђен Сунчевим зрачењем, емитује карактеристичне боје, по којима се може утврдити и његов хемијски састав. Приликом проласка крај Сунца комета избацује велике количине леда и прашине и на тај начин узрокује појаву сјајног репа. Постоје два основна типа репова: један чине честице прашине и он је жућкасте боје, јер рефлектује светлост Сунца. Други тип је грађен од јонизованих гасова и зрачи плавичасто-зелену светлост.

КОЈЕ СУ КОМЕТЕ ИЗАЗВАЛЕ НАЈВИШЕ ПАЖЊЕ У ИСТОРИЈИ?

Једна од најпознатијих је Халејева комета, која током пута од приближно 76 година стиже сасвим до периферије планетарног система, да би се затим вратила до Земљиног комшилука. Први запис је из 240 године пре наше ере и потиче из Кине. 1682. године посматрао ју је и млади астроном Едмонд Халеј. На основу теорије о кретању небеских тела коју је изнео Исак Њутн, Халеј је израчунао орбите 24 сјајне комете посматране у прошлости. Уочио је да три комете (из 1531, 1607. и 1682. године) имају скоро идентичне орбите и да су се појавиле у готово истим временским размацима, а предвидео је следећи повратак за 1758. годину. Ова прва позната периодична комета појавила се последњи пут 1986. године, а  њено следеће појављивање очекује се 2061. године. Од комета са кратким периодом најпознатија је Енкеова комета. Она је откривена 1786. године и има периоду од 3,3 године.

ШТА СУ ОБЈЕКТИ БЛИСКИ ЗЕМЉИ И КОЈИ ОД ЊИХ СУ НАЈОПАСНИЈИ?

НАСА саставља листу најопаснијих објеката који пролазе близу Земље (NEO: Near Earth Objects), а за најозбиљнијег „кандидата“ који би могао да удари у нашу планету, у последњих десетак година сматра се Апофис, астероид чије име долази из античких легенди и значи управо то – уништитељ. Апофис ће пролетети 13. априла 2029. године на приближно истој удаљености од Земље као и 2012 DA14. Нова посматрања приликом последњег блиског проласка из јануара 2013. године у потпуности су отклонила веровања у могућност да 2029. године Апофис удари у Земљу. Вероватноћа да се то деси приликом наредног блиског проласка, 2036. године, сада је мања од 1:1.000.000.

Текст: С. Бубњевић*

Година 1910. Градић Juvisy-sur-Orge, јужно од Париза. Астроном и спиритиста Камил Фламарион из своје надалеко чувене опсерваторије у овом градићу објављује да реп Халејеве комете садржи отров који ће побити живи свет на Земљи.

Била је то узбудљива година – након што се у јануару на небу појавила такозвана Дневна комета, која се 17. јануара могла запазити и голим оком по дану, у априлу је близу Земље прошла чувена Халејева комета. Она се на ноћном небу могла видети од 10. априла па све до маја месеца, а пошто је прошла релативно близу Земље, призор на небу је био спектакуларан.

Будући да је то био први пролазак ове комете поред Земље откако је измишљена фотографија, тада су начињене и њене прве слике (на фотографији), а обични људи и астрономи су је посматрали са одушевљењем.

Међутим, тада начињена спектрална анализа је показала да реп комете садржи цијаноген, изузетно отрован, безбојан гас, а Фламарион је тврдио да ће овај гас у атмосфери уништити сав живи свет.

Пошто је широм Француске био познат као аутор бројних популарних књига, Фламарион је звучао довољно убедљиво и његове најаве су многи људи схватили сасвим озбиљно.

Завладала је масовна хистерија.

Док је реп комете на небу остављао спектакуларан видик, људи су живели у паници, масовно су куповали гас маске, а општа параноја је доводила и до затварања у санаторијуме. Други астрономи су одбацили Фламарионову теорију, будући да се гас довољно распршио да није изазвао никакве ефекте.

У дугој историји долазака и одлазака свакако најпознатије од свих комета, ово није био први пут да је Халејева комета изазвала масовну панику. За њу се знало у праисторији, а посматрачима неба је била добро позната од 240. године пре нове ере. Но, вековима је збуњивала људе, често изазивајући страх.  

Током историје су јој приписиване разне легенде, а поклопила се и са многим важним догађаjима попут битке код Хеjстингса (на слици).

У сасвим разлитчитим епохама, људи су веровали да наjављуjе скору пропаст света, док су током средњег века вештице спаљиване сваки пут кад би се поjавила.

Кад би видели Халејеву комету, све до 18. века посматрачи на Земљи нису знали да ли jе ту реч о различитим телима или о jедноj истоj комети која се изнова појављује.

И онда је 1682. ову комету посматрао млади енглески астроном Едмонд Халеј, који се тада селио у градић Излингтон, где ће се исте године оженити.

Халеј ће дуго памтити необичну појаву на небу. Двадесет три године каснијеон ће први објаснити да је тело које је видео, као и небеске појаве из 1531. и 1607, представљају једну исту комету.

Комета jе у уметности приказана на разне начине. Једна од представа налази се на чувеној таписерији која представља битку код Хејстингса. Но, комета се такође јавља и на слици Богоjављење, коjу jе направио славни фирентински сликар Ђото. Он jе комету видео 1301. године, а у његову част jе космичка сонда за истраживање ове комете названа управо „Ђото“.

Одбацујући  сасвим Аристотелово објашњење да су комете светлеће појаве у атмосфери, Халеј добро запажа да је реч о небеским телима која круже око Сунца исто као планете. И први израчунава период њеног појављивања.

Халеј тако израчунава да се комета изнова поjављуjе приближно сваке 76. године, а да мале промене у тим периодима изазивају гравитациони утицаји планета на њеном путу кроз Сунчев систем.

На основу тога он предвиђа да ће поново бити виђена 1758. године, а његова се прогноза испоставља као тачна. Међутим, пошто у међувремену умире, сам Халеј не дочекује њен нови долазак, али сама комета добија име по њему.

Мада се изузетно ретко може видети, период обиласка Халејеве комете око Сунца је такав да је једина комета коју човек може видети голим оком два пута у животу.

У новије доба, она и фасцинира људе зато што траjе колико и jедан људски живот – тако jе амерички писац Марк Твен рођен и умро баш оних година кад се комета поjавила.

Комете, као и планете, круже око Сунца. Као што је још Халеј закључио на основу Кеплерових закона, њихова путања такође има облик елипсе, али је она изузетно издужена у односу на путању планета.

Зато само jедан део своjе револуције, односно кретања око Сунца, комета проводи у његовој близини, док већи део пута пролази у далеким пространствима.

Халеjева комета тако стиже сасвим до периферије Сунчевог система, до планете Нептун, да би се потом вратила све до Земљиног комшилука и прошла између Меркура и Венере, током путовања које траjе целих 76 година.

Халеjева комета jе последњи пут виђена 1986. године, а њен следећи долазак се очекуjе за пола века – у јулу 2061. године.

Језгро Халејеве комете, сачињено од леда и прашине, веома jе мало и не прелази 15 km по наjвећоj димензиjи (на фотографији из 1986). Изузетно jе тамно, што га, као и код других комета, чини одличним апсорбером Сунчеве енергиjе.

Међутим, зашто приликом проласка нашим комшилуком Халејева комета изгледа тако сјајна?

Док прилази унутрашњем делу Сунчевог система брзо се греjе и лед коjи садржи се претвара у гас, који у простор око jезгра са собом носи и честице прашине.

Комета сjаj дугуjе светлости Сунца, коjа се расеjава на овим честицама, али и гасу коjи побуђен, исто Сунчевим зрачењем, емитуjе карактеристичне боjе (по коjима се може и утврдити његов хемиjски састав).

Халеjева комета сваким повратком губи део материjала од кога jе саздана, и оставља траг прашине коjи наставља да се креће сличном путањом.

Сваке године у маjу и октобру Земља пресеца оваj траг, а на небу се указуjу – метеори.

Чекајући њен следећи долазак 2061. године, лепота метеора сваке године подсећа како и комете имају свој крај.

*Рецензија текста: Игор Смолић, Инстутит за физику у Београду