У Галерији науке и технике САНУ у Београду, постављена изложба „Metahousing – насеља прошлости и градови будућности“, аутора Милоша Спасића

Након велике интерактивне изложбе „ЦЕРН у Србији“, коју је током октобра посетило 120.000 људи, као и „Дана роботике“, које је у току три недеље видело више од 150.000 грађанана, Центар за промоцију науке у сарадњи са Музејом града Београда организује изложбу „Metahousing – насеља прошлости и градови будућности“, аутора Милоша Спасића, кустоса збирке за праисторију Музеја града Београда. Изложба се отвара 10. новембра, на Светски дан науке, у 17 часова, у Галерији Науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2.

Изложба „Metahousing“ представља најпрепознатљивије, крајње аспекте неолитске и савремене архитектуре Београда. Она приказује винчанско насеље у Стублинама са преко 200 надземних кућа, сегменте новобеоградског блока 21 – Шест каплара, и елементе архитектуре за 21. век – Центар за промоцију науке у блоку 39.

Своју премијеру ова поставка је имала у Лондону на „Међународној изложби архитектуре и дизајна“, од 29. јуна до 15. јула 2012. године. Манифестација је била део ширег интернационалног културног пројекта Олимпијаде културе, којa је током овог лета у Лондону, упоредо са Олимпијским и Параолимпијским играма, објединила престижне догађаје из света културе и уметности.

„Metahousing“ се отвара на Светски дан науке, који је установио УНЕСКО, а ове године је посвећен одрживом развоју. Мада се у свету обележава од 2002, у Србији се 10. новембар, на иницијативу Центра за промоцију науке, прославља од 2011. године.

Изложба „Metahousing“ ће бити постављена у Галерији науке и технике САНУ у Београду, од 10. до 29. новембра 2012. Током изложбе биће организована и стручна предавања на тему археологије и архитектуре, као и креативне радионице за децу.

 Изложба покреће питања:

1. Ко је градио изложене куће?
2. Ко је у њима становао некад, а ко у њима станује данас?
3. Како је становање поимано у неолиту, а како се поима у наше време?
4. Какави су били и какви јесу односи између суседа?

 Текст: Т. Ковач

Галерија науке и технике САНУ од 11. септембра приређује изложбу „Михајло Идворски Пупин – Стваралачка координација“, ауторке Александре Нинковић-Ташић. Изложба jе део проjекта популаризациjе лика и дела Михаjла Пупина, коjу реализуjе Удружење Лумен у сарадњи са Српском академиjом наука и уметности. Проjекат jе финансиjски подржао Центар за промоциjу науке.

Како истиче ауторка изложбе, Михаjло Пупин jе jедан од наjзначаjниjих српских проналазача и научника и његове броjне активности на пољу науке, професорског рада, оснивања и унапређења многих  институција и удружења у Америци, његови национално-политички доприноси,  многобројна доброчинства, меценски однос према уметности, брига о родном Идвору, књижевни рад – све показује велико знање, несебичну ангажованост, истрајност, најкраће речено, радан и делатан живот.

„Имајући у виду да је велики број његових доброчинстава, легата и многих других значајних доприноса заборављен, изложба има за циљ да представи и укаже на разноврсно Пупиново наслеђе, чија историјска улога није довољно истакнута“, додаjе Александра Нинковић-Ташић.

Поставка укључује постере-паное, делове богате архивске грађе, фотографије, као и избор књига које су обележиле Пупинов животни пут. 

Посетиоци ће, први пут на једном месту, захваљујући вишем кустосу Народног музеја Петру Петровићу и вишем кустосу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Јелени Ђурђулов, моћи да се упознају са причом о два драгоцена Пупинова легата.

У току месец дана, колико ће трајати изложба, биће организовани сусрети „Пупин изблиза“, предавања и радионице посвећене овом изузетном човеку.

Михаjло Пупин (9. октобар 1854 – 12. март 1935) jе био научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбиjа. Током свог научног и експерименталног рада дао jе значаjне закључке важне за поља телеграфиjе, бежичне телеграфииjе и телефониjе, рентгенологиjе, а има и великих заслуга за развоj електотехнике. Његово наjважниjе откриће били су Пупинови калемови због чега се њему у част процес коришћења тих калемова у телефонским разговорима на великим раздаљинама назван пупинизациjа.

Истражите више: http://elementarium.cpn.rs/elementi/gradovi-mihajla-pupina/