Текст: Слободан Бубњевић

Истражите више о Харпу…

Човек дозива кишу. Плеше око ватре. Дубоко у шуми, намазан биљним уљима, даје себи ритам удараљком и док игра, понавља и понавља једносложне мантре. Клати се напред, екстатично подиже поглед ка облацима. Баца ударљку у ватру, варнице полећу ка небу.

Други такође дозива кишу. У земљу је посадио метални штап. Дубоко у шуми, у белом мантилу, са заштитним рукавицама, спаја са штапом једноставно електрично коло и гледа ка облацима. Кроз завојницу може да пропусти електрични напон и штап ће радити као антена. Притиска прекидач, електрични таласи полећу ка небу.

Да ли било који од ове двојице заиста може да дозове кишу? Ако киша случајно падне, а потом лије данима, да ли ћете поверовати како се то догодило јер је примитивни врач успео у свом науму? Успео је, извео је свој обред и киша пада, али сасвим јасно – киша не пада због њега. То су два сасвим неповезана феномена, ритуално дозивање кише и атмосферске падавине. Шта је другачије у случају са научником или инжењером који поставља антену?

Природна потреба да се пронађе кривац за страшну несрећу која је у мају 2014. задесила Србију подстакла је ширење информације како је непогоду, кише и поплаве,  изазвала антена постављена у Србији у оквиру америчког пројекта познатог по акрониму HAARP.

Не зна се више како је прича настала. Велика природна несрећа која je погодила Србију била је праћена правом информационом буром на друштвеним  мрежама. Талас солидарости који је захватио регион ширио се најпре на овај начин, али, нажалост – друштвене мреже су доносиле и гласине, паничне вести и теорије завере. Између осталог, и Харп.

Реч је о постројењу на Аљасци, групи од 180 антена велике предајне снаге које емитују узан сноп радио-сигнала у фреквентном опсегу од 2,8 до 10 MHz. Ово постројење је направљено са истраживачким циљем да антене делују на јоносферу (изнад 70 km), што је свакако далеко изнад тропосфере, односно оног дела атмосфере где се формирају циклони и одакле долазе падавине (око 10 km).

Као и у свакој пријемчивој теорији завере, у Србији заиста постоје антене које служе сличним истраживањима јоносфере – један такозвани VLF пријемник постављен је на Институт за физику. Заправо, VLF антена не емитује ништа, она је само пријемник. Јасно је да таква антена никако не може да утиче на падавине, исто онако као што то не успева ни обредном огњишту. Зашто би, уосталом, то успело и ако неко употреби 180 антена? Ако би Министарство одбране САД из неког уврнутог разлога платило 180 друида или индијанских врачева да дозивају кишу, да ли бисте лако поверовали како су они одговорни за поплаве?

Шта се, некад, негде, скрило иза? Истражите више кроз Метахронике…

Истини за вољу, велики број друида који би потпалили снажне ватре могао би у једном случају да утиче на количину падавина. Ако би успели да потпале такав огањ и спаљују огромне количине фосилних материјала, упоредиве са оним које је човечанство сагорело у последња два века, то би покренуло некакав ефекат.

Толико сагоревање изазвало би огромну емисију CO2 гаса, краткоталасни Сунчеви зраци не би напуштали атмосферу и значајно би је загрејали,  атмосфера би заробила већу енергију, климатски екстреми би постали чешћи и снажнији, те би на појединим местима снажна киша, праћена поплавама, падала свако мало. У свему томе лако бисмо приметили како се кишни плес отео контроли. Уз то, ироније ли, једва да би ико реговао да га заустави. Исто онако као што мало ко брине о глобалном загревању.

ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ…

У специјалном научнопопуларном фељтону, Елементаријум објашњава зашто научни пројекат под називом HAARP није ни у каквој вези са изузетно обилним падавинама и катастрофалним поплавама које су у мају 2014. погодиле Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

Слободан Бубњевић: Кишни плес

Марија Николић: Шта је Харп?

Невена Грубач: Харп и јоносфера

Тијана Марковић: Временска прогноза

Текст: Марија Николић

Илустрација: Александар Савић

Истражите више о Харпу…

Мерења промене температуре, влажности, атмосферског притиска, ветра, падавина, атмосферских честица, један је од начина да се прати и предвиди клима. Развој науке и технологије је врло важан и у овом животном сегменту, те смо сведоци разних истраживања која указују на промену климе, али врло често у шуми других информација, ове ретко допру до људи, а и када до њих дођу, људи из често необјашњивих разлога буду сумњичави.

Један од најпопуларнијих истраживачких пројеката у тренуцима критичних последица климатских дешавања, а ових дана и код нас, јесте пројекат под називом HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program). Високо фреквентни активни истраживачки програм поларне светлости је удружени пројекат различитих партнера: индустрије, америчког министарства одбране и бројних универзитета (Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, Технолошког института у Масачусетсу, Стенфорда, Дартмоута, универзитета у Аљасци, Тулси, Клемсона, Пен Стејта, Мериленда и Корнел универзитета).

Од 1990. па све до 2007. године, студенти и углавном стручњаци из области физике плазме покушавали су да истраже и разумеју како ради врло сложени део више атмосфере, који се назива јоносфера (а налази се на отприлике 80 километара од Земљине површине). Ово су пре свега радили да би схватили шта се дешава у јоносфери када постоји неки снажан догађаји на Сунцу, попут соларног блесака или геомагнетне олује, за које су мислили да изазивају поремећаје у раду сателита и других комуникацијских средстава.

Будући да је Земља све више бивала премрежена електичним и системима моблине телефоније, сматрало се да је већа могућност да снажна соларна олуја може да изазове бројне сметње у будућности, те је идеја била да се утврди како јоносфера утиче на промене које се дешавају на Сунцу.

Важан животни елемент – атмосфера, само је један део ширег система који се назива климатски систем, а који директно утиче на све облике живота на земљи, а све чешће смо сведоци његовог великог утицаја на животе људи. Поред атмосфере, остали важни делови једног од најкомпликованијих и људима тешко докучивих система тзв. климе су: хидросфера (океани, мора, реке, језера), криосфера (ледене површине земље, глечери, снежни предели), земљина површина и биосфера (тзв. зона живота).

Научници су посебно били заинтересовани за област јоносфере због њене способности да утиче на радио-сигнале, али и за Ван Аленов појас који се налази изнад јоносфере и део је магнетосфере, будући да радијација у том појасу може да угрози рад сателита, објаснио је Денис Пападопулос, професор физике на Универзитету у Мериленду.

Како би све то успели да прате, научници су направили лабораторију у Гакони, на Аљасци, и поред кућица са разним дијагностичким инструментима, инсталирали низ од 180 високофреквентних антена које заједно могу да емитују 3600 киловати радио-таласа на фреквенцијама од 2,8 до 10 мегахерца (високофреквентни ранг) што омогућава изузетно осетљивим инструментима да измере физичке процесе који се дешавају у том појасу. Овај истраживачки кампус на Аљасци је, док је био активан, био отворен и за радознале посетиоце, а многе фотографије и објашњења како направити HAARP-ову антену и даље љубитељима науке омогућавају да и сами направе једну, уколико желе.

Ова технологија је била занимљива и припадницима Министарства одбране Сједињених Америчких Држава, због њене шире употребе и то када су у питању комуникацијске иновације. Оно где је ова нова технологија могла бити употребљена  односи се на комуникације у изузетно дубоким деловима мора или земље, конкретно у случају комуникације са подморницама, али и детектовању објеката дубоко испод земље. Далеко од тога да је ова технологија довољно моћна да утиче на промене у клими, изазивању земљотреса или промени расположења код људи. Неразумевање технологије и непознавање науке о клими довели су до потпуно погрешних тумачења употребе ове технологије.

HAARP  технологија је тестирана на све стандарде електромагнетичке радијације на свим локацијама на којима се налазила. HAARP  електромагнетна емисија на најближем јавном месту нижа је него што је то случај у многим урбаним подручјима где други уређаји емитују електромагненте таласе.

HAARP емитује јако ниску фреквенцију радијације те тако не може утицати на ментално или здравствено стање људи. Испитавања су показала да јоносферске олује проузроковане радом Сунца нису довољно јаке да утичу на климу у другим појасевима атмосфере, и самим тим не постоје ни теоретске шансе да HAARP конструкција, иначе небројано пута слабија, утиче на промену локалног или климатског појаса већег региона.

Питајте научника о катаклизмичном утицају HAARP технологије и он ће вам се или смејати или се напросто јако изнервирати: „Веровање у такве библијске апокалиптичне приче је последица незнања“, каже Умран Инан, професор електичног инжењерства са Стенфорд универзитета, чија је истраживачка група радила на HAARP пројекту. 

Студенти и истраживачи на Аљасци, као и припадници војних индустрија, још немају те супермоћи да усмере радио-таласе на више делове наше атмосфере те креирају штит од непријатељског сателита или да проузрокују катастрофалне земљотресе или поплаве, а свакако не да путем HAARP технологије управљају умовима милиона људи.

Климатски систем планете Земље је много сложенији него што људи обично мисле, а научници настављају потрагу за скривеним тајнама његовог функционисања како би лакше могли да увере доносиоце одлука, креаторе политика и ширу јавност о важности овог феномена за све људе и друге бројне облике живота на Земљи.

ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ…

У специјалном научнопопуларном фељтону, Елементаријум објашњава зашто научни пројекат под називом HAARP није ни у каквој вези са изузетно обилним падавинама и катастрофалним поплавама које су у мају 2014. погодиле Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

Слободан Бубњевић: Кишни плес

Марија Николић: Шта је Харп?

Невена Грубач: Харп и јоносфера

Тијана Марковић: Временска прогноза

Текст: Невена Грубач

Истражите више о Харпу…

Током катастрофалних поплава које су у мају 2014. погодиле Србију, кроз друштвене мреже и таблоиде се раширила погубна заблуда како је до ове велике несреће дошло због америчког истраживачког пројекта HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program), као и због антене за коју ће се испоставити да је постављена на Институту за физику.

Последњих дана, све већи број аутора је почео да раскринкава ову тему, испрва на блоговима, а потом и у конвенционалним медијима. У покушају да осветлимо шта је Харп заправо, разговарамо са др Владимиром Срећковићем, истраживачем са Института за физику Београд, који је одговорио на нека од најважнијих и најчешће постављаних питања.

ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ: Шта је HAARP ?

ДР ВЛАДИМИР СРЕЋОВИЋ: HAARP постројење је изграђено у Гаконеу на Аљасци, САД, у циљу истраживања јоносфере. Јоносфера је део атмосфере у којој се налазе слободни електрони и јони и простире се од 60 до 1000 km висине. Трансмитери (укупно их има 180) заједно са вертикално усмереним антенама емитују узан сноп радио-сигнала у фреквентном опсегу од 2,8 до 10 MHz и велике предајне снаге. Напајање трансмитера се врши из посебне електране и по унапред утврђеним плановима.

Да ли HAARP икако може да утиче на падавине и климу?

Одговор је јасан – HAARP постројење не утиче на климу. Радио-сигнали емитовани у горе поменутом фреквентном опсегу (дејство HAARP-а) имају такве особине да се њихова енергија не апсорбује у тропосфери (~10km) или стратосфери. A управо у ове две области атмосфере се стварају услови који одређују време на Земљи. Електромагнетска интеракција (под дејством HAARP -а) дешава се у области веома малог притиска изнад 70 km, односно интеракција се одвија у јоносфери, а не у тропосфери или стратосфери.

Колико дуго се могу одржати промене настале у току HAARP експеримента?

Јоносфера је турбулентни медијум и под доминантним утицајем Сунца, тако да се вештачким путем настале промене у јоносфери брзо разрушавају. Зависно од тога на којој су висини изазване вештачке промене у јоносфери, њихово се постојање не може детектовати дуже од неколико секунди до десет минута.

Зашто је јоносфера значајна?

Комуникациони системи користе радио-таласе високих фреквенција (HF Hight Frequency), помоћу којих се одржавају везе између бродова и служби на обали, трансокеанских радио-веза између авиона и аеродрома, односно контроле лета, и покретних радио-система за одржавање везе између неке удаљене обласи и неког центра, сви раде на принципу одбијања радио-таласа од јоносфере, процеса који је стално заступљен код простирања неповршинског таласа.

Каква је практична примена истраживања јоносфере?

У комуникацији са војним сателитима и навигационим системима као што је GPS (Gobal Position System), користе се радио-сигнали много виших фреквенција. У овим условима радио-сигнал пролази кроз јоносферу. Перформансе ових система могу бити негативно поремећене дешавањем одређених процеса у јоносфери, као што су сцинтилација, фединг и Фарадејева ротација. Истраживања помоћу HAARP система су од велике користи у проучавању карактеристика оваквих процеса у јоносфери (за војне сврхе пре свега).

АНТЕНА У БЕОГРАДУ?

Једна од мета недавних спекулација на тему експеримената чији су ефекти, између осталог, и контрола климе, била је и својеврсна антена Института за физику Београд. Ова антена се у више наврата поистовећивала са спорним HAARP пројектом . У питању је такозвани VLF пријемник. Заправо, VLF антена не емитује ништа. Она ради у области килохерца, дакле у опсегу нижих фреквенција, прима сигнале које емитују друге станице које се налазе широм света (а служе за навођење бродова, подморница итд.), и анализира их. У свету постоји на стотине VLF пријемника, а многи од њих се користе у школским системима земаља читаве планете, па тако и ученици из Хрватске раде на једној од њих.

Више од 20 година након старта, по завршетку свих истраживања и пошто је предвиђени фонд потрошен, научноистраживачки програм са Аљаске се гаси.

VLF антена на Палнер станици, Антарктик

ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ…

У специјалном научнопопуларном фељтону, Елементаријум објашњава зашто научни пројекат под називом HAARP није ни у каквој вези са изузетно обилним падавинама и катастрофалним поплавама које су у мају 2014. погодиле Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

Слободан Бубњевић: Кишни плес

Марија Николић: Шта је Харп?

Невена Грубач: Харп и јоносфера

Тијана Марковић: Временска прогноза

Текст: Тијана Марковић

Колико пута вам се десило да сте, због претходно најављених падавина, изашли из куће носећи кошобран, кабаницу и чизме, затим је целог дана било сунчано? Још је чешћи случај да сте се, упркос прогнозираном ведром и топлом дану, вратили кући мокри, јер вас је „ухватио“ пљусак током шетње.

Како се уопште предвиђа какво ће време бити? Средином 20. века, метеоролози почињу успешно да предвиђају временске прилике на основу проучавања кретања ваздушних струја. Мада су биле познате диференцијалне једначине (једначине које укључују променљиве и њихове изводе) које су регулисале време, од кретања облака до промене топлоте, проблем је био у томе што су оне биле нелинеарне и за њихово решавање је било потребно користити нумеричку анализу. То значи да су се могле решити понављањем једноставних рачунских операција много пута у циљу добијања што тачнијег решења, али га, у општем случају, никада не достижући. Појединцу би овакво рачунање одузимало превише времена и вероватно би довело до много грешака. Међутим, појава првих рачунара омогућила је прелазак те баријере.

Како укротити време?

Амерички математичар и метеоролог Едвард Нортон Лоренц je 1962. године изводио нумеричке симулације модела атмосфере, испитујући његову тачност. Модел је изузимао облаке, кишу и промене годишњих доба и за циљ је имао да што верније описује кретање ваздуха кроз атмосферу. Иако се унутар њега ништа није дешавало на исти начин, чинило се да се може наслутити неки образац по коме се одигравају ствари у атмосфери. Услед тога, већина научника се понекад и кладила на коју ће страну отићи струјање.

Једног дана, да би скратио поступак и извршио детаљнија испитивања, Лоренц је у програм унео податке из претходног извршавања. Мада је претпоставио да ће резултат симулације бити као и ранији, запрепастило га је то што су се претходни и нови испис све више разликовали, деловало је као да не полазе из истих бројева. Утврдивши да не постоји никаква грешка у хардверу и прекуцавању, сетио се да рачунар у меморији чува бројеве прецизније него што их исписује. С обзиром на то да је искористио излазне податке при покретању новог циклуса, створио је мале разлике у вредностима, које су испрва деловле занемарљиво. Без обзира на то што су разлике у температури, притиску, брзини ветра у ова два извршавања биле мање од једног промила у почетку, довеле су до тога да се време драстично измени у наредним месецима.

Немогућа прогноза

Запажања до којих је дошао први пут је објавио у „Журналу о атмосферској науци“ 1963. године, цитатом:

„Два стања која се разликују за неприметне вредности могу евентуално довести до два значајно различита стања. Ако постоји грешка у данашњим опсервацијама – а у произвољном реалном систему такве грешке су, изгледа, неизбежне – прихватљива прогноза стања у далекој будућности је највероватније немогућа. У погледу неизбежне нетачности и некомплетности временских посматрања, прецизне дугорочне временске прогнозе изгледа не постоје.“

Будући да је његов модел атмосфере био врло једноставан, резултати су се много разликовали од претпостављених. Даљим истраживањима и узимањем у обзир свих почетних услова који би могли да утичу на промену климатског стања, закључио је да се не може направити потпуно прецизна краткорочна временска прогноза, док је дугорочна дефинитивно осуђена на пропаст. Савршена би, осим апсолутно исправног модела, захтевала и тачне вредности температуре, ветра, влажности ваздуха и осталих параметара свуда у свету у истом тренутку, што је готово немогуће извести, а свака минимална грешка би довела до значајно различитих прилика.

Лоренцов каснији рад и истраживања довели су до настанка и развоја Теорије хаоса. А из предавања које је 1972. године одржао на тему „Да ли лепршање лептирових крила у Бразилу изазива торнадо у Тексасу?“, потиче чувени израз у науци „ефекат лептирових крила“ (butterfly effect), који се користи за изражавање нестабилности неког система.

Модел хаоса представља неправилно, непредвидиво понашање детерминистичких нелинеарних динамичких система (систем који се мења у току времена). Док за теорију хаоса не постоји прецизна математичка дефиниција, један од услова који мора да важи да би се за динамички систем рекло да је хаотичан јесте да је осетљив на почетне услове.