Познату београдску манифестацију која је трајала од четвртка, 29. новембра до недеље 2. децембра посетило је око 29.000 људи што је до сада рекорд манифестације.

Фестивал је одржан на четири локације: бивша Робна кућа „Клуз“, Студентски културни центар, Галерија Народне банке Србије и Театар „Бојан Ступица“.

Специјална гошћа овогодишњег фестивала била је астронауткиња Марша Ивинс, ветеранка пет мисија НАСА, која је провела 1300 сати у свемиру. На Фестивалу је такође учествовало више од 40 гостију из иностранства и 450 младих научника из 36 домаћих научнообразовних институција.

На Фестивалу, традиционално, учествовао је и Центар за промоцију науке који је представио интерактивну изложбу „Десет отворених питања науке“.

Осим што је учествовао као излагач, Центар за промоцију науке је и финансијски покровитељ Фестивала.

Наиме, Фестивал науке је један од 88 пројеката промоције које је Центар кроз Јавни позив финансијски подржао у 2012.  Центар је управо највећа средства у износу од два милиона динара издвојио за Фестивал науке.

Истражите више о поставци Центра у тексту „Десет отворених проблема у науци“.

Пише: Сташа Бајац

У петак, 2. децембра, отворене су капије петог по реду Фестивала науке, који се ове године одржава од 2. до 4. децембра на четири локације – у згради Студентског културног центра (СКЦ), Театру „Бојан Ступица“,  Галерији Народне банке и Робној кући „Клуз“. У овом правом празнику науке Центар се придружио шареној бујици од неколико стотина учесника који су дошли из бројних научних установа у Србији.

„Будући да је мерило човека управо начин на који користи своју моћ, желим пре свега да се захвалим овим младим људима и свим учесницима Фестивала, што упорно, дуги низ година, промовишу науку“, рекла је на церемонији отварања Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке, обраћајући се младим учесницима Фестивала.

„Желим да им честитам јер су пионири на том путу и да их позовем да са нама, сви заједно, и јавни сектор, и невладине организације, и медији, наравно, наставе да доприносе томе да се научна писменост у Србији унапреди“, позвала је Александра Дрецун, честитајући организатору и захваљујући се промотерима науке.

ЦПН је покровитељ Фестивала, али је, већ другу годину заредом, и један од учесника и излагача. Свој штанд конципирао је у духу своје мисије – да буде прозор у свет науке. На овом месту, одмах након улаза у зграду Робне куће „Клуз“, посетиоци Фестивала науке могу да провире у велику кутију пуну разноврсних садржаја, подељених у неколико тематских целина.

Центар за промоцију науке отвара више актуелних тема на Фестивалу науке.

Истражите цео темат:

У центру Фестивала

Наиме, посетиоци могу да виде велики бели зид иза ког се крију животиње, лабораторија, представе свемира, возић који лебди у ваздуху и још много тога. Наука за грађане често представља непознаницу којој је тешко прићи. Баш из тог разлога, поставка се налази иза симболичног зида са мноштвом отвора – Центар активно ради на отварању науке ка друштву и пружању могућности грађанима свих узраста да науку виде и разумеју.

У исто време, ова научна кутија је нека врста најаве зграде Центра, која се гради у блоку 39 на Новом Београду. Наука ће у згради бити представљена на интерактиван начин, кроз сталне и привремене поставке, кроз Дечји научни клуб, лабораторије, аудиторијуме, планетаријум, научни биоскоп, научни врт, предавања, експерименте, демонстрације, конгресе, дебате.

„С времена на време, дух открића у неправилним интервалима посети Земљу. Ретки срећници који то препознају схвате да је то велика идеја и знају да ће се она спровести. Ово су речи Николе Тесле, који је желео да нам дочара како он види свет око нас, а ми данас можемо да их позовемо у помоћ како бисмо објаснили шта је сврха промоције науке и оваквих фестивала“, закључила је Александра Дрецун.

Шта посетиоци штанда Центра за промоцију науке могу да виде?

У сарадњи са ЈП Србијашуме, Центар за промоцију науке наставља своје активности обележавања Међународне године шума, па ће посетиоци моћи да погледају филм Шуме за људе, виде шта се то крије у нашем тераријуму и уживају у фотографијама микрокосмоса. У овом, „шумском“ делу, налази се и Ериксоново дрво, осетљиво на људско присуство, које твитује своје расположење. Разумевање ових дрвенастих осећања омогућују екрани на којима се појављују његови твитови.

Ове године Центар обележава и Међународну годину хемије, па је у сарадњи са Технолошко-металуршким факултетом на Фестивал пренео праву малу лабораторију.

Централно место штанда заузима маглев, чудо технологије у виду воза који дословце лебди у ваздуху док се креће. Овај експонат Центар је направио са проф. Иваном Дојчиновићем са Физичког факултета у Београду, у жељи да грађанима приближи фасцинантну примену квантне физике.

У част годишњице Гагариновог лета у свемир, Центар и Музеј ваздухопловства омогућили су посетиоцима да на специјалним екранима гледају пројекције свемира у 3Д-у. У оквиру поставке под називом „Човек у свемиру 1961–2011“ налазиће се и лунарни модул и лутка космонаута.

Овом приликом, Центар за промоцију науке позива грађане свих узраста да завире у богат и напредан свет науке и технологије и на тај начин употпуне своје искуство на овогодишњем фестивалу науке.

(ВИДЕО) Поставке, штандови, гости, хиљаде посетилаца и ЦПН. Говор Александре Дрецун, директорке ЦПН-а, на отварању Фестивала науке. Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Центар за промоцију науке отвара више актуелних тема на Фестивалу науке.

Истражите више цео темат:

У центру Фестивала

(ВИДЕО) УНЕСКО-ов филм о Међународној години шума, 2011, Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Центар за промоцију науке отвара више актуелних тема на Фестивалу науке.

Истражите више цео темат:

У центру Фестивала

Пише: Марија Видић

У Београду је одржан још један, пети по реду Фестивал науке, већи и забавнији, овога пута под слоганом „Падам на памет“. Ове године он је трајао од петка 2. децембра до недеље 4. децембра и то на четири локације: у Робној кући „Клуз“, у згради Студентског културног центра (СКЦ), у Театру „Бојан Ступица“ и у Галерији Народне банке Србије. Како су саопштили организатори, Фестивал је посетило више од 21.000 посетилаца.

Уз традиционално велики број научника и научних организација и читаву екипу популаризатора науке, на Фестивалу науке учествује и велики број гостију из иностранства. Фокус овогодишњег програма померен је са излагања на перформанс и интеракцију са посетиоцима.

Центар за промоцију науке, који је потпомогао одржавање Фестивала, и сам ће имати свој штанд у простору Робне куће „Клуз“. Шта ће ЦПН овом приликом показати и чему ће научити посетиоце, нека за сада остане изненађење, али сасвим је сигурно да ће их оставити без даха и – забавити.

Фестивал је за ових пет година по величини и програмској понуди озбиљно превазишао све сличне манифестације у региону. Почео је као знатно скромнији, дводневни догађај, који је те прве године одржавања, 2007, у згради Геозавода, на изненађење свих успео да окупи чак 8000 људи. Ово је био јасан знак организаторима Фестивала, УПГ Ноћ музеја, као и читавој јавности, да је интересовање за науку у Србији много веће него што се претпостављало.   

Други фестивал, одржан у Музеју „25. мај“, био је много већи и амбициознији, окупио је велики број важних људи (сто четрдесет научника и истраживача из осамнаест научних институција и три страна предавача) и понудио шашав и паметан програм. Током три дана, у Музеј „25. мај“ дошло је чак 15.000 посетилаца из свих крајева Србије.

Као што се могло претпоставити, 2009. године Фестивал науке још је порастао: 17.000 посетилаца, од тога 4500 ученика из чак 135 школа и малишани из пет београдских обданишта, као и 200 научника и истраживача који су, упркос свињском грипу и хладноћи, дошли у зграде „Клуза“ и СКЦ-а и представили занимљив програм из 28 научних области. Прошле године, Фестивал се проширио на нове локације, које ће и овог децембра бити актуелне: поменути „Клуз“ и Студентски културни центар, као и Галерија Народне банке Србије. Те 2010. посетило га је чак 19.000 људи, а учествовало је рекордних 300 научника из 38 установа, као и бројни гости из иностранства.

Научне институције у Србији, којима је фестивалски дух донедавно био сасвим стран, и саме су почеле да подржавају и афирмишу популаризацију науке у својим редовима. Константан пораст интересовања посетилаца за овај догађај и оно што нуди – предавања, радионице, изложбе, експерименте – охрабрујући су знак да и грађанима Србије, а пре свега деци и младима, наука није баук. Популаризација науке, на којој раде Фестивал науке и бројне друге организације, као и Центар за промоцију науке, даје врло опипљиве и оптимистичне резултате.

Центар за промоцију науке отвара више актуелних тема на Фестивалу науке.

Истражите више цео темат:

У центру фестивала

Пишу: Сташа Бајац и Катарина Вуковић

1. Шта је маглев?

Маглев је специјална врста брзог воза, који може да достигне брзину преко 500 км на час. Име је добио спојем речи магнетна левитација, на ком принципу и функционише. Први патент маглева развијен је седамдесетих година двадесетог века у Америци, а убзро су уследили и немачки и британски примерци. Данас су и даље реткост и у комерцијалној употреби их има само у неколико земаља, од којих је највећи број у Јапану.

2. Које врсте маглева постоје?

Једна врста маглева ради по принципу електромагнетног поља. Његове шине су од гвожђа, а електромагнети који су причвршћени за спољашњу страну дна воза омогућавају левитацију. 

Магнетна левитација је технологија базирана на магнетизму у којој један објекат лебди (левитира) над другим без икакве механичке потпоре, само уз помоћ магнетног поља.

Други принцип рада маглева се заснива на употреби суперпроводника и магнетних шина.

3.  Шта је суперпроводник?

Суперпроводност се јавља код извесних материјала на ниским температурама, где долази до потпуног одсуства електричног отпора и гашења унутрашњег магнетног поља. Тада се догађа један чудесан квантни феномен, тако да електрична струја може кроз то поље да тече практично без отпора.

Када се помоћу течног азота охлади до температуре од око -196 степени Целзијуса, суперпроводник не дозвољава да кроз њега продру магнетне линије сила и на њих се ослања. Ово се стручно назива Мајснеров ефекат.

Истраживања суперпроводности су постала веома популарна у последњих неколико деценија, а маглев је једна од првих практично коришћених технологија од њих.

За конструисање свог маглева Центар је користио суперпроводнике направљене од итријум-баријум-купрон-оксида (YBa₂Cu₃O₇) 

4. Како се воз креће?

На место у возићу где се налазе суперпроводници сипа се течни азот, а да би се возић покренуо, потребно га је мало погурати руком. Течним азотом се материјал хлади и тада постаје суперпроводан. Он онда подиже воз, јер се око њега формира необично и веома снажно магнетно поље, које чини да сваки метал који се нађе у близини лебди. Када течни азот испари, а температура суперпроводника буде једнака температури у соби, возић се зауставља. 

5. Да ли обични магнети могу да произведу овај ефекат? 

Обични магнети нису довољно јаки да подупру воз. Потребни су неодимијумски магнети (Nd), најјачи магнети данашњице, који се користе у електричним моторима, рачунарима, ветрогенераторима итд. Магнети за маглев Центра за промоцију науке су јачине 1,28 Т.

6. Које су предности оваквих возова?

Када би се у Београду укрцали на овакав воз, у Новом Саду би били за 15 мин. Његова велика брзина је последица одсуства трења између воза и шина. У Јапану постоје експерименталне траке на којима су се достизале брзине и до невероватних 900 км на час. Такође, ови типови возова не користе фосилна горива, која загађују околину.

7. Како ради експонат маглева који је Центар за промоцију науке направио?

Маглев који ће Центар у сарадњи са Физичким факултетом представити на Фестивалу припада оној другој групи. Он, дакле, уместо електромагнета има суперпроводник, а шине су од специјалних земљаних магнета. На овом принципу може да ради било која врста маглева.

(ВИДЕО) Свемирски телескоп, НАСА, Архива: ЦПН посредством Vimeo.

Центар за промоцију науке отвара више актуелних тема на Фестивалу науке.

Истражите више цео темат:

У центру Фестивала

Пише: Марија Видић

 1. Шуме прекривају 31 одсто копнене површине планете

Прекривена водом, песком, ледом, травнатим површинама и великим зеленим оазама, Земља би посетиоцима из свемира изгледала као рајски камен усред универзума. Но, у ранијим геолошким епохама наша планета није била прекривена шумом. Тек након што су стабла населила све меридијане, Земља је постала идеално станиште за бујање живота.

2. Током последњих десет година трајно је ишчезло око пет милиона хектара шума

За само десет година, од 2000. до 2010, нестало је 13 милиона хектара шуме, а настало је само око 7,8 милиона хектара нових шума. Површина пошумљених подручја се из године у годину највише смањује у Латинској Америци и Африци.

3. У шумама живи чак 80 одсто целокупног биљног и животињског света на Земљи

Шуме су пресудне за одржање биодиверзитета на планети. Оне представљају станиште не само за стабла него и за бројне животиње и биљке. Како ишчезавају шуме, трајно изумре и на хиљаде других врста биљног и животињског света.

4. Живот више од 1,6 милијарди људи зависи од шума

Људи су у прошлости у много већој мери зависили од крчења шума, но, и данас петина света живи од шуме, где, иначе, живи 300 милиона људи. Ако нестану шуме, сви ти људи ће остати без дома.

5. Шуме су значајан привредни ресурс

Годишњи обрт у послу са шумама износи 327 милијарди долара. Готово 30 одсто шума данас се користи за добијање разних производа од дрвета.

6. Атмосфера и клима на Земљи пресудно зависе од пошумљености

Шуме су значајан фактор за климатске прилике. Такође, без шума не би било довољно кисеоника на планети, јер су оне буквално њена плућа. Посебно су значајне примарне, односно тропске шуме, које чине чак 36 одсто светских шума, али оне и најбрже ишчезавају.

7. Уједињене нације су 2011. годину прогласиле Међународном годином шума

Процедура да се 2011. прогласи Међународном годином шума покренута је још 2005. године и то на иницијативу наших суседа, Хрватске. Одлука о томе је коначно донета резолуцијом Генералне скупштине УН-а, у децембру 2006. 

8. У прославу године шума укључио се велики број држава

Током ове године, широм света су, под логоом Међународне године шума, организоване активности које су акценат стављале на едукацију о добробити и значају који шуме имају. У ову манифестацију се укључила и Србија, тако да ће на предстојећем Фестивалу науке, на иначе узбудљивом штанду Центра за промоцију науке, посебна пажња бити поклоњена управо шумама.

Центар за промоцију науке отвара више актуелних тема на Фестивалу науке.

Истражите више цео темат:

У центру фестивала