Текст и фотографије: Добривоје Лале Ерић

20/09/2014, Дрезден

Домаћини првог MATRIX-а су Технички музеj (Technische Sammlungen) и Технички универзитет из Дрездена. Занимљиво jе да jе први смештен у напуштеноj згради чувене (источно)немачке фабрике фотоапарата и камера, одакле су изашли код нас некада престижни модели Practica, Pentacon, Zeiss Icon и многи други. Jавна предавања гостујућих математичара одржаваjу се у Математичком амфитеатру Универзитета обележеном само jедном, jедноставном речjу: Mathe. Само за математику.

Дрезден заиста јесте одличан полигон за прво одржавање једне овакве конференције. Иако на моменте аветињски пуст, тих и меланхоличан, овај град у себи носи све врлине и мане свог научног и технолошког развоја. Индустрија је смештена практично на свим прилазима граду; димњаци доминирају панорамом посматрано из авиона. У центру града је, међутим, смештен један од најсавременијих погона другог највећег светског произвођача аутомобила, Фолксвагена. Назив му је „Стаклена фабрика“ јер је заиста и буквално сав у стаклу.

Један део је претворен у визиторски, музејски простор, али је посетиоцима омогућено да посматрају целокупни процес склапања луксузних модела од кога су раздвојени – само стакленом преградом. Чоколадице са сликама модела овога бренда остају, нажалост, једино што се из фабрике може понети. Како саобраћај у Дрездену почива на беспрекорном трамвајском систему, Фолксваген поседује своје транспортне трамваје, интегрисане у градски систем, којима се из и у фабрику допремају делови, а одвозе огромне, луксузне лимузине које се ту склапају.

На завршним сесиjама Конференције расправљало се о наредним корацима и предлогу доношења Дрезденске декларациjе коjа би омогућила размену и слободно коришћење идеjа, програма и експоната, уз обавезно навођење извора и аутора, нешто најприближније лиценци Creative Commons. Такође, покренуто jе и питање да ли и када треба да се организуjе МATRIX 2. Неко од присутних учесника jе упитао jе л’ Revolution? Закључено jе, ипак, да jе Evolution много ближе ономе што jе потребно математичкоj заjедници – даљи развоj и напредак онога што jе очигледно, а то jе да, у последњих десетак година, математика постаjе средиште промоциjе науке, фундамент око кога се даље развиjа наука, али и, можда и важниjе, уметност, креативност и људска радозналост, коначно и жеља човека да схвати и дубље откриjе свет око себе. И себе у њему.

Истражите више о највећем скупу математичара ове јесени, кроз остале Дневнике из Дрездена

Текст и фотографије: Добривоје Лале Ерић

19/09/2014, Дрезден

Конференциjа MATRIX у Дрездену прво jе окупљање људи коjи се баве промоциjом математике, пре свега у Европи, али и широм света. Представљање и повезивање мањих изложби и математичких целина већих музеjа и центара очигледно jе постигнуто у тренутку када математика избиjа у први план као наука коjа привлачи све више публике, поготово оне млађе, али и као наука коjа има очигледну примену и практичну вредност у савременом свету.

У Дрездену су, наравно, и славни математичари, а двоjицу смо упознали и слушали у Београду – Гинтера Циглера и Седрика Виланиjа. Њихове књиге, „Смем ли да броjим?“ и „Жива теорема“, Центар за промоциjу науке jе обjавио у сарадњи са Математичким институтом САНУ 2012. и 2013. Вилани обjашњава колегама на себи своjствен начин: каже да ниjе имао поjма где иде и шта ће га сачекати, но када jе слетео на београдски аеродром коjи се зове по jедном научнику, знао jе да jе на правом месту!

Овде упознаjемо и велике светске, а ускоро се надамо и звезде у Србиjи, Џеjмса Тантона, Аустралиjанца са Принстона, и Кита Девлина, чувеног америчког math guru-а са Националног радиjа, професора Универзитета Стенфорд. Њихове презентациjе посвећене поjединим математичким темама и проблемима, заправо су екстремно привлачне и заводљиве сториjе коjе људе увлаче у математику разбиjаjући предрасуде и наглашаваjући забавну и креативну страну математике. Џеjмс Тантон нам касниjе поjашњава да jе кључно будити радозналост у људима и инспирисати их на размишљање и креативност. У Бостону, са своjим студентима, Џеjмс jе оборио светски рекорд у пресавиjању папира: ролну дугу осам миља успели су да пресавиjу невероватних 13 пута…

Ипак, локална звезда jе овде и наjвећа: Гинтер Циглер, професор Фраj универзитета из оближњег Берлина, управо промовише своjу нову књигу Das ist doch keine Kunst и представља 10 од 24 математичке приче о коjима jе писао у књизи. Невероватно jе чиме почиње: причом о Леонардовим цртежима полиедара за књигу Луке Пациолиjа, коjе смо прошле године могли да видимо на излозби у оквиру М³ програма.

Завршава са jош jедном причом толико популарном у Срба: сликом славне Хеди Ламар, вечном инспирациjом чувеног Ђенке, недавно преминулог Боре Тодоровића из филма о маратонцима и њиховом почасном и последњем кругу. Хеди и математика… ко би рекао докле се све може стићи након jедног црно-белог купања…

Постоjи ли бољи начин да се промовише математика?

Истражите више о највећем скупу математичара ове јесени, кроз остале Дневнике из Дрездена

Текст и фотографије: Добривоје Лале Ерић

18/09/2014, Дрезден

На позив колега и приjатеља из Математичког музеjа у Њуjорку (MoMath Museum), Центар за промоциjу науке учествуjе на првоj конференциjи МАТРИКС, посвећеноj промоциjи математике и ширењу математичких програма. Конференциjа се од 18. до 20. септембра одржава у Дрездену, у организациjи MoMath-а и Math Adventureland-а из Дрездена.

Међу броjним говорницима и гостима издваjаjу се нама добро познати Гинтер Циглер и Седрик Вилани, међународни покровитељи прва два издања наjвећег научнопопуларног догађаjа на Балкану – Маjа месеца математике (М³).

Дрезден нас jе дочекао сунчан, смирен и савршено организован. Град познат по своме развоjу и прогресивности у време слободних немачких градова, а поготово за време владавине Августа II Моћног почетком 18. века, прегурао jе и своjу источнонемачку епоху, и сада хита напред, ослањаjући се на своjу славу и богатство, али и разноврсну и велику индустриjу коjа се пружа дуж свих прилаза граду.

Домаћини нас воде и показуjу локалне атракциjе: Математичко-физички салон, коjи потиче из 17. века, Галериjу старих маjстора, са чувеним делима Рафаела, Тициjана и Ђорђонеа, Оперу, Универзитет коjи jе међу jеданаест престижних у Немачкоj.

Нисмо могли а да широм града не приметимо броjне графите посвећене некада чувеном источнонемачком фудбалском шампиону, дрезденском Динаму, коjи већ годинама тавори у нижим лигама уjедињене Немачке. Тренутно jе у трећоj, а слава као да jе почела да бледи када jе у свом последњем походу на Куп европских шампиона савладан од последњег источноевропског првака Европе, чиjа је снага такође остала у неким давно изгубљеним временима.

Источне Немачке одавно нема, Источна Европа се из петних жила труди да се припоjи свом развиjениjем западном парњаку, но Дрезден jе изванредан пример како све некадашње источно може да постане део славне историjе и, пре свега – наплатива туристичка атракциjа. А то jе већ поље математике коjа нас jе и довела у оваj дивни град и на Конференциjу коjа jе управо почела!

Истражите више о највећем скупу математичара ове јесени, кроз остале Дневнике из Дрездена