Текст: Слободан Бубњевић

Фотографије: ЦЕРН; С. Б.

Из ЦЕРН-а, Женева

У организациjи Комисиjе за сарадњу са ЦЕРН-ом и Центра за промоциjу науке, шест новинара из Србије, и то искључиво из штампаних медиjа, боравило jе крајем фебруара 2014. у посети Европској организациjи за нуклеарна истраживања, познатој по акрониму ЦЕРН (CERN, Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire). Ова, без сумње, водећа европска научна установа ове године слави шездесетогодишњицу оснивања и то годину дана након свог вероватно највећег успеха – открића Хигсовог бозона.

У међувремену, ЦЕРН-у се пре две године придружила и Србија,  тако да су новинари из Београда имали прилику не само да се упознају са гигантским машинама на наjвећем досад изграђеном инструменту, него и са улогама четрдесетак научника из Србиjе.

Новинаре су пре других у ЦЕРН-у дочекали проф. др Петар Аџић са Физичког факултета из Београда (на слици), коjи руководи Комисиjом за сарадњу са ЦЕРН-ом и представља пионира међу нашим научницима у овоj престижноj институциjи, као и др Александар Белић, директор Института за физику (на слици доле).

Наиме, случај је хтео да се ова посета поклопи и са потписивањем два нова споразума о сарадњи између ЦЕРН-а и наших водећих научних установа – Физичким факултетом и Институтом за физику у Београду. То jе била прилика и да се, у разговору са генералним директором ЦЕРН-а Ролфом Дитером Хоjером (на слици) сви подсете како jе бивша Jугославиjа била оснивач ове данас водеће научне заjеднице.

У заједничком разговору са генералним директором, сазнало се како српски физичари играjу врло важну улогу у истраживањима, да је Србија изузетно благонаклоно дочекана у овој великој научној породици, али и да постоје поједини проблеми у сарадњи државе са ЦЕРН-ом. И то баш у ономе што је Србији најпотребније – у недовољном ангажману привреде.

Вавилон науке

На први поглед, на површини, истраживачка построjења у ЦЕРН-у мање личе на градилишта и фабрике, а више на какав визиторски центар. Откако jе прошлог лета овде откривен Хигсов бозон, познат и као Божjа честица, а потом на ту тему додељена и Нобелова награда, хиљаде и хиљаде Европљана све чешће долази у ЦЕРН. Акцелератор jе тренутно заустављен због великог, првог редовног ремонта, после кога ће, краjем текуће године, машина покушати да убрза протоне до максималних енергиjа од скоро 7 ТеВ, за коjе jе проjектована (Хигс jе откривен при двоструко нижем капацитету акцелератора). Но, ЦЕРН jе и тренутно jеднако фасцинантан и заправо, никад живљи. У овом граду науке сва паркинг места су сада попуњена, а у славном ЦЕРН-овом ресторану непрекидна jе гужва. И велика граjа, и то на бар 20 jезика, колико ЦЕРН има чланица.

У блоку управних зграда смештена је и изложба ”Микрокосмос” где се може видети историјат развоја детектора и велика епопеја физике елементарних честица. Сваки посетилац пре или касније, на овој изложби, на предавањима за посетиоце, у брошурама или центру за медије, али и у локалној продавници или разговору у ресторану лако може сазнати шта је Стандардни модел, шта су лептони, а шта кваркови и зашто је Хигсов бозон коцкица која је недостајала да би се описало зашто честице имају масу.

Током боравка у ЦЕРН-у новинари имали прилику да виде и построjења детектора LHCb, на коме jе госте из Београда дочекао Владимир Глигоров и где се из судара протона истражуjе jедно од наjвећих питања савремене науке – зашто jе свемир начињен од материjе, а не од антиматериjе. Новинари су посетили и компjутерски центар коjи има задатак да током мерења обради више података него Google, као и сам LHC тунел на тачки 8, место где суперпроводни магнети раде на температури од -271 степени Целзиjуса и где се постиже вакуум какав постоjи изван Сунчевог система.

Велика звер

Обим акцелератора LHC износи 27 километара. Ова справа данас представља наjснажниjи убрзивач честица (протона, али LHC тунелима могу jурити и мало масивниjи jони) коjе се, након што су убрзане, судараjу у детекторима, ослобађаjући велику енергиjу како би физичари из снимака тих судара осматрали понашање раниjе невиђених честица од коjих jе свет начињен. Државна граница пресеца круг акцелератора (коjи jе иначе, у тунелу, 100 метара ниже) а сам акцелератор заузима велику површину, просторући се далеко изван капија ЦЕРН-a.

До неке од тачака на којима се силази у тунел путује се километрима по локалним путевима. Унаоколо су њиве, пашњаци и погранични засеоци са по неколико кућа, питоми краjолик између планине Jура и Женевског jезера. Само повремене табле са ознаком ЦЕРН, као и Купола науке и мира у даљини, наговештаваjу да се овим краjем врзма више од 11.000 физичара.

На кругу акцелератора се налази више детектора, од којих су четири велика – ATLAS, CMS, LHCb и ALICE. Сваки од њих је посебан експеримент који окупља посебну заједницу (колаборацију) физичара из целог света. Два ловца на Хигса заузимају супротне стране на кругу акцелератора – построjење ATLAS је уз капију ЦЕРН-а, на териториjи Шваjцарске, док се његов главни конкурент, ЦЕРН налази 13 километара даље, у Францускоj, поред насеља Сеси.

Детектор CMS

Контролна соба CMS детектора jе радни простор. Оператери осматраjу низове монитора, пратећи шта се дешава у jами 100 метара ниже, на месту где се тунел LHC акцелератора шири у гигантско построjење за лов на Хигсов бозон. У углу просториjе су сложене празне боце од шампањца – успомене на наjважниjе моменте изградње, првог пуштеног снопа и, наравно, открића Хигса. Из собе се, сплетом тунела, поред зида са фотографиjама особља, фотографиjама са изградње и бакарним плочама на коjима су урезана сва имена физичара CMS колаборациjе, долази до отвора.

Jама jе ограђена зеленом оградом, а у њу нас воде наши домаћини, прави ветерани међу српским научницима у ЦЕРН“-у, Драгослав Лазић, Предраг Миленовић и Небоjша Смиљковић. Управо док покушавамо да некако фотографишемо детектор 100 метара ниже, из контролне собе стиже информациjа – CMS jама је затворена за посете на сат времена. „Овде много бринемо о безбедности“, са осмехом каже Лазић. Сат касниjе, са уобичаjеним црвеним шлемовима, у коjима су чипови за контролу протока посетиоца, силазимо лифтом у подземље.

„Даме и господо, CMS“, каже Лазић, поново са осмехом, у тренутку кад се пред нама отвара призор какав се готово нигде не може видети. На огромноj машинериjи, са хиљадама каблова, електронике, плоча и калориметара, у току су радови. Док нам Миленовић и Смиљковић обjашњаваjу где настаjу судари и како ова машина лови мионске честице, чиjе “хватање” значи да jе у детектору накратко боравио слободан Хигс и распао се на четири миона, радници на скелама провераваjу сваки делић опреме. Кад jе LHC у погону, док се убрзани снопови судараjу и скупљаjу подаци, сва ова опрема jе изложена зрачењу и неопходно jе проверити колико jе оштећена пре него што се експерименти поново покрену.

Детектор ATLAS

Сличан призор и на другоj страни LHC круга, дан касниjе, у детектору ATLAS. Овде нас кроз построjење воде Мариjа и Ненад Вранеш, коjи обjашњаваjу разлике између CMS и ATLAS колаборациjе. Наиме, градња LHC-а са идеjом да би се достигле такозване доступне енергиjе судара неопходне да би се у њима ослободио и снимио Хигс не би обавезно значила да jе његово постоjање доказано када би он био уловљен само на jедном детектору.

Због тога су одмах направљена два, и то одвоjена експеримента, коjа су независно проjектована и коjа нису делила податке током година изградње и током самог прикупљања и анализе података. Разлике се одмах уочаваjу.

Ниjе само боjа детектора другачиjа, већ jе овде употребљена друга електроника, другачиjи проjекат, сви системи су независно направљени и то на различите начине (CMS jе склопљен под земљом као брод у боци, а ATLAS jе спуштан у jаму део по део), а различити су и материjали коjи се користе у калориметрима за лов на поменуте мионе. Но, видна jе и разлика у – стилу, у бојама, изгледу и симболима.

Србија и ЦЕРН

Нажалост, ни две године након званичног приступања, а три пре него што стекне пуноправно чланство, Србиjа ниjе решила све своjе проблеме. Кашњење у финансиjским исплатама и мањак подршке српским истраживачима у самоj земљи отежаваjу сарадњу, али руководство ЦЕРН-а, коjе jе наjмлађоj чланици изузетно наклоњено (мада Србиjа учествуjе са свега 0,09 одсто у финансирању ЦЕРН-а), покушава да подстакне живљу сарадњу, пре свега са привредом. Реч jе, заправо, о могућности да Србиjа кроз тендере у ЦЕРН-у поврати много више од новца коjи jе уложила из буџета, а да наше компаниjе уђу у заjедницу оних коjе раде са ЦЕРН-ом, што ће им отворити врата било где на светском тржишту.

Текст: С. Бубњевић

Беле ноћи у Хелсинкију. Након преседања у Франкфурту, слетање и уопште први сусрет са финском престоницом на крају јуна, усред ноћи делује као долазак у други свет – у насеље које су људи управо напустили.  Јасно је да је ноћни час – пусте градске улице, окаснели пролазници и тек покоји аутомобил.  Међутим, недостаје – мрак.

Због свог географског положаја на северу Европе, Хелсинки је град у коме око летње дугодневице владају беле ноћи, какве намернику који слети на аеродром могу оставити оностран утисак да је на обали Балтика дан, али је већина од 600.000 становника скандинавске метрополе некуда ишчезла.

Но, већ сутрадан, Хелсинки се буди као жив и срдачан, али препун занимљивих квартова, улица и тргова. Осма светска конференција научних новинара одржава се у самом центру, у зградама Универзитета, уз централну градску катедралу.

Живо је по холовима и салама универзитетске зграде. Живље него на другим конференцијама. Новинари из целог света донели су атмосфере разних континената, али и бројне сличности – исти проблеми струке, мисије и визије, изазови научног новинарства у новом веку.

У Хелсинкију се, наиме, крајем јуна окупило 800 научних новинара из 77 држава, из свих крајева света. У четири дана конференције, коју сваке друге године организује Међунардона федерација научних новинара, организовано је 50 сесија, што панел дискусија, што паралелних сесија.

Први пут једну сесију су водили и новинари из – Србије.

На досадашњним конференцијама научних новинара, није било представника из наше земље, углавном због непостојања репрезентативног удружења научних новинара, али и зато што се тек последњих година научно новинарство почело масовније ширити кроз српске медије.

Како смо сада стигли у Хелсинки? У Центру за промоцију науке смо, наиме, још прошле године сазнали за ову конференцију, па смо, рачунајући како би било добро да и Србија узме више учешћа у светској заједници научних новинара, послали предлог сесије под називом “Лабораторија интерпретације науке”.

Замисао је била да кроз конкретне примере и анализе представимо напредак који се у научном новинарству догодио у последње две године у Србији, али и да укажемо на специфична искуства која проистичу из околности да, мада је некад постојао научнопопуларни часопис попут “Галаксије” са огромним тиражом, након ратова и све до  пре пет до шест година, осим у ретким случајевима, науке није ни било у српским медијима.

Испоставило се да је ова тема била довољно занимљива тако да је сесија прихваћена, па су у Хеслинки овог јуна из Центра позвани аутори Елементаријума, Марија Николић и Љиљана Илић, заједно са аутором овог дневника.

Показаће се да је тема сесије и међу учесницима конференције изазвала пажњу, а о помаку у српском научном новинарству се пуно разговарало са колегама из целог света. Добијене су препоруке да се научни новинари што пре организују и умреже како би активније учествовали у оваквим догађајима, а и поправили положај струке.

Поред земаља каква је Србија, актуелна је била прича из Мексика где се јављају многе сличности у комуникацији науке у јавности, али је ипак централна тема конференције у овом погледу била Африка.

У оквиру програма “Наш узвудљиви посао” најпосећеније сесије су биле посвећене проналажења наратива којим би се научне вести представиле на најзанимљивији начин, а дан касније, посвећен програму “Наш рањиви свет” укључио је многе теме као што су климатске промене, глобалне катастрофе и инциденте попут Фукушиме.

Посебно су били занимљиве панел дискусије о трендовима у научном новинарству које показују да је указивање на контекст научних открића много важнији део посла него просто извештавање о њима. Ово посебно охрабрује будући да се у српском новинарству управо такав приступ све више развија. Но, управо је конференција у Хелсинкију показала како је дуг пут потребно прећи да би се остварио једноставан циљ приближавања науке читаоцима.

Након повратка у Београд, како се ствар не би завршила само на томе да смо о трошку Међународне федерације путовали до Финске и назад, што је нажалост чест случај кад је реч о сличним умрежавањима, у Београду смо први Колоквијум научног новинарства, већ 8. јула, посветили темама из Хелсинкија и тако ова искуства поделили са колегама.

Као последица тог скупа, основана је Мрежа научних новинара, која ће као репрезентативно удружење ојачати положај научних новинара и омогућити колегама из београдских редакција да буду чешће виђени гости на оваквим скуповима.

Следећи, девети Светски конгрес научних новинара организује се у Јужној Кореји 2015. године.

Истражите више о WSCJ сесији Лабораторија интерпретације науке

Истражите више о Мрежи научних новинара

Текст: Катарина Вуковић

Центар за промоцију науке је ове године учествовао у Летњој школи визуелне математике и едукације у периоду од 13. до 26. јула, у прелепом барокном граду Егеру у Мађарској. Школа је организована у оквиру TEMPUS IV пројекта са циљем да се наставници математике и студенти различитих струка упознају са математиком кроз уметност, науку и игру.

Предавања су се одвијала у Лицеју, где се налази једна од најлепших библиотека у Мађарској, коју красе изрезбарене полице и фреске на плафону. У овој библиотеци се налази преко 30.000 томова књига, као и прва штампана књига, која је изашла 1473. године и једино Моцартово писмо које је написао држави Мађарској.

Поред библиотеке, учесници семинара су могли да обиђу Магичну собу, где су се изводили експерименти из физике, и Музеј астрономије, у коме су телескопи из 18. века. Међу најзанимљивијим просторијама у Лицеју је мала опсерваторија Specula, где camera obscura пројектује слику града на бели сто постављен у замраченој соби.

Учесници семинара су присуствовали предавањима и радионицама о математици која се преплиће са другим сферама живота као што су дизајн, астрономија, музика или психологија. Већ првог дана учесници су имали прилике да чују предавање мађарског математичара Ендреа Семередија, добитника бројних признања, уједно и престижне Абелове награде 2012. године, за допринос у дискретној математици и теоријској информатици.

На семинару су се обрађивале разноврсне теме: како интегрисати уметност у наставу математике, како кроз игру деци приближити математику, и како су повезани дизајн и математика. На радионицама су учесници могли да прошире своја знања о симетрији, келтским чворовима, лавиринтима итд., а имали су прилику и да праве геометријска тела од  Zoom Toola и самоодрживе куполе.

Након предавања или радионица посетиоци семинара су размењивали искуства и идеје са професорима са локалних и страних универзитета. Такође су имали прилику да се упознају са основним идејама и главним активностима светских организација као што су Experience Workshop Math-Art Movement и Bridges Organization. Током викенда је организован тзв. породични дан, када су се и становници Егера укључили у реализацију радионица.

Носиоци пројекта Летње школе визуелне математике и едукације су Универзитет „Естерхази Кароли“ (Мађарска), Универзитет Јуваскула (Финска), Школа aрхитектуре „С. Лукас“ (Белгија), Универзитет примењене уметности у Бечу, Висока школа струковних студија за информационе и комуникационе технологије и Универзитет Метрополитан, из Београда, Универзитет у Новом Саду и Математички институт Српске академије наука и уметности.

У слободно време учесници су обилазили знаменитости највећег туристичког центра источне Мађарске. У срцу града, на тргу Добо, налази се једна од најлепших барокних црквава централне Европе,  Padau Saint Anta, изграђена 1758. године.

Можда најлепши украс Трга Естерхази је друга највећа катедрала у Мађарској, неокласичан монолит који је дизајнирао Јожеф Хилд. Иначе, Егер је најпознатији по изворима термалних вода и виноградима. Велики број туриста долази овамо управо како би посетили турска купатила и уживали у винима високог квалитета.

Летња школа визуелне математике и едукације ће наредне године бити организована у Београду.

У Торину jе 20. и 21. jуна одржана европска конференциjа „PLACES – Изградња градова научне културе“. Ова конференциjа jе трећа по реду PLACES коференциjа, са циљем активирања и укључивања научних институција у развоj и jачање политичке научне комуникације на локалном нивоу. Конференциjи jе присуствовао 231 представник,  из 29 земаља, као и представници 30 европских градова коjи још нису чланови PLACES мреже.

Током два дана конференцијског програма одржана су бројна предавања на тему развоја научне мреже у градовима, продубљивања комуникације између научних и градских управних  институција и улоге науке у друштву. Уводну реч у конференцијски програм водиле су Катрин Ричардсон, професорка Универзитета у Копенхагену и руководилац „Одрживих научних центара” и Ан Гловер, научна саветница председника Европске комисије.

На конференцији је посебан значај дат представницима земаља које су се недавно прикључиле пројекту, међу којима је и Србија, јер је ширење мреже градова научне културе веома важано за овај европски пројекат.

Циљ PLACES пројекта  је дефинисање главних одлика европских градова научне културе кроз декларацију коју ће у марту 2014. године потписати 200 градоначелника европских градова. PLACES декларација даjе основне смернице за развоj и продубљивање комуникациjе између научне заjеднице, политичкog естаблишмента и друштва у европским градовима. Партнерства међу градовима су покретач PLACES проjекта који тренутно броjи 69 градских партнерстава у 27 европских земаља.

Истражите више о PLACES пројекту http://www.openplaces.eu/ 

Пише: Дубравка Вејновић

Јерусалим, чувени библијски град у коме се преплићу највеће светске религије, угостио је учеснике једне од најважнијих европских годишњих конференција  на тему промоције и популаризације науке.

Центар за промоцију науке био је један од учесника годишње конференције Европске асоцијације научних манифестација (European Science Events Association) одржанe од 21. до 23. маја у Bloomfiled Science Museum-у у Јерусалиму.  

EUSEA je oснована 2001. године и тренутно окупља 95 чланова из 36 земаља са циљем унапређења сарадње организатора научнопопуларних догађаја. Како је на прошлогодишњој конференцији у Даблину изгласано да наредна буде одржана у Изреалу, очекивано је било да учеснике конференције угости Блумфилд музеј у Јеусалиму, који је прошле године обележио двадесетогодишњицу постојања и ради у склопу Хебрејског универзитета.

Посебно важно за Центар за промоцију науке било је учешће на генералној скупштини EUSEA као и панел-сесији о организацији ученичких парламената у сарадњи са организацијом Wissenschaft im Dialog (Наука кроз дијалог) из Немачке, што је један од бројних пројеката ЦПН-а. Кроз симулацију парламента ученици, од 15 до 19 година старости, имаће могућност да искусе како се доносе одлуке у скупштини и искажу сопствене идеје.

На генералној скупштини за домаћина следеће EUSEA конферецније великом већином гласова изабрана је Данска, где се наредне године одржава и ESOF (Euroscinece Open Forum), истакнути догађај који окупља на хиљаде научника, компанија, студената, али и припадника шире јавности. С нестрпљењем очекујемо наредни сусрет са колегама и сарадницима из Европе како бисмо разменили драгоцена искуства и заједно наставили да унапређујемо промоцију и популаризацију науке.

Истражите више о Европској асоцијацији научних догађаја

Пише: Тијана Поповић

Ecsite је европска мрежа научних центара и музеја која повезује научне комуникаторе у више од 400 институција у 50 земаља. Основан пре 24 године, Ecsite повезује своје чланове кроз пројекте и активности и олакшава размену идеја и најбоље праксе о актуленим питањима промоције науке.

Сваке године Ecsite организује тродневну конференцију у једном од европских градова. Ове године одржана је у Гетеборгу, у Шведској, од 6. до 8. јуна.

Центар за промоцију науке је ове године одговорио на позив организатора те се европској заједници научних популаризатора представио са две презентације. Ана Брајовић, психолошкиња и стручна сарадница за програмске активности ЦПН-а, припремила је презентацију на тему: „Евалуација посетилаца: преузимање ризика и иновације“. Ана је говорила о томе како добро истраживање и евалуација публике омогућавају институцијама да буду иновативне и преузму ризик свог развојног процеса. У овој панел дискусији приказана су четири примера где је извршено истраживање публике суштински помогло институцијама да буду ефикасније, занимљивије и иновативније у научној комуникацији. Након презентације, притупило се панел дискусији са истом темом у којој су поред представника ЦПН-а, учествовали и Природњачки музеј из Лондона и Научни центар НЕМО из Амстердама.

Центар се на Конференцији представио још једном презентацијом на тему ”Dreams Can Come True (Снови могу да се остваре)”, и била је посвећена научним центрима Југоисточне Европе. Тема разговра на панел дискусији која је уследила након презентације је била како иновативно подићи свест о научним питањима међу грађанством овог региона. Такође, говорило се о проблемима комуникације науке са грађанима у ситуацији без зграде научног центра: како да мали научни центри имају велики утицај? На овој панел дискусији су учествовали панелисти из Словеније, Хрватске, Грчке, а ЦПН је представила Тијана Поповић, координаторка за међународну сарадњу и протоколарне послове.

Овогодишњој конференцији је присуствовало преко 1000 људи из Европе, Азије и Америке. Одржане су панел дискусије на разне теме, али је највише било речи о иновативности: о томе како бити оригиналан и креативан у комуникацији са грађанством.

Одржан је и састанак будућег FP7 пројекта, који ће бити финансиран од стране Европске комисије, а у коме учествује и Центар за промоцију науке.

Ecsite 2014. ће се одржати у главном граду Холандије, а директорка ЦПН-а Александра Дрецун је изабрана као један од директора европских центара да учествује у изради филма о овој конференцији. Истражите више о Еcsite.

Истражите више о прошлогодишњем скупу у Тулузу.

Мобилни планетаријум Центра за промоцију науке започео је свој путујући програм у фебруару 2013. Закључно са септембром месецом исте године, током једног пролећа и лета, планетаријум је гостовао у 22 града Србије и наступио у 22 општине. Посетило га је 15.000 деце из 83 школе широм Републике Србије.

Мобилни планетаријум је место за упознавање са лепотама ноћног неба, место за истраживање свемира и откривање тајни универзума. Због непосредности садржаја, интерактивности планетаријумских пројекција и специфичности тема које обрађује, посета планетаријуму представља атрактивно и незамењиво искуство.

Земун

ОШ „Светозар Милетић“

18-22.02.2013.

Број посетилаца: 900

Мобилни планетаријум Центра за промоцију науке је одржао своју премијерну пројекцију у Основној школи „Светозар Милетић“. Позната по модерном и инвентивном приступу у образовању, ова школа је показала жељу и иницијативу да баш њени ученици буду први у Србији који ће присуствовати програму новог планетаријума који је стигао у Србију. Мобилни тим Центра за промоцију науке је остао пет дана код својих домаћина, одржано је укупно 25 планетаријумских пројекција, а укупно 900 деце имало је прилику да присуствује програму.

Панчево

ОШ „Борислав Браца Петров”

27.02.2013.

Број посетилаца: 350

У оквиру свог путујућег програма „Истражите свемир“, планетаријум се нашао у Панчеву. 350 ученика различитих средњих школа је организовано долазило на пројекције у ОШ „Борислав Браца Петров“, где је планетаријум био стациониран. Дан је био испуњен горућим астрономским темама, па је након планетаријумских пројекција уприличена трибина у организацији Центра за промоцију науке. Тема трибине била је „Тамна страна свемира“, а Панчево је показало велико интересовање за ову научну област.

Свилајнац

ОШ „Јован Јовановић Змај“

04.03.2013.

Број посетилаца: 350

Свилајнац је град који је показао велику иницијативу ка популаризацији науке, а изградња градског Научног центра, који је мобилни тим Центра за промоцију науке имао прилику да посети, само је један од показатеља. Неколико одабраних одељења је присуствовало планетаријумским пројекцијама, а школа је осталима обећала да ће веома брзо поново позвати астрономе из Београда у госте.

Београд, Стари град

ОШ „Стари град“

07.03.2013.

Број посетилаца: 250

Основна школа „Стари град“ је обрадовала 250 својих најбољих ученика тиме што је организовала пет планетаријумских пројекција. Деца су била одушевљена, а љубазно особље школе је учинило дан веома пријатним.

Београд, Чукарица

ОШ „Бановић Страхиња“

11-15.03.2013.

Број посетилаца: 1250

Центар за промоцију науке и Градска општина Чукарица, организовали су планетаријумске пројекције за све основне и средње школе из ове општине. Током петодневног гостовања планетаријум је био стациониран у ОШ „Бановић Страхиња“, а 1250 ученика других школа долазило је у организоване посете.

Стара Пазова

ОШ „Симеон Аранички“

18-20.03.2013.

Број посетилаца: 720

У оквиру програма „За чистије и зеленије школе у Војводини“, а током обележавања еколошке недеље, Oсновна школа „Симеон Аранички“ је за ученике своје школе организовала посету мобилног планетаријума. Гостовање је трајало три дана, а планетаријум су посетиле још две гостујуће школе и једна предшколска установа из Старе Пазове, са укупно 720 посетилаца. За време гостовања, мобилни тим Центра за промоцију науке је уживао у богатом програму школе, којим су ученици и наставници дали свој допринос у скретању пажње на горуће еколошке проблеме.

Гроцка

Средња школа „Гроцка“

26.03.2013.

Број посетилаца: 350

Средња школа „Гроцка“ је институција у којој се школују гимназијалци, будући трговци, економисти, а ђаци се могу определити и за школовање у области личних услуга и прераде хране. Представници свих ових смерова су се окушали и у истраживању астрономије кроз пет организованих планетаријумских пројекција.

Смедеревска Паланка

Машинско-електротехничкa школа „Гоша“

28.03.2013.

Број посетилаца: 500

У Машинско-електротехничкој школи „Гоша“, 28. марта одржан је фестивал науке под називом „Доживи науку кроз физику, хемију и механику“ у сарадњи са Центром за промоцију науке из Београда. Поред интерактивних радионица, научних експоната и занимљивих предавања, посетиоци су имали прилику и да уживају у пројекцијама мобилног планетаријума.

Ниш

Фестивал науке „Наук није баук“

30.03.2013.

Број посетилаца: 300

У организацији Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, одржан је пети фестивал науке „Наук није баук“, под овогодишњим слоганом „Све(т) је у науци“. Поред многих школа, факултета и институција из читаве земље, Центар за промоцију науке је у фестивалу учествовао са радионичарским програмом и гостовањем мобилног планетаријума.

Београд, Борча

ОШ „Јован Ристић“

01-04.04.2013.

Број посетилаца: 800

Ова млада и модерна школа се међу првима пријавила за гостовање мобилног планетаријума. Током четири дана, сви ученици основне школе су присуствовали пројекцијама.

Пожаревац

ОШ „Доситеј Обрадовић“

05.04.2013.

Број посетилаца: 300

Гостовање мобилног планетаријума било је уједно и најава школског фестивала науке који се већ 4 године одржава у основној школи „Доситеј Обрадовић“. Центар за промоцију науке већ традиционално подржава овај фестивал и својим програмом учествује у његовој реализацији. Планетаријум је овог пута посетио велики број предшколаца из пожаревачких вртића, као и део ученика школе домаћина.

Београд

ОШ „Дринка Павловић“

08.04.2013.

Број посетилаца: 250

Основна школа „Дринка Павловић“ је један од дугогодишњих сарадника Центра за промоцију науке. Њени ученици су имали прилику да се упознају са лепотама ноћног неба током једнодневне посете планетаријума њиховој школи.

Сремска Митровица

„Митровачка гимназија“

09.04.2013.

Број посетилаца: 300

Једна од најпознатијих средњошколских установа у земљи, Митровачка гимназија, организовала је посету мобилног планетаријума у свом граду. Школа се одлучила на то да пројекцијама присуствују ученици митровачких основних школа, и да то послужи као својеврсна промоција ове школе непосредно пред упис нове генерације средњошколаца. Истовремено, школа је богатим програмом, који је укључио и посету планетаријума, обележила 175 година постојања.

Пожаревац

ОШ „Свети Сава”

15-16.04.2013.

Број посетилаца: 650

Након првобитне посете Пожаревцу, када је планетаријум угостила Основна школа „Доситеј Обрадовић“, школа „Свети Сава“ је изразила жељу да и њени ученици сазнају нешто више о астрономији. Мобилни тим се вратио у Пожаревац, и провео два дана са основцима из „Светог Саве“, уз велико задовољство због интересовања које је Пожаревац показао.

Ваљево

ОШ „Сестре Илић“

17 и 18.04.2013.

Број посетилаца: 700

Основна школа „Сестре Илић“ је, уз организациону помоћ Научноистраживачке станице „Петница“, угостила тим Центра за промоцију науке. Током дводневног гостовања, свих 700 ученика школе је учествовало у планетаријумским пројекцијама.

Београд, Раковица

ОШ „Ђура Јакшић“

19.04.2013.

Број посетилаца: 250

Основна школа „Ђура Јакшић“ из општине Раковица, једна је у низу београдских школа која се пријавила за гостовање мобилног планетаријума. 250 ученика школе се упознало са астрономијом на најинтерактивнији могући начин – кроз пет планетаријусмких пројекција.

Батајница

ОШ ”Светислав Голубовић Митраљета”

22.04-24.04.2013.

Број посетилаца: 800

Основна школа ”Светислав Голубовић Митраљета” има преко 1000 ученика, па је уживање у планетаријумским пројекцијама препустила углавном ученицима нижих одељења. Током тродневног гостовања, 800 малишана је остало одушевљено свемиром и наукама које га изучавају.

Ћуприја

Фестивал науке НОУ ФЕСТ

25. и 26.04.2013.

Број посетилаца: 840

Регионални тим подршке за науку, образовање и уметност, у сарадњи са Друштвом физичара Србиjе и Високом медицинском школом струковних студиjа у Ћуприjи, организовао је Регионални фестивал науке, образовања и уметности 25. и 26. априла у Ћуприjи.  Центар за промоцију науке подржао је овај фестивал гостујућим програмом планетаријума, радионица из области природних наука и интерактивним експонатима.

Суботица

Политехничка школа

07. и 08.05.2013.

Број посетилаца: 500

На иницијативу средње политехничке школе, а уз организациону помоћ града, мобилни планетаријум Центра за промоцију науке гостовао је два дана у Суботици. Десет различитих средњих школа довело је одабране групе ђака у хотел Галерију, у чијем је атријуму био смештен планетаријум, где су имали прилику да слушају предавања и гледају интерактивне пројекције које обрађују теме из области астрофизике и космологије.

Смедерево

ОШ ”Јован Цвијић”

15.05.-18.05.2013.

Број посетилаца: 1200

Основна школа ”Јован Цвијић” из Смедерева била је овогодишњи домаћин републичког такмичења из географије за ученике основних школа. Као посебно изненађење, сви учесници такмичења су присуствовали планетаријумским пројекцијама, али ни ученици саме школе нису били изостављени. Четвородневна посета била је довољна да пројекције види чак 1200 ученика из читаве  републике Србије.

Лазаревац

ОШ ”Дуле Караклајић”

20.05.-22.05.2013.

Број посетилаца: 800

Лазаревац је изразио интересовање за популаризацију науке првенствено кроз иницијативу основне школе ”Дуле Караклајић”, у којој је планетаријум Центра за промоцију науке гостовао три дана. 800 основаца се упознало са лепотама ноћног неба и сунчевог система, а тим Центра за промоцију науке остао је одушевљен ентузијазмом и жељом за знањем ученика ове школе.

Лозница

Центар за културу ”Вук Караџић”

23.05.2013.

Број посетилаца: 300

Као подршку традиционалној, ануалној манифестацији Ђачки Вуков сабор, организатори ове прославе су позвали у госте и Центар за промоцију науке. У координацији Центра за културу ”Вук Караџић”, мобилни планетаријум су посетили ученици основне школе ”Анте Богићевић”, а једнодневни астрономски програм био је само делић богатог садржаја ове важне прославе за Лозницу, и за читаву Србију.

Врање

ОШ Бранко Радичевић

4. и 5.06.2013.

Број посетилаца: 650

Основна школа Бранко Радичевић је организовала дводневну посету мобилног планетаријума, па су сви ученици могли да присуствују пројекцијама. Особље школе је једну пројекцију уприличило и за госте из локалних институција.

Ивањица

НУРДОР, Камп љубави и наде

9.08.2013.

Број посетилаца: 100

На овогодишњем Кампу љубави и наде, који организује НУРДОР (Национално удружење родитеља деце оболеле од рака), Центар за промоцију науке је реализовао волонтерску акцију и малишане обрадовао пројекцијама у мобилном планетаријуму.

Запослени у ЦПН-у, као и велики број волонтера, отишли су у Ивањицу и поделили лепоте свемира са децом која се опорављају од рака, као и са њиховим родитељима.

Рашка

Рашке духовне свечаности

16.08.2013.

Број посетилаца: 300

Центар за промоцију науке је други пут по реду био гост Рашких духовних свечаности. У петак, 16. августа, у Галерији Центра за културу „Градац“ одржана је трибина на тему вештачке интелигенције. Ове године ЦПН се поред трибинског програма на познатој локалној манифестацији представио и са мобилним планетаријумом.

Ужице

Прва основна школа краља Петра II

2.09.2013.

Број посетилаца: 200

Поводом почетка школске године, а у складу са вишегодишњом традицијом коју лист Данас из Ужица спроводи за своје грађане, ученици Прве основне школе краља Петра II из Ужица, као и њихови наставници али и чланови градске канцеларије, имали су прилику да присуствују пројекцијама у мобилном планетаријуму Центра за промоцију науке.

Око две стотине посетилаца уживало је у причама о свемиру и интерактивним пројекцијама у сферном биоскопу, који је био постављен у градској спортској хали Велики Парк.

Кикинда

”Мамут фест”, Народни музеј Кикинда

6. и 7.09.2013.

Број посетилаца: 500

Кикинда jе 6. и 7. септембра традиционално обележила годишњицу открића чувеног кикиндског мамута. Манифестациjа „Мамут фест“ већ седми пут за редом омогућава грађанима Кикинде да очуваjу, и са остатком земље и света поделе ово важно природно и историjско наслеђе.

Дечиjи фестивал „Мамут фест“ jе ове године са своjим мобилним планетариjумом посетио и Центар за промоциjу науке. У два дана фестивала, планетариjумским проjекциjама jе присуствовало 500 посетилаца. Првог дана jе ЦПН угостио школарце, коjи су долазили у организованим, школским посетама, док су другог дана фестивала сви заинтересовани грађани могли да истраже свемир под куполом планетариjума. Интересовање грађана било jе огромно, и Центар за промоциjу науке jе провео два веома приjатна и заузета дана упознаjући Кикинђане са лепотама свемира.

Коњарник

ОШ ”Стеван Синђелић”

18.09.2013.

Број посетилаца: 350

Основна школа ”Стеван Синђелић” са београдске општине Коњарник, обрадовала је ученике нижих разреда пројекцијама у ЦПН планетаријуму.

Подгорица, Црна Гора

Фестивал науке ”Отворени дани науке”

23-27.09.2013.

Број посетилаца: 1500

ЦПН је посетиофестивал науке у Подгорици и представио се мобилним планетаријумом, као и великом математичком изложбом и интерактивним експонатима из математике и физике. Планетаријум је био стациониран у тржном центру Делта Сити. Интересовање је било огромно, а 1500 најсрећнијих посетилаца је успело да резервише своја места на планетаријумским пројекцијама. 

Планетаријум је гостовао укупно 5 дана, а свој пут по Црној Гори окончао у Тивту, наредног викенда.

Тиват, Црна Гора

Порто Монтенегро, Музеј поморског насљеђа

28-29.09.2013.

Број посетилаца: 500

”Отворени викенд науке”, организован у Порто Монтенегру у Тивту, био је својеврсни наставак фестивала науке ”Отворени дани науке” из Подгорице. ЦПН мобилни планетаријум је био смештен у позоришту управне зграде компаније Маринас, а током два дивна дана проведена у Тивту, планетаријум је посетило 500 посетилаца.

Калуђерица

ОШ ”Милоје Васић”

16-17.10.2013.

Број посетилаца: 500

Основна школа ”Милоје Васић” је била домаћин ЦПН мобилном тиму током два дана.

Панчево

ОШ ”Јован Јовановић Змај”

28-29.10.2013.

Број посетилаца: 270

Током дводневне посете Панчеву, 270 малишана је прошло кроз мобилни планетаријум Центра за промоцију науке. 

Ово није први пут да је ЦПН посетио Панчево. ОШ „Борислав Браца Петров“ је тек друга по реду посета коју је ЦПН планетаријум остварио на самом почетку својих путовања.

Бањалука, Република Српска

Фестивал науке

6-7.11.2013.

Број посетилаца: 500

Министарство науке и технологиjе Републике Српске организовало jе трећи по реду Фестивал науке у Банском двору у Бањалуци, у циљу популаризациjе науке и научног рада, али и промоциjе младих истраживача и иноватора.

Центар за промоцију науке је омогућио ученицима основних и средњих школа Републике Српске да посете мобилни планетаријум. Интересовање је било изузетно, па је 500 школараца присуствовало интерактивним пројекцијама на којима су се упознали са лепотама универзума, астрономијом и сродним наукама. 

Бор

ОШ „Душан Радовић“

15-17. 11. 2013.

Број посетилаца: 500 

Мобилни планетаријум ЦПН-а гостовао је у Бору у оквиру манифестације „Тимочки научни торнадо“ (ТНТ), 16. и 17. новембра. На научној манифестацији, која се у Бору ове године одржава по други пут, стручни предавачи ЦПН-а су посетиоце током десет пројекција  у Oсновној школи „Душан Радовић“ повели у свет истраживања небеских појава и свемирских тајни.

Гостовање мобилног планетаријума подржало је локално друштво Млади истраживачи Бора, као и Астрономско друштво Бор. Током два дана, планетаријум je посетило преко 500 ученика и грађана Бора, Неготина, Зајечара и околних места.

Батајница

ОШ ”Бранко Радичевић”

20.11.2013.

Број посетилаца: 250

Након посете основној школи ”Светислав Голубовић Митраљета” из Батајнице, ЦПН се враћа, овог пута, да би школарцима из основне школе ”Бранко Радичевић” одржао 5 пројекција о астрономији и свим њеним занимљивостима.

Миријево

ОШ ”Деспот Стефан Лазаревић”

23.11.2013.

Број посетилаца: 150

У Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић“ у Београду, 23. новембра одржао се трећи по реду школски фестивал науке под називом „На младима свет остаје“.  Центар за промоцију науке омогућио је посетиоцима фестивала да уживају у пројекцијама мобилног планетаријума.

Иницијатор фестивала је некадашњи ученик ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“, а сада ђак Математичке гиманзије Јован Марков.

Прибој

Гимназија

16-20.12. 2013

Број посетилаца: 1300

Школарци у Општини Прибој имали су прилику да уживају у пројекцијама мобилног планетаријума ЦПН-а од 16. до 20 децембра. Током пет дана, у спортској сали Гимназије у Прибоју одржано је 25 пројекција дигиталног звезданог неба, уз бесплатан улаз.

Организатор и покровитељ гостовања ЦПН-а у Општини Прибој била је градска управа. Овај леп поклон обрадовао је преко 1300 школараца и грађана Прибоја, који су имали прилику да се, уз стручне предаваче, упознају са разноврсним астрономским феноменима и тајнама универзума.

Краљево

ОШ ”IV краљевачки батаљон”

10-14.02.2014

Број посетилаца: 1000

Научни демонстратори отпутовали су у Краљево, где је Центар за промоциjу науке од 11. до 14. фебруара, за ученике Основне школе „4. краљевачки батаљон“, организовао низ интерактивних активности.

Основци имају прилику да присуствуjу проjекциjама у ЦПН мобилном планетариjуму и упознаjу се са чудесним универзумом, астрономиjом, звездама, планетама и местом наше Земље у космосу.

Осим планетариjума, ЦПН ће током четири дана у Краљеву држати научнопопуларне радионице за децу из области психологиjе и физике. Радионица из психологиjе зове се „Шта имамо између ушиjу“, а из физике „Електро бубе“.

Лазаревац

ОШ ”Кнез Лазар”

27-28.02.2014.

Број посетилаца: 500

Мобилни планетаријум Центра за промоцију науке био је на дводневој турнеји у Основној школи “Кнез Лазар” у Лазаревцу 27. и 28. фебруара. Ово је друго гостовање Центра за промоцију науке у овој општини.

Свакога дана организовано је пет пројекција којима је присуствовало око 500 ученика, уз стручно вођење ЦПН демонстратора. Ученици су се упознали са звезданим небом и феноменима везаним за свемир: местом Земље у свемиру, особеностима земљиних суседа, галаксијама, објектима дубоког неба, разним сазвежђима и другим феноменима.

Пожега

Фестивал науке ”Гимфест”

2.03.2014.

Број посетилаца: 250

Ученици гимназиjе Свети Сава из Пожеге, успешно су организовали шести по реду фестивал науке и уметности ”Гимфест”.

Фестивал jе одржан 2. марта, у траjању од 11 до 19 часова. Посетиоци су бесплатно могли да посете интерактивне поставке коjе су приближавале науку, али и уметност, свима коjи су били заинтересовани да науче више.

Центар за промоцију науке представио се ЦПН мобилним планетаријумом. Овом приликом се 250 ученика из Пожеге упознало са најзанимљивијим астрономским феноменима, звездама, планетама и тајнама дубоког свемира.

Текст: С. Бубњевић

Новембарско сунце над Босном и Херцеговином. Негде код Лакташа, након што смо новим аутопутем од Градишке до Бања Луке прошли кроз новоизграђени тунел, почели смо да ослушкујемо локалне радио станице. Други је дан Фестивала науке, који је од 7. до 9 новембра у Бања Луку привукао научнике, предаваче и промотере науке из целог региона. И наравно, међу осталима, и Центар за промоцију науке.

И управо то – на радију чујемо најаву за Фестивал, водитељка узбуђено представља програм “5 минута са научником” у бањалучком Тржном центру Меркатор, потом говори о другим садржајима. Мењамо станицу и слушамо дискусију о томе има ли довољно доказа који поткрепљују теорију еволуције, а потом на трећем градском програму, чујемо све о наступу робота НАО са Института Михајло Пупин.

Све то говори да је у Републици Српској медијска покривеност другог по реду Фестивала науке огромна. Као и интересовање публике. У Банском двору, једној од најлепших зграда у Бања Луци, стална гужва. Највише посетилаца долази да види роботе. Но, огромно је интресовање и за демонстрације Центра за промоцију науке. Демонстратори Центра, преморени, али весели, одушевљено говоре о радозналости посетилаца.

Предавања у свечаној дворани Банског двора су посебно посећена. На другом крају града, у оквиру програма “5 минута са научником” нема изненађења – људи слободно прилазе научицима, упркос томе што се акција одвија у сред тржног центра. Неометано се прича о науци.

Фестивал науке је организовало Министарство науке Републике Српске, уз сарадњу са медијком организацијом Акваријус, познатој у овом ентитету по продукцији бројних научнопопуларних и образовних програма. Фестивал су подржале и друге организције у Републици Српској, а део програма је реализован и уз подршку Центра за промоцију науке.

Свакако, како су домаћини, па и сам министар науке Јасмин Комић посебно истакли, партнерство са Центром за промоцију науке шаље важну поруку о заједничком послу за цео регион. Научни демонстратори Центра су провели четири дана у Бања Луци, управо представљајући разноврсне огледе и експонате који су виђени на изложбама и гостовањима Центра по Србији, али и Црној Гори и Македонији.

“Хеј, јеси ишао да видиш ове роботе?”, каже један пролазник другом, међу шетачима у Господској улици. То је исти дух и иста еуфорија који су владали у Београду током гостовања АСИМО робота, али и током других научнопопуларних догађаја у Србији. То је слика која се све чешће види и изван граница и коју покрећу ентизијасти широм Западног Балкана. Јер, идеја промоције науке, ширећи се из београдског центра, већ увелико је пустила клице широм региона.

Текст: Ана Браjовић*

Тешко jе речима пренети чистину ваздуха на овоj висини и осећаj када вас предвече свежина натера да у сред jула обучете одећу дугих рукава. Ипак, током претходне недеље, на Тари нисмо боравили само због њених природних лепота.

Током лета се управо овде одржава Школа приjатељства, у организациjи Наше Србиjе. У jедноj смени две стотине деце борави на Тари десет дана, током коjих се друже и похађаjу пажљиво осмишљен програм креативних радионица, предавања и рекреативних активности.

Ове године jе, по први пут, у таj програм укључен и Центар за промоциjу науке. Сва деца учесници имаjу прилику да прођу кроз интерактивне радионице из роботике, генетике, физике и психологиjе; да присуствуjу демонстрациjама физичких експеримената и феномена као и да завире у таjне ноћног неба у планетариjуму.

У току прва два дана смо, у две смене дневно, одржали прву сериjу радионица и демонстрациjа и кроз њих су прошли сви учесници, деца од 12 и 13 година из региона – Црне Горе, Македониjе, Хрватске, Словениjе, Албаниjе, Румуниjе и Мађарске.

Време нам jе било наклоњено, тако да смо све радионице држали на отвореном. Многи од њих раниjе нису имали прилике да учествуjу у научним радионицама овог типа, па jе било право задовољство видети њихова озарена и заинтересована лица и одговарати на њихова питања.

Деца коjоj смо држали радионице у петак су завршила боравак на Тари. Растанак новонасталих приjатеља био jе тако дирљив да ни нама ниjе било свеjедно када jе њихов аутобус напустио хотел.

Организатори из Наше Србиjе су имали два дана да одахну и да се прегрупишу, пре него што стигне нова група деце, овога пута десетогодишњака, коjи су први пут дошли на Школу приjатељства.

Током два дана пауyе између радионица, ЦПН је организовао и тренинг научне комуникациjе за десет волонтера коjи су били посебно активни у досадашњим акциjама Центра. Тако су ови млади људи, студенти природних и друштвених наука, имали прилику да сазнаjу како научни центри изгледаjу у свету, како да преброде наjчешће проблеме са коjима се демонстратори срећу у раду, како да се брину о експонатима и како да побољшаjу своjе способности презентациjе и рада са људима.

Тара пружа разне могућности, а jедна од њих jе свакако предивно тамно небо. Због њега смо неколико ноћи провели напољу, посматраjући сазвежђа и небеске обjекте. Спонтане дискусиjе коjе су се развиjале у ситне сате кренуле су ка темама као што су Велики прасак, тамна и антиматериjа и наравно – откриће Хигсовог бозона.

Истражите више на основном сајту ЦПН.

*Ауторка jе психолошкиња и шефица волонтера Центра за промоциjу науке

Пише: Јелена Ивановић Војводић

Отварање српског павиљона у оквиру Лондонског фестивала архитектуре оставило је веома лепе утиске. Изложбена поставка изгледа перфектно, а простор Универзитета Весмистер, коjи се налази преко пута Музеја „Мадам Тисо“, био је препун посетилаца. Организатори манифестациjе су Британски савет и директорка Вики Ричардсон, која је, као и многоброjни гости, за наш павиљон имала само речи похвале.

Изложба полази од праисторијског насеља Винча, затим преко Стублина и новобеоградских насеља стиже до блока 39 на Новом Београду, где се налази обjекат Центра за промоциjу науке. Током изложбе је представљен аутор проjекта будуће зграде, господин Волфанг Чапелер.

Аутор поставке jе археолог Милош Спасић из Музеjа града Београда и он представља изложбу коjом jе приказана материјална култура праисторијског и савременог доба. Акценат је на промишљању препознатљивих аспеката живота у праисторији и данашњици, у оба смера (данас→некада; некада→данас). Опште смернице за промишљања и (ре)интерпретације које се могу отворити су нови начини посматрања физичке појавности живота. Кроз просторнy анализу организације насеља, економије и друштвених односа њихових становника, приказан jе свакодневни живот две епохе.

Иначе, дани у Лондону су садржајни, Културна олимпијада је отворила врата многим догађајима, а више од 50 амбасада је учествовало у представљању националних пројеката – осим Србије, ту су и Швајцарска, Аустралија, Аустрија, Бахреин, Хрватска, Данска, Египат, Финска, Италија, Немачка…

Градоначеник Лондона је отворио локације попут Плежар гардена, да користе забави народа, слично као наши вашари са рок концертима, док се не покрену градилишта. То jе спровео преко посебног конкурса где су се кандидовали сви коjи су имали идеjе како простор може да се користи на наjбољи могући начин.

Отворена jе „улица изложби“, коjа повезуjе све музеjе, међу којима и Музеj науке, коjа има просторну шару, а не класичну сигнализациjу. На пет места jе постављен клавир у централним деловима града, коjи свако може да користи тако да се на овим инструментима смењуjу свирачи узраста од 6 до 70 година.

У току су разговори и дебате професионалаца и гостиjу, шетње градом, вожње бицилкима и преко стотину различитих догађања и изложби. У Хајд парку jе изграђен, поред Серпентин галериjе у коjоj jе изложба Jоко Оно, нови павиљон у облику кружне водене површине испод коjе се седи и одмара уз пиће из бара.

Ауторка је архитекта укључена у пројекат изградње нове зграде Центра за промоцију науке