Аргус је речни брод лабораторија у власништву Републике Србије. Предвиђен је за истраживања воде и речних екосистема. Као јединствен пловни објекат ове врсте у Србији и региону, брод може да се користи за такозванa маршрутнa мерења и истраживачкe експедицијe на рекама, научна мерења, образовање студената и младих истраживача, као и за научнопопуларне активности. У Центру за промоцију науке Аргус са поносом представљају и као „пример како се, упркос потешкоћама, драгоцени ресурси ипак могу спасити од пропадања“.

КО СЕ СТАРА О БРОДУ АРГУС?

Према уговору који је 2011. године Центар за промоцију науке потписао са Министарством животне средине и просторног планирања, бригу о броду до сада је водио Центар за промоцију науке. У последњих годину и по дана, ЦПН је предузео низ корака како би се овај изузетно вредан брод, који је пре десет година добијен као поклон из Немачке, спасао од уништења. Брод је истовремено у надлежности Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, које је недавно исказало интерес да и оно преузме бригу о броду.

ЗАШТО ЈЕ БРОД РЕМОНТОВАН?

Када је Центар за промоцију науке преузео бригу о броду, он није био у пловном и употребном стању. Запуштен, покварен и заборављен, брод је стајао укотвљен у војном пристаништу на Дунаву. Током 2012. године ЦПН је предузео иницијативу да се обезбеде средства за поправку Аргуса. Након спроведеног тендерa за извођача радова, брод је средином 2012. отпловио у бродоградилиште у Апатину на ремонт. Након вишемесечног ремонта, у фебруару 2013. године – управо на десетогодишњицу доласка у Србију – Аргус је поново спреман за пловидбу и истраживачке активности на рекама Србије.

КОЈА ЈЕ НАМЕНА БРОДА АРГУС?

Након што je спасeн од даљег уништења, Аргус може да буде од велике користи српским истраживачима и државним институцијама. “Верујемо да ће посебног значаја бити нашим научницима у истраживачким пројектима које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, као и у експедицијама у којима ће, надамо се, нашa земља учествoвати”, кажу у Центру за промоцију науке. У наредном периоду, пре него што брод преда Министарству енергетике, ЦПН ће на Аргусу спроводити активности у оквиру eвропских пројекта у којима je партнер и организовати низ научнопопуларних догађаја, у сарадњи са нашим научницима, али и страним научним центрима који широм света имају сличне програме.

ГДЕ И КАДА ЈЕ АРГУС ИЗГРАЂЕН?

Брод лабораторија Аргус изграђен је 1972. године. Taда је био најопремљенија пловећа лабораторија у Европи. Брод су користили немачки истраживачи који су пловили Рајном испитујући стање рибљег фонда и екосистема на реци. Ова истраживања су дала пресудан допринос у чишћењу некада изузетно загађене реке Рајне, а бродска лабораторија се прославила и изван Немачке.

КАКО ЈЕ АРГУС СТИГАО У СРБИЈУ?

Брод Аргус је Србији поклонила немачка покрајина Хесен. Након што су обезбедиле нови речни истраживачки брод (Аргус 2), власти у Хесену су понудиле Аргус Дунавској комисији како би био поклоњен некој од земаља из доњег тока Дунава. Након жестоких преговора међу подунавским државама, код Немаца је интервенисао лично тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић, замоливши да се брод додели Србији. Аргус је до београдског пристаништа допловио 2003. године, само неколико дана пре атентата на премијера.

У КОЈИМ ИСТРАЖИВАЊИМА ЈЕ АРГУС УЧЕСТВОВАО?

Аргус је због својих карактеристика био изузетно тражен, како за локалне пројекте тако и за међународну сарадњу. Од 2003. године, када је стигао у Србију, овај брод је био ангажован на неколико пројеката, као што су Aqua terra у 2004. години, Маршрутно мерење Саве, Iron gate – Sediments Evaluation и Експедиција „Тиса“ у 2006. години, као и Теренска вежба CMA2 у Будимпешти 2008. године. Свакако највећи истраживачки поход у ком је Аргус последњих година учествовао је The Joint Danube Survey 2 – друго заједничко истраживање реке Дунав обављено током 2007. године.

ЗАШТО СУ ИСТРАЖИВАЊА НА АРГУСУ ДО САДА БИЛА ОБУСТАВЉЕНА?

Брод је 2003. године дошао у надлежност Министарства за животну средину и просторно планирање. Са идејом да помогне у праћењу квалитета воде Дунава и његових притока, међу првим задужењима била су му такозвана маршрутна мерења квалитета воде дуж тока Дунава кроз Србију, што је обављао Републички хидрометеоролошки завод Србије. Међутим, након неколико истраживачких мисија, сва истраживања су замрла, а Аргус је остао усидрен у војном пристаништу и полако је пропадао. На срећу, управо на десету годишњицу доласка у Србију, брод Аргус је ремонтован и поново спреман за пловидбу.

ПО ЧЕМУ СЕ АРГУС РАЗЛИКУЈЕ ОД ДРУГИХ БРОДОВА?

Брод Аргус је дуг 33 метра, има газ од 1,3 метра и покреће се помоћу два мотора, опремљен је са два агрегата за струју. Два крмена пропелера омогућавају му да достигне брзину од 21 km/h, а поседује и један прамчани пропелер за бочно кретање. За разлику од осталих сличних бродова, у потпалубљу Аргуса је смештена лабораторија за хемијска, физичко-хемијска и биолошка испитивања. На броду се налазе три пумпе помоћу којих се узимају узорци воде – речна вода се тако, интегрисаним системом, доводи директно до чесме у лабораторији. На прамцу брода је хидраулични телескопски кран за узорковање седимената, помоћу кога се може прикупити материјал наталожен на дну корита. Уз то, на крми се налази центрифуга за издвајање чврстог материјала који се није слегао на речно дно.

ГОДИНА ВОДЕ

Научнопопуларни програм Центра за помоцију науке на Аргусу током марта 2013. биће посвећен обележавању Године воде. Наиме, Уједињене нације су 2013. годину прогласиле Међународном годином сарадње у области вода (http://godinavode.cpn.rs). Тим поводом, ЦПН је припремио низ aктивности које ће бити реализоване на обновљеном Аргусу. Учесници радионица и научних демонстрација, али и посетиоци трибина и предавања, моћи ће током марта 2013. на занимљив начин да стекну корисна знања из бројних научних области међу којима су биологија, микробиологија, екологија и хидробиологија, али и да сазнају много о квалитету речне рибе, историји бродарства и култури живота на рекама.

Пише: Марија Видић

Славни брод Аргус, пловећа лабораторија, уместо да плови Дунавом и истражује га, годинама је био укотвљен у војном пристаништу на Дунавском кеју у Београду. Но, након што је током 2011. Центар за промоцију науке преузео старање над Аргусом, почиње нова ера за овај брод. Након ремонта, брод ће под називом Аргуслаб учествовати и у научним истраживањима, али и у научнопопуларним пројектима Центра.

Пре него што је прешао у надлежност Центра за промоцију науке, Аргус је  доживео врло занимљиву судбину. Овај брод је поклон Србији од владе немачке покрајине Хесен, а намењен је за праћење стања квалитета воде Дунава и његових притока.

Почетком двехиљадитих, власти Покрајине Хесен су ову пловећу лабораторију понудиле Дунавској комисији да је она даље проследи некој од земаља из доњег тока Дунава. Било је више заинтересованих, али је у корист Србије интервенисао лично тадашњи премијер Зоран Ђинђић, па је Аргус стигао код нас.

До Београдског пристаништа допловио је 31. јануара 2003. Убрзо је припао Министарству за животну средину и просторно планирање, а међу првим задужењима била су му такозвана маршрутна мерења квалитета воде дуж тока Дунава кроз Србију. Ово је обављао Републички хидрометеоролошки завод Србије, али је убрзо закључено да је ефикасније и јефтиније да се за тај посао користе чамци и покретне лабораторије које стану у један кофер, него цео брод.

Наредних година Аргус је истражујући за друге пројекте пловио читавим током Дунава, а у његовој лабораторији рађена су важна истраживања стања слива и системске анализе квалитета воде и евентуалног загађења.

Међутим, неколико година пошто је стигао у Србију, истраживања су замрла, нестало је новца за поправке и одржавање брода, и он је стајао усидрен на обали.

Група научника из Института за мултидисциплинарна истраживања у Београду покушавала је да скрене пажњу на Аргус и подсети на разлоге због којих је он уопште дошао у Србију.

Но, Аргус је дуго стајао привезан уз обалу Дунава у Београду, у делу између Ушћа и Хотела „Југославија“. Једно време није био регистрован, а није било ни средстава за његово правилно одржавање.

Центар за промоцију науке зато је затражио да Аргус пређе у његову надлежност, да га поправи и оспособи за пловидбу и истраживања. Средства у те сврхе обезбеђена су из Европске инвестиционе банке. Сада овај брод очекују бољи дани. Он ће поново учествовати у великим међународним пројектима и крстарити Дунавом, од Немачке до Црног мора. Међутим, биће коришћен и у друге намене – постаће доступан широком кругу грађана заинтересованих за популарну науку, демонстрације, радионице, школе у природи, изложбе и друге научнопопуларне активности.

Аргус је изграђен 1972. године и тада је био најопремљенија пловећа лабораторија. Брод је дуг 33 метра, има газ од 1,3 метра и покреће се помоћу два мотора, а опремљен је и са два агрегата за струју. Помоћу два крмена пропелера може да достигне брзину од 21 km/h, а поседује и један прамчани пропелер за бочно кретање. Био је коришћен на великом броју пројеката, укључујући и пројекат рехабилитације Рајне, када су испитивани квалитет њене воде, стање рибљег фонда и екосистема.

Сазнајте више о Аргуслабу на страни Путујући ЦПН. Х