Данас имамо генераторе и моторе за наизменичну струjу, а електричну енергиjу проводимо веома ефикасно. Без Теслине идеје, електрицитет не би био ни приближно тако користан

За разлику од jедносмерне струjе, код наизменичне електрони мењаjу смер кретања. Но, струjа ипак тече у jедном смеру, од извора ка потрошачу, jер се електрично поље кроз проводник простире у jедном смеру, брзином блиском брзини светлости. 

На принципима коjе jе поставио Маjкл Фарадеj, француски изумитељ Иполит Пикси jе 1832. године конструисао први алтернатор, коjи jе кинетичку енергиjу трансформисао у наизменичан напон. Међутим, своj патент Пикси jе преуредио и од њега направио jедносмерни генератор електричне енергиjе.

Једносмерна струја је крајем 19. века била стандард у Америци. Међутим, 1887. српско-амерички научник Никола Тесла (1856–1943) патентира нови индукциони мотор и почиње рад на наизменичним струјама, јер у њима види будућност.

То изазва агресивну кампању Томаса Едисона, носиоца дотадашњих патената, и почиње историјски „рат струја“, који Теслина наизменична струjа добија 1893. на Светској изложби у Чикагу. 

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Без изума вештачких ђубрива данас би на планети могло да опстане свега неколико стотина милиона људи

Чињеница да на Земљи има нешто мање од осам милијарди људи директна је последица примене хемије у пољопривреди, односно у коришћењу онога што се зове Хабер-Бошов процес.

Људи узгајају биљке и житарице за своју прехрану од пре 12.000 година. Међутим, већ први пољопривредници схватају да ако обрађују исту њиву годинама, принос ће на њој бити све мањи. Зато користе остатке хране и сточни измет као природно ђубриво, како би прихранили земљиште.

Алтернатива томе је да се њиве испосте, а да се пољопривредници преселе на нове обрадиве површине. Од 19. века, с обзиром на растући број становништва, природног ђубрива више није било довољно за толико њива.

Контроверзни немачки хемичар Фриц Хабер је 1909. године представио несумњиво најважнију творевину у историји хемије, а вероватно и у историји науке уопште – индустријски процес којим се азот фиксира у нитрате и нитрите, што је кључна ствар у производњи хране и опстанку највећег дела човечанства.

Од средине 20. века даља модернизација пољопривреде прераста у зелену револуцију. Међутим, Нобеловац Фриц Хабер је, нажалост, одговоран и за употребу првог хемијског наоружања у Првом светском рату.

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Разумевање радиоактивности покреће прва нуклеарна истраживања, што води до вештачког цепања језгра, ланчане реакције и до првих нуклеарних реактора

До данас, jедина жена коjа jе Нобелову награду добила два пута била jе Мариjа Кири (1867–1934). Први пут 1903. године, из физике, заjедно са мужем Пjером Кириjем и Анриjем Бекерелом, за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемиjе, за издваjање елементарног радона.

Након што су научници широм света постали заинтересовани за мистериозну енергију радијума, непознато зрачење изузетне јачине, Марија Кири је 1898. открила још један, нови радиоактивни елемент – полонијум.

Она смишља појам „радиоактивност“ и у науку уводи нову појаву која ће обележити читав наредни век и осветлити структуру света. Године 1942. у САД се покреће тајни пројекат „Менхетн“, у ком се развијају и прва нуклеарна оружја, после којих свет никада више неће бити исти.

Сваки атом се састоjи од jезгра коjе чине протони и неутрони, и од електронског облака коjи чине електрони. Уколико се jезгро састоjи из истог броjа протона и неутрона, оно jе стабилно, а уколико се таj броj разликуjе, такво jезгро jе нестабилно. Због нестабилности се jезгра распадаjу, прелазе у стабилно стање, а при распаду емитуjу радиоактивно зрачење.

Извори зрачења могу бити природни, попут космичког или земљиног зрачења, и вештачки, као што су нуклеарне електране или нуклеарне бомбе.

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Електрични уређаји не би били направљени да није било идеје о имагинарном броју, јер без ових бројева, који су потпуно неприродни, математика не би могла да опише природу

Бомбели је тада увео нов број i, који је означавао √-1. Тако настаје идентитет имагинарних бројева. Уређени пар реалних брojeвa (a,b) називао је комплексан број, који записује још као a+bi. Касније је дефинисао рачунске операције са њима, а други математичари, попут Ојлера и Лајбница, тумаче њихово материјалистичко, односно идеалистичко значење, засновано на чињеници да они не изражавају величине.

Занимљиво је то што сада и имагинарни бројеви као да искачу свуда око нас и могу се наћи код много једначина које се користе у електротехници, квантној механици и Ајнштајновој Теорији релативности. Комплексни бројеви су саставни део многих природних наука, нарочито физике, механике, електротехнике и зато играју велику улогу у стварању и постојању нашег универзума. 

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Не би било рачунара, паметних телефона и осталих практичних уређаја да пре скоро 100 година није начињена револуција у разумевању сасвим непрактичних питања која су раније спадала у филозофију

Мада се свет атома разоткрива на самом почетку 20. века, двадесетих година догађа се права револуциjа у погледу на структуру материjе.

Прво 1924. Луj де Брољ поставља своjу хипотезу према коjоj честице коjе се крећу испољаваjу и таласна своjства. Две године касниjе Ервин Шредингер исписује чувену jедначину стања, а Вернер Хајзенберг поставља принцип неодређености.

Међутим, све ове математичке једначине и принципи захтевали су тумачење како би објасниле стваран свет. Од 1924. до 1927. године, Данац Нилс Бор ће заједно са више физичара у такозваној Копенхашкој школи појаснити како ова нова математика описује микрообјекте које не можемо да схватимо интуитивно, али који стварно постоје.

То су били почеци квантне механике, и управо на овим основним принципима настаjе нови, квантни модел атома. Квантна механика открива цео нови свет који функционише по правилима која су битно другачија од оних на која смо навикли у свакодневном животу.

У квантном свету налазимо запањујуће чињенице: честице које нестају, немају место или се налазе на два места одједном. У квантној механици се зато не говори о положајима, већ о вероватноћама положаја. 

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Употреба нуле као броја је пресудна у готово свим научним дисциплинама: математици, хемији, физици, астрономији и рачунарским наукама…

Индијски математичар Брамагупта усудио се да 628. године п.н.е. погледа у празнину и да у њој види нешто – нови број! Брамагупта je написао прва правила употребе броја нула, где сугерише да је збир две нуле заправо нула, да је збир нуле и неког позитивног броја увек позитиван број, као и много других правила која се у математици и даље поштују.

Арапским математичарима дугујемо захвалност јер су ово сазнање сачували и пренели даље у Европу.

Леонардо из Пизе, у математичкој историји запамћен као Фибоначи, представио је 1202. године сасвим нови поглед на бројеве. У књизи Liber Abaci, чије име значи „Књига о рачунању“, увео је нови децимални систем записивања бројева. А поред девет арапских цифара, 1, 2… 9, у математику се тада ушуњала и десета – нула, која је означена кружићем 0. 

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Хаблово откриће да се галаксије удаљавају потпуно је променило поимање свемира

Наша галаксија није једина у свемиру. Ипак, није прошао ни цео век откад је човечанство први пут суочено са идејом да поједини магличасти објекти на небу нису делови Млечног пута, већ огромни, независни звездани градови.

Посматрајући галаксије најбољим телескопом тог времена, амерички астроном Едвин Хабл је, на Опсерваторији „Маунт Вилсон“ у Калифорнији, 1929. године, дошао до великог открића.

Галаксије се од нас удаљавају, што видимо по црвеном помаку у њиховом спектру. Занимљиво је да са већим растојањем оне то чине све брже и брже. Постоји само једно објашњење за ове податке – свемир се шири.

Научницима је постало јасно да је свемир који се шири некада морао да буде мањи него што је данас. Уколико се вратимо довољно далеко у прошлост – долазимо до закључка да се читав свемир некада налазио у једној тачки из које је почело првобитно ширење. Овај догађај називамо Велики прасак.

Нова идеја видљивог свемира који се шири и који је коначан у простору и времену, довела је до развоја космологије и решила многе проблеме који су мучили човечанство, укључујући и Олберсов парадокс тамног ноћног неба.

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Откриће структуре ДНК допринело је процвату молекуларне биологије и генетике, расветлило бројне феномене и помогло у лечењу хиљада опаких болести

Пре тачно 60 година, разумевање живог света, наслеђивања и рада организма се заувек променило. До овог пробоја је дошло након открића тродимензионалне структуре најпопуларнијег молекула данашњице – ДНК, односно дезоксирибонуклеинске киселине.

Френсис Крик и Џејмс Вотсон 1953. године објавили су у престижном научном часопису Nature („Природа“), на само једној страници, решење велике научне загонетке.

Они показују да се ДНК молекул, за коjи jе претходно Освалд Теодор Аверy доказао да представља складиште информациjа у свим биљним и животињским ћелиjама, најчешће налази у форми двоструког хеликса и то у тзв. Б-конформацији.

Свака база једног ланца се спарује само са једном базом наспрамног ланца и то: аденин увек са тимином (помоћу две водоничне везе), а гуанин са цитозином (помоћу три водоничне везе).

До овог открића дошли су захваљујући анализама снимака ДНК добијених дифракцијом рендгенских зрака, које су начинили Морис Вилкинс и Розалинд Френклин. Вотсон, Крик и Вилкинс поделили су Нобелову награду за медицину 1962. године.

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Периодни систем је весник модерне науке

Током историjе, важан допринос формирању периодног система елемената дали су бројни научници, попут Боjла, Лавоазjеа и Њулендса. Предуслов за стварање периодног система било jе откриће нових супстанци. Мада су злато, сребро и бакар били познати jош од античких времена, тек jе откриће фосфора у 17. веку побудило питање о томе шта jе елемент, а шта ниjе.

Хемија се развијала тако да је до 1864. сваке године откриван у просеку један елемент годишње. Ипак, наjвише заслуга за коначану шему придаjемо чувеном руском хемичару Димитрију Мендељејеву (1834–1907), који је запазио да се основни хемијски елементи периодично понављају и направио прву таблицу елемената. Упражњена места су наговештавала откривање дотад непознатих супстанци.

Оно што jе некада могло бити описано постоjањем четири основна елемента у природи – ватром, водом, земљом и ваздухом – данас се посматра кроз редове и колоне толико специфичног и детаљног система, да су за његову примену и познавање потребне године школовања.

Сада знамо да jе периодни систем елемената табеларни приказ 118 хемиjских елемената, сложених по електронскоj конфигурациjи, атомском броjу и другим хемиjским своjствима. 

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.

Након Ајнштајна, неприкосновена Њутнова физика постаје само гранични случај једне веће теорије о природи

Рекло би се да човек коjи ће постати наjутицаjниjи физичар, а можда и највећи мислилац свих времена, Алберт Аjнштаjн (1879–1955), на почетку ниjе много обећавао. У Заводу за патенте у Берну добио jе 1902. jедно неугледно намештење,   као сарадник треће класе, за бедну плату.

Но, овде ће се Ајнштајн суочити са највећим изазовима савремене физике и већ 1905. године објавити пет радова од којих ће током долазећег века сваки постати темељ једне нове физичке науке.

У то доба било је раширено веровање да се  светлост креће кроз неку материјалну, али невидљиву супстанцу, етар, исто онако како се механички талас креће кроз ваздух или воду. Упркос томе, амерички физичар Алберт Мајклсон, не може да покаже како се у етру мења брзина светлости.

У тој „чудесноj“ 1905. години, Ајнштајн уводи генијалан обрт – одбацује хипотезу о етру, претпоставља да је брзина светлости увек константна и ограничена, те само на неколико страна текста поставља сасвим нову теорију која постаје позната као Специјална теорија релативности. Ова идеја објашњава Мајклсонов неуспех да измери како се мења брзина светлости, а у науку уводи праву мисаону револуцију.

Експерименти касније потврђују и Ајнштајнову Општу теорију и мада све до данас, па чак и у ЦЕРН-у, трају покушаји да се она обори, свет описујемо на релативистички начин.

ШУМА ЗНАЊА

У оквиру изложбе „Шума знања“ Центар за промоцију науке је представио тринаест научних идеја које су промениле свет. Текстове је припремила група аутора: С. Бубњевић, Н. Грубач, М. Николић, Д. Вејновић, А. Брајовић, К. Вуковић, Т. Марковић и Б. Клобучар, а резензент је М. Ћирковић.

Истражите више о идејама које су промениле свет.