Због изузетно великог интересовања публике Елементаријума, али и скоро свих других медија у Србији, Центар за промоцију науке организовао је трибину посвећну открићу века ­­­­­­– ­­ гравитационим таласима. Трибина је, као и све ЦПН трибине, организована у Великој сали СКЦ-а, у четвртак, 25. фебруара, у 19 часова. Улаз је био слободан.

Након што је у четвртак, 11. фебруара, америчка национална научна фондација објавила да су LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) детектори открили гравитационе таласе, ова вест је убрзо проглашена открићем века. Уочене гравитационе таласе су проузроковале две црне рупе пре 1,3 милијарде година, а постојање оваквих таласа је теоријски предвидео Алберт Ајнштајн. Данас, скоро 100 година након Ајнштајнове претпоставке, постојање гравитационих таласа је потврђено, што пружа нове могућности у посматрању универзума.

Како би се ово спектакуларно откриће, његов значај и последице детаљније објаснили, ЦПН је на фебруарску трибину позвао наше познате научнике који на популаран и јасан начин објашњавају научне феномене.

На трибини је учествовао др Александар Богојевић, физичар  и директор Института за физику у Београду, који се током своје успешне каријере у САД и Србији бавио темама повезаним са гравитацијом и структуром материје. Поред њега, о модерној физици говорио је и др Милован Шуваков, физичар и помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, који је широј јавности постао познат након открића нових решења три века старог Њутновог гравитационог проблема три тела. О астрофизици и последицама открића на LIGO детекторима говорила је Др Драгана Илић, астрофизичар са Математичког факултета у Београду, која се бави истраживањем активних галактичких језгара. 

Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, уредник часописа Елементи.

Livestream пренос трибине могао се пратити овде:

ЦПН трибина

Одалке долазе гравитациони таласи?

Четвртак, 25. фебруар, 19 часова

Велика сала СКЦ-а

Учесници:

• др Александар Богојевић, физичар, директор Института за физику у Београду
• др Милован Шуваков, физичар, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја
• др Драгана Илић, астрофизичар, Математички факултету Београду

Модератор:

• Слободан Бубњевић, уредник ЦПН часописа Елементи

Александра Јованић, једна од два победника локалног конкурса у оквиру пројекта Европска мрежа дигиталне уметности и науке, осмислила је занимљив рад који повезује науку и уметност

Текст: Љиљана Илић

Учешће на конкурсу Европска мрежа дигиталне уметности и науке, једном од пројеката у окриљу програма Креативна Европа, узбудљива је прилика да се истраже нове уметничке форме уз помоћ науке.

Овај пројекат, на глобалном нивоу, нуди за најбољи рад у коме се спајају уметност и наука примамљиву награду у виду једномесечног боравка у чилеанској опсерваторији у пустињи Атакама, једном од најзначајнијих астрономских центара на свету. У другом кругу, на националном нивоу, такође се бирају најбољи радови: код нас, двоје одабраних за претходну годину су Александра Јованић и Богдан Стефановић.

Како је Александра Јованић доспела у ове научно-уметничке воде? Након што је дипломирала информатику на Математичком факултету, своје знање из области природних наука оплеменила је уметношћу: докторирала je дигиталну уметност на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду.

Стварајући у области дигиталне уметности, Александрини пословни задаци покривају широк спектар тема – осим што је професор на Универзитету уметности, где предаје Технологију нових медија, веб-дизајн и интерактивну мултимедију, она, између осталог, дизајнира и разноврсне публикације, ради дизајн филмова (Поред мене редитеља Стефана Филиповића, анимирани Rabbitland редитељке Ане Недељковић и Николе Мајдака), бави се 3Д моделингом и анимацијом, брендира установе, прави плакате за позориште и филм.

Како је настао рад којим је конкурисала за пројекат Европска мрежа дигиталне уметности и науке?

Идеја пројекта Имагинарне мапе базира се на потенцијалима приметним у трансформисању препознатих правилности и неправилности у природи и друштвеним наукама у визуализације личних наратива. Приче које нас чине, наши микросветови, могу се увећати преко наших димензија  и  бити представљене као личне мапе.

Видевши пре неког времена старе звездане мапе, Александра се заинтересовала за њих, нарочито за серију из 1850. године, и почела је да их реконструише. Не само да је исцртавала сазвежђа, већ је проучила приче о њиховим именима и митологији у позадини, попуњавјући празнине и делове мапе који су временом постали невидљиви. Тако је и дошла на идеју да је звезде могуће груписати и на неки другачији начин и креирати потпуно другачија сазвежђа и њихове визуализације од оних које познајемо.

Рад ће, иначе, уз стручног ментора и подршку Центра за промоцију науке, бити реализован помоћу технологије проширене реалности. Учесници, посетиоци изложбе, биће анкетирани о својим изборима, стварима које воле или не воле, догађајима из живота, кроз неколико врло једноставних питања. На основу тих података, биће креирана јединствена мапа неба и сазвежђа за сваког посетиоца, која је видљива кроз мобилни уређај свуда око гледаоца, који конструисану мапу доживљава као своју личну.

Александра Јованић ће свој рад, заједно са другим добитником Богданом Стефановићем и уз четири рада интернационалних уметника, представити на изложби у Галерији Културног центра Београда, у априлу 2016.

Центар за промоцију науке 23. новембра обележава пети рођендан. Током првих пет година, највернији сарадник ЦПН-а били су грађани који су масовно подржавали научнопопуларне иницијативе. Упоредо са испитивањем фокус група у самој науци, медијима и просвети о будућим програмима, Центар је на пети рођендан поново испитао и ставове свих грађана о промоцији науке.

Истраживање које је током новембра 2015. ЦПН спровео у сарадњи са агенцијом МАСМИ, показало је да грађани Републике Србије недвосмислено желе више науке у јавности. Истраживање је спроведено на узорку од 500 грађана Београда који читају дневну штампу, старијих од 18 година.

Тако, на питање да ли има довољно науке у медијима, 88 одсто грађана је одговорило да науке има мање него што је потребно. Око 10 одсто испитаника сматра да науке у медијима има таман колико је довољно, а само 2 одсто да је има више него што је потребно.

Ови резултати показују да чак 98 грађана увиђа потребу да се наука промовише, што је за нијансу више него у истраживању из 2012. године, кад је 97 одсто грађана сматрало да је промоција науке неопходна.

Основан Законом о научноистраживачкој делатности, Центар је 23. новембра 2010. године уписан у судски регистар, након чега је почео са радом. Данас Центар чини 25 запослених и снажна мрежа партнера широм Републике Србије, у региону и Европи. 

Нажалост, за промоцију науке у Србији издвајају се тренутно средства у износу од само 0,5 одсто ионако скромног буџета за науку. Упркос томе, испоставља се да пет година након оснивања чак 43 одсто грађана зна шта је ЦПН, што га чини препознатљивијим од многих установа са вековном традицијом. Наиме, у овом истраживању, ЦПН  је проверио и колика је препознатљивост саме институције. 

На питање „У којој мери сте упознати са радом Центра за промоцију науке“, 31 одсто грађана одговара да је чуло за Центар, док 10 одсто повремено прати активности Центра. Поређењем са величином испитиваног узорка, ово објашњава зашто у Београду око 150 до 200.000 људи посећује манифестације као што је „Мај месец математике“.

Истраживање показује и да око 2 одсто грађана редовно користи и прати програме Центра, што скалирано на број становника Београда, објашњава посете од више стотина људи на ЦПН трибинама, као и десетине хиљада посетилаца радионица, фестивала и ЦПН интернет сајтова.

Током пет година, ЦПН је покренуо на стотине манифестација, радионица, предавања, трибина, фестивала, издавачких и медијских подухвата, са задатком да задовољи потребе грађана за знањем. Показује се да је ова потреба грађана потцењена. 

Наиме, на питање „Да ли бисте куповали часопис који се на јасан и занимљив начин бави научним теммама?“, само 15,8 одсто популације одговара негативно, да их такав часопис не занима.

Око 39 одсто грађана би радо читало такав часопис, али није спремно да за њега издвоји новац. Међутим, чак 45 одсто популације би га куповало, при чему би 36 одсто било спремно да за њега плати до 300, а 9 одсто до 500 динара. Центар је ове сезоне покренуо први домаћи илустровани часопис за промоцију науке „Елементи“, чија је цена 290 динара.

Центар за промоцију науке је 23. новембра прославио пети рођендан. Истражите више…

У понедељак, 23. новембра, у 15 часова, у Малој сали Коларчеве задужбине, одржаће се панел-разговор посвећен искуствима у раду на пројектима финансираним кроз различите програме Европске уније. Овај панел организују Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Центар за промоцију науке.

Панел је осмишљен с циљем да се окупе сви заинтересовани професионалци, како би се заједнички анализирали и предложили решења за постојеће изазове и проблеме у имплементацији пројеката у оквирима националног законодавства Републике Србије.

На панел су добродошли руководиоци постојећих пројеката или подносиоци апликација у фази разматрања, научници, истраживачи и сви заинтересовани за међународну сарадњу, као и они који би желели да науче више о процесу аплицирања, финансијском управљању и имплементацији пројеката.

Након успешног првог циклуса конкурса „Европске мреже дигиталне уметности и науке“, отварамо нови позив за уметнике активне на пољу дигиталне уметности, студенте уметничких факултета и све оне склоне изазовима и експериментима у раду с новим медијима. Учешће у овом пројекту је изузетна и узбудљива прилика да истражите нове уметничке форме уз помоћ науке, а под врхунским научним менторством. Овај пројекат ће вам уједно пружити могућност да постанете део мреже европских уметника који, независно од самог пројекта, стварају у овој области, а конкурс је отворен до 10. јануара 2016. године.

ПРОЈЕКАТ И ПАРТНЕРИ

„Европска мрежа дигиталне уметности и науке“ (European Digital Art and Science Network) финансира се кроз програм Европске комисије Креативна Европа. Координатор пројекта је Арс електроника из Линца (Ars Electronica), а поред Центра за промоцију науке из Београда, партнери су и Сајенс гелери из Даблина (Science Gallery), ГВ арт из Лондона (GB Art), Лаборал из Хихона (LABoral), Етопија из Сарагосе (Etopia), галерија Капелица из Љубљане и ДИГ галерија из Кошица.

Пројекат укључује два круга позива за Јужну европску опсерваторију (ESO) и ЦЕРН, а уметници се за учешће у даљим фазама пројекта пријављују путем регистрације на сајту. Првонаграђени аутор добија једномесечну резиденцију и менторски рад с научницима у Опсерваторији која се налази у Атакама пустињи на планинским венцима Анда у Чилеу, у Јужној Америци, и представља једaн од најзначајнијих астрономских центара на свету. Овај пројекат потом ће бити реализован у оквиру FutureLab-а Арс електронике, пре него што се премијерно прикаже на Арс електроника фестивалу у Линцу, почетком септембра 2016.

Победница првог циклуса конкурса „Европске мреже дигиталне уметности и науке“ је Марија Игнасија Едвардс из Чилеа. Погледајте и шта вас очекује у Чилеу и сам процес рада на реализацији победничке идеје под називом Encuentros.

КО МОЖЕ ДА СЕ ПРИЈАВИ?

Пројекат нуди јединствени спој савремених научних открића и актуелних пракси у домену дигиталне уметности – интерактивна уметност, дигитална музика и звук, дигитални дизајн, дигиталне архитектонске инсталације, компјутерске анимације, филм, фотографија и визуелни ефекти, дигиталне заједнице и друштвене мреже, хибридна уметност, перформанси и кореографије.

НАЦИОНАЛНА СЕЛЕКЦИЈА

Апликације осталих регистрованих уметника из сваке земље улазе у избор за реализацију на националном, односно партнерском нивоу. Истовремено, након представљања два победничка рада и након што сваки од партнера одабере пројекте које ће самостално реализовати, прави се распоред путујућег програма и гостовања уметника и пројеката других партнера.

Двоје одабраних на националном нивоу за претходну годину су Александра Јованић и Богдан Стефановић, који ће своје радове, заједно са четири рада интернационалних уметника, предстaвити на изложби у Галерији Културног центра Београда, у априлу 2016.

ПОЗИВ ЗА УМЕТНИКЕ

(отворен до 10. јануара 2016)

Позив је отворен за уметнике из читаве Европе који могу бити и резиденти држава са других континената. Како је Србија иницијални партнер пројекта, наши уметници имају привилегију сигурне реализације два пројекта на националном нивоу. Реализација пројекта на националном нивоу укључује ауторску накнаду за аутора у износу од 1000 евра и трошкове продукције рада (2000 евра по раду).

РЕГИСТРАЦИЈА

Уметници ће, такође, имати директну сарадњу са ментором, научником који ће бити ангажован током реализације радова. Услов за учешће у пројекту је регистрација у бази Арс електронике, уз предају следећих материјала:

– видео-запис уметника на коме ће представити себе, свој рад, инспирацију за учешће на пројекту и циљ резиденције у Опсерваторији (до 5 минута);
– нацрт могућег концепта/идеје коју би уметник желео да оствари кроз резиденцију у Јужној опсерваторији и реализацију у лабораторији Арс електронике;
– нацрт плана продукције са трошковима и роковима;
– портфолио одабраних радова за које уметник сматра да најбоље репрезентују његов досадашњи рад;
– биографију и контакт податке.

Процес регистрације уметника одвија се директно преко пројектне странице на сајту Арс електронике, на овој адреси.

КОНТАКТИ

На националном нивоу, контакт особа пројекта је:

Ивана Смоловић
Координаторка пројекта
ismolovic@cpn.rs

За све информације у вези са процедуром аплицирања и елементима пројекта за које је одговоран координатор, Арс електроника, контакт је:

Тина Рајнтхалер (Tina Reinthaler)
Координаторка пројекта
artandscience@aec.at

 

 

У суботу, 31. октобра, од 16 и 18 часова, биће представљена два нова издања Центра за промоцију науке: Срећа, наука иза вашег осмеха и Научна комуникација, практични водич. У 17 часова, као пратећи програм промоције практичног водича кроз научну комуникацију, др Тијана Продановић, ванредни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду, одржаће за све заинтересоване посетиоце предавање на тему: „Како направити и одржати добру презентацију?“

Од 16 часова биће представљена занимљива научнопопуларна књига: Срећа, аутора Данијела Нетла. Овај угледни бихевиорални биолог, психолог и антрополог, истражује у својој књизи због чега тежимо да будемо срећни, како достижемо виши ниво среће, као и различите начине на које се срећа интерпретира у разним културама, откривајући и како су се дефиниције и извори среће мењали кроз време. Лепршави назив књиге нипошто не треба да завара читаоца, јер ово издање свакако не спада у безбројне бестселере популарне психологије.

Данијел Нетл је завршио студије психологије и филозофије на Универзитету Оксфорд, а потом се специјализовао у разним сродним дисциплинама. Ради као професор на Универзитету Њукасл.

Научна комуникација Пјера Ласла, књига која ће бити представљена у суботу, од 18 часова, збирка је мудрих и питких савета научницима који, усмерени на своја истраживања и рад, често занемарују комуникацијске способности и важност потребе да свој рад на што једноставнији и забавнији начин прикажу другима.

Књига Научна комуникација: практични водич прво је издање ове врсте на српском језику, а намењена је научницима, инжењерима, наставном кадру, новинарима, лекарима, уредницима и издавачима – укратко, свакоме ко жели да тешко разумљиве податке „дешифрује“ у разумљив и интересантан језик.

Пјер Ласло је познати биохемичар, са великим искуством у научном раду, као и у консултантском послу у области привреде. Аутор је више десетина научнопопуларних издања.

Ове године, Центар за промоцију науке представља чак четири нова издања на 60. међународном сајму књига: Научну комуникацију Пјера Ласла, Срећу Данијела Нетла, Недовршену игру Кита Девлина, и дечју научнопопуларну књигу Како биљке расту? Лоренса Лоурија.

Истражите више о Сајму књига 2015.

Истражите више о програму на ЦПН штанду

Истражите више о ЦПН издањима 2015

У оквиру међународног пројекта V-Alert, који се бави повећањем безбедности деце на интернету, Центар за промоцију науке организује инфо дан који ће се одржати у среду, 23. септембра, у хотелу Палас, Топличин венац 23, Београд. Овај догађај је намењен наставницима информатике који желе да се укључе у пројекат и пробају нов и занимљив начин учења – кроз компјутерску игрицу.

У сврхе обуке развијена је компјутерска игрица у којој ученици кроз решавање разних задатака уче о безбедности на интернету. Игрица их води кроз неколико сценарија крађе идентитета и поверљивих података који су на интернету честа појава.

Први део програма, који ће трајати од 11 до 13 часова, биће посвећен представљању пројекта и његових партнера, док ће други део активности, планиран за период од 14 до 17 часова, обухватити приказивање виртуелног окружења саме игрице.

Главни циљ V-Alert пројекта јесте да помогне у развоју културе безбедности информација, а циљна група су ученици основних школа и њихови наставници.

Пошто је број места ограничен, сви наставници техничког и информатике који желе да присуствују V-Alert инфо дану морају се пријавити путем мејла, на адресу tmarkovic@cpn.rs.

Рок за пријаву је понедељак, 21. септембар, у 17 часова. 

У мејлу је неопходно доставити следеће податке:

• Име и презиме
• Школа
• Град
• Контакт телефон

Истражите више о пројекту V-Alert.

Истражите више о ЦПН међународним пројектима.

Заједно са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Центар за промоцију науке започиње прву бесплатну радионицу за обуку финансијских менаџера међународних пројеката у Србији којом се стиче искуство за рад са фондовима Европске уније.

За радионицу се пријавило 125 кандидата, од којих је изабрано 15.

Програм обуке ће бити отворен у понедељак, 21. септембра, у 14 часова у Малој сали Коларчеве задужбине.

На скупу ће говорити Немања Ђорђевић, директор Центра за промоцију науке, др Зорана Курбалија Новичић, добитница индивидуалног гранта „Марија Склодовска Кири“, др Виктор Недовић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Марија Филиповић Ожеговић, директорка Фондације Темпус и Димитрије Тадић, руководилац Деска Креативна Европа Србија.

Програм обуке за финансијске менаџере пројеката, који траје три месеца, похађаће 15 прворангираних кандидата са конкурса спроведеног у јуну 2015. године.

По завршетку обуке, изабрани кандидати ће бити едуковани да конструишу буџете међународних пројеката у оквиру програма Х2020, ЕРАСМУС+ (Темпус, ЛЛП), ИПА, НАТО итд., у складу са националним законодавством у погледу задатих административно-правих оквира, у фази имплементације пројекта.

Истражите више о конкурсу за полазнике радионице.

Истражите више о Хоризонту 2020.

У зениту мигрантске кризе коjа недељама потреса Стари континент на политичком, економском и безбедносном плану, отворена су броjна донедавно сасвим неочекивана питања о миграциjама.

Како би се укључио у потрагу за решењима ове кризе, Центар за промоциjу науке је прву ЦПН трибину у јесењој сезони посветио овом феномену. Под називом „Миграције. Ставови науке о сеобама, егзодусима и насељавању Европе“, трибина се одржава 17. септембра, у 19 часова, у Студентском културном центру. Улаз је бесплатан.

На трибини ће говорити Мирjана Бобић, социолошкиња са Филозофског факултета Универзитета у Београду, Владимир Гречић, стручњак за миграциjе са Института за међународну политику и привреду, Предраг Марковић, историчар са Института за савремену историjу, као и Момир Турудић, новинар недељника „Време“, специjализован за блискоисточна питања.

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, уредник Комуникација ЦПН-а.

Као и друге бројне актуелне области живота, миграције представљају тему којом се наука интензивно бави. Наиме, феномен миграциjа се опсежно проучава у читавом низу научних дисциплина, од географиjе, статистике и демографиjе до социологиjе и историjе. Стога је Центар за промоциjу науке позвао домаће научнике да кроз разговор на ЦПН трибини одговоре на низ актуелних питања.

Да ли су актуелна збивања први прилив више стотина хиљада људи у Европу у кратком периоду? Шта jе и како изгледа демографска слика Европе? Како се мењала кроз историjу? Како су мигранти долазили, а како мигрирали на нове континенте? Како jе Европа насељавана у претходним вековима? Да ли унутрашње миграциjе jош траjу и како утичу на економиjу и међународне односе?

Истражите више 17. септембра у Великој сали СКЦ-а.

ЦПН трибина

МИГРАЦИЈЕ

Ставови науке о сеобама, егзодусима и насељавању Европе

Четвртак, 17. септембар, 19 часова

Велика сала СКЦ-а

Учесници:

• др Мирjана Бобић, социолошкиња са Филозофског факултета Универзитета у Београду
• др Владимир Гречић, истраживач миграциjа са Института за међународну политику и привреду
• др Предраг Марковић, историчар са Института за савремену историjу
• Момир Турудић, новинар, специjализован за блискоисточна питања, недељник „Време“

Модератор:

• Слободан Бубњевић, уредник Комуникација ЦПН-а

Истражите више о ДНК 2015.

На фудбалским теренима на Ади Циганлији, у понедељак, 17. августа, Центар за промоцију науке отворио је трећи по реду Дечји научни камп (ДНК). Ученици основних и средњих школа на овај начин добијају бесплатну прилику да креативније проведу летњи распуст. Овогодишњи ДНК отворен је до 28. августа.

Упоредо са интерактивним радионицама за учеснике Дечјег научног кампа, сви присутни посетиоци имаће прилику да упознају дуго припреману инфраструктуру за промоцију науке – Научни камион. Реч је о новој, јединственој и аутентичној атракцији домаће производње, која ће донети науку у све крајеве Републике Србије. Након пробног рада током ДНК, Научни камион ће у октобру 2015. бити представљен јавности и кренути на пут кроз Србију.

Програм ДНК је ове године бесплатан за све пријављене ученике. Пријављивање је, међутим, обавезно, јер је број места на кампу ограничен.  Сва места на радионицама су била попуњена у веома кратком року.

ДНК је осмишљен тако да се деца у друштву вршњака, окружена природом, на занимљив и интерактиван начин упознају са разним областима науке. Ове године, програм радионица обухвата широк спектар наука: археологију, медицину, физику, екологију, астрономију, математику, лингвистику, као и електронику и машинство.

Радионице воде научни демонстратори стручни за дату област, а за осмишљавање друштвених активности надлежан је психолог.

На Дечјем научном кампу учествују деца узраста између 7 и 17 година, а програм је подељен у три старосне групе. Активности су прилагођене по данима млађим и старијим основцима или средњошколцима. Број учесника ограничен је на 30 по дану како би се осигурао квалитет радионица.