Ове године, од 7. до 13. новембра, Србија се први пут укључила у обележавање Међународне недеље науке и мира, коју је УНЕСКО установио пре две и по деценије. Овим поводом планирано је више догађаја, као и обележавање 10. новембра, Светског дана науке.

Обележавање Међународне недеље науке и мира у Србији је покренуо Центар за промоцију науке, недавно основана републичка институција, надлежна за све послове промоције и популаризације науке. Центар је за ову прилику организовао низ манифестација којима ће се у широј јавности промовисати наука, али и идеје „Зеленог друштва“, које ће ове године бити главна тема. Светски дан науке се сваке године обележава 10. новембра, а датум је установила Генерална конференција УНЕСКО-a.

„Центар за промоцију науке се придружио акцији пруживши подршку иницијативама које за циљ имају подизање профила науке међу младима“, каже Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке. „Прослава Светског дана науке 2011. године у целом свету се организује поводом Самита Рио+20, па су и наше активности усмерене на афирмацију свести о животној средини и значају те теме у контексту нових научних истраживања”.

Тема овогодишње међународне недеље науке и мира, али и Свестког дана науке је „Зелено друштво“, чије су три главне одлике: правичност, инклузивност и партиципација. ЦПН ће својим активностима на промоцији науке сада и Србију укључити у овај међународни покрет за премошћавање јаза између науке и друштва

У духу већег умрежавања научних институција ка заједничком циљу, ЦПН, у среду 9. новембра, у сарадњи са Физичким факултетом Универзитета у Београду, организовао је конференцију Физика уживо, намењену надареним средњошколцима.

У четвртак, 10. новембра, у Ботаничкој башти „Јевремовац“, са Биолошким факултетом покреће акцију о значају „Зеленог друштва“, у којој су учествовали и еко мускатери који су, између осталог објашњавали и Зашто је лишће пожутело.  Поред тога, у суботу, 12. новембра, у 20 часова у сарадњи са БЕУМ-ом представиће се млади научни тимови из разних европских земаља. (Погледајте детаљну сатницу догађаја)

Организација оваквих догађаја у будућности ће бити редовна пракса. Центар је део стратешког програма развоја Србије као економије знања, у којој иновативност и повезаност представљају кључне ресурсе. Ове, 2011. године, ЦПН је већ обележио још један значајан датум, 10. јул, дан рођења Николе Тесле, који је одлуком Владе Србије установљен као национални Дан науке. L

Истражите даље!

• Више о Зеленом друштву и мотивима обележавања УНЕСКО дана погледајте овде.
• Више о програму и активностима које је ЦПН организовао током Међународне недеље науке и мира погледајте овде.
• Више о централној манифестацији, 10. новембра, у Ботаничкој башти погледајте овде.
• Више о манифестацији Физика уживо, пгледајте овде.
• Погледајте и преузмите оригинални постер манифестације.

Пише: Марија Видић

Први пут у Србији, 10. новембра 2011, обележен је Светски дан науке и мира. Овај дан установио је УНЕСКО, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, са циљем да подсети грађане света на обавезу коришћења науке и технологије у сврху одржања мира и добробити човечанства. Осим тога, Светски дан науке и мира је прилика да се разговором о науци подигне свест људи о њеном значају, као и значају научних и културних радника у премошћавању јаза између науке и друштва.

Обележавање овог дана у Србији организовао је Центар за промоцију науке, који је позвао бројне госте, људе из сфере науке и образовања, да том приликом говоре о значају и правцима напретка друштва. Тема овогодишње прославе “Ка зеленом друштву: Правичност, укљученост и учествовање”, била је повод Триви Инђићу, председнику Комисије Србије за сарадњу са УНЕСКО-м, да подсети како је та организација основана по завршетку Другог светског рата, када се свет суочавао са бројним проблемима и изазовима и развијао нуклеарне науке. Због тога је УНЕСКО покушао да на светској сцени створи простор и за друге, а не само техничке науке које су у том тренутку доживљавале велики успон. „Веза између науке и система образовања је важна“, рекао је Инђић присутнима на прослави Светског дана науке и мира, новинарима, научним и образовним радницима и ученицима, који су се окупили у београдској ботаничкој башти „Јевремовац“. „На примеру Србије видимо како се једна мала земља може укључити у систем доброг образовања и улагати у науку, културу и друге области“, додао је Инђић, напомињући да је улагање у знање један од главних носилаца развоја земље.

Државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић захвалио је УНЕСКО-у што је разумевање значаја науке и истраживања за одрживи развој преточио у Светски дан науке и мира. Митровић је објаснио да УНЕСКО за овај дан није случајно одабрао 10. новембар, већ да је то урађено јер је новембар период када се састављају буџети за идућу годину и прави тренутак да се државници подсете на важност улагања у науку. Митровић је говорио и о будућим улагањима у „Јевремовац“ и одлуци да се од Ботаничке баште направи репрезентативни објекат у ком ће нићи и нова зграда Биолошког факултета, јединог члана Београдског универзитета који нема сопствену зграду.

О томе каква будућност очекује Биолошки факултет и како изгледа студирати га, говорила је његова деканка Јелена Кнежевић-Вукчевић, иначе професорка микробиологије. Она је изразила наду да ће можда неки од ученика који су дошли у Ботаничку башту на прославу Светског дана науке и мира пожелети да постану њихови студенти. Иначе, „Јевремовац“ jе наставно-научна база Биолошког факултета, где студенти проводе много времена проучавајући око 1500 биљних врста које се овде узгајају.

Окупљенима у „Јевремовцу“ обратили су се и Миомир Кораћ, директор Археолошког парка „Виминацијум“ и члан Управног одбора Центра за промоцију науке, и Петар Марин, директор Ботаничке баште „Јевремовац“, док је испред Владе Србије Даринка Радојевић, координатор пројекта за подршку спровођењу Националне стратегије одрживог развоја, говорила о овој стратегији, пратећим документима и корацима које наша влада чини у правцу зеленог друштва и одрживог развоја.

Након обраћања гостију, професор Биолошког факултета Слободан Јовановић одржао је, усред великог стакленика међу густим растињем, занимљиво предавање о екологији ученицима који су дошли на прославу Светског дана науке и мира. Након тога су Еко-мускетари, група ђака београдске основне школе „Дринка Павловић“, окупљенима приказали малу еколошку демонстрацију, објашњавајући кроз предавање и експерименте како дрвеће расте и зашто му у јесен жути лишће. Еко-мускетари са својом наставницом биологије Марином Дрндарски редовно учествују на еколошким догађајима скрећући пажњу на еколошку свест и проблеме нашег друштва у овој сфери.

„Јевремовац“

Ботаничка башта „Јевремовац“ налази се у центру Београда. То је зелена оаза града, која се простире на готово пет хектара и заштићена је као споменик културе. У стакленој башти површине око 500 метара квадратних, као и на отвореним површинама баште, расте више од 1500 биљних врста, а на простору „Јевремовца“ смештена је и зграда Института за ботанику са великим хербаријумом и богатом библиотеком. Ботаничка башта основана је 1874. године на предлог Јосифа Панчића и одлуком Министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије. Пре оснивања, Панчић је гајио малу ботаничку башту у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи, где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје. Када је Ботаничка башта основана, додељен јој је плац на Дорћолу, уз обалу Дунава. Међутим, након две велике поплаве, које су потпуно уништиле биљни фонд, Панчић је почео да тражи боље место за Башту, али није дочекао њено пресељење јер је преминуо је 1888. године. Годину дана касније, краљ Милан Обреновић поклонио је за потребе Баште своје имање наслеђено од деде Јеврема Обреновића, уз услов да се Башта назове по њему. Ускоро је набављена и величанствена стаклена башта која и данас постоји у „Јевремовцу“. Ботаничка башта саставни је део Института за ботанику Биолошког факултета и у њој се спроводи део наставе. Она представља и плућа града и место за шетњу, одмор и упознавање са чудесним светом биљака. Х

Фото: Flickr

Пише: Марија Видић

Десету годину заредом, 10. новембра, обележава се Светски дан науке за мир и развој. Овај датум установила је Генерална конференција УНЕСКО-a, како би макар једном годишње ова организација подсетила јавност на свој мандат и посвећеност науци. На овај дан одржава се и Светска конференција о науци, коју су 1999. године у Будимпешти заједно покренули УНЕСКО и Међународни савет за науку.

Центар за промоцију науке придружио се акцији и пружио подршку иницијативама које за циљ имају подизање профила науке, посебно међу младима. Уз то, даје се подршка за даљи развој Светске академије младих научника и осталих установа које желе да подстакну учешће младих и јавности у процесу креирања и унапређења научне политике.

Низ научних манифестација које се одржавају током новембра промовишу „Зелено друштво“ и његове три особине: правичност, инклузивност и партиципацију. Наиме, упоредо са Светским даном науке за мир и развој, током друге недеље новембра обележава се и Међународна недеља науке и мира, успостављена још 1986. као део прославе Међународне године мира. Две године касније, како је догађај протекао веома успешно, УНЕСКО је донео одлуку да се Међународна недеља науке и мира прославља сваке године у исто време.

Све релевантне институције, удружења и појединци позвани су да у Међународној недељи науке и мира спонзоришу догађаје и организују активности у вези са проучавањем и ширењем информација о напретку и значају повезаности науке и технологије и њиховом развоју као кључном елементу одржања мира и безбедности у свету.

Један од успешних примера који је изнедрила таква сарадња 2002. године и који се одвија у региону под сукобом јесте формирање Израелско-палестинске научне организације. Вођена одважном идејом, ова организација окупила је научнике са обе стране, који су као један од циљева одредили изградњу заједничке научне инфраструктуре, која би могла да омогући одрживи развој и сарадњу. Наука има универзални карактер и може се употребити за промоцију дијалога, отворености и обостраног поштовања, стоји у опису мисије ове организације, која је успела да изгради мост између Израела и Палестине.

Ови новембарски дани науке требало би да нас подсете на обавезе и могућности коришћења науке у сврху одржања мира, а посебно на значај усмеравања и развијања науке и технолошких иновација за добробит читавог човечанства. Уједно се кроз различите пројекте и манифестације подиже ниво свести о значају науке, научника и културних радника.

ЦПН ће својим акцијама на промоцији науке сада и Србију укључити у овај међународни покрет за премошћавање јаза између науке и друштва. Поред тога, од ове 2011. године у Србији је одлуком Владе установљен Дан науке, који се обележава 10. јула, на дан рођења Николе Тесле.

„ЗЕЛЕНО ДРУШТВО“

Прослава Светског дана науке 2011. године организује се у контексту Самита Рио+20, конференције Ујединјених нација о одрживом развоју, која ће бити одржана у јуну идуће године. Она се, заправо, на истом месту, у Рио де Жанеиру, одиграва тачно 20 година после изузетно значајне конференције која је била посвећена животној средини и развоју. Сви ови догађаји имају за циљ промовисање „Зеленог друштва“ и његове три особине: правичност, инклузивност и партиципацију. Наиме, „Зелено друштво“ подразумева једнакост у свим областима науке и свим секторима друштва, равноправност између мушкараца и жена, као и размену капитала између земаља које учествују и доприносе глобалним залихама знања. У том контексту, инклузивности значи општу политику интеграције стваралачких визија људи у науци. Учешће се односи на креирање могућности за укључивање јавности у науку и учествање у доношењу одлука у области економичне и здраве примене научних резултата. Х