Од 14. до 30. октобра, у Галерији науке и технике САНУ отворена је изложба „Призрен – живот у речима“, коју су припремили Снежана Петровић и Тома Тасовац, уз финансијску и техничку подршку Центра за промоцију науке.

На изложби ће бити представљена рукописна збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића (1882–1960), предратног генерала и културног прегаоца, који је током свог живота сакупио и лексикографски обрадио више од 16.000 речи из свог родног града.

Посетиоци ће на изложби моћи да виде примерке оригиналних рукописа, њихове преписе и адаптацију са дијалекта на савремени језик, да чују снимке изворног призренског говора, али и да виде историјске фотографије и видео-снимке савременог Призрена. Поред осталог, сазнаће ко је „дечанска непреља“, а ко „ђунђулија”, како је „Тома Карафера“ добио свој надимак, како су Призренци предвиђали којег ће пола бити дете и каквим су лукавствима девојке прибегавале да би задржале момке.

Кроз изложбу и кроз пратећи веб-сајт посетиоци ће моћи да осете дух Призрена који припада времену из друге половине 19. и прве половине 20. века, а у коме се огледа слојевитост различитих традиција као последица заједничког живота у једној културно, етнички, језички и верски разноликој средини.

Изложба „Призрен – живот у речима“ један је од пројеката који су добили финансијску подршку Центра за промцоију науке на Јавном позиву 2013.

Ђачки парламент ће се одржати од петка 8. новембра до недеље 10. новембра 2013. у Народној скупштини Републике Србије. Током три дана радићете активно на проналажењу решења за сваку подтему у седам радних група.

Да ли познајете неког или спадате међу наше најдраже читаоце, у групу ученика који имају између 16 и 19 година? Сада је прилика да искусите нешто ново – скупштинску дебату.

Wissenschaft im Dialog вас позива да будете део Европског ђачког парламента у Београду! Кроз радне групе и у раду са научницима, дискутоваћете о најновијим питањима на тему „Будућност нашег града“ и припремићете се и водити парламентарну дебату.

Да ли бисте желели да дискутујете о релевантним темама о будућности са ученицима из целе Европе и то на енглеском језику? Петоро вас ће добити прилику да размени идеје и мишљења са још 95 ученика из Европе на завршном Европском ђачком парламенту у Копенхагену, у јуну 2014.

Можете да учествујете уколико имате између 16 и 19 година и уколико сте заинтересовани за науку и парламентарне дебате. Пријавите се индивидуално, као група или као цео разред.

Истражите више у материјалу ”Европски ђачки парламент”

У организацији Института за књижевност и уметност у Београду, уз подршку Центра за промоцију науке, у петак 2. новембра, са почетком у 13 часова, у холу Народне библиотеке Србије биће отворена изложба Ре/визија: часописи као агенсикњижевнсти и културе.

Институт је основала Влада Републике Србије као „установу од националног значаја“, а суоснивачи су били Филолошки факултет, Универзитет уметности у Београду и Српска академија наука и уметности. Оснивач Центра за теорију књижевности, како се тада звао Институт, био је академик Воја Ђурић, а потом су директори Института били Душан Пухало, академици Зоран Константиновић и Предраг Палавестра, а најдуже – готово три деценије – др Миодраг Матицки. Весна Матовић, научни саветник, директор је од 2006. године.

Истраживања периодике у Институту за књижевност и уметност имају дугу аутохтону традицију и пионирски значај у настојању да се периодика дефинише као посебно истраживачко поље. Резултати рада први пут су колективно објављени у часопису Књижевна историја 1969. године и тиме је практично отпочео са радом научни пројекат који траје више од четири деценије. Пројекат је под именом „Историја српске књижевне периодике“ 1970. званично покренуо Александар Петров, утемељујући проучавања на схватањима руског формализма о „часопису као књижевном облику“ (Шкловски) и аутономности периодике као истраживачког предмета, што је водило и новом концепту (писања) књижевне историје: „Проучавање књижевних дела открива нам свет књижевности који је у извесном смислу ванвременски. Проучавање књижевне периодике открива нам књижевност онакву каква је била у свом времену, књижевност у развоју и протицању, живот књижевности“ (Уводник Редакције).

Као једна од основних „институција“ пролетерске, феминистичке, боемске, политички опозиционе јавности, штампа је важно место на ком се уобличава критички оријентисани јавни дијалог (кафански, салонски, онај у удружењима и читаоницама, усмени или писани) између самих аутора, између аутора/уредника и читалаца, или унутар саме публике. На динамичној платформи јавне књижевне сфере, и њених историјских промена, могуће је представити и један сажети преглед српске периодике и њеног проучавања.

Пропагирањем одређених критеријума о лепом, етичких и идејних вредности, периодичне публикације непосредно утичу на формирање и трансформације националних, културних и књижевних образаца и канона.

У оквиру изложбе организован је следећи пратећи програм:

8. новембра 2012.
У 19 часова предавање Драгане Грбић
Комете и балони на осамнаестовековном небу
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије

13. новембар 2012.
Од 11 до 16 часова Oкругли сто
Значај библиографије за истраживања књижевности и културе
Сала 105 Народне библиотеке Србије

22. новембар 2012.
У 19 часова предавање Слободанке Пековић и Станиславе Бараћ
Од женственог до феминистичког – женска периодика од Домаћице до Жене данас
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије

29. новембар 2012.
У 19 часова предавање Милана Миљковића
Прелиставање – како предавати периодику на факултету и у средњој школи
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије

Изложба је отворена до краја новембра у холу Народне библиотеке Србије (улаз са Светосавског платоа).

(ВИДЕО) Јануар 2011. Пројекти промоције и популаризације које је ЦПН финансијски подржао током 2011. Јавни позив за финансијску подршку новим пројектима у 2012. затворен 28. јануара. Архива: ЦПН посредством Vimeo.