У ЦПН Научном клубу ће 30. јуна бити организовано предавање на тему Биоанализе – прави пут у процени присуства токсичних супстанци у узорцима из животне средине, на којој ће говорити доценткиња Соња Каишаревић, овогодишња добитница Дунавске награде за младог истраживача за Србију. 

Биоанализе су методе којима се прати биолошки одговор организма или ћелија у култури на присуство токсичних супстанци из животне средине. Помоћу њих се може испитати ефекат ксенобиотика на биолошке системе, њихов механизам токсичног дејства, а сагледани резултати могу пружити вредне информације о нивоу и врсти супстанци у узорцима који се испитују. Захваљујући томе, биоанализе све чешће налазе своје место у праћењу квалитета животне средине, а како се оне изводе и примењују и шта су нам рекле о Дунаву, сазнаћете из предавања које ће одржати доценткиња Соња Каишаревић.

Соња Каишаревић је докторка биолошких наука и доценткиња за ужу научну област Физиологија животиња, а ради на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Њен основни истраживачки фокус је област екофизиологије и репродуктивне ендрокринологије.

Међународним даном Дунава се од 2004. године, сваког 29. јуна, посебно указује на значај заштите и очувања ове реке и њених притока. Иницијатор прославе је Међународна комисија за заштиту реке Дунав, а удруженом акцијом различитих организација Дан Дунава је израстао у манифестацију у којој сваке године учествује све већи број људи.

ЦПН Предавање

Биоанализе: парви пут у процени присуства токсичних супстанци у узорцима из животне средине

Понедељак, 30. јун, 18 часова

ЦПН Научни клуб, Кнез Михаилова 5

Предавач:

Доценткиња Соња Каишаревић, Универзитет у Новом Саду

Да ли се може предвидети шта ће бити за двадесет година? Или за осамдесет? Но, чак и ако не можемо да предвидимо будућност, њени знаци се можда могу препознати. У људској је природи да човек машта о ономе шта га чека. Амбиција Тјерија Годена и његове екипе је да предложи, уз помоћ више стотина научника, визију планете у 21. веку.

На предавању које се организује у среду, 7. децембра, у Француском институту у Београду, Годен ће публици представити један могући сценарио за 21. век. Предавање је отворено за посетиоце, а обезбеђен је и симултани превод.

Оснивач удружења Prospective 2100 Тјери Годен је у Министарству индустрије, затим у Министарству истраживања, био задужен за политику иновација и за праћење светских технологија (www.2100.org).

Област истраживања која се бави овом врстом антиципација назива се футурологија. Свој зенит ова је област доживела почетком 20. века, у периоду званом belle epoque, када је вера у научни напредак човечанства почела да доминира ширим друштвеним слојевима.

Футуролошке анализе су у великој мери утицале на развој научнофантастичког жанра у књижевности, а неки од највећих мајстора СФ-a, попут Херберта Џ. Велса и Жила Верна, допринели су подробнијем сагледавању визије будућности.

Каква нас будућност чека у овом веку?