„Велики је успех наше државе то што имамо квалитетне и амбициозне, паметне жене које су одабрале каријеру у науци. Ова награда представља велики подстицај и мотивацију за све наше девојчице и девојке да се баве науком. Нашој науци треба што више жена.“

Национална признања део су међународне иницијативе L’Oréal-UNESCO „За жене у науци“, која је основана 1998. Када је о Србији реч, програм је покренут 2010. године, па је до данас на конкурсу за Национална признања учествовало више од 700 младих научница. Председник Комисије Републике Србије за сарадњу са УНЕСКО-oм проф. др Горан Милашиновић рекао је присутнима у Влади Републике Србије да је неопходно створити окружење у којем таленти могу да расту и да се развијају и тиме доприносе општем напретку и бољитку. Истакао је и значај родне равноправности у науци, поготово у пољу вештачке интелигенције. 

„Чак и данас је само једна од три истраживача у свету жена, а тај број пада на скоро једну од десет у сектору вештачке интелигенције, што резултира бројним родним предрасудама када је реч о технологијама у настајању. Унапређење родне равноправности у науци је такође и циљ партнерства између УНЕСКО-а и Фондације L’Oréal на глобалном нивоу.“

Oвогодишње добитнице ласкавог признања – Ана Худомал, Милка Малешевић и Сандра Вељковић – у разговору за Центар за промоцију науке кажу да награда представља велику сатисфакцију, да је она прилика за стицање нових контаката и повећање видљивости, али и знак вредновања резултата и велики подстицај за будућа истраживања.

За Сандру Вељковић ова награда представља „значајно достигнуће, али и доказ да сваки напоран и истрајан рад доноси резултате“.

„Мада сам апсолутно свесна да је конкуренција веома јака, јер су у питању врхунски истраживачи и изузетни пројекти, као и да су све пријаве сигурно квалитетне, негде у себи сам се надала овом признању. И некако је награда додатно оснажила тај осећај постигнућа. Истакла бих да сама додела награде, као и њено представљање широј јавности, за мене има изузетно мотивациони ефекат. То је потврда да је досадашњи труд препознат и да је пут који сам изабрала исправан.“

Милка Малешевић, са друге стране, каже да иначе не мисли много о наградама, али да јој је признање „За жене у науци“ посебно драго „јер је комисија за доделу награде препознала и вредновала оно чиме се ја бавим, а то је молекуларна микробиологија.“

Ани Худомал је посебно важно то што је добила признање за фундаментална истраживања која немају одмах очигледну примену, због чега су неретко недовољно препозната у друштву:

„Захвална сам што су резултати мојих истраживања примећени и што је награђен уложени труд и рад. Такође, ово је и прилика да се скрене пажња на науку и да се јавности приближе нова  истраживања.“

Све три саговорнице Центра за промоцију науке кажу да се у свакодневном бављењу науком сусрећу са великим изазовима, као и да овај посао захтева одређене жртве – поготово код жена.

„Треба имати у виду да бављење науком изискује велика одрицања, док вам са друге стране даје огромну слободу и личну сатисфакцију. Изазови на које наилазимо су најчешће материјалне природе. Сматрам да су код нас неопходна много већа улагања у науку, што подразумева улагање у набавку опреме, улагање у стручно усавршавање и побољшање материјалног положаја научних радника“, објашњава Милка Малешевић.

Говорећи о положају научница у Србији и шире, Худомал – која је и мајка једногодишњег детета – каже  да се жене сусрећу са веома специфичним изазовима у научној каријери, и да је балансирање између породице и професионалних обавеза, које веома често укључују путовања и усавршавања ван земље или места становања, веома тешко. 

„Нека истраживања показују да је управо овај несклад између приватног и пословног живота један од главних разлога зашто жене често напуштају науку у средњој фази каријере. Ипак, и поред свих изазова могуће је успешно се бавити науком и истовремено одгајати породицу, што видим и на примеру других научница из мог окружења. За то је потребно добро планирање, али и доста одрицања у обе сфере живота. Морам такође да поменем да сам имала срећу што је моја породица још од детињства подстицала моју радозналост и креативност, а имала сам и добар пример код куће пошто је моја мајка универзитетски професор и бавила се научним истраживањима у области медицине. Због тога никада нисам ни помислила да је наука мушки посао нити да су високообразоване и амбициозне жене које имају породицу нешто необично. Међутим, не расту све девојчице у таквом окружењу и важно је да виде примере успешних жена у науци, па се можда и оне одлуче за ову професију“, каже Худомал.

„За жене у науци“

Циљ овог програма је да широм света подржи изванредне жене истраживаче, које својом посвећеношћу, достигнућима и визијом доприносе напретку науке и друштва у целини. Програм ради и на смањењу различитих препрека са којима жене у науци диспропорционално сусрећу. У Србији се у оквиру овог програма већ четрнаест година, заједно са Комисијом Републике Србије за сарадњу са УНЕСKО-oм, Министарством просвете, науке и технолошког развоја и компанијом L’Oréal Балкан, награђују најбоље младе научнице, како би наставиле своје професионално усавршавање и развој науке у Србији. Наредни, петнаести циклус програма Националног програма „За жене у науци“ почиње 1. јануара 2025. Конкурс за подршку научноистраживачким пројектима је намењен младим научницама у Србији, до 35 година живота, које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.

Текст: Ивана Николић

Студија под називом The influence of human disturbance on wildlife nocturnality коју су објавили истраживачи са америчких Универзитета у Калифорнији и Бози стејт универзитета показује да су многе животиње попут лисица, јелена и дивљих свиња из страха од људи и њихових активности постале ”ноћне птице”.

Истраживачи су анализирали 76 студија у којима је посматрано на који начин су чак 62 врсте сисара на шест континената промениле понашање као одговор на људске активности попут лова или узгоја воћа и поврћа. У истраживањима су коришћене најразличитије активности за праћење животиња, од GPS уређаја до камера које се покрећу покретањем тела животиња.

Резултати овог експеримента су следећи: када падне ноћ, посматране животиње постају далеко активније него што су биле пре доласка људи и њихових активности.

Тако, на пример, сисари који су раније равномерно делили своје активности на дневне и ноћне, сада су повећали ноћне активности за чак 68 одсто. Занимљиво је да животиње слично реагују на људске активности без обзира да ли их оне директно дотичу или не. На пример, јелен може да постане активнији ноћу само зато што види људе како лове близу њега, а не зато што је он њихова мета.

Ова промена од дневних ка ноћним животињама је важна зато што помаже да људи и животиње коегзистирају у миру. Она ипак може да има и већи значај: знајући за ноћна понашања појединих врста, надлежни органи могу да ограниче људске активности у периодима када су ове животиње активније.

Међутим, како упозоравају аутори студије, и сама промена има своје ризике. Овакв ноћни стил живота може да умањи способност животиње да лови и пронађе храну, па чак и да се негативно одрази на њене шансе да пронађе партнера. Он даље може утицати на природне обрасце живота чак и ако животиње то чине како би смањиле интеракцију са људима. 

То што животиње постају активније ноћу не значи да су побегле од људског утицаја. И само бежање од људи у ноћ показатељ је колико неограничене људске активности лоше утичу на свет око нас.

Текст: Ивана Николић

Студија представљена почетком априла на симпозијуму Америчке асоцијације физичких антрополога у Тексасу показује да становништво јужне Азије, које је данас подељено у десетине етничких, лингвистичких и религијских група, потиче од три древне евроазијске популације које су се сусретале и међусобно мешале: локалних ловаца-сакупљача, средњоевропских фармера и централноазијских пастира.

Резултати су добијени анализом древне ДНК из јужне Азије, а сама студија расветљава питање одакле су и када ове групе људи дошле у јужну Азију. Истоврмено, она потврђује да је прото-индо-европски језик настао у степама Азије.

До ових резултата дошли су Прија Мурџани, генетичарка са Беркли универзитета, Дејвид Рајх са Харварда и Кумарасами Тангарај из Центра за ћелијску и молекуларну биологију у Хидерабаду у Индији. Овај тим је најпре трагао за древном ДНК, а када су је пронашли анализирали су геноме 65 индивидуа које су живеле у северном Пакистану око 1200. године пре нове ере.

Тим је анализирао и 132 древна генома из Ирана и централне Азије, као и 165 из казахстанских и руских степа које су упоредили са објављеним древним и модерним геномима. Ови подаци су им помогли да реконструишу када су различите популације стигле у јужну Азију и како су међусобно деловале.

Између 4700. и 3000. године пре нове ере ирански фармери су се мешали са ловцима-сакупљачима, староседеоцима јужне Азије, што су истраживачи утврдили на основу ДНК скелетних остатака из места у Туркеменистану и Ирану за која се зна да су била у контакту са цивилизацијом из долине Инда. Остаци 65 људи из Пакистана такође потврђују овај налаз иако су сви они живели након пада ове цивилизације.

Тим који предводи Мурџани тврди да данас по целој јужној Азији види то древно мешање иранских фармера и јужно-азијских ловаца-сакупљача. Како је цивилизација из долине Инда почела да нестаје након 1300. године пре нове ере, неки њени припадници су одлазили на југ мешајући се са тамошњим староседеоцима. Тако су се формирали припадници популације која говори дравидијанским језиком и припадници ниже касте. 

Истовремено пастири из евроазијских степа одлазили су на северни део субконтинента и мешали се са припадницама цивилизације из долине Инда, а њихови наследници су данас припадници више касте као и они који говоре индо-европским језицима. Након неког времена ове већ мешовите групе почеле су међусобно да се мешају стварајући популацију која данас живи у Индији.

Мурџани да је све ово слично обрасцу који постоји у Европи. Наиме око 7000. године пре нове ере пољопривреда се проширила на Европу и јужну Азију доласком фармера из Ирана и Анатолије који су се мешали са локалним ловцима-сакупљачима. После отприлике 3000. године пре нове ере јамнајски фармери из централне Азије одлазили су и на исток и на запад, и у Европу и јужну Азију доносећи точак и, како се верује, канабис.

Рана генетска истраживања повезивала су њихов долазак са ширењем прото-индо-европских језика у Европи. Међутим, неки други истраживачи, као што је археолог Колин Ренфру са Универзитета у Кембриџу, тврде да су фармери из Анатолије били оригинални говорници ове групе језика. Тако он тврди да ови подаци само потврђују да су Јамнајци донели индо-европске језике, али остаје при томе да су фармери из Анатолије највероватније говорили најранијим језиком из те фамилије.

Текст: Д. Вујић

Вечерас ће одмах по заласку сунца, високо изнад североисточног хоризонта, бити видљиво сазвежђе Кочијаш. Уз ово сазвежђе везује се мит о Ерхитонију, митском краљу Атине, односно сину Хефеста и Мајке Геје. Хефест, који је био заљубљен у Атину, након неколико одбијања покушао је да је нападне што је навело Атину да га прободе копљем у самоодбрани. Овом приликом Хефестово семе се расуло по земљи и оплодило ју је. Као последица овог следа догађаја Мајка Геја је родила Ерихтонија, који је био полу човек полу змија. 

Атина је однеговала младог Ерихтонија у свом храму, а он је постао мудар наследивши дар за проналазаштво од свог оца, измуео је четворопрежне двоколице које су му помагале у сакривању свог змијског дела тела (уместо ногу имао је змијски реп). 

Други мит који се везује за ово сазвежђе је мит о Хиполиту, сину Тезеја и Антиопе. Хиполит је био посвећен богињи Артемиди, и као такав бринуо је о дивљачи и избегавао да једе месо. Након што је стасао, његова маћеха Федра се заљубила у њега. Хиполит ју је одбио што је разбеснело Федру која је ради освете оптужила младића да је оскрнавио Тезејеву брачну постељу и тиме изазвала његов гнев. Федра је убијена, а Хиполит прогнан и током одласка на двоколицама убио га је Посејдон.

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.

Текст: Д. Вујић

Вечерас високо изнад североисточног хоризонта биће видљива звезда Капела, најсјајнија звезда сазвежђа Кочијаш, трећа по сјају звезда на северном небу и шеста по сјају звезда која се може уочити са Земље.

Мада током посматрања голим оком Капела делује као јединствена звезда, она у ствари представља систем четири звезде у два бинарна пара. Први пар чине звезде Capella Aa и Capella Ab, које су сличне нашем Сунцу, а обе су од Сунца веће око два и по пута. Ове две звезде су потрошиле водоник из својих језгара и услед тога се шире и хладе, полако прелазећи у фазу црвених џинова. Други пар чине звезде Capella H и Capella L, црвени патуљци, хладни и релативно слабог сјаја.

Њене карактеристике као вишеструке звезде открио је 1899. године Вилијам Волас Кемпбел. Пошто је Капела северна звезда, не може се видети са тачака које се налазе јужније од 44 степена јужне географске ширине. Ова звезда је послужила као инспирација за бројна дела научне фантастике у другој половини двадесетог века.

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.

Текст: Ј. Жугић

Артур Едингтон је био енглески астрофизичар који је радио почетком 20. века и много је допринео популаризацији тешко схватљивих теорија и појава. По њему је названа Едингтонова граница, односно максимална сјајност објекта, попут звезде, коју она може да постигне када постоји баланс између радијације ка споља и гравитацијске силе ка унутра. Он је око 1920. предвидео откриће и механизме процеса нуклеарне фузије у звездама, у време када се о изворима енергија звезда није ништа знало. 

Познат је и по томе што је проверио и једноставно објаснио теорију релативности. Та теорија је током Првог светског рата била веома непопуларна, а Едингтон је био један од ретких који је уопште могао да разуме теорију релативности и усудио се да је провери током помрачења Сунца у мају 1919. године.

Наиме, теорија подразумева да светлост мења свој правац када пролази поред огромних објеката као што су звезде, због њихових гравитационих поља. Зато би се чинило да звезде које се на небу налазе близу Сунца имају мало померен положај. То може да се види само током помрачења јер иначе те звезде не могу да се виде због Сунчеве светлости. 

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.

Текст: А. Самарџија Шушић

На данашњи дан 1571. године рођен је један од најутицајнијих научника 17. века, немачки математичар, астроном и астролог, Јохан Кеплер. Од ране младости Кеплер покушава да споји науку и религију што ће обележити читаву његову каријеру. 

Након студија филозофије и теологије објављује рад ”Космичке мистерије” где брани Коперникову хелиоцентричну теорију из научног и религијског угла. Ускоро постаје дворски астролог немачког цара Рудолфа Другог за кога довршава ”Рудолфове таблице” које предвиђају положаја планета ради израде хороскопа. 

Следе кључна дела ”Астрономска оптика”, ”Нова звезда” о супернови која ће добити Кеплерово име и ”Нова астрономија” где дефинише законе кретања планета што ће инспирисати Њутнов рад. Кеплер умире 1630. године. Један од најпознатијих НАСА свемирских телескопа носи његово име.

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.

Текст: М. Симоновић

На данашњи дан 1780. године на југоистоку Шкотске родила се Мери Сомервил. Она није знала да пише, али мајка ју је научила да чита па се даље сама образовала помоћу породичне библиотеке након што је са 10 година провела годину дана у интернату за девојчице.

Бавила се математиком и астрономијом, 1826. је објавила свој први научно-истраживачки рад, а 1827. добија понуду да напише књигу о Соларном систему намењену радничкој класи. Након тога наставља да објављује књиге о науци, да сажима и повезује бројне научне дисциплине користећи разумљив језик.

Мери Сомервил је поред Каролине Хершел (1750-1848) прва жена која је постала чланица Краљевског астрономског друштва, а 1868. њен потпис је био први на листи масовне петиције Џона Стјуарта Мила (1806-1873) за давање права гласа женама.

Мери Сомервил је преминула 29. новембра 1872. у Напуљу.

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.

Текст: В. Радоичић

Вера Рубин, астрономкиња која је преокренула свет модерне физике и астрономије посматрањима која су показала да су галаксије и звезде под утицајем гравитационе силе тамне материје, умрла је 25. децембра прошле године. Њен рад је допринео готово Коперниканској промени у  разумевању космоса.

Показало се да је оно што су астрономи видели и мислили да је универзум, у ствари само врх мистериозног леденог брега. Потврдила је оно што је физичар Филип Цвикл предвидео још тридесетих година прошлог века и што су данашњи космолози утврдили, да постоји пет до десет пута више тамне материје у свемиру у односу на ”обичну” материју која је основна грађа свих звезда, планета и на крају људи. 

Поред тога, велики број астрономских опсервација показао је прави састав нашег универзума, који чини 5 одсто атома, 27 одсто тамне материје и чак 68 одсто тамне енергије која нам је још више непозната. ”Знамо јако мало о космосу”, рекла је Вера Рубин у једном интервјуу, ”Ја лично не верујем да је он свугде исти. То би било као да кажемо да је Земља равна.”

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.

Текст: Н. Килибарда

Реја – античка мајка богова, али и други по величини Сатурнов сателит. Ову ”прљаву снежну грудву”, 23. децембра пре тачно 345 година, уочава италијански астроном, инжењер и математичар Ђовано Доменико Касини као још једно небеско тело које орбитира око шесте планете Сунчевог система.

У први мах сва четири Сатрунова сателита која је опазио у том периоду Касини назива ”звездама Луја” (Sidera Lodoicea) у част француског краља Луја Четрнаестог. Тек касније овај изразито рељефаст сателит добија свој садашњи назив. Џон Хершел, син Вилијама Хершела, 1847. године кумује имену те тако од нумеричког Сатурн V долазимо до богиње Реје, митолошке мајке Зевса, Хере, Посејдона, Хада, Хестије и Деметре, као и сестре и жене бога Саутруна (Хрона) што сателиту Реји даје додатну симболику.

Реја је једино тело у Соларном систему са кисеоником у својој атмосфери поред Земље, а уједно је и сателит са највише кратера на својој површини. 

——————————————————————————————————————————-

ДНЕВНИ ТЕЛЕСКОП Рубрика Дневни телескоп из дана у дан представља кратке астрономске приче. Ова серија се, уз подршку Центра за промоцију науке, оригинално објављује сваког дана у листу Данас уместо укинуте рубрике Хороскоп.