Научни круг

Конгрес младих математичара у Новом Саду

Од 3. до 5. октобра, на Природно-математичком факултету у Новом Саду одржава се конгрес који окупља младе математичаре с докторатом и студенте докторских студија

Српско научно математичко друштво (СНМД) у сарадњи са Српском академијом наука и уметности, огранка у Новом Саду, Департманом за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду и Математичким институтом САНУ у Београду, организује Конгрес младих математичара од 3. до 5. октобра. Учесници конгреса су млади математичари који су докторирали у последњих 10 година, као и студенти докторских студија.

На Kонгрес се пријавило 107 учесника из 16 градова, са 27 различитих институција, махом из Србије, али и из Македоније, Босне, Чешке, Белгије, Швајцарске и Кине, од којих ће њих преко 70 излагати своје радове.

Идеја Српског научног математичког друштва јесте да овим скупом повеже младе сличних интересовања, да подстакне размену идеја и популаризује математику међу младима.

 

Конгрес младих математичара отвориће четири пленарна предавања:

Душан Јаковетић је рођен 1983. године. Доцент је Природно-математичког факултета у Новом Саду. Докторске студије је завршио на заједничком програму Универзитета Карнеги Мелон у Питсбургу и Универзитета у Лисабону 2014. године, са  наградом  за најбољу докторску дисертацију A. G. Milnes, а од истог Универзитета 2012. године добио је и признање Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering. Добитник је специјалне награде Др Зоран Ђинђић за младог научника у АПВ коју додељује Влада Аутономне покрајине Војводине и Универзитет у Новом Саду, за 2017. годину. Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација и дистрибуирано процесирање информација, које имају велики значај у данашњој ери великих података, машинског учења, интернета ствари и анализе великих података. Објавио је преко 40 научних радова у водећим међународним часописима и на међународним конференцијама из области дистрибуиране оптимизације, са укупном цитираношћу од преко 1000 према сервису Google scholar. Др Јаковетић учествује као руководилац новосадског тима или техничко-научни  координатор на више међународних и националних научних пројеката, укључујући пројекте IBiDaaS и C4IIOT из програмa Horizon 2020.

Лука Милићевић је рођен 1991. године. Завршио је Математичку гимназију. Добитник је две Светосавске награде, као и златне и две сребрне медаље на Међународној математичкој олимпијади. Завршио је 2014. године основне и мастер студије на Универзитету у Кембриџу, на смеру математика, с оценом прва класа (на испитима је био редом 1, 3, 7, и 5. најуспешнији кандидат у години). За то време је био носилац Вудсове стипендије за најбољег страног пријављеног кандидата Тринити колеџа. На истом универзитету је завршио и докторске студије из теоријске математике и математичке статистике, одбранивши тезу у августу 2017. под менторством Имре Лидера. Запослен је на Математичком институту САНУ. Био је први изабрани предавач у оквиру Лекција Мике Аласа Математичког института САНУ. Бави се истраживањем у области комбинаторике,  са првенственим фокусом на адитивну комбинаторику.

Марко Петковић је рођен 1984. године. Завршио је основне студије из математике на Природно-математичком факултету у Нишу и на истом факултету докторирао 2008. године. Завршио је основне студије из телекомуникација на Електронском факултету у Нишу 2008. године. Објавио је око 80 научних радова из области математике, рачунарских наука и телекомуникација. Радови у области математике и рачунарских наука односе се на нелинеарну оптимизацију, методе израчунавања уопштених инверза и обраду сигнала. Редовни је професор Природно-математичког факултета у Нишу од 2016. године.

 Бојан Прангоски је рођен 1984. године. Ванредни је професор на Универзитету у Скопју. Докторирао је 2012. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.  Рад је започео у докторској дисертацији на класи симбола псеудо-диференцијалних оператора  бесконачног реда, коришћењем моћних метода функционалне анализе и класичне теорије псеудо-диференцијалних оператера му је омогућило да добије читав низ дубоких резултата у области анализе. Његов рад се заснива на изузетном познавању топологије функцијских простора, што му омогућава да се бави озбиљним проблемима микролокалне анализе са применама у квантној физици као и у временско фреквенцијској  анализи сигнала.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs