Догађај почиње у 18 часова у просторијама Центра (Краља Петра 46а), а заинтересовани могу да се пријаве путем линка.

Пројекат води Милица Рат, виша научна сарадница на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, док Хербаријум BUNS служи као централни дигитални репозиторијум за прикупљене податке. Иако је иницијатива покренута у Новом Саду, пројекат окупља ботаничаре и истраживаче из целе Србије са циљем очувања биодиверзитета.

Циљ пројекта је мапирање флоре Србије, са посебним фокусом на цветнице, скривеносеменице (ангиосперме), кроз ангажовање грађана који својим фотографијама могу допринети науци. Од Волнија до Јосифа Панчића, ботаника је увек почивала на теренском раду, а данас тај терен, уз помоћ грађана, постаје дигиталан и доступан свима.

Током представљања пројекта, посетиоци ће имати прилику да сазнају како да постану „грађани научници“, на који начин правилно да документују биљке како би подаци били научно валидни, као и како се њихове фотографије, објављене уз хештег #SRBIJACVETA2026, укључују у званичну базу података. Такође ће бити представљена сарадња стручњака из различитих научних институција који учествују у верификацији прикупљених налаза, као и научна позадина пројекта.

Позивамо све заинтересоване да се пријаве и укључе у пројекат који спаја науку, природу и активно учешће грађана.

Као и претходне године, пријаве ће бити организоване у две категорије: прва је намењена пројектима у научним клубовима широм Србије кроз коју могу аплицирати појединци, за које је опредељено пет милиона динара, док је максималан износ по пројекту 150.000 динара.

Друга категорија је намењена научноистраживачким организацијама, факултетима, образовним институцијама, научностручним друштвима, центрима за стручно усавршавање, удружењима и локалним самоуправама, са укупним фондом од 12 милиона динара, а максимална подршка по пројекту износи 500.000 динара.

Право учешћа имају физичка лица у оквиру научних клубова (уз сагласност установа), као и научне и образовне институције, удружења и друге регистроване организације које доприносе унапређењу научноистраживачког рада и популаризацији науке. Један подносилац може добити средства за највише два пројекта.

Пријаве се подносе искључиво електронским путем, преко обрасца који се налази на страници Јавног позива, где можете пронаћи и сву неопходну документацију:  https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Одлуку о избору пројеката доноси Програмска комисија Центра за промоцију науке на основу критеријума који укључују квалитет пројектне идеје, програм рада, утицај пројекта, општи утисак и структуру буџета.

Прелиминарна ранг-листа очекује се 28. маја, а коначни резултати конкурса биће објављени 10. јуна 2026. године на сајту Центра https://www.cpn.edu.rs/.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке играју важну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности, и то кроз различите формате: интерактивне радионице, предавања или друге иновативне формате. Од идеја које подстичу радозналост најмлађих до иницијатива које укључују грађане у научна истраживања, oви пројекти помажу у томе да се наука приближи грађанима широм Србије, као и да се грађани приближе науци, омогућавајући им да на нови и приступачан начин уче и упознају различите научне теме. У жељи да кроз Јавни позив промовишемо науку, подигнемо ниво научне писмености и критичког размишљања, како код младих тако и свих осталих, као и у намери Центра да децентрализује научне активности, радујемо се пријавама из читаве Србије.

За додатне информације, заинтересовани могу контактирати Центар искључиво путем е-поште на javnipoziv@cpn.rs или посетити страницу https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 6. априла у 13 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник,

члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)),

члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду),

помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду),

члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Као и претходних година, пријаве ће бити организоване према јасно дефинисаним критеријумима, а право учешћа имају и појединци у научним клубовима и регистроване организације које доприносе развоју науке и њеној популаризацији. Све пријаве оцењује Програмска комисија Центра, узимајући у обзир квалитет идеје, план рада, потенцијални утицај пројекта и буџетску структуру. Прошлогодишњи позив обухватио је широк спектар тема – од СТЕМ области и вештачке интелигенције до питања животне средине, биотехнологије и улоге жена у науци.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке имају значајну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности. Различити формати – интерактивне радионице, научнопопуларни експонати, предавања и други иновативни програми – осмишљени су да подстакну интересовање и пробуде радозналост свих.

Овакве иницијативе доприносе двосмерном повезивању науке и друштва: научне теме постају приступачније широј публици, док грађани добијају прилику да се са њима упознају кроз ангажовање. Кроз Јавни позив Центар за промоцију науке настоји да подстакне ширење научне културе, јачање научне писмености и развој критичког мишљења – како код младих тако и код шире јавности.

У складу са намером Центра да подстиче децентрализацију научних активности, посебно радује чињеница да велики број квалитетних пријава стиже из различитих делова Србије, као и да интересовање за Јавни позив из године у годину расте. Очекујте више информација ускоро.

Циљ симпозијума је да подстакне размену знања и савремених истраживачких приступа у разумевању менопаузалне транзиције, уз посебан фокус на њену хетерогеност и значај за очивање функционалности и квалитета живота у старијем добу. Учесници ће имати прилику да се упознају са радовима који се баве неуронаучним истраживањима код жена, укључујући полне и родне разлике у функционисању мозга и појави неуролошких поремећаја, као и медицинске и епидемиолошке студије о репродуктивном здрављу и здравом старењу.

У оквиру симпозијума биће одржана три предавања:

• Rethinking menopause: embracing heterogeneity of the menopausal transition to improve resilience in aging – проф. Лиса Галеа, Универзитет у Торонту, Канада
• Leveraging mouse and human (epi)genomics to improve women’s mental health – проф. Марија Кундаковић, Универзитет Фордам, Њујорк, САД
• The many faces of perimenopause: why are we still so bad at understanding the menopausal transition? – доц. др Љиљана Марина, Универзитетски клинички центар Србије, Београд

Званични језик симпозијума је енглески.

Регистрација и пријаве

Регистрација је отворена до 15. фебруара 2026. године. Котизација износи 4.000 динара и укључује паузу за кафу и ручак. Онлајн формулар за регистрацију доступан је на следећем ЛИНКУ.

За више информација о симпозијуму можете посетити сајт Српског друштва за неуронауке или писати на адресу: dns@ibiss.bg.ac.rs.

На Јавни позив за пројекте промоције и популаризације науке пристигла је укупно 181 валидна пријава – 48 у Категорији 1, намењеној пројектима у сарадњи са мрежом научних клубова, и 133 у Категорији 2, у оквиру које конкуришу установе, организације и појединци који делују у области промоције науке. На финалној ранг-листи, у Категорији 1 финансирање је одобрено за 18 пројеката, док је у Категорији 2 подршка додељена за 31 пројекат.

Коначну ранг-листу можете погледати ОВДЕ.

Предлози који су стигли ове године обухватају широк спектар научних области – од неуронаука, медицине, микробиологије и хемије материјала, до ботанике, астрономије, урбанизма, астробиологије и нових технологија. Значајан број пројеката одликују мултидисциплинарност и партнерства између различитих институција.

Међу најбоље оцењеним налазе се програми са факултета и научноистраживачких института у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу, али и пројекти научних друштава, канцеларија и организација из различитих делова земље. У оквиру Категорије 1 изабрани програми биће реализовани у 11 научних клубова, што наставља тренд децентрализације и развоја научне писмености на локалном нивоу.

Током процеса, учесници су имали право на увид у поднету документацију, као и могућност да поднесу приговоре на прелиминарне резултате, у складу са Правилником Јавног позива.

На свом штанду, Центар за промоцију науке представиће радионицу „Виртуелна научна авантура“, интерактивно искуство које посетиоце уводи у свет виртуелне реалности. Кроз игру и истраживање, деца ће моћи да закораче у различите научне светове, упознају природне феномене и на забаван начин открију чар техничких и природних наука.

Организатори манифестације су Дечији иновациони центар, добитник бројних признања на међународним такмичењима из роботике и програмирања, и Електротехнички факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са бројним партнерима.

Током дводневног програма, посетиоце очекују бројна предавања, такмичења, демонстрације робота и презентације иновативних технологија, намењене свима — од радозналих ђака до стручњака из света науке и индустрије.

У срцу малог банатског села Ботоша, 26. децембра 1931. године, рођен је дечак који ће својим умом и визијом променити свет — Миомир Вукобратовић, пионир роботике и један од најзначајнијих умова 20. века. Његово истраживање основног принципа ходања хуманоидних робота — концепта „Zero Moment Point“ (ZMP), поставило је темеље савремене роботике и инспирисало генерације инжењера широм света.

Као оснивач и дугогодишњи директор Института „Михајло Пупин“, Вукобратовић је повезивао науку, индустрију и образовање, показујући да упорност и визија могу померати границе могућег. Његово наслеђе живи управо у догађајима као што су Вукобратовићеви дани роботике, који настављају да инспиришу младе да стварају свет иновација и напретка.

На Јавни позив пристигла је укупно 181 валидна пријава, од чега 48 у Категорији 1, а 133 у Категорији 2. У оквиру Категорије 1, која је намењена пројектима реализованим у сарадњи са мрежом научних клубова Центра за промоцију науке широм Србије, за финансирање је предложено 18 пројеката, док је у Категорији 2, намењеној установама, организацијама и појединцима који се баве промоцијом науке, подршка предложена за 31 пројекат.

Прелиминарну ранг-листу погледајте ОВДЕ.

Темe које обухватају пристигли пројекти веома су разноврсне – од неуронаука, медицине, микробиологије, физике и хемије материјала, до ботанике, астрономије, нових технологија, урбанизма, астробиологије и бројних других. Већину предлога одликују мултидисциплинарни приступ и сарадња међу институцијама.

Међу најбоље оцењеним пројектима налазе се програми са факултета и института у Београду, Новом Саду, Новом Пазару, Крагујевцу и Нишу, као и пројекти научних друштава, организација и канцеларија из различитих делова Србије. Наставници, професори и научни комуникатори у оквиру Категорије 1 пријавили су програме који ће бити реализовани у 11 научних клубова, чиме се наставља пракса децентрализације и унапређења научне писмености широм земље.

Учесници имају право на увид у поднету документацију, а приговоре на прелиминарне резултате могу упутити на имејл адресу javnipoziv@cpn.rs, у складу са Правилником Јавног позива.

Рок за слање приговора је среда, 12. новембар, до 17 часова, док ће одговори бити достављени до суботе, 15. новембра, до 17 часова.

Коначни резултати Јавног позива за 2025. годину биће објављени у четвртак, 20. новембра.

Фото: Марко Рисовић

Програм је посвећен представљању првих открића Опсерваторије Рубин, једног од најамбициознијих савремених астрономских пројеката, која је недавно почела са радом и већ бележи хиљаде нових астероида. Са највећом астрономском камером на свету, од 3200 мегапиксела, телескоп пречника 8,4 метра сваке ноћи снимаће огромне делове неба, бележећи промене које до сада нисмо могли да пратимо – од експлозија звезда до пролета малих тела у Сунчевом систему. У наредној деценији очекује се откриће око 17 милијарди звезда и чак 20 милијарди галаксија.

Посетиоци ће имати прилику да виде прве снимке и сазнају на који начин научници из Србије учествују у овим глобалним истраживањима. Тимови са Катедре за астрономију Математичког факултета и Астрономске опсерваторије у Београду развијају примене машинског учења за анализу великих астрономских података, а телескоп „Милутин Миланковић“ на Видојевици припрема се за пратећа посматрања.

Посебан сегмент биће посвећен техници сонификације, која омогућава да се научни подаци представе кроз звук, што истраживање универзума приближава широј јавности и чини науку доступнијом особама са посебним потребама.

Информације за посетиоце

Интерактивна поставка: 8. и 9. октобра, од 15 до 19 часова

Локација: Научни клуб Центра за промоцију науке, Краља Петра 46a, Београд

Улаз: бесплатан

Предавање: 9. октобра у 18 часова

Предавачи: проф. др Драгана Илић и проф. др Анђелка Ковачевић (Катедра за астрономију, Математички факултет, Универзитет у Београду)

Пријаве су обавезне због ограниченог броја места, а свака пријава важи за једну особу.

Формулар за пријаву налази се ОВДЕ.

Светска недеља свемира се обележава сваке године од 4. до 10. октобра. Симболично, она почиње на дан када је лансиран Спутњик, а завршава се на дан када је на снагу ступио Споразим о свемиру. Реч је о међународној манифестацији у којој се афирмишу достигнућа науке и технологије и њихов допринос побољшању и развоју људског живота. У обележавању овог датума учествују свемирске агенције, авио компаније, школе, планетаријуми, музеји, астрономска друштва и друге заинтересоване институције широм света.

За Данијелу Вучићевић, в.д. дирек­тора Центра за промоцију науке, Европска ноћ истраживача је много више од пројекта: нераскидиво је повезана са њеним личним и професио­налним развојем. У организацију манифе­стације се први пут укључила као студент­киња Биолошког факултета и научна кому­никаторка ЦПН-а 2015. године. Иако је од тада прошло много времена и даље се јасно сећа ентузијазма и радости које је осетила:

„Непосредан контакт с људима, њи­хова радозналост и узбуђење пред на­учним експериментима оставили су сна­жан утисак на мене.

Европска ноћ истраживача за мене представља фасцинантан простор сусрета науке и публике — догађај који показује да наука може бити жива, забавна и дос­тупна свима.“

Након основних студија, Данијела је уписала мастер студије из области генетичког инжењеринга и биотехнологије на Институту за молекуларну генетику и ге­нетички инжењеринг Универзитета у Бео­граду. Мастер је одбранила 2016.

Током година, мењале су се и њене улоге у ЦПН-у, а са њима и Данијелина перспектива на Европску ноћ истраживача:

„Као координаторка, схватила сам коли­ко је комплексна организациона и ме­ђусекторска сарадња потребна да би један овако велики догађај функционисао на локалном и националном нивоу. Тада сам почела да гледам Европску ноћ истраживача као инструмент јавне политике – као прилику да се изгради системска веза између научне заједнице и друштва.

Данас, из угла директорке, гледам на Европску ноћ истраживача као на стратешку манифестацију која рефлектује нашу институционалну мисију, али и простор у ко­јем развијамо нове формате комуника­ције, градимо поверење у науку и осна­жујемо грађане да се активно укључе у научне процесе.“

У сржи ове манифестације је научна ко­муникација, сложено и променљиво поље које захтева флексибилност, интердисципли­нарну сарадњу и континуирано преиспити­вање метода, мотива и публике, каже Данијела:

„Управо зато верујем да увек постоји простор за боље деловање – и у органи­зацији, и у приступу, и у личном развоју. Та свест о потреби за учењем ме и данас покреће. У том смислу, мој професионал­ни пут и развој саме Европске ноћи истра­живача су испреплетани. Она је расла са мном – и ја са њом.“

Центар за промоцију науке се актив­но укључио у организацију и реализацију Европске ноћи истраживача 2012. године, на позив тадашњег координатора за Срби­ју – Факултета техничких наука Универзите­та у Новом Саду. Од тада до данас ЦПН постаје редован партнер, да би у периоду 2020–2023. стекао улогу коор­динатора кроз пројекте ReFocuS 3.0 (про­грам: Хоризонт 2020) и ReFocuS Art (програм: Хоризонт Европа).

„Као национална институција за промо­цију науке, препознали смо Европску ноћ истраживача као прилику да дугорочно развијамо јавну свест о значају истражива­ња, подигнемо научну писменост и оснажимо дијалог између научника и гра­ђана.

У том духу, ЦПН је кроз године пре­узео вишеслојну улогу – од организатора и домаћина централних догађаја до стра­тешког партнера који подржава развој ло­калних капацитета путем грантова и са­радњи са универзитетима, институтима и невладиним сектором кроз мрежу науч­них клубова“, каже Данијела.

Током свих ових година, ЦПН се на Европској ноћи истраживача представљао иновативним форматима – мултимедијал­ним изложбама, научним шетњама, ви­део-серијалима, експертским панел-диску­сијама и програмима који на најразличитије начине повезују науку са културом, образовањем, друштвеним изазовима и променама. Циљ је био и остао исти, каже Данијела, „да трансформишемо начин на који грађани перципирају науку“.

„Теме пројекта из године у годину пратиле су свет који се мења и науку која је паметна, трансформишућа, антиципирају­ћа, костваралачка и која одговара на ис­тинске потребе друштва. Чврсто верујем да је Европска ноћ истраживача постала много више од догађаја – она је плат­форма кроз коју стварамо трајну повеза­ност између научне заједнице и друштва. Посматрам ову иницијативу као кључну тачку синергије између националне науч­не стратегије и европских интеграција у области научне комуникације – и поносна сам што ЦПН у томе има водећу улогу, али и простора да унапреди свој анга­жман.“

Европска ноћ истраживача окупља огроман број партнера из науке и акаде­мије из земље и света, омогућавајући проток и размену идеја и искустава на међународном плану. Ова манифеста­ција је уједно и прилика да се истраживачи и научници повежу са најширом заједницом и приближе им свој научни ентузијазам, ка­же Данијела.

Уз то, она је велики покретач и инспира­ција свим генерацијама, без обзира на то да ли су у науци или не.

„Европска ноћ истраживача ме сваке године подсети зашто радимо то што ради­мо — јер када видите дете које први пут кроз микроскоп гледа ћелију, средњош­колца који поставља озбиљна питања о ве­штачкој интелигенцији, или родитеље који изно­ва откривају свет науке заједно са сво­јом децом, тада знате да сте на пра­вом путу.“

Захваљујући Центру за промоцију на­уке и развоју мреже научних клубова, Европска ноћ истраживача се од 2016. године организује у чак 20 градова ши­ром Србије. На тај начин је наука децен­трализована, постала је доступна свима, а не само житељима великих градова. Науч­ни клубови у градовима широм Србије пру­жају веома значајну локалну перспекти­ву, јер пружају аутентичне садржаје, каже Данијела:

„Током обилазака научних клубова у самој Ноћи истраживача, тим Центра за промоцију науке и ја имали смо прилику да видимо колико ентузијазма, посвећености и креативности постоји у мањим средина­ма — и колико то може да промени локал­ну динамику у правцу знања, сарадње и иновација.“

Када је реч о будућности Европске ноћ истраживача, Данијела је сигурна да ће се она све више развијати као платформа за активно укључивање грађана у научне процесе и да ће наставити да буде мост између науке и најшире јавности.

„Верујем да ће Ноћ истраживача и у будућности остати снажан симбол отворе­не, инклузивне и доступне науке.

Из перспективе Центра за промоцију науке, видим ову иницијативу као простор за даље иновације — било кроз нове фор­мате (дигиталне, хибридне, уметничке), било кроз дубљу интеграцију са образов­ним системом и локалним заједницама. Улога младих у свему томе биће пре­судна, и зато желимо да их у још већој мери укључимо не само као посетиоце, већ и као активне учеснике и ствараоце програма.

Лично, надам се да ћемо сви заједно — научне институције, медији, образовни систем, доносиоци одлука — наставити да развијамо ову манифестацију као јавно добро. Јер Ноћ истраживача није само до­гађај, она је вредносна порука: да на­ука припада свима, и да свет који делимо можемо градити само ако га разумемо.“