Конференција је посвећена све значајнијој улози науке у савременим међународним односима, као и питању на који начин научна сарадња и експертиза могу да допринесу обликовању јавних политика заснованих на научним сазнањима. У времену глобалних изазова – од климатских промена и енергетске транзиције до јавног здравља и технолошког развоја – научна дипломатија постаје важан инструмент повезивања истраживача, институција и држава.

Посебна пажња током скупа биће усмерена на улогу научне експертизе у процесима доношења одлука, значај међународних научних организација и европских оквира сарадње, као и на институционални развој научне дипломатије. Биће речи и о научној дијаспори, регионалним иницијативама и истраживачким мрежама које играју важну улогу у повезивању научних заједница и јачању међународне сарадње.

Очекује се учешће домаћих и међународних стручњака из области науке, јавних политика и међународних односа, а програм скупа обухватиће две сесије излагања и пратећу дискусију. Организатори истичу да је циљ конференције да допринесе бољем разумевању научне дипломатије као интердисциплинарне области која се развија на пресеку науке, дипломатије и јавних политика.

Скуп „Научна дипломатија“ представља прилику за размену искустава и идеја о томе како научна заједница може активније да учествује у решавању друштвених и глобалних изазова, али и како међународна научна сарадња може да допринесе јачању дијалога и поверења у времену све сложенијих геополитичких односа.

О једној од најузбудљивијих области савремене науке говориће Сања Ђурђић Мијин, квантна физичарка и истраживачица на Институту за физику у Београду и Аутономном универзитету у Мадриду.

Квантни рачунари већ годинама заокупљају пажњу научника, технолошких компанија и јавности, најављујући могућност рачунара који би могли да решавају проблеме недостижне данашњим системима. Где се завршавају реална научна достигнућа, а где почињу очекивања и спекулације? Публика ће током предавања имати прилику да сазна шта квантне рачунаре чини другачијим од класичних, због чега су толико важни за развој науке и технологије, али и са којим се ограничењима и изазовима истраживачи данас сусрећу.

Предавање је намењено свима који желе да се упознају са светом квантних технологија, без обзира на предзнање, а биће одржано на енглеском језику.

Посетиоци ће такође моћи да погледају изложбу „Хоће ли квантни рачунар испунити своја обећања?“, која ће током трајања Маја месеца математике бити постављена у научним клубовима широм Србије.

Мај месец математике (М3), који ове године носи слоган „Између нуле и јединице“, организују Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ, уз партнере манифестације: Француски институт у Србији, Музеј науке и технике и Мрежу научних клубова.

Манифестација коју организује Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација, а у сарадњи са Математичким институтом САНУ трајаће од 11. до 31. маја. И ове године циљ је математику приближити широј публици, подстаћи размену знања и идеја, као и повезати различите генерације, научне дисциплине и градове широм Србије. Овогодишњи партнери манифестације су мрежа научних клубова Центра за промоцију науке, Музеј науке и технике и Француски институт у Београду.

Током претходних година, Мај месец математике је показао да математика није присутна само у бројевима и формулама, већ је свеприсутни и често невидљиви кључ за разумевање света који нас окружује.

Овогодишње издање посвећено је рачунарству, информатици и дигиталним технологијама, са посебним фокусом на податке, алгоритме и вештачку интелигенцију, као и на улогу савремених рачунара у обликовању будућности. Кроз разноврстан интерактивни програм, математика се повезује са физиком и технологијом, па ће посетиоци имати прилику да истраже како раде рачунари. Посебан акценат стављен је на упознавање језика нула и јединица и на то како се из тих једноставних сигнала граде сложени процеси који управљају дигиталним светом који нас окружује.

Захваљујући мрежи научних клубова Центра за промоцију науке, изложба „Хоће ли квантни рачунар испунити своја очекивања?“ током трајања манифестације биће представљена широм Србије. Изложба на приступачан и занимљив начин приближава широкој публици концепт квантног рачунања, његов историјски развој, потенцијалне примене у науци, индустрији и друштву, као и изазове са којима се истраживачи суочавају. Ову изложбу је приредио Француски институт из Београда у сарадњи са Cité des Sciences et de l’Industrie из Париза.

Програм М3 у Београду

Изложба „Између нуле и јединице – прича о рачунарима“, коју Центар за промоцију науке реализује у сарадњи са Музејом науке и технике у Београду, води посетиоце кроз кључне идеје и изуме који су променили начин на који размишљамо, рачунамо и комуницирамо. Од првих механичких справа за рачунање до савремених рачунара који стају у џеп, историја рачунара је прича о људској радозналости и снази математике. Изложба покушава да открије како су се из једноставних механичких машина развили уређаји који данас покрећу наш дигитални свет.

Посебан сегмент програма „Више од игре“, у Музеју науке и технике, представља несвакидашњи спој играња на отвореном са математичким концептима и посетиоцима пружа јединствену прилику да кроз разне активности математику уче на један потпуно другачији начин, али и да игре које су се некад играле посматрају  кроз призму математике.

Поред изложби, програм ће, како у Београду тако и широм Србије, бити обогаћен интерактивним радионицама, предавањима, друштвеним играма и квизовима намењеним деци, родитељима, наставницима и свим љубитељима науке и математике.

Центар за промоцију науке, кроз мрежу научних клубова, у оквиру процеса децентрализације науке, ради на томе да научни садржаји буду равномерно доступни широм земље, уз подстицање развоја научне културе. У том духу, М3 већ петнаест година окупља научнике, наставнике, ученике, студенте и ширу јавност из читаве Србије, показујући да математика није само теорија, већ живи језик савременог света.

Мај месец математике позива све да истраже, науче и открију шта се крије између нуле и јединице и како се у том простору обликује наш свет!

Више информација о програму и о догађајима доступно је на сајту: m3.rs.

Текст: Ђорђе Петровић

Иницијативу ShaktiSAT предводи индијски стартап Space Kidz India, познат по пионирским активностима у дизајну, производњи и лансирању сателита. У оквиру овог пројекта, који је повезан са мисијом Индијске свемирске агенције (ISRO), у августу ће у Индији бити окупљене учеснице из 108 земаља, узраста од 14 до 18 година. Циљ је да кроз заједнички рад стекну практична знања и искуство у области свемирских технологија.

Србија је у пројекат укључена од августа 2024. године, а од јануара 2025. више од стотину девојчица прошло је захтевну онлајн обуку и низ радионица из СТЕМ области (природне науке, технологија, инжењерство и математика), уз подршку волонтера. У финалну селекцију пласирало се 13 средњошколки које су током тог процеса оствариле најбоље резултате.

Завршно такмичење одржано је 24. априла у Научном клубу Центра за промоцију науке и обухватало је тест знања заснован на темама обрађеним током обуке, који је представљао кључни корак у избору националне представнице.

Пре почетка такмичења присутнима су се обратили Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Зоран Томић, саветник за интересорну сарадњу у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, и Ирис Лекић, в.д. директора Центра за промоцију науке. Учесницима се путем видео-поруке обратила и др Сримати, извршна директорка Space Kidz India и директорка мисије ShaktiSAT.

Победу на такмичењу однела је Искра Илић, ученица четврте године Математичке гимназије из Београда, која ће Србију представљати у Индији, где ће са вршњакињама из целог света учествовати у изради мини-сателита. Она је истакла да јој је учешће у овом пројекту изузетно драгоцено искуство:

„Никада раније нисам радила ништа слично. Планирам да студирам аероспејс инжењерство, делом и зато што сам учествовала у овом програму. Много се радујем што ћу учествовати у лансирању сателита. Ово је заиста јединствена прилика и драго ми је што имам шансу да будем део тога“, истакла је победница такмичења.

Реализацију ShaktiSAT пројекта у Србији подржали су Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Центар за промоцију науке, Астрономска опсерваторија Београд и Друштво астронома Србије са партнерским организацијама. Функцију амбасадорке Србије у овом програму обавља Данијела Вучићевић, руководитељка Сектора за програм и продукцију Центра за промоцију науке.

„Важно је да девојчице већ у овом узрасту добију прилику да учествују у међународним СТЕМ пројектима јер се тада формирају њихова интересовања, самопоуздање и осећај да припадају тим областима“, истакла је Вучићевић и додала:

„Када раде на конкретним пројектима, као што је развој мини-сателита, оне не само да стичу знања из науке и технологије, већ развијају и вештине тимског рада, комуникације и решавања проблема у међународном окружењу. Управо таква искуства могу да буду пресудна да касније изаберу каријеру у областима у којима жене још увек нису довољно заступљене.“

Укључивање Србије у међународне иницијативе попут ShaktiSAT-а одвија се паралелно са развојем домаћих капацитета у области свемирских технологија. Један од најзначајнијих корака у том правцу јесте пројекат „Мозаик“, у оквиру којег Србија развија свој први научни сателит. Реч је о вишенаменском сателиту који ће, између осталог, омогућити проучавање сунчеве активности у X делу спектра, али и прикупљање података значајних за разумевање климатских процеса и опсервацију Земље.

„Програми попут ShaktiSAT-а директно се надовезују на пројекат ‘Мозаик’, први научни сателит који се развија у Србији, у сарадњи Астрономске опсерваторије Београд и више факултета и института. Да би такви подухвати били одрживи, неопходне су нове генерације младих – не само научника, већ и инжењера, стручњака из различитих техничких области, али и економиста, менаџера и правника који ће у будућности учествовати у развоју оваквих мисија.

Управо зато је важно да девојчице које данас учествују у оваквим програмима остану на том путу и једног дана постану део сличних пројеката“, закључује Зоран Томић, који је уједно члан Друштва астронома Србије и национални координатор манифестације Светска недеља свемира.

CNN Tech 2026 представља јединствену платформу за умрежавање и размену знања, где се сусрећу академска истраживања и савремене технологије, отварајући простор за нове идеје, партнерства и иновативна решења.

Организатори конференције, Машински факултет Универзитета у Београду и Иновациони центар Машинског факултета, позивају истраживаче и представнике академске заједнице да узму учешће у овом скупу и пријаве своје радове.

Пријаве које стигну у наредним данима биће разматране у завршном кругу селекције и могу бити укључене у званични програм конференције.

Имате прилику да представите своја истраживања у оквиру тематских сесија, укључујући:

• ESIS сесије: процесна индустрија и адитивна производња
• Дентални материјали и структуре
• Машинско учење у биомедицини

Радове можете пријавити путем званичног сајта: http://cnntechno.com/

Фокус овогодишње конференције биће на кључним питањима развоја иновационог екосистема, укључујући развој истраживачке инфраструктуре, унапређење техничких капацитета, као и оснаживање младих истраживача кроз обуке и укључивање у развој стартапова и спин-оф компанија насталих из научноистраживачких организација.

Посебан акценат биће стављен на комерцијализацију научних резултата и унапређење сарадње између науке и индустрије.

Поред научног програма, биће организован и Регионални иновациони форум, који додатно повезује академску заједницу и индустрију кроз примењена истраживања и конкретне моделе сарадње.

Центар за промоцију науке такође ће учествовати на конференцији, где ћемо представити пројекат Techsight. Кроз овај пројекат радимо на повезивању научне заједнице, иновационог сектора и шире јавности, као и на креирању и унапређењу програма намењених развоју deeptech стартапа.

Учешће на конференцији видимо и као прилику за успостављање нових партнерстава, размену искустава и даље јачање везе између истраживања и праксе.

Догађај почиње у 18 часова у просторијама Центра (Краља Петра 46а), а заинтересовани могу да се пријаве путем линка.

Пројекат води Милица Рат, виша научна сарадница на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, док Хербаријум BUNS служи као централни дигитални репозиторијум за прикупљене податке. Иако је иницијатива покренута у Новом Саду, пројекат окупља ботаничаре и истраживаче из целе Србије са циљем очувања биодиверзитета.

Циљ пројекта је мапирање флоре Србије, са посебним фокусом на цветнице, скривеносеменице (ангиосперме), кроз ангажовање грађана који својим фотографијама могу допринети науци. Од Волнија до Јосифа Панчића, ботаника је увек почивала на теренском раду, а данас тај терен, уз помоћ грађана, постаје дигиталан и доступан свима.

Током представљања пројекта, посетиоци ће имати прилику да сазнају како да постану „грађани научници“, на који начин правилно да документују биљке како би подаци били научно валидни, као и како се њихове фотографије, објављене уз хештег #SRBIJACVETA2026, укључују у званичну базу података. Такође ће бити представљена сарадња стручњака из различитих научних институција који учествују у верификацији прикупљених налаза, као и научна позадина пројекта.

Позивамо све заинтересоване да се пријаве и укључе у пројекат који спаја науку, природу и активно учешће грађана.

Као и претходне године, пријаве ће бити организоване у две категорије: прва је намењена пројектима у научним клубовима широм Србије кроз коју могу аплицирати појединци, за које је опредељено пет милиона динара, док је максималан износ по пројекту 150.000 динара.

Друга категорија је намењена научноистраживачким организацијама, факултетима, образовним институцијама, научностручним друштвима, центрима за стручно усавршавање, удружењима и локалним самоуправама, са укупним фондом од 12 милиона динара, а максимална подршка по пројекту износи 500.000 динара.

Право учешћа имају физичка лица у оквиру научних клубова (уз сагласност установа), као и научне и образовне институције, удружења и друге регистроване организације које доприносе унапређењу научноистраживачког рада и популаризацији науке. Један подносилац може добити средства за највише два пројекта.

Пријаве се подносе искључиво електронским путем, преко обрасца који се налази на страници Јавног позива, где можете пронаћи и сву неопходну документацију:  https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Одлуку о избору пројеката доноси Програмска комисија Центра за промоцију науке на основу критеријума који укључују квалитет пројектне идеје, програм рада, утицај пројекта, општи утисак и структуру буџета.

Прелиминарна ранг-листа очекује се 28. маја, а коначни резултати конкурса биће објављени 10. јуна 2026. године на сајту Центра https://www.cpn.edu.rs/.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке играју важну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности, и то кроз различите формате: интерактивне радионице, предавања или друге иновативне формате. Од идеја које подстичу радозналост најмлађих до иницијатива које укључују грађане у научна истраживања, oви пројекти помажу у томе да се наука приближи грађанима широм Србије, као и да се грађани приближе науци, омогућавајући им да на нови и приступачан начин уче и упознају различите научне теме. У жељи да кроз Јавни позив промовишемо науку, подигнемо ниво научне писмености и критичког размишљања, како код младих тако и свих осталих, као и у намери Центра да децентрализује научне активности, радујемо се пријавама из читаве Србије.

За додатне информације, заинтересовани могу контактирати Центар искључиво путем е-поште на javnipoziv@cpn.rs или посетити страницу https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 6. априла у 13 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник,

члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)),

члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду),

помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду),

члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Као и претходних година, пријаве ће бити организоване према јасно дефинисаним критеријумима, а право учешћа имају и појединци у научним клубовима и регистроване организације које доприносе развоју науке и њеној популаризацији. Све пријаве оцењује Програмска комисија Центра, узимајући у обзир квалитет идеје, план рада, потенцијални утицај пројекта и буџетску структуру. Прошлогодишњи позив обухватио је широк спектар тема – од СТЕМ области и вештачке интелигенције до питања животне средине, биотехнологије и улоге жена у науци.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке имају значајну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности. Различити формати – интерактивне радионице, научнопопуларни експонати, предавања и други иновативни програми – осмишљени су да подстакну интересовање и пробуде радозналост свих.

Овакве иницијативе доприносе двосмерном повезивању науке и друштва: научне теме постају приступачније широј публици, док грађани добијају прилику да се са њима упознају кроз ангажовање. Кроз Јавни позив Центар за промоцију науке настоји да подстакне ширење научне културе, јачање научне писмености и развој критичког мишљења – како код младих тако и код шире јавности.

У складу са намером Центра да подстиче децентрализацију научних активности, посебно радује чињеница да велики број квалитетних пријава стиже из различитих делова Србије, као и да интересовање за Јавни позив из године у годину расте. Очекујте више информација ускоро.

Циљ симпозијума је да подстакне размену знања и савремених истраживачких приступа у разумевању менопаузалне транзиције, уз посебан фокус на њену хетерогеност и значај за очивање функционалности и квалитета живота у старијем добу. Учесници ће имати прилику да се упознају са радовима који се баве неуронаучним истраживањима код жена, укључујући полне и родне разлике у функционисању мозга и појави неуролошких поремећаја, као и медицинске и епидемиолошке студије о репродуктивном здрављу и здравом старењу.

У оквиру симпозијума биће одржана три предавања:

• Rethinking menopause: embracing heterogeneity of the menopausal transition to improve resilience in aging – проф. Лиса Галеа, Универзитет у Торонту, Канада
• Leveraging mouse and human (epi)genomics to improve women’s mental health – проф. Марија Кундаковић, Универзитет Фордам, Њујорк, САД
• The many faces of perimenopause: why are we still so bad at understanding the menopausal transition? – доц. др Љиљана Марина, Универзитетски клинички центар Србије, Београд

Званични језик симпозијума је енглески.

Регистрација и пријаве

Регистрација је отворена до 15. фебруара 2026. године. Котизација износи 4.000 динара и укључује паузу за кафу и ручак. Онлајн формулар за регистрацију доступан је на следећем ЛИНКУ.

За више информација о симпозијуму можете посетити сајт Српског друштва за неуронауке или писати на адресу: dns@ibiss.bg.ac.rs.