Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 7. октобра у 12 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник, члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)), члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду), помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду), члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Универзитет у Крагујевцу је државни универзитет у Крагујевцу. Најстарија је и највећа високошколска установа у Шумадији и западној Србији. Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Под слоганом „Једно срце за науку“ програми ће повести у авантуру упознавања света из нешто другачијег угла и показати везу између људи и животиња, а тако ће и на свим локацијама (осим у простору Ботаничке баште у Београду) бити добродошли и кућни љубимци. Загревање ће и ове године почети у традиционалној Недељи истраживача током које ће бити одржане бројне креативне активности које показују узбудљиву страну ветерине, медицине, биологије, хемије, екологије, археологије, астрономије, историје, уметности и књижевности.

„Иза овогодишњих програма налази се пројекат HEART који је покушај да кроз науку, историју, културу и машту покажемо колико смо повезани са животињама, а данас је та повезаност можда и важнија него икада јер климатске промене мењају животну средину и утичу на све нас. Наше колеге из 50 института су припремиле на стотине садржаја који ће показати и наше невидљиве комшије, али и открити чуваре здравља“, каже Диана Лупуловић, доктор ветеринарске медицине, научни саветник и истраживач са Института за примену нуклеарне енергије, и овогодишњи руководилац Ноћи истраживача.

Истраживачи Института за нуклеарне науке „Винча“ отвориће 25. септембра своја врата већ од 10 до 13 часова за све заинтересоване који желе да сазнају више из прве руке како изгледа њихов свакодневни рад. Велика научна журка очекује и посетиоце на платоу Природно-математичког факултета на Студентском тргу, као и у Тржном центру Big Fashion и Музеју науке и технике где ће, између осталог, бити промовисано одговорно држање животиња јер ће „Ветерина Београд“ донети маце и куце за удомљавање.

Свечано отварање 25. септембра биће одржано од 16 часова у Европској кући, где посетиоце очекује више поставки, између осталог и скулптура од вуне са потписом уметника Арпада Пулаија. Центар за промоцију науке, Опсерваторија на Калемегдану, Природњачки музеј, Ботаничка башта, али и Француски институт, Чешки дом, Дечје одељење Библиотеке града Београда и Tinker Labs спремно ће дочекати све трагаче за знањем.

Занимљив научни садржај Новосађане очекује у BIG Нови Сад шопинг центру (Сентандрејски пут 11) и Културној станици Свилара, који је представила др Николина Милошевић (Новаков), доктор ветеринарске медицине, редовни професор, Департман за ветеринарску медицину, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду:

„Све институције у Новом Саду које су укључене у овогодишњу Ноћ истраживача посветиће своје активности причи о повезаности здравља људи, животиња и животне средине, али одговорном гајењу кућних љубимаца. Зашто је важно да очувамо водене ресурсе и разне врсте риба, посетиоци ће моћи да сазнају на радионицама везаним за климатске промене.“

Овогодишња манифестација стиже и у Зубин Поток, Врање, Лесковац, Ниш, Крагујевац, Крушевац, Чачак, Пирот, Зајечар, Кладово, Свилајнац, Смедерево, Рановац, Шабац, Сремску Митровицу, Инђију, Нову Пазову, Сомбор, Бачку Паланку, Суботицу, Кикинду, Вршац и Панчево.

У већини ових места биће традиционално одржана и Европска недеља истраживача, а Научни клубови Центра за промоцију науке широм земље су се потрудили да и овог пута пробуде истраживачки дух и покрену вијуге свих који се придруже радионицама, разговорима, квизовима и правим малим научним експедицијама које су припремили од 21. септембра. У Лесковцу, програм почиње дан раније – од 17.30 сати у Тржном центру Леско парк, где посетиоце очекују занимљиви експерименти, изазови за памћење, необичне слагалице и игре.

„Изузетно је задовољство бити у организацији Ноћи истраживача која је постала истински бренд. Наши Научни клубови и ове године представљају науку каква се не учи у школама. Посебно истичем отварање два нова клуба, у Пироту и Зубином Потоку, који су се потрудили да ни њихови суграђани не буду ускраћени за садржај какав се може видети у већим местима“, истакао је Дарије Јаношевић, помоћник директора Центра за промоцију науке.

Овогодишња Европска ноћ истраживача реализује се у оквиру пројекта HEART, који се финансира средствима Европске уније и спроводи кроз програм „Horizon Europe“, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“.

Координатор пројекта је Институт за примену нуклеарне енергије – INEP, Универзитета у Београду, у сарадњи са Центром за промоцију науке, Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду, Институтом за медицинска истраживања Универзитета у Београду и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе у Петроварадину.

За више информација о свим програмима, који су и ове године бесплатни, посетите званични сајт www.nocistrazivaca.rs.

Фото: Тања Дробњак

Центар за промоцију науке позива организације, установе, удружења, школе, научне и образовне раднике, као и све друге заинтересоване појединце, да се укључе у ову глобалну иницијативу и осмисле сопствени догађај посвећен свемиру.

То може бити предавање, радионица, изложба, трибина, пројекција, едукативни програм или неки други садржај који приближава свемир и свемирске технологије публици. Није неопходно да догађај буде директно повезан са овогодишњом темом – важно је да на неки начин укључује теме повезане са свемиром.

Догађај је могуће пријавити путем званичне странице Светске недеље свемира, где се налази и календар свих пријављених активности. На тај начин и локалне иницијативе могу постати део међународне прославе која сваке године повезује учеснике широм света.

Ваш догађај можете пријавити на следећем линку: World Space Week.

NASA Space Apps Challenge – прилика за тимски рад и решавање изазова

Још једна прилика за све заинтересоване за свемир, науку и технологију јесте NASA Space Apps Challenge, међународни хакатон који ће ове године бити одржан 14. и 15. новембра.

Током овог дводневног догађаја учесници у тимовима раде на различитим изазовима, користећи податке НАСЕ и других партнерских свемирских агенција. Могу се пријавити људи различитих узраста, нивоа знања и професионалних интересовања, а изазови обухватају различите области – од програмирања и науке до истраживања свемира и креативног рада.

Већина локалних догађаја подразумева физичко присуство, али постоје и могућности за виртуелно учешће. Заинтересовани могу да се региструју и формирају своје тимове, а затим током самог хакатона раде на једном од понуђених изазова.

Регистрација за овај догађај налази се на следећем линку: NASA Space Apps Challenge.

Светска недеља свемира и у Научном клубу Београд

И Научни клуб Београд припрема програм поводом Светске недеље свемира. Током октобра у клубу ће бити организоване радионице за ученике основних школа, а пријава за учешће одвијаће се на уобичајен начин, путем школског билтена Центра за промоцију науке.

Поред радионица за ђаке, у Научном клубу Београд биће организовани и други програми посвећени свемиру, укључујући и трибину која ће бити прилика за разговор о актуелним темама везаним за истраживање свемира, свемирске технологије и њихов значај за будућност.

Пратите наше канале за више информација о програму и начину пријављивања.

Укључите се у Светску недељу свемира – осмислите свој догађај, пријавите га и будите део глобалне иницијативе посвећене свемиру!

Фотографија: SpaceX/Unsplash

У Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду, 31. августа, одржана је свечана додела признања добитницима Јавног позива за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке. Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара.

Свечаност је отворена обраћањем в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић, а присутнима се обратио и министар науке, технолошког развоја и иновација, академик професор др Бела Балинт. Том приликом истакнут је значај улагања у програме који доприносе приближавању науке грађанима и јачању научне писмености.

Ирис Лекић захвалила је Министарству науке, технолошког развоја и иновација на подршци коју пружа Центру за промоцију науке у остваривању његове мисије и доприносу популаризацији науке.

„Кроз Јавни позив ми градимо мостове, повезујемо истраживаче и грађане, научна знања и свакодневни живот. Већ 15. годину заредом подржавамо идеје, иницијативе и пројекте који показују да наука није нешто удаљено и апстрактно“, истакла је в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић.

Говорећи о значају улагања у науку, министар Бела Балинт скренуо је пажњу на то колико је важно да научно знање буде доступно целом друштву, а посебно деци и младима.

„Важно је да знање изађе из лабораторија, института и истраживачких центара и стигне до грађана. Посебно је важно развијати научну писменост код деце и младих и подстицати њихову радозналост од најранијег узраста, јер су крајњи корисници, пре свега, деца“, рекао је министар Балинт.

„Та подршка није само подршка једној институцији, већ подршка заједничком циљу – да наука буде видљива, доступнија и присутнија у животу грађана широм Србије“, додао је министар Балинт.

Јавни позив за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке један је од кључних програма подршке који доприносе приближавању науке грађанима Србије. Кроз подршку квалитетним и иновативним пројектима, Центар за промоцију науке повезује истраживачку заједницу са јавношћу и пружа прилику грађанима да се упознају са савременим научним достигнућима.

Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара. Подржани пројекти обухватају широк спектар научних области – од екологије, ботанике, микробиологије и физике до роботике, вештачке интелигенције, лингвистике и других дисциплина.

Међу одабраним пројектима налазе се иницијативе факултета, научноистраживачких институција и научних удружења широм Србије, које се истичу иновативним и креативним приступима у представљању науке.

Током 2026. и 2027. године, у оквиру подржаних пројеката биће реализоване бројне радионице, изложбе, предавања и други програми намењени публици различитог узраста, са циљем да научна знања учине приступачнијим и разумљивијим и додатно повежу истраживачку заједницу са грађанима.

Посебан допринос том циљу даје и мрежа научних клубова Центра за промоцију науке. Током септембра ће јој се придружити и Пирот и Зубин Поток, који ће бити 14. и 15. научни клуб у мрежи Центра.

Центар за промоцију науке наставиће да прати пројекте током њихове реализације и да информише јавност о занимљивим иницијативама које доносе нове прилике за упознавање са науком.

Аутор фотографија Марко Рисовић

Август је традиционално један од најзанимљивијих месеци за посматрање неба, а ове године 12. август доноси посебно занимљиву комбинацију небеских догађаја. Док ће делови света имати прилику да виде потпуно помрачење Сунца, из Србије ће оно бити видљиво као делимично. Неколико сати касније, небо ће бити погодно за посматрање једног од најпознатијих метеорских ројева – Персеида.

Делимично помрачење Сунца

Потпуно помрачење Сунца 12. августа биће видљиво дуж уског појаса који се протеже преко делова Арктика, Гренланда, Исланда и северне Шпаније. Ван тог подручја, укључујући Србију, могуће је посматрати делимично помрачење.

У Београду ће помрачење почети у 19.26, максимум ће бити у 19.45, а последњи део помраченог Сунчевог диска нестаће у 19.49. Током максимума биће заклоњено око 38,6 одсто Сунчевог пречника, односно одговарајући део Сунчевог диска биће прекривен Месецом.

За посматрање помрачења неопходно је користити одговарајућу заштиту за очи. Сунце се не сме посматрати директно без специјализованих наочара или другог сигурног начина посматрања, јер чак и током делимичног помрачења може доћи до озбиљног оштећења вида.

Ноћ припада Персеидима

Када Сунце зађе и небо се потпуно смрачи, пажњу треба усмерити ка другом великом небеском догађају – метеорској киши Персеида.

Персеиди настају када Земља сваке године пролази кроз траг прашине и ситних честица које је за собом оставила комета 109P/Свифт-Татл. Када те честице великом брзином уђу у Земљину атмосферу, загревају се и стварају светлеће трагове које називамо метеорима, односно „звездама падалицама“.

Назив Персеиди потиче од сазвежђа Персеја. Иако нам због перспективе изгледа као да метеори долазе управо из тог дела неба, они се заправо могу појавити било где изнад нас.

Врхунац активности Персеида очекује се управо у ноћи између 12. и 13. августа. У идеалним условима, далеко од градског осветљења, могуће је видети и до око 100 метеора на сат.

Овогодишњи услови за посматрање посебно су повољни јер се максимум Персеида поклапа са младим Месецом. Његова светлост зато неће значајно осветљавати ноћно небо и „потискивати“ слабије метеоре.

Како најбоље посматрати Персеиде?

За посматрање није потребна посебна опрема. Најбоље је изабрати место удаљено од градске расвете и пружити погледу што шири део неба. Телескоп или двоглед нису неопходни – чак могу бити непрактични, јер метеори могу да се појаве у различитим деловима неба.

Очима је потребно двадесетак до тридесетак минута да се привикну на мрак, па треба избегавати гледање у телефон и друге изворе светлости. Највише метеора обично се може уочити у другој половини ноћи, односно пред зору 13. августа.

Ако временски услови буду повољни, ноћ између 12. и 13. августа биће одлична прилика да погледамо у небо – прво ка залазећем Сунцу током помрачења, а затим ка звездама и Персеидима.

Пет медаља на Међународној олимпијади из физике

На 56. Међународној олимпијади из физике (IPhO 2026), одржаној од 4. до 12. јула у Букараманги, у Колумбији, петочлана екипа Србије освојила је пет медаља – три сребрне и две бронзане.

Сребрне медаље освојили су Андреј Дробњаковић, Лука Смиљанић и Никола Кочовић, ученици Математичке гимназије у Београду. Бронзаним медаљама награђени су Стефан Секулић Дердовски, такође ученик Математичке гимназије, и Вељко Аџић из Рачунарске гимназије у Београду.

Екипу Србије предводили су др Владимир Марковић и др Имре Гут, а четворица од пет чланова овогодишње репрезентације ученици су Математичке гимназије.

Шест медаља младих математичара у Пекингу

Млади математичари из Србије остварили су успех и на 4. Међународном математичком летњем кампу (International Mathematical Summer Camp – IMSC), одржаном у Пекингу, где је шесточлани тим освојио шест медаља.

Сребрну медаљу освојила је Нина Шушић, док су бронзане медаље припале Вањи Јеловцу, Јегору Граматчикову, Петру Бановићу, Лазару Колунџији и Павлу Дамјановићу.

Петоро награђених ученика похађа Математичку гимназију у Београду, док је Лазар Колунџија ученик Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу.

О високом нивоу такмичења говори и податак да је један од шест проблемских задатака био практично отворени проблем из комбинаторике.

Руководиоци српског тима били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије, док је Андрија Живадиновић са Универзитета у Кембриџу учествовао као посматрач.

Најбољи резултат Србије на Међународном турниру младих физичара

На Међународном турниру младих физичара (International Young Physicists’ Tournament – IYPT), одржаном од 5. до 12. јула у Цириху, тим Србије освојио је сребрну медаљу и заузео десето место у укупном пласману, остваривши најбољи резултат Србије на овом такмичењу.

IYPT, често називан и „Светским првенством из физике“, по свом формату значајно се разликује од класичних олимпијада. Уместо решавања задатака у ограниченом времену, ученици се месецима припремају истражујући 17 унапред објављених отворених проблема, који немају једно познато решење.

Током припрема, тимови самостално осмишљавају експерименте, анализирају податке, развијају физичке моделе и процењују грешке. Само такмичење организовано је кроз такозване Physics Fights, научне расправе у којима екипе наизменично преузимају улоге репортера, опонента и рецензента. Учесници представљају и бране своја истраживања, критички анализирају резултате других тимова и сумирају научну дискусију пред међународним жиријем стручњака.

Овакав формат, поред знања физике, захтева експериментални и истраживачки рад, моделовање, тимску сарадњу и способност представљања и одбране резултата на енглеском језику.

Тим Србије је у Цириху забележио победе у три од пет рунди. Сребрну медаљу освојили су Тијана Савић, ученица четвртог разреда Гимназије Краљево, Милица Милићевић, ученица трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Петар Толимир, ученик трећег разреда Гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду, и Немања Маслак, ученик другог разреда Прве крагујевачке гимназије.

Тим су предводили Петар Петрашиновић са Института за физику Универзитета у Београду и Милош Петрашиновић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Од укупног броја пријава, 67 је поднето у оквиру Категорије 1, намењене научним клубовима, док је 235 пројеката конкурисало у оквиру Категорије 2.

У Категорији 1 за финансирање је предложен 21 пројекат, са укупним предложеним средствима у износу од 4.922.900 динара. У оквиру Категорије 2 подршка је предложена за 33 пројекта, за које је опредељено укупно 12.054.000 динара.

Прелиминарне резултате погледајте ОВДЕ.

Теме које обухватају пристигли пројекти разноврсне су – од ботанике, екологије, микробиологије, физике и електрохемије, до вештачке интелигенције, шумарства, нових технологија, лингвистике, роботике и бројних других области. Већину предлога одликују мултидисциплинарни приступ и сарадња међу институцијама, што указује на све снажније повезивање научне заједнице, образовних институција и организација које се баве промоцијом науке.

Међу најбоље оцењеним пројектима налазе се програми са факултета и института у Београду, Новом Саду, Приштини, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу, као и пројекти научних друштава, организација и канцеларија из различитих делова Србије. Наставници, професори и научни комуникатори у оквиру Категорије 1 пријавили су програме који ће бити реализовани у 12 научних клубова, чиме се наставља пракса децентрализације и доступности научних садржаја широм земље.

Учесници Јавног позива имају право на увид у поднету документацију, а приговоре на прелиминарне резултате могу упутити искључиво путем имејл адресе javnipoziv@cpn.rs, у складу са Правилником Јавног позива.

Рок за слање приговора је уторак, 2. јун, док ће одговори на приговоре бити достављени најкасније у петак, 5. јуна.

Коначни резултати Јавног позива за 2026. годину биће објављени у среду, 10. јуна.

Конференција је посвећена све значајнијој улози науке у савременим међународним односима, као и питању на који начин научна сарадња и експертиза могу да допринесу обликовању јавних политика заснованих на научним сазнањима. У времену глобалних изазова – од климатских промена и енергетске транзиције до јавног здравља и технолошког развоја – научна дипломатија постаје важан инструмент повезивања истраживача, институција и држава.

Посебна пажња током скупа биће усмерена на улогу научне експертизе у процесима доношења одлука, значај међународних научних организација и европских оквира сарадње, као и на институционални развој научне дипломатије. Биће речи и о научној дијаспори, регионалним иницијативама и истраживачким мрежама које играју важну улогу у повезивању научних заједница и јачању међународне сарадње.

Очекује се учешће домаћих и међународних стручњака из области науке, јавних политика и међународних односа, а програм скупа обухватиће две сесије излагања и пратећу дискусију. Организатори истичу да је циљ конференције да допринесе бољем разумевању научне дипломатије као интердисциплинарне области која се развија на пресеку науке, дипломатије и јавних политика.

Скуп „Научна дипломатија“ представља прилику за размену искустава и идеја о томе како научна заједница може активније да учествује у решавању друштвених и глобалних изазова, али и како међународна научна сарадња може да допринесе јачању дијалога и поверења у времену све сложенијих геополитичких односа.

О једној од најузбудљивијих области савремене науке говориће Сања Ђурђић Мијин, квантна физичарка и истраживачица на Институту за физику у Београду и Аутономном универзитету у Мадриду.

Квантни рачунари већ годинама заокупљају пажњу научника, технолошких компанија и јавности, најављујући могућност рачунара који би могли да решавају проблеме недостижне данашњим системима. Где се завршавају реална научна достигнућа, а где почињу очекивања и спекулације? Публика ће током предавања имати прилику да сазна шта квантне рачунаре чини другачијим од класичних, због чега су толико важни за развој науке и технологије, али и са којим се ограничењима и изазовима истраживачи данас сусрећу.

Предавање је намењено свима који желе да се упознају са светом квантних технологија, без обзира на предзнање, а биће одржано на енглеском језику.

Посетиоци ће такође моћи да погледају изложбу „Хоће ли квантни рачунар испунити своја обећања?“, која ће током трајања Маја месеца математике бити постављена у научним клубовима широм Србије.

Мај месец математике (М3), који ове године носи слоган „Између нуле и јединице“, организују Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ, уз партнере манифестације: Француски институт у Србији, Музеј науке и технике и Мрежу научних клубова.

Манифестација коју организује Центар за промоцију науке под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација, а у сарадњи са Математичким институтом САНУ трајаће од 11. до 31. маја. И ове године циљ је математику приближити широј публици, подстаћи размену знања и идеја, као и повезати различите генерације, научне дисциплине и градове широм Србије. Овогодишњи партнери манифестације су мрежа научних клубова Центра за промоцију науке, Музеј науке и технике и Француски институт у Београду.

Током претходних година, Мај месец математике је показао да математика није присутна само у бројевима и формулама, већ је свеприсутни и често невидљиви кључ за разумевање света који нас окружује.

Овогодишње издање посвећено је рачунарству, информатици и дигиталним технологијама, са посебним фокусом на податке, алгоритме и вештачку интелигенцију, као и на улогу савремених рачунара у обликовању будућности. Кроз разноврстан интерактивни програм, математика се повезује са физиком и технологијом, па ће посетиоци имати прилику да истраже како раде рачунари. Посебан акценат стављен је на упознавање језика нула и јединица и на то како се из тих једноставних сигнала граде сложени процеси који управљају дигиталним светом који нас окружује.

Захваљујући мрежи научних клубова Центра за промоцију науке, изложба „Хоће ли квантни рачунар испунити своја очекивања?“ током трајања манифестације биће представљена широм Србије. Изложба на приступачан и занимљив начин приближава широкој публици концепт квантног рачунања, његов историјски развој, потенцијалне примене у науци, индустрији и друштву, као и изазове са којима се истраживачи суочавају. Ову изложбу је приредио Француски институт из Београда у сарадњи са Cité des Sciences et de l’Industrie из Париза.

Програм М3 у Београду

Изложба „Између нуле и јединице – прича о рачунарима“, коју Центар за промоцију науке реализује у сарадњи са Музејом науке и технике у Београду, води посетиоце кроз кључне идеје и изуме који су променили начин на који размишљамо, рачунамо и комуницирамо. Од првих механичких справа за рачунање до савремених рачунара који стају у џеп, историја рачунара је прича о људској радозналости и снази математике. Изложба покушава да открије како су се из једноставних механичких машина развили уређаји који данас покрећу наш дигитални свет.

Посебан сегмент програма „Више од игре“, у Музеју науке и технике, представља несвакидашњи спој играња на отвореном са математичким концептима и посетиоцима пружа јединствену прилику да кроз разне активности математику уче на један потпуно другачији начин, али и да игре које су се некад играле посматрају  кроз призму математике.

Поред изложби, програм ће, како у Београду тако и широм Србије, бити обогаћен интерактивним радионицама, предавањима, друштвеним играма и квизовима намењеним деци, родитељима, наставницима и свим љубитељима науке и математике.

Центар за промоцију науке, кроз мрежу научних клубова, у оквиру процеса децентрализације науке, ради на томе да научни садржаји буду равномерно доступни широм земље, уз подстицање развоја научне културе. У том духу, М3 већ петнаест година окупља научнике, наставнике, ученике, студенте и ширу јавност из читаве Србије, показујући да математика није само теорија, већ живи језик савременог света.

Мај месец математике позива све да истраже, науче и открију шта се крије између нуле и јединице и како се у том простору обликује наш свет!

Више информација о програму и о догађајима доступно је на сајту: m3.rs.