Програм ће кроз различите едукативне и практичне активности указати на значај припремљености за различите ризичне ситуације, али и на то како знање и конкретне вештине могу допринети безбедности појединаца, породица и целе заједнице.

Током два дана, посетиоци ће имати прилику да се упознају са основама прве помоћи, начинима реаговања у различитим ванредним ситуацијама, као и са значајем превенције и одговорног понашања у ситуацијама које могу угрозити безбедност људи и њихове околине.

Први део програма биће одржан 10. октобра, од 11 до 13.30 часова, у просторијама Црвеног крста Србије у Симини 19. Посетиоце очекују едукативни садржаји, демонстрације и практичне активности кроз које ће моћи да стекну корисна знања и вештине за реаговање у различитим ризичним ситуацијама.

Другог дана, 11. октобра од 11 до 18 часова, програм се сели на Калемегдан, где ће на Великом шеталишту бити представљени различити садржаји намењени грађанима.

Посебан део програма биће Климатска капсула Центра за промоцију науке, интерактивни садржај који посетиоцима на занимљив и непосредан начин приближава теме климатских промена. Кроз овај садржај грађани ће моћи да сазнају више о променама које се дешавају у животној средини, њиховим последицама и значају прилагођавања на ризике које климатске промене доносе.

У фокусу програма биће управо повезивање научних сазнања са знањима и вештинама које могу бити од непосредне користи у свакодневном животу. Припремљеност за ризике не подразумева само реаговање када се кризна ситуација већ догоди, већ и разумевање ризика, препознавање потенцијалних опасности и усвајање навика које доприносе већој безбедности.

Програм „Корак ка сигурнијем Београду“ представља прву заједничку активност Центра за промоцију науке и Црвеног крста Београда након потписивања Меморандума о сарадњи, којим су ове две институције дефинисале заједнички рад на програмима од обостраног интереса. Сарадња је усмерена, између осталог, на промоцију и популаризацију науке, едукацију грађана, развој културе припремљености и јачање отпорности појединаца, породица и заједнице.

У реализацију програма укључена је и Канцеларија за младе Града Београда, чиме се додатно отвара простор за приближавање ових тема младима и њихово активно укључивање у активности усмерене на безбедност и отпорност заједнице.

Међународни дан смањења ризика од катастрофа обележава се 13. октобра и представља прилику да се скрене пажња на значај превенције, смањења ризика и изградње отпорнијих заједница. Управо зато је један од циљева овог програма да грађанима приближи теме које су често важне тек онда када се ризична ситуација догоди – и покаже да се на многе изазове можемо припремити на време.

Програм „Корак ка сигурнијем Београду“ одржава се 10. и 11. октобра, а учешће у активностима намењено је свим заинтересованим грађанима.

10. октобар | 11.00–13.30
Симина 19, Београд
Просторије Црвеног крста Србије

11. октобар | 11.00–18.00
Калемегдан
Велико шеталиште

Под слоганом „Једно срце за науку“ програми ће повести у авантуру упознавања света из нешто другачијег угла и показати везу између људи и животиња, а тако ће и на свим локацијама (осим у простору Ботаничке баште у Београду) бити добродошли и кућни љубимци. Загревање ће и ове године почети у традиционалној Недељи истраживача током које ће бити одржане бројне креативне активности које показују узбудљиву страну ветерине, медицине, биологије, хемије, екологије, археологије, астрономије, историје, уметности и књижевности.

„Иза овогодишњих програма налази се пројекат HEART који је покушај да кроз науку, историју, културу и машту покажемо колико смо повезани са животињама, а данас је та повезаност можда и важнија него икада јер климатске промене мењају животну средину и утичу на све нас. Наше колеге из 50 института су припремиле на стотине садржаја који ће показати и наше невидљиве комшије, али и открити чуваре здравља“, каже Диана Лупуловић, доктор ветеринарске медицине, научни саветник и истраживач са Института за примену нуклеарне енергије, и овогодишњи руководилац Ноћи истраживача.

Истраживачи Института за нуклеарне науке „Винча“ отвориће 25. септембра своја врата већ од 10 до 13 часова за све заинтересоване који желе да сазнају више из прве руке како изгледа њихов свакодневни рад. Велика научна журка очекује и посетиоце на платоу Природно-математичког факултета на Студентском тргу, као и у Тржном центру Big Fashion и Музеју науке и технике где ће, између осталог, бити промовисано одговорно држање животиња јер ће „Ветерина Београд“ донети маце и куце за удомљавање.

Свечано отварање 25. септембра биће одржано од 16 часова у Европској кући, где посетиоце очекује више поставки, између осталог и скулптура од вуне са потписом уметника Арпада Пулаија. Центар за промоцију науке, Опсерваторија на Калемегдану, Природњачки музеј, Ботаничка башта, али и Француски институт, Чешки дом, Дечје одељење Библиотеке града Београда и Tinker Labs спремно ће дочекати све трагаче за знањем.

Занимљив научни садржај Новосађане очекује у BIG Нови Сад шопинг центру (Сентандрејски пут 11) и Културној станици Свилара, који је представила др Николина Милошевић (Новаков), доктор ветеринарске медицине, редовни професор, Департман за ветеринарску медицину, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду:

„Све институције у Новом Саду које су укључене у овогодишњу Ноћ истраживача посветиће своје активности причи о повезаности здравља људи, животиња и животне средине, али одговорном гајењу кућних љубимаца. Зашто је важно да очувамо водене ресурсе и разне врсте риба, посетиоци ће моћи да сазнају на радионицама везаним за климатске промене.“

Овогодишња манифестација стиже и у Зубин Поток, Врање, Лесковац, Ниш, Крагујевац, Крушевац, Чачак, Пирот, Зајечар, Кладово, Свилајнац, Смедерево, Рановац, Шабац, Сремску Митровицу, Инђију, Нову Пазову, Сомбор, Бачку Паланку, Суботицу, Кикинду, Вршац и Панчево.

У већини ових места биће традиционално одржана и Европска недеља истраживача, а Научни клубови Центра за промоцију науке широм земље су се потрудили да и овог пута пробуде истраживачки дух и покрену вијуге свих који се придруже радионицама, разговорима, квизовима и правим малим научним експедицијама које су припремили од 21. септембра. У Лесковцу, програм почиње дан раније – од 17.30 сати у Тржном центру Леско парк, где посетиоце очекују занимљиви експерименти, изазови за памћење, необичне слагалице и игре.

„Изузетно је задовољство бити у организацији Ноћи истраживача која је постала истински бренд. Наши Научни клубови и ове године представљају науку каква се не учи у школама. Посебно истичем отварање два нова клуба, у Пироту и Зубином Потоку, који су се потрудили да ни њихови суграђани не буду ускраћени за садржај какав се може видети у већим местима“, истакао је Дарије Јаношевић, помоћник директора Центра за промоцију науке.

Овогодишња Европска ноћ истраживача реализује се у оквиру пројекта HEART, који се финансира средствима Европске уније и спроводи кроз програм „Horizon Europe“, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“.

Координатор пројекта је Институт за примену нуклеарне енергије – INEP, Универзитета у Београду, у сарадњи са Центром за промоцију науке, Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду, Институтом за медицинска истраживања Универзитета у Београду и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе у Петроварадину.

За више информација о свим програмима, који су и ове године бесплатни, посетите званични сајт www.nocistrazivaca.rs.

Фото: Тања Дробњак

Центар за промоцију науке позива организације, установе, удружења, школе, научне и образовне раднике, као и све друге заинтересоване појединце, да се укључе у ову глобалну иницијативу и осмисле сопствени догађај посвећен свемиру.

То може бити предавање, радионица, изложба, трибина, пројекција, едукативни програм или неки други садржај који приближава свемир и свемирске технологије публици. Није неопходно да догађај буде директно повезан са овогодишњом темом – важно је да на неки начин укључује теме повезане са свемиром.

Догађај је могуће пријавити путем званичне странице Светске недеље свемира, где се налази и календар свих пријављених активности. На тај начин и локалне иницијативе могу постати део међународне прославе која сваке године повезује учеснике широм света.

Ваш догађај можете пријавити на следећем линку: World Space Week.

NASA Space Apps Challenge – прилика за тимски рад и решавање изазова

Још једна прилика за све заинтересоване за свемир, науку и технологију јесте NASA Space Apps Challenge, међународни хакатон који ће ове године бити одржан 14. и 15. новембра.

Током овог дводневног догађаја учесници у тимовима раде на различитим изазовима, користећи податке НАСЕ и других партнерских свемирских агенција. Могу се пријавити људи различитих узраста, нивоа знања и професионалних интересовања, а изазови обухватају различите области – од програмирања и науке до истраживања свемира и креативног рада.

Већина локалних догађаја подразумева физичко присуство, али постоје и могућности за виртуелно учешће. Заинтересовани могу да се региструју и формирају своје тимове, а затим током самог хакатона раде на једном од понуђених изазова.

Регистрација за овај догађај налази се на следећем линку: NASA Space Apps Challenge.

Светска недеља свемира и у Научном клубу Београд

И Научни клуб Београд припрема програм поводом Светске недеље свемира. Током октобра у клубу ће бити организоване радионице за ученике основних школа, а пријава за учешће одвијаће се на уобичајен начин, путем школског билтена Центра за промоцију науке.

Поред радионица за ђаке, у Научном клубу Београд биће организовани и други програми посвећени свемиру, укључујући и трибину која ће бити прилика за разговор о актуелним темама везаним за истраживање свемира, свемирске технологије и њихов значај за будућност.

Пратите наше канале за више информација о програму и начину пријављивања.

Укључите се у Светску недељу свемира – осмислите свој догађај, пријавите га и будите део глобалне иницијативе посвећене свемиру!

Фотографија: SpaceX/Unsplash

Август је традиционално један од најзанимљивијих месеци за посматрање неба, а ове године 12. август доноси посебно занимљиву комбинацију небеских догађаја. Док ће делови света имати прилику да виде потпуно помрачење Сунца, из Србије ће оно бити видљиво као делимично. Неколико сати касније, небо ће бити погодно за посматрање једног од најпознатијих метеорских ројева – Персеида.

Делимично помрачење Сунца

Потпуно помрачење Сунца 12. августа биће видљиво дуж уског појаса који се протеже преко делова Арктика, Гренланда, Исланда и северне Шпаније. Ван тог подручја, укључујући Србију, могуће је посматрати делимично помрачење.

У Београду ће помрачење почети у 19.26, максимум ће бити у 19.45, а последњи део помраченог Сунчевог диска нестаће у 19.49. Током максимума биће заклоњено око 38,6 одсто Сунчевог пречника, односно одговарајући део Сунчевог диска биће прекривен Месецом.

За посматрање помрачења неопходно је користити одговарајућу заштиту за очи. Сунце се не сме посматрати директно без специјализованих наочара или другог сигурног начина посматрања, јер чак и током делимичног помрачења може доћи до озбиљног оштећења вида.

Ноћ припада Персеидима

Када Сунце зађе и небо се потпуно смрачи, пажњу треба усмерити ка другом великом небеском догађају – метеорској киши Персеида.

Персеиди настају када Земља сваке године пролази кроз траг прашине и ситних честица које је за собом оставила комета 109P/Свифт-Татл. Када те честице великом брзином уђу у Земљину атмосферу, загревају се и стварају светлеће трагове које називамо метеорима, односно „звездама падалицама“.

Назив Персеиди потиче од сазвежђа Персеја. Иако нам због перспективе изгледа као да метеори долазе управо из тог дела неба, они се заправо могу појавити било где изнад нас.

Врхунац активности Персеида очекује се управо у ноћи између 12. и 13. августа. У идеалним условима, далеко од градског осветљења, могуће је видети и до око 100 метеора на сат.

Овогодишњи услови за посматрање посебно су повољни јер се максимум Персеида поклапа са младим Месецом. Његова светлост зато неће значајно осветљавати ноћно небо и „потискивати“ слабије метеоре.

Како најбоље посматрати Персеиде?

За посматрање није потребна посебна опрема. Најбоље је изабрати место удаљено од градске расвете и пружити погледу што шири део неба. Телескоп или двоглед нису неопходни – чак могу бити непрактични, јер метеори могу да се појаве у различитим деловима неба.

Очима је потребно двадесетак до тридесетак минута да се привикну на мрак, па треба избегавати гледање у телефон и друге изворе светлости. Највише метеора обично се може уочити у другој половини ноћи, односно пред зору 13. августа.

Ако временски услови буду повољни, ноћ између 12. и 13. августа биће одлична прилика да погледамо у небо – прво ка залазећем Сунцу током помрачења, а затим ка звездама и Персеидима.

Пет медаља на Међународној олимпијади из физике

На 56. Међународној олимпијади из физике (IPhO 2026), одржаној од 4. до 12. јула у Букараманги, у Колумбији, петочлана екипа Србије освојила је пет медаља – три сребрне и две бронзане.

Сребрне медаље освојили су Андреј Дробњаковић, Лука Смиљанић и Никола Кочовић, ученици Математичке гимназије у Београду. Бронзаним медаљама награђени су Стефан Секулић Дердовски, такође ученик Математичке гимназије, и Вељко Аџић из Рачунарске гимназије у Београду.

Екипу Србије предводили су др Владимир Марковић и др Имре Гут, а четворица од пет чланова овогодишње репрезентације ученици су Математичке гимназије.

Шест медаља младих математичара у Пекингу

Млади математичари из Србије остварили су успех и на 4. Међународном математичком летњем кампу (International Mathematical Summer Camp – IMSC), одржаном у Пекингу, где је шесточлани тим освојио шест медаља.

Сребрну медаљу освојила је Нина Шушић, док су бронзане медаље припале Вањи Јеловцу, Јегору Граматчикову, Петру Бановићу, Лазару Колунџији и Павлу Дамјановићу.

Петоро награђених ученика похађа Математичку гимназију у Београду, док је Лазар Колунџија ученик Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу.

О високом нивоу такмичења говори и податак да је један од шест проблемских задатака био практично отворени проблем из комбинаторике.

Руководиоци српског тима били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије, док је Андрија Живадиновић са Универзитета у Кембриџу учествовао као посматрач.

Најбољи резултат Србије на Међународном турниру младих физичара

На Међународном турниру младих физичара (International Young Physicists’ Tournament – IYPT), одржаном од 5. до 12. јула у Цириху, тим Србије освојио је сребрну медаљу и заузео десето место у укупном пласману, остваривши најбољи резултат Србије на овом такмичењу.

IYPT, често називан и „Светским првенством из физике“, по свом формату значајно се разликује од класичних олимпијада. Уместо решавања задатака у ограниченом времену, ученици се месецима припремају истражујући 17 унапред објављених отворених проблема, који немају једно познато решење.

Током припрема, тимови самостално осмишљавају експерименте, анализирају податке, развијају физичке моделе и процењују грешке. Само такмичење организовано је кроз такозване Physics Fights, научне расправе у којима екипе наизменично преузимају улоге репортера, опонента и рецензента. Учесници представљају и бране своја истраживања, критички анализирају резултате других тимова и сумирају научну дискусију пред међународним жиријем стручњака.

Овакав формат, поред знања физике, захтева експериментални и истраживачки рад, моделовање, тимску сарадњу и способност представљања и одбране резултата на енглеском језику.

Тим Србије је у Цириху забележио победе у три од пет рунди. Сребрну медаљу освојили су Тијана Савић, ученица четвртог разреда Гимназије Краљево, Милица Милићевић, ученица трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Петар Толимир, ученик трећег разреда Гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду, и Немања Маслак, ученик другог разреда Прве крагујевачке гимназије.

Тим су предводили Петар Петрашиновић са Института за физику Универзитета у Београду и Милош Петрашиновић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Циљ пројекта је да деца основношколског узраста кроз игру, експерименте и активно учешће открију свет науке, али и да на занимљив начин науче више о заштити животне средине, климатским променама, очувању природних ресурса и биодиверзитета.

Уместо класичних предавања, посетиоце су 10. јула, када се уједно обележава и Дан науке у Србији, дочекале отворене лабораторије у којима су малишани могли да постану прави мали истраживачи. Уз подршку едукатора Центра Молекул, откривали су шта се крије у капљици воде, како „свира“ воће, истраживали интерактивну симулацију планете Земље и упознавали бројне природне процесе кроз практичан рад и експерименте.

Присутнима се обратила Јасмина Дејановић, руководилац Сектора за корпоративне послове компаније Лидл Србија, која је истакла да је идеја пројекта настала из жеље да се најмлађима тема одрживости приближи на разумљив и занимљив начин.

„Верујемо да се однос према природи гради од најранијег узраста и зато желимо да деци широм Србије покажемо колико су вода, ваздух, клима и живи свет драгоцени. Одрживост је један од стратешких стубова нашег пословања, а кроз ‘Дечји научни караван’ желимо да ту тему приближимо деци управо кроз науку и игру“, рекла је Дејановић.

Она је подсетила и да је компанија Лидл Србија, поред организације каравана, подржала Центар Молекул донацијом у износу од 1.180.000 динара, намењеном набавци савремене лабораторијске опреме и материјала за реализацију радионица.

Оснивач и предавач Центра Молекул Вук Јовићевић подсетио је да је идеја центра настала из жеље да деци понуди прилику коју његова генерација није имала – да науку упознаје кроз практичан рад и непосредно искуство.

„Наш циљ је да деци покажемо да је наука свуда око нас. Не учимо их сувопарној теорији и формулама, већ их кроз експерименте подстичемо да постављају питања, истражују и сами долазе до одговора. Највећи успех за нас биће ако после ових радионица неко од њих пожели да настави да истражује свет око себе“, поручио је Јовићевић.

Након премијере у Београду, „Дечји научни караван“ наставља путовање кроз Србију. До октобра ће посетити Нови Сад, Ниш, Пожегу, Крагујевац, Суботицу, Зрењанин, Шабац, Краљево и Нови Пазар, где ће најмлађи имати прилику да бесплатно учествују у интерактивним научним радионицама.

Кроз игру, смех и експерименте, овај пројекат показује да наука може бити доступна, занимљива и инспиративна, а да разумевање природе и одрживог развоја почиње управо од најранијег узраста.

Могу ли видео-игре да промене начин на који размишљамо о климатским променама и друштвеним изазовима? Да ли су игре само вид забаве или могу постати простор за развој емпатије, критичког промишљања и друштвеног ангажмана?

Пријава за догађај доступна је на следећем ЛИНКУ.

О овим питањима разговараће учесници панела „Одиграј проблем“, који окупља представнике индустрије видео-игара, цивилног сектора, научне комуникације и истраживачког новинарства. Фокус разговора биће на играма које се баве темама заштите животне средине, корупције и других савремених друштвених проблема, као и на њиховом потенцијалу да подстакну разумевање сложених изазова са којима се суочава савремено друштво.

У име Центра за промоцију науке на панелу ће учествовати др Марјана Бркић, помоћница директора ЦПН-а, која ће представити Климатску капсулу – уметничко-научну инсталацију која публику уводи у простор између садашњости и будућности климатске кризе. Кроз спој научних сазнања и личних сведочења, ова поставка приближава климатске промене не само као научни и еколошки феномен, већ и као друштвено, емотивно и генерацијско питање.

Посетиоци ће током догађаја имати прилику и да обиђу изложбу Климатска капсула.

Говорници:

• Флоран Моран, председник студија The Pixel Hunt
• Игор Симић, CEO и креативни директор, Demagog Studio
• др Марјана Бркић, помоћница директора, Центар за промоцију науке
• Анђела Јовановић, менаџерка за комуникацију, Центар за истраживачко новинарство Србије
• Мирјана Јовановић, програмска менаџерка, Београдска отворена школа

Панел модерира Емилија Дојчиновић из Удружења грађана Разигра, организације која се бави развојем, промоцијом и применом видео-игара за преношење друштвено значајних порука.

Конференција је посвећена све значајнијој улози науке у савременим међународним односима, као и питању на који начин научна сарадња и експертиза могу да допринесу обликовању јавних политика заснованих на научним сазнањима. У времену глобалних изазова – од климатских промена и енергетске транзиције до јавног здравља и технолошког развоја – научна дипломатија постаје важан инструмент повезивања истраживача, институција и држава.

Посебна пажња током скупа биће усмерена на улогу научне експертизе у процесима доношења одлука, значај међународних научних организација и европских оквира сарадње, као и на институционални развој научне дипломатије. Биће речи и о научној дијаспори, регионалним иницијативама и истраживачким мрежама које играју важну улогу у повезивању научних заједница и јачању међународне сарадње.

Очекује се учешће домаћих и међународних стручњака из области науке, јавних политика и међународних односа, а програм скупа обухватиће две сесије излагања и пратећу дискусију. Организатори истичу да је циљ конференције да допринесе бољем разумевању научне дипломатије као интердисциплинарне области која се развија на пресеку науке, дипломатије и јавних политика.

Скуп „Научна дипломатија“ представља прилику за размену искустава и идеја о томе како научна заједница може активније да учествује у решавању друштвених и глобалних изазова, али и како међународна научна сарадња може да допринесе јачању дијалога и поверења у времену све сложенијих геополитичких односа.

CNN Tech 2026 представља јединствену платформу за умрежавање и размену знања, где се сусрећу академска истраживања и савремене технологије, отварајући простор за нове идеје, партнерства и иновативна решења.

Организатори конференције, Машински факултет Универзитета у Београду и Иновациони центар Машинског факултета, позивају истраживаче и представнике академске заједнице да узму учешће у овом скупу и пријаве своје радове.

Пријаве које стигну у наредним данима биће разматране у завршном кругу селекције и могу бити укључене у званични програм конференције.

Имате прилику да представите своја истраживања у оквиру тематских сесија, укључујући:

• ESIS сесије: процесна индустрија и адитивна производња
• Дентални материјали и структуре
• Машинско учење у биомедицини

Радове можете пријавити путем званичног сајта: http://cnntechno.com/

Фокус овогодишње конференције биће на кључним питањима развоја иновационог екосистема, укључујући развој истраживачке инфраструктуре, унапређење техничких капацитета, као и оснаживање младих истраживача кроз обуке и укључивање у развој стартапова и спин-оф компанија насталих из научноистраживачких организација.

Посебан акценат биће стављен на комерцијализацију научних резултата и унапређење сарадње између науке и индустрије.

Поред научног програма, биће организован и Регионални иновациони форум, који додатно повезује академску заједницу и индустрију кроз примењена истраживања и конкретне моделе сарадње.

Центар за промоцију науке такође ће учествовати на конференцији, где ћемо представити пројекат Techsight. Кроз овај пројекат радимо на повезивању научне заједнице, иновационог сектора и шире јавности, као и на креирању и унапређењу програма намењених развоју deeptech стартапа.

Учешће на конференцији видимо и као прилику за успостављање нових партнерстава, размену искустава и даље јачање везе између истраживања и праксе.

Ова једнодневна манифестација окупља ученике заинтересоване за природне и техничке науке, са циљем представљања њихових истраживачких и пројектних радова, као и подстицања размене знања и идеја међу младима. Посетиоци ће имати прилику да кроз изложбене штандове, презентације и демонстрације виде на чему су ученици радили, али и да директно разговарају са ауторима пројеката.

Посебан део програма чине предавања стручњака са Физичког, Хемијског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, који ће говорити о темама које се не обрађују у оквиру редовног школског програма, приближавајући учесницима савремене научне токове и истраживачке правце.

Гости догађаја биће и секције примењене физике и електронике из Прве београдске гимназије и Прве крагујевачке гимназије.

Позивају се сви заинтересовани ученици, професори и љубитељи науке да посете Форум младих истраживача „Формула“ и буду део догађаја који подстиче радозналост, знање и иницијативу младих.

Форум се одржава од 10 до 17 часова у свечаној сали Математичке гимназије.