CNN Tech 2026 представља јединствену платформу за умрежавање и размену знања, где се сусрећу академска истраживања и савремене технологије, отварајући простор за нове идеје, партнерства и иновативна решења.

Организатори конференције, Машински факултет Универзитета у Београду и Иновациони центар Машинског факултета, позивају истраживаче и представнике академске заједнице да узму учешће у овом скупу и пријаве своје радове.

Пријаве које стигну у наредним данима биће разматране у завршном кругу селекције и могу бити укључене у званични програм конференције.

Имате прилику да представите своја истраживања у оквиру тематских сесија, укључујући:

• ESIS сесије: процесна индустрија и адитивна производња
• Дентални материјали и структуре
• Машинско учење у биомедицини

Радове можете пријавити путем званичног сајта: http://cnntechno.com/

Фокус овогодишње конференције биће на кључним питањима развоја иновационог екосистема, укључујући развој истраживачке инфраструктуре, унапређење техничких капацитета, као и оснаживање младих истраживача кроз обуке и укључивање у развој стартапова и спин-оф компанија насталих из научноистраживачких организација.

Посебан акценат биће стављен на комерцијализацију научних резултата и унапређење сарадње између науке и индустрије.

Поред научног програма, биће организован и Регионални иновациони форум, који додатно повезује академску заједницу и индустрију кроз примењена истраживања и конкретне моделе сарадње.

Центар за промоцију науке такође ће учествовати на конференцији, где ћемо представити пројекат Techsight. Кроз овај пројекат радимо на повезивању научне заједнице, иновационог сектора и шире јавности, као и на креирању и унапређењу програма намењених развоју deeptech стартапа.

Учешће на конференцији видимо и као прилику за успостављање нових партнерстава, размену искустава и даље јачање везе између истраживања и праксе.

Ова једнодневна манифестација окупља ученике заинтересоване за природне и техничке науке, са циљем представљања њихових истраживачких и пројектних радова, као и подстицања размене знања и идеја међу младима. Посетиоци ће имати прилику да кроз изложбене штандове, презентације и демонстрације виде на чему су ученици радили, али и да директно разговарају са ауторима пројеката.

Посебан део програма чине предавања стручњака са Физичког, Хемијског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, који ће говорити о темама које се не обрађују у оквиру редовног школског програма, приближавајући учесницима савремене научне токове и истраживачке правце.

Гости догађаја биће и секције примењене физике и електронике из Прве београдске гимназије и Прве крагујевачке гимназије.

Позивају се сви заинтересовани ученици, професори и љубитељи науке да посете Форум младих истраживача „Формула“ и буду део догађаја који подстиче радозналост, знање и иницијативу младих.

Форум се одржава од 10 до 17 часова у свечаној сали Математичке гимназије.

Овогодишње издање вебстивала носи назив Climate Services Standardisation: Emerging Developments in AI and Co-Production и посвећено је актуелним помацима у стандардизацији климатских сервиса, са посебним фокусом на копродукцију, укључивање релевантних актера и примену вештачке интелигенције у овој области.

Током претходне три године, Climateurope2 (CE2) је кроз облике вебстивала, фестивала и путујућих климатских акција окупио широку заједницу актера из области климатских сервиса. Овога пута, кроз анкету спроведену путем CE2 канала, прикупљени су и додатни предлози и доприноси учесника, на основу којих је већ могуће најавити главне тематске правце овогодишњег онлајн фестивала. Посебан нагласак у овом издању је на копродукцији и укључивању релевантних актера, као и на употреби вештачке интелигенције у климатским сервисима, уз задржавање основног фокуса на стандардизацији климатских сервиса.

Позивамо све заинтересоване да се за догађај региструју на званичној страници пројекта.

Радни језик догађаја је енглески.

Climateurope2 је пројекат подржан кроз Хоризонт Европа, који траје од септембра 2022. до фебруара 2027. године и усмерен је на унапређење правовремене доступности и ефикасну употребу климатских сервиса. Циљ пројекта је да унапреди развој заједнице климатских сервиса и успостављање процедура њихове стандардизације, како би се у будућности обезбедили правични и квалитетно осигурани климатски сервиси, корисни за доношење одлука у различитим секторима друштва. Пројекат је усмерен на јачање развоја и примене поузданих климатских сервиса у контексту прилагођавања климатским променама и митигацији, кроз развој препорука, смерница, добрих пракси и мреже различитих европских актера у овој области.

Ово престижно признање, у јавности често називано „српски Нобел за физику“, додељује Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“. Награда се састоји од дипломе и новчаног износа, а већ више од 25 година њоме се одаје признање најистакнутијим физичарима из Србије и иностранства.

Према одлуци жирија, овогодишња награда додељена је др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу, „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација, као и за увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантних технологија“, наведено је у саопштењу.

Боривоје Дакић је основне студије физике завршио 2004. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је три године касније и магистрирао, док је докторске студије окончао на Универзитету у Бечу 2011. године. Током каријере боравио је као истраживач на универзитетима као што су Харвард, Оксфорд и Национални универзитет у Сингапуру, а данас је ангажован и као предавач на Универзитету у Гдањску и Универзитету у Београду.

Од 2018. године ради на Универзитету у Бечу, где води истраживачку групу и бави се теоријом квантне спрегнутости, њеним мерењем и применама, посебно у вишефотонским системима. Аутор је око 60 научних радова, који су цитирани више хиљада пута, укључујући и публикације у престижним часописима као што су Nature и Physical Review Letters.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године с циљем очувања сећања на живот и дело Марка Јарића (1952–1997), истакнутог српског физичара који је значајан део каријере провео у иностранству и дао важан допринос теоријској физици. Њена најзначајнија активност је истоимена награда, која се додељује појединцима или групама научника за изузетна достигнућа у области физике.

Извор: Политика / Телеграф Наука

Климатске промене све снажније утичу на свакодневни живот, али се о њима у домаћим медијима и даље извештава релативно ретко, а често и сензационалистички. „Hell of a Story“ покренута је са циљем да новинарима и ауторима дигиталног садржаја понуди простор за учење и развој квалитетнијег приступа овој теми, повезујући новинарске вештине, климатску науку и савремене форме приповедања.

Све информације о школи новинарства, као и линк за пријаву потражите ОВДЕ.

На конкурс се могу пријавити новинари и новинарке од 22 до 35 година, запослени у медијима или фриленсери, као и креатори садржаја на друштвеним мрежама заинтересовани за климатске теме. Претходно искуство у климатском новинарству није неопходно, а организатори охрабрују и оне који не испуњавају све услове да се ипак пријаве и објасне зашто желе да учествују.

Програм школе обухвата рад са стручњацима из области новинарства и климатске науке, упознавање са најважнијим темама и трендовима у климатском извештавању, као и менторску подршку у развоју новинарских прича. Школа се састоји од три радионице уживо, које ће бити одржане у априлу, мају и јуну, уз повремене онлајн састанке током програма. Учешће је бесплатно.

Ово издање школе организовала је Европска климатска фондација, а Центар за промоцију науке је подржава у оквиру европског пројекта Climateurope2, који има за циљ јачање дијалога између научне заједнице, доносилаца одлука, медија и друштва о темама климатских промена.

Рок за пријаву је 17. март 2026. године до 23.59 часова.

Истраживање под називом „Поверење у науку и њена улога у друштву“ испитује ставове грађана о науци, њеној улози у друштву и факторима који су повезани са поверењем у науку. Посебан фокус је на томе како грађани доживљавају научне институције и на који начин су ти ставови повезани са особинама личности и социодемографским карактеристикама.

Учешће у истраживању подразумева попуњавање кратког онлајн упитника, за шта је потребно између пет и десет минута. Учешће је у потпуности добровољно и испитаници могу у сваком тренутку одустати без навођења разлога и без икаквих последица.

Упитник је анониман и не прикупљају се подаци који омогућавају идентификацију испитаника. Прикупљени одговори биће анализирани искључиво на групном нивоу, а резултати ће се користити у научне сврхе, попут израде научних радова, извештаја и презентација.

Питања у упитнику односе се на лична мишљења и ставове о науци и њеној улози у друштву. Уколико неко питање изазове нелагоду, учесници имају могућност да га прескоче или да у било ком тренутку прекину учешће у истраживању.

Сви заинтересовани могу да учествују у истраживању попуњавањем упитника који је доступан на следећем линку.

Догађај организују Српска академија наука и уметности и Математички институт САНУ, а предавање ће бити одржано у петак, 20. марта, у 10.30 часова.

Предавање под насловом Exploring Stability in Geometric and Functional Inequalities бави се важном темом савремене математичке анализе. Геометријске и функционалне неједнакости дуго представљају темељ за разумевање бројних математичких и физичких појава, док се у новије време све више пажње посвећује питању њихове стабилности. Фигали ће у предавању дати шири преглед ове области и представити неке од новијих резултата на овом пољу.

Предавање је отворено за све заинтересоване.

О предавачу

Алесио Фигали докторирао је 2007. године на Scuola Normale Superiore di Pisa. Након академских позиција у Франццуској и Сједињеним Америчким Државама, 2016. године прешао је на ETH Цирих, где ради као редовни професор. Од 2019. године директор је FIM – Institute for Mathematical Research.

Током каријере добио је више престижних признања, међу којима су EMS Prize (2012), Stampacchia Medal (2015) и Feltrinelli Prize (2017). Био је и гостујући предавач на Међународном конгресу математичара, а Филдсову медаљу, једно од најзначајнијих признања у математици, добио је за допринос теорији оптималног транспорта и њене примене у парцијалним диференцијалним једначинама, метричкој геометрији и теорији вероватноће.

О награди

Филдсова медаља сматра се једним од најпрестижнијих признања у математици и често се у јавности назива „Нобеловом наградом за математику“, будући да се Нобелова награда не додељује за ову научну област. Додељује се сваке четврте године на Међународном конгресу математичара, а може је добити највише четворо математичара млађих од 40 година. Лауреате бира комитет који именује Међународна математичка унија, а званичан назив награде гласи „Међународна медаља за изузетна математичка открића“.

Циљ симпозијума је да подстакне размену знања и савремених истраживачких приступа у разумевању менопаузалне транзиције, уз посебан фокус на њену хетерогеност и значај за очивање функционалности и квалитета живота у старијем добу. Учесници ће имати прилику да се упознају са радовима који се баве неуронаучним истраживањима код жена, укључујући полне и родне разлике у функционисању мозга и појави неуролошких поремећаја, као и медицинске и епидемиолошке студије о репродуктивном здрављу и здравом старењу.

У оквиру симпозијума биће одржана три предавања:

• Rethinking menopause: embracing heterogeneity of the menopausal transition to improve resilience in aging – проф. Лиса Галеа, Универзитет у Торонту, Канада
• Leveraging mouse and human (epi)genomics to improve women’s mental health – проф. Марија Кундаковић, Универзитет Фордам, Њујорк, САД
• The many faces of perimenopause: why are we still so bad at understanding the menopausal transition? – доц. др Љиљана Марина, Универзитетски клинички центар Србије, Београд

Званични језик симпозијума је енглески.

Регистрација и пријаве

Регистрација је отворена до 15. фебруара 2026. године. Котизација износи 4.000 динара и укључује паузу за кафу и ручак. Онлајн формулар за регистрацију доступан је на следећем ЛИНКУ.

За више информација о симпозијуму можете посетити сајт Српског друштва за неуронауке или писати на адресу: dns@ibiss.bg.ac.rs.

Прво предавање, под називом „Квантна физика – од фундаменталних принципа до савремених концепата“, биће одржано 5. фебруара, у 16 часова. Предавање ће бити могуће пратити путем Zoom платформе, уз заједничко гледање у сали Института за мултидисциплинарна истраживања (Булевар деспота Стефана 142, Београд).

Друго предавање, „Квантна биологија: да ли и како квантни ефекти учествују у живим системима“, планирано је за накнадни термин, о којем ће заинтересовани бити благовремено обавештени.

Предавања су намењена истраживачима, студентима мастер и докторских студија, као и свима који су заинтересовани за савремени развој квантних наука и њихове интердисциплинарне примене, посебно на граници физике и биологије.

Заинтересовани за учешће, било уживо или онлајн, могу се пријавити путем имејла на адресу: milena.dimitrijevic@imsi.bg.ac.rs

Merck Innovation Cup биће одржан од 8. до 14. августа 2026. године, у седишту компаније Merck, у близини Франкфурта. Током интензивног летњег кампа, учесници из целог света имаће прилику да раде са научницима и менаџерима компаније Merck, упознају се са R&D процесима, формирају интердисциплинарне тимове и развијају иновативне пројекте — од почетне идеје до разрађеног пословног и истраживачког плана.

Програм је намењен студентима постдипломских студија из следећих области:

• природне науке

• рачунарске науке

• пословна администрација

Учесницима су у потпуности покривени трошкови путовања, смештаја и исхране, док најбољи тим осваја новчану награду у износу од 20.000 евра.

У претходним издањима Merck Innovation Cup-а, кандидати из Србије остварили су запажене резултате, како по броју пријава, тако и по квалитету пројеката, чиме су млади истраживачи из наше земље стекли значајну видљивост у међународном окружењу.

Рок за пријаву је 31. јануар 2026. године.
Више информација о програму и начину пријаве доступно је на званичној страници:
Merck Innovation Cup