Пет медаља на Међународној олимпијади из физике

На 56. Међународној олимпијади из физике (IPhO 2026), одржаној од 4. до 12. јула у Букараманги, у Колумбији, петочлана екипа Србије освојила је пет медаља – три сребрне и две бронзане.

Сребрне медаље освојили су Андреј Дробњаковић, Лука Смиљанић и Никола Кочовић, ученици Математичке гимназије у Београду. Бронзаним медаљама награђени су Стефан Секулић Дердовски, такође ученик Математичке гимназије, и Вељко Аџић из Рачунарске гимназије у Београду.

Екипу Србије предводили су др Владимир Марковић и др Имре Гут, а четворица од пет чланова овогодишње репрезентације ученици су Математичке гимназије.

Шест медаља младих математичара у Пекингу

Млади математичари из Србије остварили су успех и на 4. Међународном математичком летњем кампу (International Mathematical Summer Camp – IMSC), одржаном у Пекингу, где је шесточлани тим освојио шест медаља.

Сребрну медаљу освојила је Нина Шушић, док су бронзане медаље припале Вањи Јеловцу, Јегору Граматчикову, Петру Бановићу, Лазару Колунџији и Павлу Дамјановићу.

Петоро награђених ученика похађа Математичку гимназију у Београду, док је Лазар Колунџија ученик Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу.

О високом нивоу такмичења говори и податак да је један од шест проблемских задатака био практично отворени проблем из комбинаторике.

Руководиоци српског тима били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије, док је Андрија Живадиновић са Универзитета у Кембриџу учествовао као посматрач.

Најбољи резултат Србије на Међународном турниру младих физичара

На Међународном турниру младих физичара (International Young Physicists’ Tournament – IYPT), одржаном од 5. до 12. јула у Цириху, тим Србије освојио је сребрну медаљу и заузео десето место у укупном пласману, остваривши најбољи резултат Србије на овом такмичењу.

IYPT, често називан и „Светским првенством из физике“, по свом формату значајно се разликује од класичних олимпијада. Уместо решавања задатака у ограниченом времену, ученици се месецима припремају истражујући 17 унапред објављених отворених проблема, који немају једно познато решење.

Током припрема, тимови самостално осмишљавају експерименте, анализирају податке, развијају физичке моделе и процењују грешке. Само такмичење организовано је кроз такозване Physics Fights, научне расправе у којима екипе наизменично преузимају улоге репортера, опонента и рецензента. Учесници представљају и бране своја истраживања, критички анализирају резултате других тимова и сумирају научну дискусију пред међународним жиријем стручњака.

Овакав формат, поред знања физике, захтева експериментални и истраживачки рад, моделовање, тимску сарадњу и способност представљања и одбране резултата на енглеском језику.

Тим Србије је у Цириху забележио победе у три од пет рунди. Сребрну медаљу освојили су Тијана Савић, ученица четвртог разреда Гимназије Краљево, Милица Милићевић, ученица трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Петар Толимир, ученик трећег разреда Гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду, и Немања Маслак, ученик другог разреда Прве крагујевачке гимназије.

Тим су предводили Петар Петрашиновић са Института за физику Универзитета у Београду и Милош Петрашиновић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Циљ пројекта је да деца основношколског узраста кроз игру, експерименте и активно учешће открију свет науке, али и да на занимљив начин науче више о заштити животне средине, климатским променама, очувању природних ресурса и биодиверзитета.

Уместо класичних предавања, посетиоце су 10. јула, када се уједно обележава и Дан науке у Србији, дочекале отворене лабораторије у којима су малишани могли да постану прави мали истраживачи. Уз подршку едукатора Центра Молекул, откривали су шта се крије у капљици воде, како „свира“ воће, истраживали интерактивну симулацију планете Земље и упознавали бројне природне процесе кроз практичан рад и експерименте.

Присутнима се обратила Јасмина Дејановић, руководилац Сектора за корпоративне послове компаније Лидл Србија, која је истакла да је идеја пројекта настала из жеље да се најмлађима тема одрживости приближи на разумљив и занимљив начин.

„Верујемо да се однос према природи гради од најранијег узраста и зато желимо да деци широм Србије покажемо колико су вода, ваздух, клима и живи свет драгоцени. Одрживост је један од стратешких стубова нашег пословања, а кроз ‘Дечји научни караван’ желимо да ту тему приближимо деци управо кроз науку и игру“, рекла је Дејановић.

Она је подсетила и да је компанија Лидл Србија, поред организације каравана, подржала Центар Молекул донацијом у износу од 1.180.000 динара, намењеном набавци савремене лабораторијске опреме и материјала за реализацију радионица.

Оснивач и предавач Центра Молекул Вук Јовићевић подсетио је да је идеја центра настала из жеље да деци понуди прилику коју његова генерација није имала – да науку упознаје кроз практичан рад и непосредно искуство.

„Наш циљ је да деци покажемо да је наука свуда око нас. Не учимо их сувопарној теорији и формулама, већ их кроз експерименте подстичемо да постављају питања, истражују и сами долазе до одговора. Највећи успех за нас биће ако после ових радионица неко од њих пожели да настави да истражује свет око себе“, поручио је Јовићевић.

Након премијере у Београду, „Дечји научни караван“ наставља путовање кроз Србију. До октобра ће посетити Нови Сад, Ниш, Пожегу, Крагујевац, Суботицу, Зрењанин, Шабац, Краљево и Нови Пазар, где ће најмлађи имати прилику да бесплатно учествују у интерактивним научним радионицама.

Кроз игру, смех и експерименте, овај пројекат показује да наука може бити доступна, занимљива и инспиративна, а да разумевање природе и одрживог развоја почиње управо од најранијег узраста.

Могу ли видео-игре да промене начин на који размишљамо о климатским променама и друштвеним изазовима? Да ли су игре само вид забаве или могу постати простор за развој емпатије, критичког промишљања и друштвеног ангажмана?

Пријава за догађај доступна је на следећем ЛИНКУ.

О овим питањима разговараће учесници панела „Одиграј проблем“, који окупља представнике индустрије видео-игара, цивилног сектора, научне комуникације и истраживачког новинарства. Фокус разговора биће на играма које се баве темама заштите животне средине, корупције и других савремених друштвених проблема, као и на њиховом потенцијалу да подстакну разумевање сложених изазова са којима се суочава савремено друштво.

У име Центра за промоцију науке на панелу ће учествовати др Марјана Бркић, помоћница директора ЦПН-а, која ће представити Климатску капсулу – уметничко-научну инсталацију која публику уводи у простор између садашњости и будућности климатске кризе. Кроз спој научних сазнања и личних сведочења, ова поставка приближава климатске промене не само као научни и еколошки феномен, већ и као друштвено, емотивно и генерацијско питање.

Посетиоци ће током догађаја имати прилику и да обиђу изложбу Климатска капсула.

Говорници:

• Флоран Моран, председник студија The Pixel Hunt
• Игор Симић, CEO и креативни директор, Demagog Studio
• др Марјана Бркић, помоћница директора, Центар за промоцију науке
• Анђела Јовановић, менаџерка за комуникацију, Центар за истраживачко новинарство Србије
• Мирјана Јовановић, програмска менаџерка, Београдска отворена школа

Панел модерира Емилија Дојчиновић из Удружења грађана Разигра, организације која се бави развојем, промоцијом и применом видео-игара за преношење друштвено значајних порука.

Конференција је посвећена све значајнијој улози науке у савременим међународним односима, као и питању на који начин научна сарадња и експертиза могу да допринесу обликовању јавних политика заснованих на научним сазнањима. У времену глобалних изазова – од климатских промена и енергетске транзиције до јавног здравља и технолошког развоја – научна дипломатија постаје важан инструмент повезивања истраживача, институција и држава.

Посебна пажња током скупа биће усмерена на улогу научне експертизе у процесима доношења одлука, значај међународних научних организација и европских оквира сарадње, као и на институционални развој научне дипломатије. Биће речи и о научној дијаспори, регионалним иницијативама и истраживачким мрежама које играју важну улогу у повезивању научних заједница и јачању међународне сарадње.

Очекује се учешће домаћих и међународних стручњака из области науке, јавних политика и међународних односа, а програм скупа обухватиће две сесије излагања и пратећу дискусију. Организатори истичу да је циљ конференције да допринесе бољем разумевању научне дипломатије као интердисциплинарне области која се развија на пресеку науке, дипломатије и јавних политика.

Скуп „Научна дипломатија“ представља прилику за размену искустава и идеја о томе како научна заједница може активније да учествује у решавању друштвених и глобалних изазова, али и како међународна научна сарадња може да допринесе јачању дијалога и поверења у времену све сложенијих геополитичких односа.

CNN Tech 2026 представља јединствену платформу за умрежавање и размену знања, где се сусрећу академска истраживања и савремене технологије, отварајући простор за нове идеје, партнерства и иновативна решења.

Организатори конференције, Машински факултет Универзитета у Београду и Иновациони центар Машинског факултета, позивају истраживаче и представнике академске заједнице да узму учешће у овом скупу и пријаве своје радове.

Пријаве које стигну у наредним данима биће разматране у завршном кругу селекције и могу бити укључене у званични програм конференције.

Имате прилику да представите своја истраживања у оквиру тематских сесија, укључујући:

• ESIS сесије: процесна индустрија и адитивна производња
• Дентални материјали и структуре
• Машинско учење у биомедицини

Радове можете пријавити путем званичног сајта: http://cnntechno.com/

Фокус овогодишње конференције биће на кључним питањима развоја иновационог екосистема, укључујући развој истраживачке инфраструктуре, унапређење техничких капацитета, као и оснаживање младих истраживача кроз обуке и укључивање у развој стартапова и спин-оф компанија насталих из научноистраживачких организација.

Посебан акценат биће стављен на комерцијализацију научних резултата и унапређење сарадње између науке и индустрије.

Поред научног програма, биће организован и Регионални иновациони форум, који додатно повезује академску заједницу и индустрију кроз примењена истраживања и конкретне моделе сарадње.

Центар за промоцију науке такође ће учествовати на конференцији, где ћемо представити пројекат Techsight. Кроз овај пројекат радимо на повезивању научне заједнице, иновационог сектора и шире јавности, као и на креирању и унапређењу програма намењених развоју deeptech стартапа.

Учешће на конференцији видимо и као прилику за успостављање нових партнерстава, размену искустава и даље јачање везе између истраживања и праксе.

Ова једнодневна манифестација окупља ученике заинтересоване за природне и техничке науке, са циљем представљања њихових истраживачких и пројектних радова, као и подстицања размене знања и идеја међу младима. Посетиоци ће имати прилику да кроз изложбене штандове, презентације и демонстрације виде на чему су ученици радили, али и да директно разговарају са ауторима пројеката.

Посебан део програма чине предавања стручњака са Физичког, Хемијског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, који ће говорити о темама које се не обрађују у оквиру редовног школског програма, приближавајући учесницима савремене научне токове и истраживачке правце.

Гости догађаја биће и секције примењене физике и електронике из Прве београдске гимназије и Прве крагујевачке гимназије.

Позивају се сви заинтересовани ученици, професори и љубитељи науке да посете Форум младих истраживача „Формула“ и буду део догађаја који подстиче радозналост, знање и иницијативу младих.

Форум се одржава од 10 до 17 часова у свечаној сали Математичке гимназије.

Овогодишње издање вебстивала носи назив Climate Services Standardisation: Emerging Developments in AI and Co-Production и посвећено је актуелним помацима у стандардизацији климатских сервиса, са посебним фокусом на копродукцију, укључивање релевантних актера и примену вештачке интелигенције у овој области.

Током претходне три године, Climateurope2 (CE2) је кроз облике вебстивала, фестивала и путујућих климатских акција окупио широку заједницу актера из области климатских сервиса. Овога пута, кроз анкету спроведену путем CE2 канала, прикупљени су и додатни предлози и доприноси учесника, на основу којих је већ могуће најавити главне тематске правце овогодишњег онлајн фестивала. Посебан нагласак у овом издању је на копродукцији и укључивању релевантних актера, као и на употреби вештачке интелигенције у климатским сервисима, уз задржавање основног фокуса на стандардизацији климатских сервиса.

Позивамо све заинтересоване да се за догађај региструју на званичној страници пројекта.

Радни језик догађаја је енглески.

Climateurope2 је пројекат подржан кроз Хоризонт Европа, који траје од септембра 2022. до фебруара 2027. године и усмерен је на унапређење правовремене доступности и ефикасну употребу климатских сервиса. Циљ пројекта је да унапреди развој заједнице климатских сервиса и успостављање процедура њихове стандардизације, како би се у будућности обезбедили правични и квалитетно осигурани климатски сервиси, корисни за доношење одлука у различитим секторима друштва. Пројекат је усмерен на јачање развоја и примене поузданих климатских сервиса у контексту прилагођавања климатским променама и митигацији, кроз развој препорука, смерница, добрих пракси и мреже различитих европских актера у овој области.

Ово престижно признање, у јавности често називано „српски Нобел за физику“, додељује Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“. Награда се састоји од дипломе и новчаног износа, а већ више од 25 година њоме се одаје признање најистакнутијим физичарима из Србије и иностранства.

Према одлуци жирија, овогодишња награда додељена је др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу, „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација, као и за увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантних технологија“, наведено је у саопштењу.

Боривоје Дакић је основне студије физике завршио 2004. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је три године касније и магистрирао, док је докторске студије окончао на Универзитету у Бечу 2011. године. Током каријере боравио је као истраживач на универзитетима као што су Харвард, Оксфорд и Национални универзитет у Сингапуру, а данас је ангажован и као предавач на Универзитету у Гдањску и Универзитету у Београду.

Од 2018. године ради на Универзитету у Бечу, где води истраживачку групу и бави се теоријом квантне спрегнутости, њеним мерењем и применама, посебно у вишефотонским системима. Аутор је око 60 научних радова, који су цитирани више хиљада пута, укључујући и публикације у престижним часописима као што су Nature и Physical Review Letters.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године с циљем очувања сећања на живот и дело Марка Јарића (1952–1997), истакнутог српског физичара који је значајан део каријере провео у иностранству и дао важан допринос теоријској физици. Њена најзначајнија активност је истоимена награда, која се додељује појединцима или групама научника за изузетна достигнућа у области физике.

Извор: Политика / Телеграф Наука

Климатске промене све снажније утичу на свакодневни живот, али се о њима у домаћим медијима и даље извештава релативно ретко, а често и сензационалистички. „Hell of a Story“ покренута је са циљем да новинарима и ауторима дигиталног садржаја понуди простор за учење и развој квалитетнијег приступа овој теми, повезујући новинарске вештине, климатску науку и савремене форме приповедања.

Све информације о школи новинарства, као и линк за пријаву потражите ОВДЕ.

На конкурс се могу пријавити новинари и новинарке од 22 до 35 година, запослени у медијима или фриленсери, као и креатори садржаја на друштвеним мрежама заинтересовани за климатске теме. Претходно искуство у климатском новинарству није неопходно, а организатори охрабрују и оне који не испуњавају све услове да се ипак пријаве и објасне зашто желе да учествују.

Програм школе обухвата рад са стручњацима из области новинарства и климатске науке, упознавање са најважнијим темама и трендовима у климатском извештавању, као и менторску подршку у развоју новинарских прича. Школа се састоји од три радионице уживо, које ће бити одржане у априлу, мају и јуну, уз повремене онлајн састанке током програма. Учешће је бесплатно.

Ово издање школе организовала је Европска климатска фондација, а Центар за промоцију науке је подржава у оквиру европског пројекта Climateurope2, који има за циљ јачање дијалога између научне заједнице, доносилаца одлука, медија и друштва о темама климатских промена.

Рок за пријаву је 17. март 2026. године до 23.59 часова.

Истраживање под називом „Поверење у науку и њена улога у друштву“ испитује ставове грађана о науци, њеној улози у друштву и факторима који су повезани са поверењем у науку. Посебан фокус је на томе како грађани доживљавају научне институције и на који начин су ти ставови повезани са особинама личности и социодемографским карактеристикама.

Учешће у истраживању подразумева попуњавање кратког онлајн упитника, за шта је потребно између пет и десет минута. Учешће је у потпуности добровољно и испитаници могу у сваком тренутку одустати без навођења разлога и без икаквих последица.

Упитник је анониман и не прикупљају се подаци који омогућавају идентификацију испитаника. Прикупљени одговори биће анализирани искључиво на групном нивоу, а резултати ће се користити у научне сврхе, попут израде научних радова, извештаја и презентација.

Питања у упитнику односе се на лична мишљења и ставове о науци и њеној улози у друштву. Уколико неко питање изазове нелагоду, учесници имају могућност да га прескоче или да у било ком тренутку прекину учешће у истраживању.

Сви заинтересовани могу да учествују у истраживању попуњавањем упитника који је доступан на следећем линку.