Истраживачи су већ почетком 20. века знали да прогестерон и естроген управљају женским месечним циклусом и размишљали како да утичу на плодност
Текст: Марија Видић
Ако узмемо у обзир да човек користи разноврсне методе контрацепције већ више хиљада година, хормонске, контрацептивне или антибеби пилуле које се користе последњих пола века, врло су савремена идеја, и надасве револуционарна.
До открића „пилуле“ дошло се у етапама. Истраживачи су већ у првим деценијама 20. века знали да два главна хормона, прогестерон и естроген, управљају женским месечним циклусом и претпостављали да би променом њихових нивоа у организму могла да се поремети и плодност.
Међутим, за било какву фармацеутску употребу производили су се изузетно скупи хормони животињског порекла, па није било простора за конкретна истраживања. Тек пошто је професор органске хемије Расел Маркер открио да се до прогестерона може доћи из мексичког јама (Dioscorea mexicana), почела да се развија и ова област фармације.
Ипак, ни неколико деценија касније, половином 20. века, није постојало велико интересовање за развој контрацептивне пилуле. Тек захваљујући иницијативи америчког покрета за контролу рађања, 1951. године амерички биолог пољског порекла Грегори Пинкус, добио је први грант и започео велико испитивање полних хормона и њихове везе са спречавањем зачећа. За почетак, испитивања је обављао на зечевима.
Животињама је убризгаван прогестерон како би се спречила овулација, тренутак када се ослобађа јајна ћелија спремна за оплодњу. Иако је истраживање напредовало, Пинкус и његов тим имали су велике проблеме да заинтересују финансијере за своју идеју и убеде их у њен потенцијал, али су две године касније успели да освоје још један велики грант и започну тестирање на женама.
Тестирања су започела најпре са мањим дозама прогестерона који је даван женама током 3 недеље у месецу, али он није код свих жена успевао да спречи овулацију. Затим су покушали са већим дозама које су имале и више ефекта, као и са све квалитетнијим прогестероном.
До комбиноване пилуле која садржи и прогестерон и естроген, дошло се на веома занимљив начин. Откривено је да је прогестерон који је набављан за испитивања садржао и врло мали проценат естрогена. Додатно су га прочистили од естрогена и запазили да су жене сада чешће имале непредвиђено крварење у току циклуса. Онда су вратили тај естроген у пилулу, и додали још мало, и непредвиђена крварења су престала. Тако је настала комбинована хормонска пилула Еновид и започела су тестирања.
Формално, у САД-у ова пилула била је одобрена 1957. године, али је у прво време служила само за регулисање менструалног циклуса. Три године касније у опису Еновида, који су тада већ користиле стотине хиљада жена, додато је да се ради о пилули која спречава зачеће, а комбинована контрацептивна пилула истовремено се појављује и у Европи.
Око 3500 година раније, као контрацепција је коришћен мед, продужено дугогодишње дојење деце, затим лишће акација и других биљака од којих су поједине врло токсичне, друге уништавају сперматозоиде или чак и плод, а неке служе само као физичка блокада у грлићу материце. Казанова је користио старомодне презервативе, а по завршетку Првог светског рата направљена је и прва спирала.
Међутим, тек је пилула покренула револуцију и заувек променила ставове о плодности, правима и улози жена, односу међу половима, женском телу, сексуалној активности и абортусу. Одједном је било могуће направити границу између секса и љубави, секса и брака, као и брака и рађања, а жене су могле самостално да одлуче да ли ће се заштитити од трудноће.