Догађај почиње у 18 часова у просторијама Центра (Краља Петра 46а), а заинтересовани могу да се пријаве путем линка.

Пројекат води Милица Рат, виша научна сарадница на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, док Хербаријум BUNS служи као централни дигитални репозиторијум за прикупљене податке. Иако је иницијатива покренута у Новом Саду, пројекат окупља ботаничаре и истраживаче из целе Србије са циљем очувања биодиверзитета.

Циљ пројекта је мапирање флоре Србије, са посебним фокусом на цветнице, скривеносеменице (ангиосперме), кроз ангажовање грађана који својим фотографијама могу допринети науци. Од Волнија до Јосифа Панчића, ботаника је увек почивала на теренском раду, а данас тај терен, уз помоћ грађана, постаје дигиталан и доступан свима.

Током представљања пројекта, посетиоци ће имати прилику да сазнају како да постану „грађани научници“, на који начин правилно да документују биљке како би подаци били научно валидни, као и како се њихове фотографије, објављене уз хештег #SRBIJACVETA2026, укључују у званичну базу података. Такође ће бити представљена сарадња стручњака из различитих научних институција који учествују у верификацији прикупљених налаза, као и научна позадина пројекта.

Позивамо све заинтересоване да се пријаве и укључе у пројекат који спаја науку, природу и активно учешће грађана.

Уз учешће експерата из области педологије, заштите животне средине и климатских наука, као и кроз примену савремених научних приступа и алата, биће представљена најновија истраживања и сазнања у вези са улогом земљишта у природним и друштвеним системима. Учесници ће имати прилику да се упознају са иновативним решењима и приступима који доприносе ефикаснијем управљању земљиштем и јачању капацитета за суочавање са актуелним изазовима.

Земљиште се данас препознаје као један од кључних природних ресурса, од чијег очувања директно зависе квалитет хране и воде, заштита биодиверзитета, стабилност екосистема и отпорност друштва на климатске промене. Управо зато, након краће паузе, настављамо са активностима усмереним ка свеобухватном деловању у области ублажавања климатских промена, адаптације на измењене услове живота и превенције негативних сценарија.

Говорници су:

др Јелена Богосављевић – Липовац, доцент, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду,

др Јордана Нинков, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад,

др Кристина Калкан, научни сарадник на институту Биосенс, у оквиру Центра за биосистеме,

др Милица Кашанин, научни саветник, Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду.

Очекујемо вас 22. априла у 17 часова, у Научном клубу Центра за промоцију науке, на шестом окупљању Климатске платформе.

Пријаву за учешће можете унети на линку ОВДЕ, најкасније до 20. априла 2026. године.

Климатска платформа је иницијатива покренута са циљем да окупи стручњаке, организације и појединце у заједничкој борби против климатских промена и њихових последица. Настала је као одговор на све израженије климатске изазове, попут екстремних временских прилика, суша и поплава, уз потребу за заједничким деловањем и разменом знања.

Платформа је замишљена као централно место за повезивање, информисање и сарадњу – простор где се деле искуства, најбоље праксе и ресурси, али и планирају конкретне активности у области заштите животне средине и одрживости. Њена сврха је да подстакне дијалог, едукацију и активно укључивање шире заједнице у проналажење решења и прилагођавање на климатске промене.

Платформа се реализује кроз пројекте Подршка развоју вештина за 21. век, који подржава Уницеф, затим LOESS и VR4Clima, које подржава Европска унија. 

„Како комуницирати савремену науку?“ је тродневни интердисциплинарни курс, који за циљ има да разне облике отворене комуникације стави у контекст данашње науке и њеног значаја за друштво. Реч је о првом специјализованом курсу овог типа, намењеном студентима докторских и мастер студија свих области, као и младим истраживачима у Србији.

Основни циљ курса је да кроз заједничку анализу примера из светске научне праксе учесницима приближи важност ефикасне комуникације науке у различитим доменима, као и њене главне алате. Неке од тема којима се курс бави су:

Како да планирамо и реализујемо истраживачку идеју? Како да напишемо добар предлог пројекта и добијемо неки од европских грантова? Како направити и одржати научни тим? Како комуницирати науку кроз медијски наступ? На који начин комуницирамо научне информације различитој публици? Етички изазови научне комуникације.

Време одржавања: 27-29. април 2026.

Место: Научни клуб Центра за промоцију науке, Краља Петра 46а, Београд. Види адресу на Google Maps-у.

Начин пријављивања: Пријаву за учешће можете попунити ОВДЕ. Рок за пријаве је отворен до 20. априла, у 14 часова, а одабрани полазници биће контактирани путем имејла. Број учесника је ограничен на 30.

Курс је бесплатан за све учеснике.

Аутор курса и предавач је др Дарко Доневски, астрофизичар и научни комуникатор (Департман за астрофизику, Национални институт за нуклеарне науке, Варшава; SISSA, Група за астрофизику и космологију, Трст). Поред др Доневског, полазницима курса предавања ће одржати и Иван Умељић (Центар за промоцију науке), који ће такође учествовати и у свакодневним дискусијама.

Курс организује Центар за промоцију науке у просторијама Научног клуба Београд (Краља Петра 46а, Београд), 27, 28. и 29. априла.

О аутору и реализатору курса

Др Дарко Доневски је астрофизичар и научни комуникатор. Докторирао је астрофизику и космологију на Универзитету Екс-Марсеј у Француској, као стипендиста француског програма научне изврсности (OCEVU). Постдокторска истраживања реализовао је на институту SISSA у Трсту и на Универзитету у Торонту. Главне области његовог истраживања су формирање и еволуција далеких галаксија. Тренутно ради као водећи истраживач (Principal Research Lead) на институтима за астрофизику Националног нуклеарног института у Варшави и на Институту SISSA у Трсту, где предводи пројекат који испитује порекло космичке прашине у раном свемиру. Члан је тима који је открио најудаљеније јато галаксија у космосу. Као научни саветник учествује у планирању научних циљева неколико телескопа будућности, укључујући и инфрацрвени телескоп PRIMA, који је један од кандидата за будућу мисију NASA.

Поред истраживања, дуги низ година се бави различитим облицима научне комуникације. Објавио је бројне научнопопуларне чланке, а активно промовише савремену науку широј јавности у Србији кроз ауторске есеје у часопису Елементи. Аутор је једног од првих отворених курсева модерне научне комуникације у Европи, намењеног истраживачима свих профила.

Контакт: darkdonevski@gmail.com

Лична веб-страница: https://www.darkodonevski.com/

Гостујући предавач

Иван Умељић је филозоф и научни комуникатор. Главни и одговорни уредник часописа Елементи. Руководилац је Сектора за издаваштво Центара за промоцију науке. Бави се истраживањем епистемичких и етичких аспеката савремених пракси научне комуникације. Аутор је и реализатор више обука и радионица за научне истраживаче, запослене у образовању и новинаре.

Програм курса

Понедељак, 27. април

10:00–10:15 Окупљање и најава

10:15–11:15 Увод у савремену научну комуникацију

11:15–11:30 Пауза

11:30–13:00 Планирање научног истраживања: од идеје до пројекта

13:00–14:00 Пауза за ручак

14:00–14:45 Писање предлога научних пројеката – примери добре и лоше праксе

14:45–15:00 Пауза

15:00–16:00 Дискусија: како написати утицајни научни рад – примери добре и лоше праксе

Уторак, 28. април

10:00–11:15 Групна вежба: презентовање науке у међународном научном окружењу

11:15–11:30 Пауза

11:30–12:15 Дискусија: Вођење научног пројекта – квалитетно менторство и планирање каријера

12:15–13:00 Наука и медији

13:00–14:00 Пауза за ручак

14:00–15:00 Eтика научне комуникације (Иван Умељић, ЦПН, Београд)

15:00–16:00 Научно новинарство (Иван Умељић, ЦПН, Београд)

Среда, 29. април

10:00–13:00 Групна вежба: Презентовање науке различитој публици

13:00–14:00 Ручак

14:00–15:15 Завршна дискусија и подела диплома

Ова једнодневна манифестација окупља ученике заинтересоване за природне и техничке науке, са циљем представљања њихових истраживачких и пројектних радова, као и подстицања размене знања и идеја међу младима. Посетиоци ће имати прилику да кроз изложбене штандове, презентације и демонстрације виде на чему су ученици радили, али и да директно разговарају са ауторима пројеката.

Посебан део програма чине предавања стручњака са Физичког, Хемијског и Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, који ће говорити о темама које се не обрађују у оквиру редовног школског програма, приближавајући учесницима савремене научне токове и истраживачке правце.

Гости догађаја биће и секције примењене физике и електронике из Прве београдске гимназије и Прве крагујевачке гимназије.

Позивају се сви заинтересовани ученици, професори и љубитељи науке да посете Форум младих истраживача „Формула“ и буду део догађаја који подстиче радозналост, знање и иницијативу младих.

Форум се одржава од 10 до 17 часова у свечаној сали Математичке гимназије.

Догађај је намењен свима који планирају да се пријаве на овогодишњи Јавни позив за пројекте промоције и популаризације науке, а кроз двочасовни програм учесници ће имати прилику да се детаљније упознају са условима конкурса, али и да добију конкретне савете за припрему квалитетне пријаве.

У првом делу биће представљени кључни циљеви позива, услови учешћа и профил потенцијалних учесника. Затим следи технички водич кроз процес електронске пријаве, са посебним фокусом на правилно попуњавање формулара и избегавање најчешћих грешака.

Посебан сегмент програма биће посвећен примерима успешних пројеката из претходних циклуса, који могу послужити као инспирација и смерница будућим подносиоцима пријава.

Други део догађаја резервисан је за питања и одговоре, односно отворену дискусију са тимом Центра за промоцију науке.

Датум: петак, 3. април

Време: 12-14 часова

Учешће је отворено за све заинтересоване, а приступ догађају могућ је путем следећег ЛИНКА.

Више информација о Јавном позиву 2026, као и свим условима и детаљима пријаве, доступно је на нашем сајту.

Пријаве за Јавни позив отворене су до 23. априла, у подне.

Као и претходне године, пријаве ће бити организоване у две категорије: прва је намењена пројектима у научним клубовима широм Србије кроз коју могу аплицирати појединци, за које је опредељено пет милиона динара, док је максималан износ по пројекту 150.000 динара.

Друга категорија је намењена научноистраживачким организацијама, факултетима, образовним институцијама, научностручним друштвима, центрима за стручно усавршавање, удружењима и локалним самоуправама, са укупним фондом од 12 милиона динара, а максимална подршка по пројекту износи 500.000 динара.

Право учешћа имају физичка лица у оквиру научних клубова (уз сагласност установа), као и научне и образовне институције, удружења и друге регистроване организације које доприносе унапређењу научноистраживачког рада и популаризацији науке. Један подносилац може добити средства за највише два пројекта.

Пријаве се подносе искључиво електронским путем, преко обрасца који се налази на страници Јавног позива, где можете пронаћи и сву неопходну документацију:  https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Одлуку о избору пројеката доноси Програмска комисија Центра за промоцију науке на основу критеријума који укључују квалитет пројектне идеје, програм рада, утицај пројекта, општи утисак и структуру буџета.

Прелиминарна ранг-листа очекује се 28. маја, а коначни резултати конкурса биће објављени 10. јуна 2026. године на сајту Центра https://www.cpn.edu.rs/.

Пројекти који добију подршку Центра за промоцију науке играју важну улогу у приближавању научних садржаја широј јавности, и то кроз различите формате: интерактивне радионице, предавања или друге иновативне формате. Од идеја које подстичу радозналост најмлађих до иницијатива које укључују грађане у научна истраживања, oви пројекти помажу у томе да се наука приближи грађанима широм Србије, као и да се грађани приближе науци, омогућавајући им да на нови и приступачан начин уче и упознају различите научне теме. У жељи да кроз Јавни позив промовишемо науку, подигнемо ниво научне писмености и критичког размишљања, како код младих тако и свих осталих, као и у намери Центра да децентрализује научне активности, радујемо се пријавама из читаве Србије.

За додатне информације, заинтересовани могу контактирати Центар искључиво путем е-поште на javnipoziv@cpn.rs или посетити страницу https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv/

Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 6. априла у 13 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник,

члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)),

члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду),

помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду),

члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Овогодишње издање вебстивала носи назив Climate Services Standardisation: Emerging Developments in AI and Co-Production и посвећено је актуелним помацима у стандардизацији климатских сервиса, са посебним фокусом на копродукцију, укључивање релевантних актера и примену вештачке интелигенције у овој области.

Током претходне три године, Climateurope2 (CE2) је кроз облике вебстивала, фестивала и путујућих климатских акција окупио широку заједницу актера из области климатских сервиса. Овога пута, кроз анкету спроведену путем CE2 канала, прикупљени су и додатни предлози и доприноси учесника, на основу којих је већ могуће најавити главне тематске правце овогодишњег онлајн фестивала. Посебан нагласак у овом издању је на копродукцији и укључивању релевантних актера, као и на употреби вештачке интелигенције у климатским сервисима, уз задржавање основног фокуса на стандардизацији климатских сервиса.

Позивамо све заинтересоване да се за догађај региструју на званичној страници пројекта.

Радни језик догађаја је енглески.

Climateurope2 је пројекат подржан кроз Хоризонт Европа, који траје од септембра 2022. до фебруара 2027. године и усмерен је на унапређење правовремене доступности и ефикасну употребу климатских сервиса. Циљ пројекта је да унапреди развој заједнице климатских сервиса и успостављање процедура њихове стандардизације, како би се у будућности обезбедили правични и квалитетно осигурани климатски сервиси, корисни за доношење одлука у различитим секторима друштва. Пројекат је усмерен на јачање развоја и примене поузданих климатских сервиса у контексту прилагођавања климатским променама и митигацији, кроз развој препорука, смерница, добрих пракси и мреже различитих европских актера у овој области.

Ово престижно признање, у јавности често називано „српски Нобел за физику“, додељује Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“. Награда се састоји од дипломе и новчаног износа, а већ више од 25 година њоме се одаје признање најистакнутијим физичарима из Србије и иностранства.

Према одлуци жирија, овогодишња награда додељена је др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу, „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација, као и за увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантних технологија“, наведено је у саопштењу.

Боривоје Дакић је основне студије физике завршио 2004. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је три године касније и магистрирао, док је докторске студије окончао на Универзитету у Бечу 2011. године. Током каријере боравио је као истраживач на универзитетима као што су Харвард, Оксфорд и Национални универзитет у Сингапуру, а данас је ангажован и као предавач на Универзитету у Гдањску и Универзитету у Београду.

Од 2018. године ради на Универзитету у Бечу, где води истраживачку групу и бави се теоријом квантне спрегнутости, њеним мерењем и применама, посебно у вишефотонским системима. Аутор је око 60 научних радова, који су цитирани више хиљада пута, укључујући и публикације у престижним часописима као што су Nature и Physical Review Letters.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године с циљем очувања сећања на живот и дело Марка Јарића (1952–1997), истакнутог српског физичара који је значајан део каријере провео у иностранству и дао важан допринос теоријској физици. Њена најзначајнија активност је истоимена награда, која се додељује појединцима или групама научника за изузетна достигнућа у области физике.

Извор: Политика / Телеграф Наука

Изложба у Научном клубу Београд (Краља Петра 46а) биће отворена у петак, 20. марта, у 17 часова, а посетиоци ће моћи да погледају поставку све  до 23. априла. Улаз је слободан.

Земљиште није само подлога на којој ходамо – то је живи и динамичан екосистем у коме се одвијају процеси кључни за живот на Земљи. Док његово формирање траје хиљадама година, промене и деградација могу наступити изненађујуће брзо. Изложба истиче значај разумевања и очувања земљишта, наглашавајући његову улогу у обезбеђивању хране, воде и стабилности животне средине.

Научни клуб Београд ће за све посетиоце бити отворен радним данима од 15 до 19 часова, и суботом од 11 до 19, док  ће се школске радионице и вођене туре за ђаке реализовати радним данима у ранијим терминима.

Током трајања изложбе биће реализован пратећи програм који обухвата едукативне радионице, предавања и филмске пројекције, док ће грађани моћи да учествују у вођеним турама од понедељка до суботе.

Линк за пријаву за групне вођене туре и за присуство филмској пројекцији потражите ОВДЕ.

Школске радионице, на које  нуде интерактивно путовање кроз слојеве земљишта – од ситних организама и процеса који се у њему одвијају до савремених изазова очувања његовог здравља, пружајући одговоре на питања како да наше земљиште остане здраво, плодно и отпорно. ЦПН ће, као и до сада, школама послати билтен са свим информацијама о радионицама и вођеним турама за ученике.

• На шта вас подсећа мирис земљишта?
• Да ли земљиште можемо чути? Шта нам оно говори?
• Ко све живи с оне стране тла?

Изложба се реализује у оквиру европског пројекта LOESS – Literacy Boost through an Operational Educational Ecosystem of Societal Actors on Soil Health, који има за циљ унапређење едукације о здрављу земљишта кроз развој образовних програма и ресурса широм Европе.

Придружите нам се и откријте скривени живот испод површине!