Могу ли видео-игре да промене начин на који размишљамо о климатским променама и друштвеним изазовима? Да ли су игре само вид забаве или могу постати простор за развој емпатије, критичког промишљања и друштвеног ангажмана?

Пријава за догађај доступна је на следећем ЛИНКУ.

О овим питањима разговараће учесници панела „Одиграј проблем“, који окупља представнике индустрије видео-игара, цивилног сектора, научне комуникације и истраживачког новинарства. Фокус разговора биће на играма које се баве темама заштите животне средине, корупције и других савремених друштвених проблема, као и на њиховом потенцијалу да подстакну разумевање сложених изазова са којима се суочава савремено друштво.

У име Центра за промоцију науке на панелу ће учествовати др Марјана Бркић, помоћница директора ЦПН-а, која ће представити Климатску капсулу – уметничко-научну инсталацију која публику уводи у простор између садашњости и будућности климатске кризе. Кроз спој научних сазнања и личних сведочења, ова поставка приближава климатске промене не само као научни и еколошки феномен, већ и као друштвено, емотивно и генерацијско питање.

Посетиоци ће током догађаја имати прилику и да обиђу изложбу Климатска капсула.

Говорници:

• Флоран Моран, председник студија The Pixel Hunt
• Игор Симић, CEO и креативни директор, Demagog Studio
• др Марјана Бркић, помоћница директора, Центар за промоцију науке
• Анђела Јовановић, менаџерка за комуникацију, Центар за истраживачко новинарство Србије
• Мирјана Јовановић, програмска менаџерка, Београдска отворена школа

Панел модерира Емилија Дојчиновић из Удружења грађана Разигра, организације која се бави развојем, промоцијом и применом видео-игара за преношење друштвено значајних порука.

У писму се наглашава да библиотеке и даље представљају важну везу између знања и грађана, као и да ће донација часописа „Елементи“ послужити као подстицај за нове активности посвећене популаризацији науке и развоју научне писмености.

Писмо преносимо у целости:

Поштовани,

Желимо да изразимо искрену захвалност на изузетно вредној иницијативи да издања часописа „Елементи“ буду доступна јавним библиотекама широм Србије.

За мале локалне заједнице, попут наше, које су географски удаљене од већих центара културних, образовних и научних дешавања, овакви пројекти имају посебан значај. Иако живимо у дигиталном добу које омогућава лакше превазилажење просторних баријера, у овом гесту препознајемо важну свест о томе да се наука мора активно промовисати и приближавати грађанима. Библиотеке су и даље једна од најважнијих карика између знања и читалаца, место где се развијају интересовања будућих генерација научника, истраживача и стручњака из различитих области.

Наша општина је посебно поносна на велики број доктора наука које је изнедрила. Колико је нама познато, према броју становника спадамо међу средине са највећим бројем доктора наука у земљи, а можда и шире. Управо због тога осетили смо потребу да вам се обратимо и изразимо захвалност за подршку коју пружате ширењу научне културе и доступности квалитетних садржаја.

Овим гестом нашој библиотеци није обогаћен само фонд периодике, већ је дат и подстицај за осмишљавање нових активности усмерених ка популаризацији науке и научне писмености.

Жеља нам је да часопис „Елементи“ не остане само део библиотечких полица, већ да буде видљив, доступан и препознат као драгоцен извор знања, инспирације и радозналости. Управо зато планирамо активности које ће омогућити да овај часопис дође до својих правих читалаца – ученика, младих, наставника, али и свих суграђана заинтересованих за свет науке и савремена сазнања.

Верујемо да ће ова донација представљати почетак једне лепе приче о повезивању науке, читања и локалне заједнице, на добробит свих наших корисника.

Желимо вам много успеха у даљем раду и срдачно вас поздрављамо из Беле Паланке.

С поштовањем,

Ирена Манић

дипломирани библиотекар

Овакве поруке представљају драгоцену потврду да часопис „Елементи“ проналази пут до читалаца широм Србије и да научнопопуларни садржаји имају важну улогу не само у великим универзитетским центрима већ и у локалним заједницама. За Центар за промоцију науке, посебно је значајно када библиотеке препознају потенцијал ових издања као полазиште за нове програме, разговоре и активности које науку приближавају грађанима свих генерација.

О томе како грађани могу да допринесу истраживању и очувању природе уз помоћ савремених дигиталних алата говориће др Тања Вуков и др Марко Мирч. Посебан фокус биће на заштити влажних станишта – екосистема који спадају међу најугроженије на свету, али и на улози коју грађанска научна истраживања имају у њиховом праћењу и очувању.

Током предавања посетиоци ће имати прилику да се упознају са најуспешнијим светским и европским иницијативама грађанске науке усмереним на заштиту влажних станишта, као и са локалним примерима и активностима које се спроводе у Србији. Биће речи и о томе како су дигиталне платформе и мобилне апликације постале незаменљив алат у раду грађана-научника, омогућавајући прикупљање података и активно учешће јавности у научним истраживањима.

Посебан сегмент предавања биће посвећен представљању домаће апликације „Wetland Guardian“, развијене као подршка грађанским научним истраживањима и праћењу стања влажних станишта. Посетиоци ће сазнати како је ова апликација настала, које могућности нуди корисницима и какву улогу може имати у будућем развоју грађанске науке у Србији.

Предавање је намењено свим заинтересованим грађанима који желе да сазнају на који начин технологија може допринети заштити природе и како свако од нас може постати активан учесник у истраживању и очувању животне средине.

Очекујемо вас у Научном клубу Центра за промоцију науке, у Краља Петра 46а у Београду.

Текст: Ђорђе Петровић

Београд ће почетком јуна поново постати једно од важних места сусрета научника из целог света. У хотелу Метропол, од 8. до 10. јуна, биће одржана шеста међународна конференција BelBi 2026 (Belgrade Bioinformatics Conference), посвећена једној од најбрже растућих научних области данашњице – биоинформатици. Током овог тродневног скупа, водећи домаћи и светски стручњаци разговараће о томе на које све начине биоинформатика мења наше разумевање здравља, лечења, па и самог живота.

Главни организатор конференције је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду, али у организацији учествује и велики број научних институција из целе Србије. Поред институција чланица Универзитета у Београду, као што су Математички факултет, Биолошки факултет, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ и Институт за нуклеарне науке „Винча“, у организацију су укључени и Математички институт САНУ, Српско друштво за биоинформатику и рачунарску биологију, као и факултети и институти из Новог Сада и Крагујевца. Важну подршку конференцији пружају и Центар за четврту индустријску револуцију и Центар за промоцију науке.

„Идеја је да окупимо што више људи и институција које се баве овом облашћу, како бисмо заједно говорили о значају биоинформатике. Она данас представља важан фактор будућег развоја медицине, фармације, биотехнологије, пољопривреде и практично свих области повезаних са биологијом“, истиче др Ивана Морић, виши научни сарадник ИМГГИ-ја и чланица организационог одбора BelBi 2026 конференције.

Шта је биоинформатика?

„Биоинформатика је релативно млада научна дисциплина. Њени почеци везују се за шездесете године прошлог века, када је била усмерена углавном на анализу биолошких макромолекула – протеина и нуклеинских киселина“, објашњава др Морић. „Међутим, временом је постало јасно да су биолошки системи далеко сложенији, па су се и области примене биоинформатике значајно прошириле.“

Она подсећа да је један од кључних тренутака у развоју ове области био пројекат секвенцирања хуманог генома, започет крајем осамдесетих година у Националној лабораторији Аргон у САД. Секвенцирање људског генома трајало је све до 2003. године, а у пројекту су учествовали и српски научници, међу којима и др Раде Дрманац, који је водио један од истраживачких тимова.

„Управо тај пројекат показао је колики је изазов не само добити податке, већ их и разумети. После више од деценије секвенцирања, научници су схватили да имају огромну количину информација, али да не знају како ефикасно да их обраде“, истиче ова научница. „То је био снажан подстицај за убрзан развој биоинформатике.“

Њена колегиница из организационог одбора конференције, научни саветник др Валентина Ђорђевић, која руководи Центром за секвенцирање генома и биоинформатику ИМГГИ-ја, додаје да је управо секвенцирање хуманог генома показало колико је ова област комплексна.

„Уложени су милиони  долара, ангажовани најбољи научници и најсавременије машине тог времена, а на крају смо добили огромну количину података које нисмо могли у потпуности да разумемо. Добили смо ‘књигу’ исписану са четири слова генетичког кода, али нисмо знали како да тумачимо све информације које она садржи“, наводи др Ђорђевић. „Зато је било јасно да паралелно са развојем технологија за секвенцирање морају да се развијају и рачунарски капацитети, алати за анализу и методе за обраду података.“

У међувремену је технологија драматично напредовала. Док је некада за секвенцирање једног јединог хуманог генома било потребно више од деценије, данас једна машина може да секвенцира велики број генома за свега неколико дана. Са растом количине података морали су да расту и капацитети за њихово складиштење и обраду, па сада научници о хуманом геному знају неупоредиво више него пре само две деценије.

„Због тога што се развија огромном брзином, биоинформатику је данас тешко једноставно дефинисати. Оно што смо некада називали биоинформатиком данас обухвата и машинско учење и вештачку интелигенцију“, додаје др Ђорђевић. „Све ове технологије примењују се како бисмо боље разумели сложене биолошке процесе. Зато је биоинформатика данас веома широко, али и изузетно важно поље истраживања.“

„Најједноставније речено, биоинформатика је спој информатике, биологије и медицине“, закључује др Морић.

Сусрет различитих перспектива

„Један од највећих изазова у биоинформатици јесте то што се на том пољу сусрећу веома различите научне културе. Конференције су најчешће или усмерене ка математичарима и инжењерима који развијају алгоритме и алате, или ка биолозима, молекуларним биолозима, лекарима и фармацеутима који те алате користе у истраживањима“, каже др Ђорђевић. „У пракси се често дешава да те две стране не говоре истим језиком.“

Она истиче да информатичари могу да понуде веома прецизна решења са техничке стране, али да она за биолога често немају превише смисла из угла његове науке. С друге стране, биолошка питања често су толико сложена да их није лако превести на језик алгоритама и модела.

„Зато је основна идеја BelBi конференције да буде место сусрета те две перспективе, место где ће наћи заједнички језик“, истиче др Ђорђевић. „Тек кад се те две стране заиста повежу, могући су озбиљни помаци у науци.“

Поред истраживача, конференција окупља и представнике индустрије, односно компаније које развијају рачунарску инфраструктуру, лабораторијску опрему, секвенцере и реагенсе неопходне за савремена истраживања.

„Трудимо се и да у читаву причу укључимо индустрију. За савремену биоинформатику потребни су огромни серверски и процесорски капацитети, али и напредне лабораторијске технологије које омогућавају добијање квалитетних биолошких података“, каже ова научница.

„Када на једном месту окупите биологе, математичаре, лекаре, програмере, инжењере и представнике индустрије, најважније је да почну да слушају једни друге. Оно што покушавамо да постигнемо је да BelBi постане платформа на којој различите дисциплине могу да се повежу и међусобно разумеју.“

BelBi од самог почетка има и снажан међународни карактер. И ове године, као и претходних, предавачи и учесници долазе из више од двадесет земаља, укључујући Канаду, САД, Финску, Русију, Велику Британију, Француску, Немачку, Шпанију, Хрватску,  Мађарску, Кину, Италију и Уједињене Арапске Емирате.

„Наука се развија на различитим странама света и зато је важно чути различите перспективе и искуства. Управо је ова међународна размена једна од највећих вредности конференције“, каже ова научница.

Стварање будућих истраживача

У оквиру конференције биће организован и богат пратећи програм намењен студентима и младим истраживачима, који укључује две практичне радионице, Bio4AI Hackathon и Future Keynotes програм. Организатори истичу да је један од главних циљева BelBi конференције да младима омогући директан контакт са савременим биоинформатичким алатима, истраживањима и научном заједницом.

Прва радионица, коју воде истраживачи из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, посвећена је анализи података добијених секвенцирањем РНК и одржаће се у Научном клубу Центра за промоцију науке. Намењена је студентима свих нивоа студија, али и младим истраживачима који до сада нису имали искуства у тој области.

„Друга радионица, која се одржава у нашем институту, посвећена је интеграцији мултиомикс података, односно повезивању информација добијених анализом генома, транскриптома, протеома, метаболома и других биолошких података ради свеобухватнијег разумевања биолошких процеса. Радионицу води колегиница из Barcelona Supercomputing Center-а, а намењена је младим истраживачима који желе да се упознају са савременим приступима анализи сложених биолошких података“, наводи др Ђорђевић.

„Дан пре главне радионице организоваћемо и припремну сесију са колегама из Математичког института САНУ и нашег института, како би полазници лакше могли да прате комплексне теме мултиомикс интеграције.“

Једна од новина на овогодишњем BelBi-ју је и Bio4AI Hackathon, који ИМГГИ организује у сарадњи са Bio4 Кампусом. Студенти различитих нивоа студија формираће тимове од три до пет чланова и бавиће се конкретним проблемима из биомедицине, биотехнологије или биодиверзитета.

„Од њих се очекује да предложе решења уз помоћ биоинформатичких алата, вештачке интелигенције или машинског учења“, објашњава једна од главних организаторки конференције. „Током једног дана тимови ће радити у посебном простору у оквиру конференције, уз подршку ментора из различитих области. Следећег дана представиће своја решења жирију, а за најуспешније тимове предвиђене су и награде.“

По други пут, студенти свих нивоа студија моћи ће да користе и Future Keynotes програм у оквиру конференције. Он омогућава студентима да бесплатно присуствују пленарним предавањима, едукативним сесијама и постер презентацијама, без плаћања котизације. Довољно је да се пријаве и наведу основне податке о студијама.

„На овај начин студенти ће моћи да присуствују овогодишњим пленарним предавањима, која дају преглед најважнијих истраживања у различитим областима биоинформатике. Програм је отворен за студенте из целе Србије, а волели бисмо да се у будућности још више укључе и студенти из региона“, истиче др Морић.

„Поред тога, припремили смо и посебне едукативне сесије о темама као што су блокчејн технологије и вештачка интелигенција. То нису класичне истраживачке презентације, већ садржаји који студентима могу да приближе савремене технологије и њихову примену у науци.“

Студенти ће такође имати прилику да прате постер сесије и чују младе истраживаче који представљају своје радове. На тај начин, како објашњава ова научница, могу да виде како изгледа научна конференција и како се представљају резултати истраживања.

„Циљ Future Keynotes програма је да покаже младима да ће они који данас слушају предавања сутра можда и сами бити предавачи на оваквим конференцијама. Желимо да тај програм настави да расте и да сваке године буде све више садржаја намењених студентима“, закључује др Ђорђевић.

Биоинформатика и будућност

Један од важних циљева конференције јесте и подизање свести о значају биоинформатике у Србији, као и подстицање образовања будућих генерација биоинформатичара. Др Морић и др Ђорђевић истичу да управо зато охрабрују студенте да дођу на конференцију и виде како ова област изгледа у пракси, али и указују на потребу да се биоинформатика снажније институционално подржи кроз развој савремених студијских програма на универзитетима.

„Један од великих изазова данас је недостатак адекватних образовних програма у области биоинформатике. У Србији се зато последњих година постепено развијају нови студијски програми“, каже др Морић.

„Већ постоје основне студије биоинформатике, где се студенти истовремено образују у областима биологије и програмирања. Поред тога, покренута су и три мастер програма – два у Београду и један у Крагујевцу – са циљем да студентима биологије, математике и сродних области омогуће усавршавање у правцу биоинформатике, која ће несумњиво бити једна од кључних наука будућности.“

Са овим ставом сагласна је и њена колегиница, др Ђорђевић, која сматра да ће биоинформатика у наредним годинама суштински променити начин на који приступамо многим научним феноменима.

„Верујем да у блиској будућности неће бити могуће бити добар молекуларни биолог, а врло вероватно ни лекар, без познавања биоинформатике. Њена примена ће бити важна и у многим инжењерским дисциплинама“, истиче ова научница. „Где год да се окренемо – у медицини, пољопривреди, фармацији или заштити података – биоинформатика ће постајати све важнији део наших живота.“

Управо зато BelBi није само место сусрета истраживача из различитих области, већ и простор у коме се обликују нове генерације научника и отварају питања о томе како ће изгледати наука и медицина будућности.

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Овај панел отворио је разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Панелисти: Тамара Вученовић, уредница емисије Дигиталне иконе, Радио Београда 2, Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI, и Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику, говорили су о различитим темама, почевши од тога колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебна пажња посвећена је поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На питање: „Ако AI све чешће говори, пише, препоручује и одлучује заједно са нама, како се мења наша способност да разликујемо сопствено мишљење од технолошки посредованог избора?“, Тамара Вученовић је одговорила:

„Промена било које врсте зависи највише од нас. Од тога како и на које начине користимо AI, колико је познајемо, знамо ли шта може а шта не. Али и од наших личних уверења и ставова, односно од тога да ли нам је свеједно да послове које не морамо – ипак препустимо вештачкој интелигенцији.“

AGI често представља као следећи велики скок – интелигенција која неће само извршавати задатке, већ разумети контекст и сама проналазити решења. Питање је колико је тај сценарио данас близу стварности, а колико још увек припада домену технолошке имагинације.

„AGI се најчешће описује као хипотетички облик вештачке интелигенције који достиже или превазилази људске способности у готово свим когнитивним задацима. Али управо у тој дефиницији крије се и проблем: шта заправо значи достићи човека?

Да ли је довољно да систем решава задатке брже и тачније од људи или говоримо о нечему захтевнијем, о систему који може да разуме потпуно нове ситуације, самостално одређује циљеве и преноси знање из једне области у другу? Другим речима, није спорно да данашњи системи све чешће показују огромну когнитивну моћ. Спорно је да ли та моћ почива на разумевању“, истакао је Владимир Банић.

Тамара Завишић је говорила о томе шта се дешава када AI систем да погрешну препоруку, пропусти ризик или покрене радњу коју нико није до краја предвидео, као и где се у пракси завршава аутоматизација, а почиње одговорност човека, организације или државе?

„Важно је разликовати техничку аутоматизацију од организационе одговорности. AI систем може да обради податке, препозна образац, рангира опције или предложи радњу. Али одлука да се такав систем користи у одређеном контексту увек припада људима и институцијама.

Посебно када се систем примењује у областима које утичу на права, безбедност, приступ услугама, запошљавање, образовање, здравство или јавну управу.

Није довољно да неко на крају процеса кликне одобри или одбаци. Та особа мора имати довољно информација да разуме препоруку система, довољно времена да је провери, довољно овлашћења да од ње одступи и довољно институционалне подршке да због тога не трпи последице. У супротном, људски надзор постаје административни украс, а не стварна контрола.“

Развој вештачке интелигенције више не можемо посматрати искључиво као технолошко питање, већ као друштвени, етички и институционални изазов који утиче на начин на који доносимо одлуке, градимо поверење и преузимамо одговорност. AI системи већ данас значајно мењају свакодневни живот и професионално окружење, а њихова све већа аутономија отвара потребу за јаснијим разумевањем граница између људске контроле и аутоматизованог одлучивања. Панелисти су посебно истакли да одговорна примена вештачке интелигенције захтева не само технолошку писменост, већ и континуирани дијалог како би развој AI система био усмерен ка већој транспарентности, безбедности и друштвеној одговорности.

Од укупног броја пријава, 67 је поднето у оквиру Категорије 1, намењене научним клубовима, док је 235 пројеката конкурисало у оквиру Категорије 2.

У Категорији 1 за финансирање је предложен 21 пројекат, са укупним предложеним средствима у износу од 4.922.900 динара. У оквиру Категорије 2 подршка је предложена за 33 пројекта, за које је опредељено укупно 12.054.000 динара.

Прелиминарне резултате погледајте ОВДЕ.

Теме које обухватају пристигли пројекти разноврсне су – од ботанике, екологије, микробиологије, физике и електрохемије, до вештачке интелигенције, шумарства, нових технологија, лингвистике, роботике и бројних других области. Већину предлога одликују мултидисциплинарни приступ и сарадња међу институцијама, што указује на све снажније повезивање научне заједнице, образовних институција и организација које се баве промоцијом науке.

Међу најбоље оцењеним пројектима налазе се програми са факултета и института у Београду, Новом Саду, Приштини, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу, као и пројекти научних друштава, организација и канцеларија из различитих делова Србије. Наставници, професори и научни комуникатори у оквиру Категорије 1 пријавили су програме који ће бити реализовани у 12 научних клубова, чиме се наставља пракса децентрализације и доступности научних садржаја широм земље.

Учесници Јавног позива имају право на увид у поднету документацију, а приговоре на прелиминарне резултате могу упутити искључиво путем имејл адресе javnipoziv@cpn.rs, у складу са Правилником Јавног позива.

Рок за слање приговора је уторак, 2. јун, док ће одговори на приговоре бити достављени најкасније у петак, 5. јуна.

Коначни резултати Јавног позива за 2026. годину биће објављени у среду, 10. јуна.

Акцелератор је фокусиран на један кључан корак у развоју стартапа, прелазак са истраживања и техничке провере на стварно тржиште. Ако имате јаку техничку основу, али вам недостаје јасна слика о купцима, пословном моделу или начину изласка на тржиште, овај програм је прави избор за вас.

Програм је подељен у две фазе. У првој фази ради се на провери да ли ваше решење заиста одговара проблему и на дефинисању правца развоја производа. Друга фаза је усмерена на конкретне кораке – излазак на тржиште, стицање првих корисника и припрему за привлачење инвестиција.

Програм је практичан и динамичан, радићете директно са искусним менторима, тестирати своје идеје и брзо напредовати.

Поред самог програма, стартапи добијају приступ широкој европској мрежи партнера, истраживача и стручњака, што укључује:

• директан рад са експертима за deep tech,
• учешће на међународним конференцијама и иновационим догађајима,
• повезивање са инвеститорима и стартап заједницама,
• приступ универзитетским иновационим мрежама и научно-технолошким парковима.

Програм је отворен за тимове из ЕУ земаља и земаља које су део програма Horizon Europe, који већ имају proof of concept, прототип или решење засновано на истраживању (TRL 3–6).

Тражимо тимове који раде у областима као што су: вештачка интелигенција, роботика, биотехнологија, климатске технологије и друге deep tech области са великим утицајем.

Одабрани тимови ће на крају програма представити своје пројекте инвеститорима на Demo Day-у.

Сазнајте више
Све детаље о програму, процесу селекције и ономе што вас очекује можете пронаћи у приручнику програма ОВДЕ.

Пријава
Пријављивање се врши путем званичног формулара ОВДЕ, уз основне информације о тиму, производу и тржишту.

Рок за пријаву је 26. јун – не пропустите прилику.

Питања?
techsight@cpn.rs

О пројекту TECHSIGHT

Пројекат TECHSIGHT је инициран како би се европске високообразовне институције оснажиле да постану лидери у развоју и примени дубоких технологија (deep tech). Kроз методологије стратешког предвиђања и јачања иновационих капацитета, TECHSIGHT развија нова знања, вештине и партнерства која омогућавају одржив технолошки напредак. 

Пројекат се реализује уз подршку EIT HEI иницијативе у оквиру EIT Culture & Creativity.

Програм спроводи европски конзорцијум универзитета и организација из области иновација, међу којима су:

• Yildiz Technical University, Турска
• Hochschule Magdeburg, Немачка
• Politecnico da Guarda, Португал
• Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Северна Македонија
• Daugavpils Universitate, Летонија
• The New Way, Данска
• Центар за промоцију науке, Србија

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције, питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Улаз на панел је слободан, али је обавезна пријава и налази се ОВДЕ.

Овај панел отвара разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебну пажњу посветићемо поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На панелу говоре:

Тамара Вученовић, уредница емисије „Дигиталне иконе“, Радио Београда 2

Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI

Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику

Људи се већ дуго питају да ли се нама заиста посрећило да смо на планети која је савршена за живот какав познајемо или има још таквих планета у космосу. Инспирисан таквим питањима, темат 44. броја „Елемената“ посвећен је потрази за Земљином близнакињом.

Почетком ове године, почео је десетогодишњи глобални научни пројекат Експеримент лова на Земљу (енгл. Terra Hunting Experiment), који ће трагати за планетама налик Земљи које орбитирају око звезда попут нашег Сунца. Како ће изгледати ова дугогодишња потрага, зашто је откривање Земљине близнaкиње толико тешко и шта би такво откриће значило за наше разумевање свемира, сазнајте у новом тексту познатог научног новинара Миће Таталовића.

Др Дарко Доневски доноси нам причу о одбеглим планетама – мистериозним световима који лутају галаксијом без матичне звезде, доводећи у питање саме дефиниције планета и начине њиховог настанка. Кроз најновија открића и методе попут гравитационих микросочива, он показује да би овакви усамљени објекти могли бити бројнији него што се мислило и да откривају сложену и динамичну природу свемира.

С обзиром на то да данас пола светског становништва живи у градовима, а процењује се да ће за двадесетак година тај проценат износити 70%, важно је да што боље разумемо на који начин различити аспекти урбаницитета утичу на наш мозак. Како живот у граду утиче на мозак и може ли некад природе да буде превише, откријте у новом тексту др Милице Нешић.

Откриће улоге регулаторних Т лимфоцита показује како имунски систем одржава равнотежу између одбране организма и спречавања прекомерних, аутоимуних реакција. Како ова „двосекла“ имунска контрола, између Скиле и Харибде, може бити и заштитна и штетна, у зависности од контекста болести и терапијских приступа, откријте у тексту др Срђе Јанковића.

Клод је имплементирани велики језички модел, који је обучен на изузетно великом броју података и фино подешен путем људског залагања и рада да буде прихватљив људима. Др Вања Суботић доноси нам причу о томе шта овакви модели заправо јесу, а шта нису, разоткривајући њихове могућности, ограничења и заблуде које прате њихову све ширу употребу.

Квантна механика открива да се на најдубљем нивоу стварности честице понашају на начине који измичу интуицији, спајајући таласна и честична својства и уводећи вероватноћу као основни принцип природе. Др Станко Томић истражује како ова необична правила обликују наше разумевање света и зашто је квантна стварност истовремено фасцинантна и тешко појмљива.

У Сан Франциску је 2019. одржана дебата између човека и машине, коју је консензусом публике добио овај први. Може ли вештачка интелигенција данас да победи човека у дебати и каква нам питања такав такмичарски сусрет отвара о природи аргументације, уверљивости и границама машинског разумевања језика, откријте у тексту Марте Васић.

Од праисторијских насеобина и склоништа до савремених кућа, архитектура је често покушавала да пронађе равнотежу између живота на земљи и потребе да се човек уздигне изнад ње. Милијана Живковић доноси нам причу о необичним грађевинама које „лебде“ између неба и земље, истражујући како су куће на дрвету кроз историју прерасле из склоништа у симбол игре, слободе и другачијег односа према простору и природи.

Британски филозофи Томас Хобс и Џереми Бентам веровали су да је својина инвенција културе, то јест људска институција. Има ли у животињском свету, као и у људском свету мимо система конститутивних и регулативних правила, својине и поседовања или макар неких сличних посесивних биохевиоралних образаца, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића.

Фармацеутска индустрија данас се суочава са изазовом да истовремено развија ефикасне лекове и смањује негативан утицај производње и потрошње медикамената на животну средину. Павле Зелић у свом новом тексту истражује како концепт зелене фармације настоји да помири здравље људи и здравље планете, од дизајна молекула до еколошких последица фармацеутског отпада.

У 17. веку, у доба великих научних открића и преиспитивања друштвеног поретка, бројни мислиоци замишљали су идеална друштва заснована на знању, разуму и напретку науке. Петар Нуркић води нас на путовање кроз свет научних утопија, откривајући како су визије савршених заједница одражавале наде, страхове и интелектуалне промене раног модерног доба.

Пројекат грађанске науке TreeGems, који се реализује у оквиру Јавног позива ЦПН-а, бави се мапирањем, документовањем и проучавањем записа – светих стабала која имају важну улогу у народној традицији Шумадије. У тексту Богдана Ђорђевића откријте како се кроз сарадњу грађана и истраживача преплићу наука, наслеђе и очување природе у настојању да се сачувају ова јединствена места колективног памћења.

У сусрет пролећу, Ана Самарџић доноси нам причу о необичном летећем инсекту, готово магичног изгледа, који је људима, а посебно научницима и уметницима, привлачио пажњу од праисторије до данас. У њеном тексту сазнајте шта је то што издваја вилинског коњица од других инсеката и зашто је остао вечити извор инспирације за многа дела ликовне и примењене уметности.

Један од најуспешнијих и вероватно најинтригантнијих сликара маниризма, ликовног правца с краја ренесансе, био је италијански сликар Ђузепе Арчимболдо, творац необичних портрета сачињених од предмета, цвећа, поврћа и воћа. Др Јована Николић води нас на путовање кроз чудесни ликовни језик овог сликара, препун визуелних ребуса и загонетки за посматраче.

Судбина чувеног аргентинског стрип сценаристе Хектора Германа Естерхелда нераскидиво је повезана са најболнијом епохом из историје ове земље, којој се баш ових дана навршава јубилеј. У новом тексту Николе Драгомировића откријте више о аргентинској школи стрипа, Естерхелдовом животу и трагичној судбини, као и његовом стрипу Етернаут, једном од симбола отпора војној хунти.

Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Алиса Викић, Сања Црњански, Жељко Лончар, Вук Палибрк, Сергеј Туцаков, и Урош Павловић, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.

На такмичењу је учествовало укупно 37 ученичких тимова из Србије, Грчке, Босне и Херцеговине, Румуније и Северне Македоније, који су развијали иновативне 3Д моделе одрживих школских дворишта користећи алате Tinkercad и Delightex Edu. Кроз STEAM приступ, ученици су истраживали идеје повезане са биодиверзитетом, обновљивим изворима енергије, управљањем водом, рециклажом, учењем на отвореном и отпорношћу на климатске промене.

Међународни жири истакао је да је овогодишњи процес селекције био посебно захтеван због високог квалитета и креативности пристиглих радова. Многе школе учеснице долазе из подручја која су све више погођена сушама, поплавама, топлотним таласима и другим екстремним временским условима, што је снажно утицало на идеје које су ученици развијали за своја школска окружења.

У категорији 14–18 година, прво место освојила је Гимназија Краљево из Србије, за пројекат који се издвојио маштовитом визијом будућег школског окружења, снажним тимским радом и детаљно разрађеним одрживим дизајнерским решењима. Друго место припало је пројекту Three-Zone Climate-Smart Schoolyard школе PI First gymnasium (ЈУ Прва гимназија) из Босне и Херцеговине, који је препознат по креативној просторној организацији и промишљеном приступу биодиверзитету и управљању ресурсима.

У категорији 11–14 година, победнички тим био је Sustainable Heroes из МПС „Страшо Пинџур“ Карбинци, у Северној Македонији. Жири је посебно похвалио енергију, креативност и занимљиву презентацију тима, која је поред самог 3Д модела укључивала и видео, као и тестирање мобилне апликације. Друго место освојио је Образовно-васпитни центар „Браћа Недић“ из Осечине, Србија, за јасно и пажљиво осмишљену визију одрживог и ученицима прилагођеног школског дворишта.

Специјална међукатегоријска награда додељена је пројекту My School Yard Хемијско-прехрамбене технолошке школе из Београда, Србија. Пројекат је успешно комбиновао употребу алата Tinkercad и Delightex Edu, представљајући снажне идеје повезане са еко-лабораторијама, системима рециклаже, соларном енергијом, наводњавањем кишницом и одрживим школским праксама.

Детаљан извештај о такмичењу, укључујући ранг-листу свих тимова учесника, може се преузети ОВДЕ или на сајту www.vr4clima.eu.

„Било је дивно видети све ученичке радове и колико далеко њихова машта може да их одведе. Ово ме је још једном подсетило колико су ваннаставне активности важне за развој младих умова“, рекао је Младен Шљивовић из Србије, члан међународног жирија.

Поред самих резултата, такмичење је показало како дигитални алати и сарадничко учење могу помоћи младима да се на креативан и практичан начин активно укључе у решавање климатских изазова. Кроз своје пројекте, ученици су показали не само техничке и дизајнерске вештине, већ и снажну свест о значају одрживог размишљања у обликовању будућих заједница.

Пројекат VR4Clima честита свим тимовима, наставницима и менторима на посвећености, креативности и инспиративном раду.