Разговарао: Ђорђе Петровић

Када размишљамо о људском телу, прво помислимо на људске ћелије, ткива и органе. Али да ли смо заиста тако заокружена и самосвојна бића као што нам се чини? Или још нешто живи у нама – осим нас самих?

Испоставило се да је наше тело дом огромног броја заједница микроорганизама. Све оне заједно чине оно што научници називају микробиомом – невидљиви екосистем који не само да утиче на наше здравље, већ игра важну улогу у правилном функционисању читавог нашег организма.

Један од истраживача који проучавају овај скривени свет је италијански научник др Едоардо Пазоли. Занимљиво је да његов пут ка истраживању микробиома није започео у биологији или медицини. Студирао је инжењерство и докторирао на теми из области машинског учења, а затим се окренуо компјутерској биологији и биоинформатици, где је почео да примењује вештачку интелигенцију у биолошким истраживањима. Данас се првенствено бави разумевањем односа између људског микробиома и здравља.

„Истраживању микробиома привукла ме је могућност да применим машинско учење и рачунарске науке на решавање биолошких питања. То је изузетно интердисциплинарна област која захтева знања из различитих наука – од биологије и медицине до рачунарских наука и инжењерства“, каже др Пазоли.

Он је данас ванредни професор на Универзитету „Федерико II“ у Напуљу. Почетком јуна боравио је у Београду као један од главних предавача на шестој међународној биоинформатичкој конференцији BelBi 2026 (Belgrade Bioinformatics Conference), коју организује Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.

Током конференције у београдском хотелу Метропол палас, са др Пазолијем смо разговарали о фасцинантном свету људског микробиома, његовој улози у здрављу и болести, начину на који се развија у најранијем животном добу, као и о томе како вештачка интелигенција мења савремена истраживања микробиома.

Шта је заправо микробиом?

Микробиом је назив који се најчешће користи за заједницу микроорганизама и њихов укупни генетички материјал који живе у нашем телу и на његовој површини. Различити делови нашег тела имају своје специфичне микробне заједнице. Највише је проучаван микробиом црева, али постоје и микробиом усне дупље, коже и вагинални микробиом.

Ове микробне заједнице тесно су повезане са нашим организмом и учествују у бројним процесима који су од суштинског значаја за наше здравље.

Наравно, oво није својствено само људима. Микроорганизми живе у заједници са многим другим животињама, а могу се пронаћи готово свуда у природи. Они имају важну улогу у функционисању готово сваког екосистема.

Научници данас интензивно истражују да ли нестанак појединих микроорганизама може да има последице по људско здравље, нарочито када је реч о хроничним болестима које су веома честе у индустријализованим земљама. Ипак, и даље је тешко утврдити да ли су промене у микробиому саме по себи један од узрока тих болести или су, пак, пре свега, последица наглашених разлика у начину живота и условима средине

Шта нам микробиом може рећи о нашем здрављу?

Велики број истраживања довео је микробиом у везу са различитим болестима и здравственим стањима. Ипак, већина тих сазнања и даље се заснива на корелацијама. Савремена истраживања све више настоје да разумеју биолошке механизме који стоје иза тих веза, односно због чега су одређени микроорганизми повезани са одређеним болестима. У већини случајева још увек немамо јасне одговоре.

С друге стране, састав микробиома може бити повезан са појединим болестима, што је подстакло велико интересовање за његову примену као предиктивног алата. Идеја је да бисмо једног дана анализом нечијег микробиома могли да проценимо ризик од развоја одређених болести или да, у појединим случајевима, помогнемо у постављању дијагнозе. То је област истраживања која се и даље интензивно развија.

Ви и ваше колеге анализирали сте хиљаде узорака из целог света и реконструисали више од 150.000 микробних генома, чиме сте створили једну од најобимнијих мапа људског микробиома до сада. Шта вас је подстакло на то истраживање и која су његова најзначајнија открића?

У свом раду волим да спроводим истраживања великих размера. То значи да не анализирамо само податке које сами прикупимо у оквиру одређеног експеримента, већ их повезујемо са већ постојећим скуповима података како бисмо проверили да ли се исти резултати добијају и у другим популацијама. Кад год је то могуће, настојимо да анализе обухвате што већи број популација и географских подручја.

То је посебно важно у истраживањима микробиома, јер се састав микробних заједница може значајно разликовати у зависности од различитих чинилаца, као што су географско подручје, начин живота, исхрана или употреба лекова, пре свега антибиотика.

У споменутом истраживању ми смо прикупили и анализирали огромну количину података и, затим, направили свеобухватан каталог људског микробиома. Једно од највећих изненађења било је откриће великог броја до тада непознатих бактеријских врста. Иако је људски микробиом најдетаљније проучаван од свих микробиома, пронашли смо многе врсте које никада раније нису биле изоловане нити описане. У то време готово ништа нисмо знали о њиховој биолошкој улози нити о томе како би могле да утичу на људско здравље.

Још једно важно откриће било је да су многе од тих до тада непознатих врста бактерија биле знатно распрострањеније у земљама у развоју и неиндустријализованим друштвима. То је указало на велике разлике између популација које живе различитим начином живота. Многе микробне врсте које су данас ретке или су готово ишчезле у индустријализованим друштвима и даље се могу наћи у другим деловима света.

Научници данас интензивно истражују да ли нестанак појединих микроорганизама може да има последице по људско здравље, нарочито када је реч о хроничним болестима које су веома честе у индустријализованим земљама. Ипак, и даље је тешко утврдити да ли су промене у микробиому саме по себи један од узрока тих болести или су, пак, пре свега, последица наглашених разлика у начину живота и условима средине.

Колико микробиом може да нам открије о нечијем животу? Може ли нам рећи нешто о нашем начину живота?

Већ знамо да је микробиом црева уско повезан са исхраном. Начин исхране у великој мери утиче на састав микробиома, а његовом анализом често можемо да препознамо обрасце који су карактеристични за различите типове исхране, од којих су неки повезани са здравијим, а неки са мање здравим животним навикама.

Вештачка интелигенција помаже нам да уочимо везе у подацима које би људима било изузетно тешко – ако не и немогуће – да сами открију

Још једна важна област истраживања јесте предвиђање болести. Постоји велико интересовање за примену микробиома као предиктивног алата за препознавање особа које имају или су под повећаним ризиком од развоја одређених болести.

Ипак, то је и даље велики изазов, јер микробиом за сада не пружа биомаркере који су довољно поуздани и клинички потврђени као што је то случај у неким другим областима медицине. Зато, упркос охрабрујућим резултатима, предстоји још много истраживања пре него што овакви приступи постану део свакодневне клиничке праксе.

Како су биоинформатика и вештачка интелигенција промениле истраживања микробиома?

Истраживање микробиома данас је нераскидиво повезано са компјутерском биологијом. Усудио бих се чак да кажем да је оваква истраживања готово немогуће спроводити без снажне подршке рачунарских метода и биоинформатике.

Један од разлога јесте огромна количина података са којом радимо. Не располажемо само подацима великог броја испитаника, већ и различитим врстама информација. То могу бити подаци о секвенцирању микробиома, исхрани, клиничким параметрима и многим другим факторима. Повезивање свих тих података захтева напредне рачунарске методе и, све више, примену вештачке интелигенције.

Посебан изазов представља велики број променљивих које треба истовремено узети у обзир. Алати засновани на вештачкој интелигенцији могу да повежу овако сложене скупове података, издвоје променљиве које су најзначајније за предикције у оквиру одређеног аналитичког модела, занемаре оне које су мање релевантне и препознају обрасце који су најважнији за доношење предвиђања. На тај начин, вештачка интелигенција помаже нам да уочимо везе у подацима које би људима било изузетно тешко – ако не и немогуће – да сами открију.

Проучавали сте и намирнице које су богате микроорганизмима, попут јогурта, сирева и других ферментисаних производа. Да ли ваша истраживања мењају начин на који размишљамо о храни? Можемо ли на храну гледати не само као на извор хранљивих материја, већ и као на начин на који микроорганизми доспевају у наш организам?

Микробиологија хране је добро утемељена научна област. Деценијама су истраживања била усмерена, пре свега, на проучавање састава намирница, унапређење начина њихове производње и повећање безбедности хране. Тек у новије време се више пажње посвећује разумевању тога како микроорганизми присутни у храни делују на људски организам након што је конзумирамо.

Намирнице попут сирева, јогурта и многих других ферментисаних производа природно су богате микроорганизмима. Када их једемо, ти микроорганизми доспевају у наш дигестивни систем. У већини случајева они су само привремени становници црева и не насељавају га трајно. Ипак, и као такви могу да имају одређени утицај, било краткотрајан или потенцијално дуготрајнији.

На основу онога што данас знамо, да ли би ферментисане намирнице требало да буду редован део здраве исхране?

Многе ферментисане намирнице могу бити корисне за здравље ако се конзумирају као део балансиране исхране. Управо зато данас постоји велико интересовање да се, на основу чврстих научних доказа, утврди које од њих доносе највеће здравствене користи.

Ипак, у овој области је потребно још много истраживања. Иако се генерално може рећи да су ферментисане намирнице највероватније корисне и да свакако могу бити део здраве исхране, још увек не можемо са сигурношћу да кажемо које су конкретне намирнице или напици најповољнији за здравље. Биће потребно још истраживања пре него што будемо могли да дајемо препоруке засноване на поузданим научним доказима.

Били сте коаутор студије о томе како се развија микробиом у најранијем животном добу. На који начин рођење, дојење, антибиотици и окружење у којем дете одраста обликују микробиом током првих месеци живота?

То је био заједнички истраживачки пројекат и био је посебно занимљив јер се бавио оним што се данас често назива друштвеном компонентом микробиома. Другим речима, микроорганизме непрестано размењујемо са људима са којима смо у блиском контакту.

Ова идеја одавно је позната када је реч о патогенима који изазивају заразне болести, али је све до скора била далеко мање истражена када су у питању бројни други микроорганизми који природно живе у нашем телу и на његовој површини. Један од разлога за то био је недостатак одговарајућих биоинформатичких и аналитичких метода.

Наше истраживање, као и сличне студије других научних група, показало је да се микробиом веома брзо мења током првих недеља и месеци живота. Док се микробиом новорођенчета развија, његов организам постепено насељавају различити сојеви микроорганизама из бројних извора, који зависе од људи и средине са којима долази у контакт.

Мајка је, наравно, један од најважнијих извора микроорганизама, како током порођаја тако и током дојења, али у обликовању микробиома учествују и отац, браћа и сестре, други чланови породице, као и окружење у којем дете одраста.

Микробиом који носимо у себи настаје као резултат деловања бројних различитих чинилаца. Не обликују га само процеси који се одвијају у нашем организму, већ и контакти са другим људима, животињама, храном, земљиштем и другим утицајима из средине

Антибиотици су још један веома важан чинилац. Они могу значајно да промене микробиом. Иако су, наравно, незаменљиви у лечењу бактеријских инфекција, истовремено могу изазвати велике промене у структури микробне заједнице. Све је више доказа да би такве промене могле да имају дугорочне последице по здравље, мада је то и даље област која се интензивно истражује.

Проучавање тих дугорочних последица посебно је захтевно, јер оне понекад постају видљиве тек после десет или двадесет година. Зато оваква истраживања захтевају дуготрајно праћење и много времена.

Многи данас полажу велике наде у пробиотике, терапије засноване на микробиому, па чак и комерцијалне тестове микробиома. Чини се да ову област тренутно прати велики оптимизам који понекад превазилази научне доказе. Шта су, по вашем мишљењу, највеће заблуде када је реч о микробиому?

Несумњиво је да се пробиотици данас интензивно промовишу, али у многим случајевима научни докази о благотворном дејству конкретних бактеријских сојева и даље су ограничени. Управо зато научна заједница настоји да утврди које врсте микроорганизама, који конкретни сојеви, па чак и које ферментисане намирнице заиста имају мерљиве здравствене користи.

Слична је ситуација и са комерцијалним тестовима микробиома. Данас постоји више компанија које омогућавају да пошаљете свој узорак и добијете својеврсну „слику“ сопственог микробиома, често праћену персонализованим препорукама. Само профилисање микробиома може бити технички поуздано, али многе здравствене препоруке које се на основу тих резултата дају још увек немају довољно чврсту научну потврду.

У овом тренутку не можемо доносити важне одлуке о свом здрављу искључиво на основу резултата теста микробиома. Биће потребно још истраживања пре него што овакве анализе буду могле да пруже заиста поуздане препоруке које ће имати практичну примену у медицини.

Традиционална медицина дуго је на болест гледала као на последицу напада спољашњег патогена на организам. Да ли истраживања микробиома нуде другачији поглед на болест – онај који, поред патогена, у први план ставља и очување равнотеже микробних заједница које живе у нама?

Деценијама је микробиологија била усмерена, пре свега, на проучавање патогена, и то с добрим разлогом. Патогени микроорганизми могу за кратко време озбиљно да угрозе људско здравље.

Истраживања микробиома проширила су ту перспективу показујући да у нашем организму живи и огроман број микроорганизама који су природни становници нашег тела и који могу имати веома важну улогу у очувању здравља. Они доприносе стабилности читавог микробног екосистема, представљају природну заштиту од насељавања патогених микроорганизама и учествују у бројним процесима важним за функционисање организма. Чини се да је њихова улога нарочито значајна када је реч о хроничним болестима.

На једном ширем, филозофском плану, истраживања микробиома као да доводе у питање традиционалну западну представу о нама као издвојеним субјектима. Она као да показују да је граница између нас и света много пропустљивија него што смо првобитно мислили.

Мислим да је то веома занимљива перспектива. Микробиом који носимо у себи настаје као резултат деловања бројних различитих чинилаца. Не обликују га само процеси који се одвијају у нашем организму, већ и контакти са другим људима, животињама, храном, земљиштем и другим утицајима из средине.

Према досадашњим сазнањима, већина микроорганизама насељава наш организам током и након рођења, мада је питање у којој мери смо микроорганизмима изложени још пре рођења и даље предмет интензивних истраживања. Међутим, чињеница је да се наш микробиом мења током читавог нашег живота и то је, по мени, фасцинантан пример колико је људско здравље тесно повезано са светом који нас окружује.

Пет медаља на Међународној олимпијади из физике

На 56. Међународној олимпијади из физике (IPhO 2026), одржаној од 4. до 12. јула у Букараманги, у Колумбији, петочлана екипа Србије освојила је пет медаља – три сребрне и две бронзане.

Сребрне медаље освојили су Андреј Дробњаковић, Лука Смиљанић и Никола Кочовић, ученици Математичке гимназије у Београду. Бронзаним медаљама награђени су Стефан Секулић Дердовски, такође ученик Математичке гимназије, и Вељко Аџић из Рачунарске гимназије у Београду.

Екипу Србије предводили су др Владимир Марковић и др Имре Гут, а четворица од пет чланова овогодишње репрезентације ученици су Математичке гимназије.

Шест медаља младих математичара у Пекингу

Млади математичари из Србије остварили су успех и на 4. Међународном математичком летњем кампу (International Mathematical Summer Camp – IMSC), одржаном у Пекингу, где је шесточлани тим освојио шест медаља.

Сребрну медаљу освојила је Нина Шушић, док су бронзане медаље припале Вањи Јеловцу, Јегору Граматчикову, Петру Бановићу, Лазару Колунџији и Павлу Дамјановићу.

Петоро награђених ученика похађа Математичку гимназију у Београду, док је Лазар Колунџија ученик Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу.

О високом нивоу такмичења говори и податак да је један од шест проблемских задатака био практично отворени проблем из комбинаторике.

Руководиоци српског тима били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије, док је Андрија Живадиновић са Универзитета у Кембриџу учествовао као посматрач.

Најбољи резултат Србије на Међународном турниру младих физичара

На Међународном турниру младих физичара (International Young Physicists’ Tournament – IYPT), одржаном од 5. до 12. јула у Цириху, тим Србије освојио је сребрну медаљу и заузео десето место у укупном пласману, остваривши најбољи резултат Србије на овом такмичењу.

IYPT, често називан и „Светским првенством из физике“, по свом формату значајно се разликује од класичних олимпијада. Уместо решавања задатака у ограниченом времену, ученици се месецима припремају истражујући 17 унапред објављених отворених проблема, који немају једно познато решење.

Током припрема, тимови самостално осмишљавају експерименте, анализирају податке, развијају физичке моделе и процењују грешке. Само такмичење организовано је кроз такозване Physics Fights, научне расправе у којима екипе наизменично преузимају улоге репортера, опонента и рецензента. Учесници представљају и бране своја истраживања, критички анализирају резултате других тимова и сумирају научну дискусију пред међународним жиријем стручњака.

Овакав формат, поред знања физике, захтева експериментални и истраживачки рад, моделовање, тимску сарадњу и способност представљања и одбране резултата на енглеском језику.

Тим Србије је у Цириху забележио победе у три од пет рунди. Сребрну медаљу освојили су Тијана Савић, ученица четвртог разреда Гимназије Краљево, Милица Милићевић, ученица трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Петар Толимир, ученик трећег разреда Гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду, и Немања Маслак, ученик другог разреда Прве крагујевачке гимназије.

Тим су предводили Петар Петрашиновић са Института за физику Универзитета у Београду и Милош Петрашиновић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Циљ пројекта је да деца основношколског узраста кроз игру, експерименте и активно учешће открију свет науке, али и да на занимљив начин науче више о заштити животне средине, климатским променама, очувању природних ресурса и биодиверзитета.

Уместо класичних предавања, посетиоце су 10. јула, када се уједно обележава и Дан науке у Србији, дочекале отворене лабораторије у којима су малишани могли да постану прави мали истраживачи. Уз подршку едукатора Центра Молекул, откривали су шта се крије у капљици воде, како „свира“ воће, истраживали интерактивну симулацију планете Земље и упознавали бројне природне процесе кроз практичан рад и експерименте.

Присутнима се обратила Јасмина Дејановић, руководилац Сектора за корпоративне послове компаније Лидл Србија, која је истакла да је идеја пројекта настала из жеље да се најмлађима тема одрживости приближи на разумљив и занимљив начин.

„Верујемо да се однос према природи гради од најранијег узраста и зато желимо да деци широм Србије покажемо колико су вода, ваздух, клима и живи свет драгоцени. Одрживост је један од стратешких стубова нашег пословања, а кроз ‘Дечји научни караван’ желимо да ту тему приближимо деци управо кроз науку и игру“, рекла је Дејановић.

Она је подсетила и да је компанија Лидл Србија, поред организације каравана, подржала Центар Молекул донацијом у износу од 1.180.000 динара, намењеном набавци савремене лабораторијске опреме и материјала за реализацију радионица.

Оснивач и предавач Центра Молекул Вук Јовићевић подсетио је да је идеја центра настала из жеље да деци понуди прилику коју његова генерација није имала – да науку упознаје кроз практичан рад и непосредно искуство.

„Наш циљ је да деци покажемо да је наука свуда око нас. Не учимо их сувопарној теорији и формулама, већ их кроз експерименте подстичемо да постављају питања, истражују и сами долазе до одговора. Највећи успех за нас биће ако после ових радионица неко од њих пожели да настави да истражује свет око себе“, поручио је Јовићевић.

Након премијере у Београду, „Дечји научни караван“ наставља путовање кроз Србију. До октобра ће посетити Нови Сад, Ниш, Пожегу, Крагујевац, Суботицу, Зрењанин, Шабац, Краљево и Нови Пазар, где ће најмлађи имати прилику да бесплатно учествују у интерактивним научним радионицама.

Кроз игру, смех и експерименте, овај пројекат показује да наука може бити доступна, занимљива и инспиративна, а да разумевање природе и одрживог развоја почиње управо од најранијег узраста.

Могу ли видео-игре да промене начин на који размишљамо о климатским променама и друштвеним изазовима? Да ли су игре само вид забаве или могу постати простор за развој емпатије, критичког промишљања и друштвеног ангажмана?

Пријава за догађај доступна је на следећем ЛИНКУ.

О овим питањима разговараће учесници панела „Одиграј проблем“, који окупља представнике индустрије видео-игара, цивилног сектора, научне комуникације и истраживачког новинарства. Фокус разговора биће на играма које се баве темама заштите животне средине, корупције и других савремених друштвених проблема, као и на њиховом потенцијалу да подстакну разумевање сложених изазова са којима се суочава савремено друштво.

У име Центра за промоцију науке на панелу ће учествовати др Марјана Бркић, помоћница директора ЦПН-а, која ће представити Климатску капсулу – уметничко-научну инсталацију која публику уводи у простор између садашњости и будућности климатске кризе. Кроз спој научних сазнања и личних сведочења, ова поставка приближава климатске промене не само као научни и еколошки феномен, већ и као друштвено, емотивно и генерацијско питање.

Посетиоци ће током догађаја имати прилику и да обиђу изложбу Климатска капсула.

Говорници:

• Флоран Моран, председник студија The Pixel Hunt
• Игор Симић, CEO и креативни директор, Demagog Studio
• др Марјана Бркић, помоћница директора, Центар за промоцију науке
• Анђела Јовановић, менаџерка за комуникацију, Центар за истраживачко новинарство Србије
• Мирјана Јовановић, програмска менаџерка, Београдска отворена школа

Панел модерира Емилија Дојчиновић из Удружења грађана Разигра, организације која се бави развојем, промоцијом и применом видео-игара за преношење друштвено значајних порука.

У писму се наглашава да библиотеке и даље представљају важну везу између знања и грађана, као и да ће донација часописа „Елементи“ послужити као подстицај за нове активности посвећене популаризацији науке и развоју научне писмености.

Писмо преносимо у целости:

Поштовани,

Желимо да изразимо искрену захвалност на изузетно вредној иницијативи да издања часописа „Елементи“ буду доступна јавним библиотекама широм Србије.

За мале локалне заједнице, попут наше, које су географски удаљене од већих центара културних, образовних и научних дешавања, овакви пројекти имају посебан значај. Иако живимо у дигиталном добу које омогућава лакше превазилажење просторних баријера, у овом гесту препознајемо важну свест о томе да се наука мора активно промовисати и приближавати грађанима. Библиотеке су и даље једна од најважнијих карика између знања и читалаца, место где се развијају интересовања будућих генерација научника, истраживача и стручњака из различитих области.

Наша општина је посебно поносна на велики број доктора наука које је изнедрила. Колико је нама познато, према броју становника спадамо међу средине са највећим бројем доктора наука у земљи, а можда и шире. Управо због тога осетили смо потребу да вам се обратимо и изразимо захвалност за подршку коју пружате ширењу научне културе и доступности квалитетних садржаја.

Овим гестом нашој библиотеци није обогаћен само фонд периодике, већ је дат и подстицај за осмишљавање нових активности усмерених ка популаризацији науке и научне писмености.

Жеља нам је да часопис „Елементи“ не остане само део библиотечких полица, већ да буде видљив, доступан и препознат као драгоцен извор знања, инспирације и радозналости. Управо зато планирамо активности које ће омогућити да овај часопис дође до својих правих читалаца – ученика, младих, наставника, али и свих суграђана заинтересованих за свет науке и савремена сазнања.

Верујемо да ће ова донација представљати почетак једне лепе приче о повезивању науке, читања и локалне заједнице, на добробит свих наших корисника.

Желимо вам много успеха у даљем раду и срдачно вас поздрављамо из Беле Паланке.

С поштовањем,

Ирена Манић

дипломирани библиотекар

Овакве поруке представљају драгоцену потврду да часопис „Елементи“ проналази пут до читалаца широм Србије и да научнопопуларни садржаји имају важну улогу не само у великим универзитетским центрима већ и у локалним заједницама. За Центар за промоцију науке, посебно је значајно када библиотеке препознају потенцијал ових издања као полазиште за нове програме, разговоре и активности које науку приближавају грађанима свих генерација.

О томе како грађани могу да допринесу истраживању и очувању природе уз помоћ савремених дигиталних алата говориће др Тања Вуков и др Марко Мирч. Посебан фокус биће на заштити влажних станишта – екосистема који спадају међу најугроженије на свету, али и на улози коју грађанска научна истраживања имају у њиховом праћењу и очувању.

Током предавања посетиоци ће имати прилику да се упознају са најуспешнијим светским и европским иницијативама грађанске науке усмереним на заштиту влажних станишта, као и са локалним примерима и активностима које се спроводе у Србији. Биће речи и о томе како су дигиталне платформе и мобилне апликације постале незаменљив алат у раду грађана-научника, омогућавајући прикупљање података и активно учешће јавности у научним истраживањима.

Посебан сегмент предавања биће посвећен представљању домаће апликације „Wetland Guardian“, развијене као подршка грађанским научним истраживањима и праћењу стања влажних станишта. Посетиоци ће сазнати како је ова апликација настала, које могућности нуди корисницима и какву улогу може имати у будућем развоју грађанске науке у Србији.

Предавање је намењено свим заинтересованим грађанима који желе да сазнају на који начин технологија може допринети заштити природе и како свако од нас може постати активан учесник у истраживању и очувању животне средине.

Очекујемо вас у Научном клубу Центра за промоцију науке, у Краља Петра 46а у Београду.

Текст: Ђорђе Петровић

Београд ће почетком јуна поново постати једно од важних места сусрета научника из целог света. У хотелу Метропол, од 8. до 10. јуна, биће одржана шеста међународна конференција BelBi 2026 (Belgrade Bioinformatics Conference), посвећена једној од најбрже растућих научних области данашњице – биоинформатици. Током овог тродневног скупа, водећи домаћи и светски стручњаци разговараће о томе на које све начине биоинформатика мења наше разумевање здравља, лечења, па и самог живота.

Главни организатор конференције је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду, али у организацији учествује и велики број научних институција из целе Србије. Поред институција чланица Универзитета у Београду, као што су Математички факултет, Биолошки факултет, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ и Институт за нуклеарне науке „Винча“, у организацију су укључени и Математички институт САНУ, Српско друштво за биоинформатику и рачунарску биологију, као и факултети и институти из Новог Сада и Крагујевца. Важну подршку конференцији пружају и Центар за четврту индустријску револуцију и Центар за промоцију науке.

„Идеја је да окупимо што више људи и институција које се баве овом облашћу, како бисмо заједно говорили о значају биоинформатике. Она данас представља важан фактор будућег развоја медицине, фармације, биотехнологије, пољопривреде и практично свих области повезаних са биологијом“, истиче др Ивана Морић, виши научни сарадник ИМГГИ-ја и чланица организационог одбора BelBi 2026 конференције.

Шта је биоинформатика?

„Биоинформатика је релативно млада научна дисциплина. Њени почеци везују се за шездесете године прошлог века, када је била усмерена углавном на анализу биолошких макромолекула – протеина и нуклеинских киселина“, објашњава др Морић. „Међутим, временом је постало јасно да су биолошки системи далеко сложенији, па су се и области примене биоинформатике значајно прошириле.“

Она подсећа да је један од кључних тренутака у развоју ове области био пројекат секвенцирања хуманог генома, започет крајем осамдесетих година у Националној лабораторији Аргон у САД. Секвенцирање људског генома трајало је све до 2003. године, а у пројекту су учествовали и српски научници, међу којима и др Раде Дрманац, који је водио један од истраживачких тимова.

„Управо тај пројекат показао је колики је изазов не само добити податке, већ их и разумети. После више од деценије секвенцирања, научници су схватили да имају огромну количину информација, али да не знају како ефикасно да их обраде“, истиче ова научница. „То је био снажан подстицај за убрзан развој биоинформатике.“

Њена колегиница из организационог одбора конференције, научни саветник др Валентина Ђорђевић, која руководи Центром за секвенцирање генома и биоинформатику ИМГГИ-ја, додаје да је управо секвенцирање хуманог генома показало колико је ова област комплексна.

„Уложени су милиони  долара, ангажовани најбољи научници и најсавременије машине тог времена, а на крају смо добили огромну количину података које нисмо могли у потпуности да разумемо. Добили смо ‘књигу’ исписану са четири слова генетичког кода, али нисмо знали како да тумачимо све информације које она садржи“, наводи др Ђорђевић. „Зато је било јасно да паралелно са развојем технологија за секвенцирање морају да се развијају и рачунарски капацитети, алати за анализу и методе за обраду података.“

У међувремену је технологија драматично напредовала. Док је некада за секвенцирање једног јединог хуманог генома било потребно више од деценије, данас једна машина може да секвенцира велики број генома за свега неколико дана. Са растом количине података морали су да расту и капацитети за њихово складиштење и обраду, па сада научници о хуманом геному знају неупоредиво више него пре само две деценије.

„Због тога што се развија огромном брзином, биоинформатику је данас тешко једноставно дефинисати. Оно што смо некада називали биоинформатиком данас обухвата и машинско учење и вештачку интелигенцију“, додаје др Ђорђевић. „Све ове технологије примењују се како бисмо боље разумели сложене биолошке процесе. Зато је биоинформатика данас веома широко, али и изузетно важно поље истраживања.“

„Најједноставније речено, биоинформатика је спој информатике, биологије и медицине“, закључује др Морић.

Сусрет различитих перспектива

„Један од највећих изазова у биоинформатици јесте то што се на том пољу сусрећу веома различите научне културе. Конференције су најчешће или усмерене ка математичарима и инжењерима који развијају алгоритме и алате, или ка биолозима, молекуларним биолозима, лекарима и фармацеутима који те алате користе у истраживањима“, каже др Ђорђевић. „У пракси се често дешава да те две стране не говоре истим језиком.“

Она истиче да информатичари могу да понуде веома прецизна решења са техничке стране, али да она за биолога често немају превише смисла из угла његове науке. С друге стране, биолошка питања често су толико сложена да их није лако превести на језик алгоритама и модела.

„Зато је основна идеја BelBi конференције да буде место сусрета те две перспективе, место где ће наћи заједнички језик“, истиче др Ђорђевић. „Тек кад се те две стране заиста повежу, могући су озбиљни помаци у науци.“

Поред истраживача, конференција окупља и представнике индустрије, односно компаније које развијају рачунарску инфраструктуру, лабораторијску опрему, секвенцере и реагенсе неопходне за савремена истраживања.

„Трудимо се и да у читаву причу укључимо индустрију. За савремену биоинформатику потребни су огромни серверски и процесорски капацитети, али и напредне лабораторијске технологије које омогућавају добијање квалитетних биолошких података“, каже ова научница.

„Када на једном месту окупите биологе, математичаре, лекаре, програмере, инжењере и представнике индустрије, најважније је да почну да слушају једни друге. Оно што покушавамо да постигнемо је да BelBi постане платформа на којој различите дисциплине могу да се повежу и међусобно разумеју.“

BelBi од самог почетка има и снажан међународни карактер. И ове године, као и претходних, предавачи и учесници долазе из више од двадесет земаља, укључујући Канаду, САД, Финску, Русију, Велику Британију, Француску, Немачку, Шпанију, Хрватску,  Мађарску, Кину, Италију и Уједињене Арапске Емирате.

„Наука се развија на различитим странама света и зато је важно чути различите перспективе и искуства. Управо је ова међународна размена једна од највећих вредности конференције“, каже ова научница.

Стварање будућих истраживача

У оквиру конференције биће организован и богат пратећи програм намењен студентима и младим истраживачима, који укључује две практичне радионице, Bio4AI Hackathon и Future Keynotes програм. Организатори истичу да је један од главних циљева BelBi конференције да младима омогући директан контакт са савременим биоинформатичким алатима, истраживањима и научном заједницом.

Прва радионица, коју воде истраживачи из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, посвећена је анализи података добијених секвенцирањем РНК и одржаће се у Научном клубу Центра за промоцију науке. Намењена је студентима свих нивоа студија, али и младим истраживачима који до сада нису имали искуства у тој области.

„Друга радионица, која се одржава у нашем институту, посвећена је интеграцији мултиомикс података, односно повезивању информација добијених анализом генома, транскриптома, протеома, метаболома и других биолошких података ради свеобухватнијег разумевања биолошких процеса. Радионицу води колегиница из Barcelona Supercomputing Center-а, а намењена је младим истраживачима који желе да се упознају са савременим приступима анализи сложених биолошких података“, наводи др Ђорђевић.

„Дан пре главне радионице организоваћемо и припремну сесију са колегама из Математичког института САНУ и нашег института, како би полазници лакше могли да прате комплексне теме мултиомикс интеграције.“

Једна од новина на овогодишњем BelBi-ју је и Bio4AI Hackathon, који ИМГГИ организује у сарадњи са Bio4 Кампусом. Студенти различитих нивоа студија формираће тимове од три до пет чланова и бавиће се конкретним проблемима из биомедицине, биотехнологије или биодиверзитета.

„Од њих се очекује да предложе решења уз помоћ биоинформатичких алата, вештачке интелигенције или машинског учења“, објашњава једна од главних организаторки конференције. „Током једног дана тимови ће радити у посебном простору у оквиру конференције, уз подршку ментора из различитих области. Следећег дана представиће своја решења жирију, а за најуспешније тимове предвиђене су и награде.“

По други пут, студенти свих нивоа студија моћи ће да користе и Future Keynotes програм у оквиру конференције. Он омогућава студентима да бесплатно присуствују пленарним предавањима, едукативним сесијама и постер презентацијама, без плаћања котизације. Довољно је да се пријаве и наведу основне податке о студијама.

„На овај начин студенти ће моћи да присуствују овогодишњим пленарним предавањима, која дају преглед најважнијих истраживања у различитим областима биоинформатике. Програм је отворен за студенте из целе Србије, а волели бисмо да се у будућности још више укључе и студенти из региона“, истиче др Морић.

„Поред тога, припремили смо и посебне едукативне сесије о темама као што су блокчејн технологије и вештачка интелигенција. То нису класичне истраживачке презентације, већ садржаји који студентима могу да приближе савремене технологије и њихову примену у науци.“

Студенти ће такође имати прилику да прате постер сесије и чују младе истраживаче који представљају своје радове. На тај начин, како објашњава ова научница, могу да виде како изгледа научна конференција и како се представљају резултати истраживања.

„Циљ Future Keynotes програма је да покаже младима да ће они који данас слушају предавања сутра можда и сами бити предавачи на оваквим конференцијама. Желимо да тај програм настави да расте и да сваке године буде све више садржаја намењених студентима“, закључује др Ђорђевић.

Биоинформатика и будућност

Један од важних циљева конференције јесте и подизање свести о значају биоинформатике у Србији, као и подстицање образовања будућих генерација биоинформатичара. Др Морић и др Ђорђевић истичу да управо зато охрабрују студенте да дођу на конференцију и виде како ова област изгледа у пракси, али и указују на потребу да се биоинформатика снажније институционално подржи кроз развој савремених студијских програма на универзитетима.

„Један од великих изазова данас је недостатак адекватних образовних програма у области биоинформатике. У Србији се зато последњих година постепено развијају нови студијски програми“, каже др Морић.

„Већ постоје основне студије биоинформатике, где се студенти истовремено образују у областима биологије и програмирања. Поред тога, покренута су и три мастер програма – два у Београду и један у Крагујевцу – са циљем да студентима биологије, математике и сродних области омогуће усавршавање у правцу биоинформатике, која ће несумњиво бити једна од кључних наука будућности.“

Са овим ставом сагласна је и њена колегиница, др Ђорђевић, која сматра да ће биоинформатика у наредним годинама суштински променити начин на који приступамо многим научним феноменима.

„Верујем да у блиској будућности неће бити могуће бити добар молекуларни биолог, а врло вероватно ни лекар, без познавања биоинформатике. Њена примена ће бити важна и у многим инжењерским дисциплинама“, истиче ова научница. „Где год да се окренемо – у медицини, пољопривреди, фармацији или заштити података – биоинформатика ће постајати све важнији део наших живота.“

Управо зато BelBi није само место сусрета истраживача из различитих области, већ и простор у коме се обликују нове генерације научника и отварају питања о томе како ће изгледати наука и медицина будућности.

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Овај панел отворио је разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Панелисти: Тамара Вученовић, уредница емисије Дигиталне иконе, Радио Београда 2, Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI, и Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику, говорили су о различитим темама, почевши од тога колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебна пажња посвећена је поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На питање: „Ако AI све чешће говори, пише, препоручује и одлучује заједно са нама, како се мења наша способност да разликујемо сопствено мишљење од технолошки посредованог избора?“, Тамара Вученовић је одговорила:

„Промена било које врсте зависи највише од нас. Од тога како и на које начине користимо AI, колико је познајемо, знамо ли шта може а шта не. Али и од наших личних уверења и ставова, односно од тога да ли нам је свеједно да послове које не морамо – ипак препустимо вештачкој интелигенцији.“

AGI често представља као следећи велики скок – интелигенција која неће само извршавати задатке, већ разумети контекст и сама проналазити решења. Питање је колико је тај сценарио данас близу стварности, а колико још увек припада домену технолошке имагинације.

„AGI се најчешће описује као хипотетички облик вештачке интелигенције који достиже или превазилази људске способности у готово свим когнитивним задацима. Али управо у тој дефиницији крије се и проблем: шта заправо значи достићи човека?

Да ли је довољно да систем решава задатке брже и тачније од људи или говоримо о нечему захтевнијем, о систему који може да разуме потпуно нове ситуације, самостално одређује циљеве и преноси знање из једне области у другу? Другим речима, није спорно да данашњи системи све чешће показују огромну когнитивну моћ. Спорно је да ли та моћ почива на разумевању“, истакао је Владимир Банић.

Тамара Завишић је говорила о томе шта се дешава када AI систем да погрешну препоруку, пропусти ризик или покрене радњу коју нико није до краја предвидео, као и где се у пракси завршава аутоматизација, а почиње одговорност човека, организације или државе?

„Важно је разликовати техничку аутоматизацију од организационе одговорности. AI систем може да обради податке, препозна образац, рангира опције или предложи радњу. Али одлука да се такав систем користи у одређеном контексту увек припада људима и институцијама.

Посебно када се систем примењује у областима које утичу на права, безбедност, приступ услугама, запошљавање, образовање, здравство или јавну управу.

Није довољно да неко на крају процеса кликне одобри или одбаци. Та особа мора имати довољно информација да разуме препоруку система, довољно времена да је провери, довољно овлашћења да од ње одступи и довољно институционалне подршке да због тога не трпи последице. У супротном, људски надзор постаје административни украс, а не стварна контрола.“

Развој вештачке интелигенције више не можемо посматрати искључиво као технолошко питање, већ као друштвени, етички и институционални изазов који утиче на начин на који доносимо одлуке, градимо поверење и преузимамо одговорност. AI системи већ данас значајно мењају свакодневни живот и професионално окружење, а њихова све већа аутономија отвара потребу за јаснијим разумевањем граница између људске контроле и аутоматизованог одлучивања. Панелисти су посебно истакли да одговорна примена вештачке интелигенције захтева не само технолошку писменост, већ и континуирани дијалог како би развој AI система био усмерен ка већој транспарентности, безбедности и друштвеној одговорности.

Од укупног броја пријава, 67 је поднето у оквиру Категорије 1, намењене научним клубовима, док је 235 пројеката конкурисало у оквиру Категорије 2.

У Категорији 1 за финансирање је предложен 21 пројекат, са укупним предложеним средствима у износу од 4.922.900 динара. У оквиру Категорије 2 подршка је предложена за 33 пројекта, за које је опредељено укупно 12.054.000 динара.

Прелиминарне резултате погледајте ОВДЕ.

Теме које обухватају пристигли пројекти разноврсне су – од ботанике, екологије, микробиологије, физике и електрохемије, до вештачке интелигенције, шумарства, нових технологија, лингвистике, роботике и бројних других области. Већину предлога одликују мултидисциплинарни приступ и сарадња међу институцијама, што указује на све снажније повезивање научне заједнице, образовних институција и организација које се баве промоцијом науке.

Међу најбоље оцењеним пројектима налазе се програми са факултета и института у Београду, Новом Саду, Приштини, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу, као и пројекти научних друштава, организација и канцеларија из различитих делова Србије. Наставници, професори и научни комуникатори у оквиру Категорије 1 пријавили су програме који ће бити реализовани у 12 научних клубова, чиме се наставља пракса децентрализације и доступности научних садржаја широм земље.

Учесници Јавног позива имају право на увид у поднету документацију, а приговоре на прелиминарне резултате могу упутити искључиво путем имејл адресе javnipoziv@cpn.rs, у складу са Правилником Јавног позива.

Рок за слање приговора је уторак, 2. јун, док ће одговори на приговоре бити достављени најкасније у петак, 5. јуна.

Коначни резултати Јавног позива за 2026. годину биће објављени у среду, 10. јуна.

Акцелератор је фокусиран на један кључан корак у развоју стартапа, прелазак са истраживања и техничке провере на стварно тржиште. Ако имате јаку техничку основу, али вам недостаје јасна слика о купцима, пословном моделу или начину изласка на тржиште, овај програм је прави избор за вас.

Програм је подељен у две фазе. У првој фази ради се на провери да ли ваше решење заиста одговара проблему и на дефинисању правца развоја производа. Друга фаза је усмерена на конкретне кораке – излазак на тржиште, стицање првих корисника и припрему за привлачење инвестиција.

Програм је практичан и динамичан, радићете директно са искусним менторима, тестирати своје идеје и брзо напредовати.

Поред самог програма, стартапи добијају приступ широкој европској мрежи партнера, истраживача и стручњака, што укључује:

• директан рад са експертима за deep tech,
• учешће на међународним конференцијама и иновационим догађајима,
• повезивање са инвеститорима и стартап заједницама,
• приступ универзитетским иновационим мрежама и научно-технолошким парковима.

Програм је отворен за тимове из ЕУ земаља и земаља које су део програма Horizon Europe, који већ имају proof of concept, прототип или решење засновано на истраживању (TRL 3–6).

Тражимо тимове који раде у областима као што су: вештачка интелигенција, роботика, биотехнологија, климатске технологије и друге deep tech области са великим утицајем.

Одабрани тимови ће на крају програма представити своје пројекте инвеститорима на Demo Day-у.

Сазнајте више
Све детаље о програму, процесу селекције и ономе што вас очекује можете пронаћи у приручнику програма ОВДЕ.

Пријава
Пријављивање се врши путем званичног формулара ОВДЕ, уз основне информације о тиму, производу и тржишту.

Рок за пријаву је 26. јун – не пропустите прилику.

Питања?
techsight@cpn.rs

О пројекту TECHSIGHT

Пројекат TECHSIGHT је инициран како би се европске високообразовне институције оснажиле да постану лидери у развоју и примени дубоких технологија (deep tech). Kроз методологије стратешког предвиђања и јачања иновационих капацитета, TECHSIGHT развија нова знања, вештине и партнерства која омогућавају одржив технолошки напредак. 

Пројекат се реализује уз подршку EIT HEI иницијативе у оквиру EIT Culture & Creativity.

Програм спроводи европски конзорцијум универзитета и организација из области иновација, међу којима су:

• Yildiz Technical University, Турска
• Hochschule Magdeburg, Немачка
• Politecnico da Guarda, Португал
• Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Северна Македонија
• Daugavpils Universitate, Летонија
• The New Way, Данска
• Центар за промоцију науке, Србија