Текст: Т. Ковач

Наjчувениjи робот на свету, хуманоид АСИМО, долази у Београд 24. септембра како би свечано отворио научнопопуларну манифестациjу „Дани будућности: Роботика“, коjу организуjе Центар за промоциjу науке у сарадњи са Електротехничким факултетом Универзитета у Београду. Долазак АСИМО робота већ изазива велико интересовање, како међу наjмлађима тако и у стручноj jавности.

Ко jе АСИМО? Какве су његове могућности, а коjе су му мане? Зашто изазива толико узбуђење где год се поjави? Уочи његовог првог наступа у Београду, откривамо неколико занимљивости о АСИМО роботу.

Како jе АСИМО добио име?

Често се помисли да jе назван по чувеном америчком научнику Исаку Асимову, али то jе случаjност. АСИМО jе енглески акроним за Напредни Корак у Иновативноj Мобилности (Advanced Step in Innovative MObility) .

 Ко jе направио АСИМО робота?

АСИМО jе направљен у компаниjи Хонда као део дугорочног истраживачког програма развоjа хуманоидних робота.

Зашто jе направљен АСИМО?

АСИМО jе замишљен као робот коjи може да помаже људима у свакодневном животу. Висина од 130 cm, на коjоj су његове очи у нивоу очиjу одрасле особе коjа седи, чини га идеалним за помоћ по кући и при асистирању људима везаним за кревет или колица.

Како се АСИМО развиjао?

1969 – проф. Миомир Вукобратовић обjавио jе рад о тачки нула момента, теориjском моделу кретања хуманоида, захваљуjући коjоj су роботи проходали.

1986 – започиње рад на развоjу хуманоидних робота у Хонди.

1996 – конструисан jе први саморегулишући двоножни хуманоидни робот назван P2.

1997 – направљен jе први потпуно независтан хуманоидни робот коjи хода. P3 jе био висок 160 cm, и тежак 130 cm.

31. октобар 2000 – стиже АСИМО коjи и данас остаjе наjнапредниjи робот створен досад.

2005 – представљен jе Нови АСИМО, коjи доноси значаjан напредак у мобилности робота. Прве кораке у Европи направио jе у септембру 2007.

ASIMO РОБОТ У СРБИЈИ

У оквру тродневне посете Србији, популарни ASIMO робот ће наступити пред публиком 25. и 26. септембра у Задужбини „Илије М. Коларца“. Термини наступа АСИМО робота у Задужбини „Илије М. Коларца“: 24.09. од 18.00; 25. и 26.09 – 11.00. 12.30, 14.00, 15.30, 17.00, 18.30.

Коjе су основне одлике АСИМО робота?

Лаган jе и компактан, има способност да комуницира и ради у хармониjи са људима, приjатног jе дизаjна, може да прима и додаjе предмете, одликуjе га и напредна технологиjа при ходу и трчању.

Да ли АСИМО препознаjе људе и обjекте?

АСИМО користи посебну технологиjу како би препознао људе у своjоj близини. Може самостално да мапира околину користећи камере коjе му служе као очи и на таj начин региструjе препреке. Способан jе да препозна људе коjи му долазе у сусрет и заустави се док му они не ослободе пролаз.

Колико jе АСИМО интелигентан?

АСИМО има низ когнитивних способности, као што су способност да препозна људе, предмете, покрете и реагуjе сходно ситуациjи. Може да разуме броjне команде и да одговараjући одговор. Међутим, стварање интелигентног понашања хуманоида jош jе далеко. Модел за интелигенциjу – мозак – прво се мора боље разумети пре него што се слични принципи обраде могу применити. Тренутно се очекуjе да ће то траjати 10-15 година.

КАРТЕ ЗА НАСТУП ASIMO РОБОТА У ПРОДАЈИ

Цена карте за наступ ASIMO робота је симболична и износи само 200 динара. Школе, образовне, научне и друге организације могу добити карте за групне посете са 50 одсто попуста, дакле по цени од свега 100 динара. Групне карте се могу наручити на телефон 011.24.00.260 или подићи у просторијама Центра за промоцију науке, Макензијева 24, Београд. Карте су у продаји на Билетарници у Задужбини „Илије М. Коларца“ и Галерији Робне куће „Београд“.

Како АСИМО хода?

АСИМО хода на основу „контроле предвиђања кретања“, тj. предвиђаjући следећи потез и пребацуjући тежиште сходно томе. Веома jе стабилан, чак и када се изненада покрене. Комбинуjе меморисане обрасце за старт, брзину, успоравање, заустављање, окретање, како би се кретао без проблема.

Да ли може да користи степенице?

Да, АСИМО jе jедини хуманоид на свету коjи може да иде уз и низ степенице. Лако може да прелази степенице различитих величина.

Како АСИМО трчи?

Као човек, АСИМО робот док трчи, не додируjе увек тло са обе ноге. То jе постигнуто путем проактивне контроле његовог држања коjе му омогућава да трчи брзином од 6 km/h. Трчање у кружници (5 km/h) захтева да се робот уравнотежи насупрот центрифугалноj сили, коjа делуjе на њега док трчи укруг. То jе постигнуто померањем тежишта робота од њега ка центру круга.

Да ли АСИМО може да падне?

АСИМО може да одржава равнотежу док хода и на неравним површинама, али и када буде гурнут у одређеноj мери. Ако падне, пошто jе лаган и компактан, не би било посебних последица. Инжењери тренутно раде на технологиjи коjа би АСИМО роботу у случаjу пада омогућила да самостално устане.

Како АСИМО добиjа енергиjу?

Опремљен jе са 51,8 литиjум-jонском батериjом, коjа може да ради око 40 минута у континуитету.

Чему служи АСИМО?

АСИМО служи као платформа за развоj напредног интелигентног система, коjи се примењуjе не само на роботику већ и на разне друге проjекте у Хонди. Многа од тих важних истраживања одвиjаjу се у Немачкоj у Истраживачком институту компаније. АСИМО jе партнер у многим едукативним проjектима широм Европе чиjи jе циљ мотивисање ученика и студената да се определе за пут науке и инжењерства.

Шта ће АСИМО постати у будућности?

Основни концепт jе да се постигне више мобилности коjа ће омогућити роботима да помажу људима и живе са њима у хармониjи. Иако jош ниjе спреман за овакве намене, развоj АСИМО робота води у позитивном правцу.

Да ли jе АСИМО „он“, „она“ или „оно“?

АСИМО jе хуманоидни робот, али ипак робот. Jедноставно му се обратите са „АСИМО“. 

ДАНИ БУДУЋНОСТИ: РОБОТИКА

АСИМО ће означити почетак научнопопуларне манифестациjе „Дани будућности: Роботика“ (24.09-15.10), на коjоj ће Центар за промоциjу науке и Електротехнички факултет Универзитета у Београду, у сарадњи са броjним партнерима, у Галериjи Робне куће „Београд“ представити више од 20 робота из целог света.

Истражите више: www.danibuducnosti.rs

 Текст: Т. Ковач

Галерија науке и технике САНУ од 11. септембра приређује изложбу „Михајло Идворски Пупин – Стваралачка координација“, ауторке Александре Нинковић-Ташић. Изложба jе део проjекта популаризациjе лика и дела Михаjла Пупина, коjу реализуjе Удружење Лумен у сарадњи са Српском академиjом наука и уметности. Проjекат jе финансиjски подржао Центар за промоциjу науке.

Како истиче ауторка изложбе, Михаjло Пупин jе jедан од наjзначаjниjих српских проналазача и научника и његове броjне активности на пољу науке, професорског рада, оснивања и унапређења многих  институција и удружења у Америци, његови национално-политички доприноси,  многобројна доброчинства, меценски однос према уметности, брига о родном Идвору, књижевни рад – све показује велико знање, несебичну ангажованост, истрајност, најкраће речено, радан и делатан живот.

„Имајући у виду да је велики број његових доброчинстава, легата и многих других значајних доприноса заборављен, изложба има за циљ да представи и укаже на разноврсно Пупиново наслеђе, чија историјска улога није довољно истакнута“, додаjе Александра Нинковић-Ташић.

Поставка укључује постере-паное, делове богате архивске грађе, фотографије, као и избор књига које су обележиле Пупинов животни пут. 

Посетиоци ће, први пут на једном месту, захваљујући вишем кустосу Народног музеја Петру Петровићу и вишем кустосу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Јелени Ђурђулов, моћи да се упознају са причом о два драгоцена Пупинова легата.

У току месец дана, колико ће трајати изложба, биће организовани сусрети „Пупин изблиза“, предавања и радионице посвећене овом изузетном човеку.

Михаjло Пупин (9. октобар 1854 – 12. март 1935) jе био научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбиjа. Током свог научног и експерименталног рада дао jе значаjне закључке важне за поља телеграфиjе, бежичне телеграфииjе и телефониjе, рентгенологиjе, а има и великих заслуга за развоj електотехнике. Његово наjважниjе откриће били су Пупинови калемови због чега се њему у част процес коришћења тих калемова у телефонским разговорима на великим раздаљинама назван пупинизациjа.

Истражите више: http://elementarium.cpn.rs/elementi/gradovi-mihajla-pupina/

Научна конференциjа „Сто година социологиjе у Србиjи“ окупила jе преко 50 стручњака из целе земље, коjи су на дводневном скупу на Авали дискутовали о доприносима и даљем развоjу ове науке

 Текст: Т. Ковач

На научном скупу „Сто година социологиjе у Србиjи“, одржаном 1. и 2. септембра 2012,  представљен jе и анализиран пут коjи jе током jедног века социологиjа прешла у Србиjи. Као повод за одржавање конференциjе узет jе први текст обjављен у рубрици „Социологиjа“ Летописа Матице српске, бр. 5 за 1912, коjи jе написао Мирко М. Косић, иначе аутор првог модерног уџбеника социологиjе. Конференциjу су организовали Српско социолошко друштво (ССД) у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду, под покровитељством Министарства просвете и науке. 

„Конференциjа треба да резимира развоjни пут социологиjе у Србиjи, да покаже резултате, да говори о неким важним личностима и њиховим делима, о институциjама у коjма се социологиjа развиjала и да укаже на неке истраживачке проблеме, а све у циљу да се jавности представи социологиjа као професиjа и да се изврши извесна популаризациjа социологиjе као професиjе“, рекао jе на скупу Слободан Антонић, председник Српског социолошког друштва.

 Учесници су за ову прилику припремили реферате коjи обухватаjу широк спектар тема, од историографских радова коjи се баве развоjем социологиjе у Србиjи, затим, социологиjом у делима познатих научника, међу коjима се истичу Валтазар Богишић, Михаилo Аврамовић, Jован Цвиjић, Слободан Jовановић, Радомир Лукић и др. Теме радова су везане и за успостављање социологиjе као средњошколског предмета у Србиjи, баве се њеним инситутуционалним развоjем на Универзитетима, као и препрекама и могућим правцима развоjа социологиjе у Србиjи итд.

 Иначе, социологиjа се као наука у Србиjи jавља са почецима грађанског друштва и у окриљу његових културних установа, међу коjима jе наjважниjи био Универзитет. Прво институционално упориште социологиjе jе био Правни факултет у Београду, на коjем од 1935. постоjи Катедра за социологиjу. Много касниjе катедре за социологиjу се утемељуjу на Филозофским факултетима у Београду, Новом Саду и Нишу.

О значаjу социологиjе у савременом друштву, Антонић додаjе: „Социологиjа jе jедна дубинска наука коjа посматра саму структуру, основу друштва, али са друге стране она покушава да прати наjважниjе трендове и да анализира наjважниjе проблеме свакога друштва. Она поставља, на неки начин, диjагнозу и чак, поjедини социолози настоjе да поставе нешто што jе норма када jе у питању здраво друштво. Дакле, социологиjа говори о патолошким поjавама у друштву и о томе како би друштво заправо у нормативном смислу требало да изгледа. Она ниjе, као политичка наука или историjа, на пример, у вези са личностима, она jе више у вези са групама, покретима, друштвеним структурама.“

Резултати конференциjе и стручни радови ускоро ће бити обjављени у двотомноj публикациjи ССД-а и представљаће кључну грађу за истраживање историjе социологиjе у Србиjи.

Српско социолошко друштво основано jе 1954. године у Београду. Jедан од главних инициjатора да се у Србиjи оснуjе социолошко друштво и први председник био jе Радомир Лукић, коjи jе после Другог светског рата предавао социологиjу као наставни предмет на Правном факултету у Београду, уводећи jе тако први пут у редовну академску наставу у социjалистичкоj Jугославиjи. Српско социолошко друштво обjављуjе часопис „Социолошки преглед“, иначе наjстариjи социолошки часопис у Србиjи, и спроводи броjне активности међу којима се истичу, такмичење ученика средњих школа из области социологиjе, коjе jе ове године одржано на републичком нивоу, затим сериjа предавања на Коларчевом универзитету, коjа ће бити организована поводом jедног века социологиjе у Србиjи и др. Истражите више на: www.ssd.org.rs

Погледајте видео Највећи скуп социолога .

Tекст: Т. Ковач

Сигурно сте некад пожелели да упознате таjне свемира, броjних галаксиjа, звезда и планета. Мажда сте маштали да постанете део тима за истраживање свемира и зашто да не, откриjете неко ново небеско тело. То сада може постати и стварност, а да притом не морате бити астронаут или истраживач из NASA. Посетите Spacehack.org и упознајте свемир.

Spacehack.org jе портал коjи омогућава свима да учествуjу у истраживању свемира. Покренут jе у новембру 2008. године, делом под утицаjем NASA акта о партиципативном истраживању, чиjи jе циљ да „олакша учешће jавности, приватног сектора, невладиних организациjа и међународних партнера“.

Портал се састоjи од неколико категориjа – едукациjе, анализе података, такмичења и дела посвећеног директном учешћу у истраживању, а на jедном месту окупља велики броj проjеката и организациjа коjе се баве истраживањем свемира.

Издвоjићемо неколико занимљивих садржаjа.

Класификовање галаксиjа 

Galaxy Zoo, на пример, позива наjширу jавност да учествуjе у класификовању фотографиjа стотине хиљада галаксиjа коjе jе забележио свемирски телескоп Хабл (NASA’s Hubble Space Telescope) како би се схватили различити типови галаксиjа и начин на коjе се оне формираjу. Задатак jе jедноставан. Све што треба да се уради jе да се препозна да ли jе у питању спирална или елиптична галаксиjа. Уз помоћ упутства са саjта учесници прво пролазе кроз обуку, а затим постаjу део истраживања. Можда ћете се упитати зашто су проjекту потребни људи за овакву врсту класификациjе уместо компjутера. Одговор jе jедноставан – људски мозак jе много бољи у препознавању облика од компjутера. Галаксиjе су компликовани обjекти коjи се могу доста разликовати по изгледу, а ипак на неки начин бити и врло слични.

Иначе, у досадашњим анализама проjекта Galaxy Zoo учествовало jе преко 250.000 људи похрањујући обиље драгоцених података непоходних за нова открића.

Истражите више: http://galaxyzoo.org

Компjутери-волонтери

Milky Wаy jе дистрибуирани рачунарски проjекат коjи користи ресурсе мноштва компjутера за креирање високо прецизног 3D модела Млечног пута. Ваш компjутер ће се, када га не користите, фокусирати на мапирање малих секциjа наше галаксиjе. Milky Way користи податке прикупљене током проjекта Sloan Digital Sky Survey (SDSS), коjи се анализираjу помоћу софтвера BOINC (Berkley Open Infrastructure for Network Computing). Покретањем овог програма ваш компjутер постаjе део истраживања.

Циљ проjекта jе да се направи наjновиjи 3D модел наше галаксиjе коjи наjвише одговара стварности. Тренутно се Млечни пут посматра унутар сазвежђа Стрелац и актуелна претпоставка jе да су на изглед наше галаксиjе утицали судари патуљастих галаксиjа током њене еволуциjе.

Од jануара 2010. Milky Wаy има 44.900 корисника и 1590 тимова из 170 земаља са просечном рачунарском снагом од 1382 терафлопса. Ово га уврштава међу 500 наjбољих на листи суперкомпjутера.

Истражите више: http://milkyway.cs.rpi.edu

Ослушкивање свемира

Посебну пажњу Spacehack.org посвећуjе едукациjи. Jедан од образовних проjеката jе Radio Jove, коjи омогућава студентима, професорима и наjшироj jавности да сазна више о радиоастрономиjи и да прављењем сопственог радио-телескопа ослушну звуке са Jупитера, Сунца или другог дела наше галаксиjе. Оваj проjекат jе започет 1998. и од тада је преко 1100 тимова студената и заинтересованих поjединаца учило о радиоастрономиjи и креирању и употреби радио-телескопа.

 Истражите више: http://radiojove.gsfc.nasa.gov

Spacehack.org jе портал коjи омогућава свима да учествуjу у истраживању свемира. Покренула га jе 2008. године Аријел Валдман, глобални промотер манифестациjе Science Hack Day, коjа окупља научнике, технологе, дизаjнере и људе са добрим идеjама да током jедног викенда проуче шта се све ново може створити. Она jе такође и дизаjнер, партнер у истраживању на Institute For The Future, саветник у радио-емисиjи Big Picture Science Института SETI.

Раниjе jе радила y NASA комуникацијском сектору. Сврстана jе међу првих 50 наjутицаниjих људи у Силициjумскоj долини.

Истражите више: www.spacehack.org

Текст: Т. Ковач

На позив Европске комисије, представници Србије учествују у манифестациjи Недеља одрживe енергиjе (EU Sustainable Energy Week), коjа се од 18. до 22. jуна одржава у Бриселу.

Гост манифестациjе био jе и тим Strawberry Еnergy, коjи jе прошле године у Бриселу освоjио прво место у категориjи jавне потрошње за проjекат Strawberry дрво, преносиви соларни пуњач за мобилне уређаjе, коjи се сада налази на Градском тргу у центру Обреновца.

Недеља одрживе енергиjе jе кључна годишња манифестациjа за енергетску ефикасност у Европи и одржава се по седми пут.

Њен циљ jе промовисање улагања у обновљиве изворе енергиjе, побољшање енергетске ефикасности и рационалне употребе енергиjе.

Ова манифестација иначе окупља доносиоце одлука, креаторе политике, представнике академских заједница, као и jавне и приватне организациjе, од глобалних корпорациjа до локалних НВО-а.

Организатор jе Извршна агенциjа за конкурентност и иновациjе (EACI) у име сектора за енергиjу Европске комисиjе, која је ове године окупила представнике са целог континента, у жељи да се учине кораци ка достизању циљева за одрживо коришћење енергије.

Европски лидери сада пред собом имаjу амбициозне 20-20-20 циљеве, коjе треба испунити до 2020, а то су: смањене емисиjе штетних гасова за наjмање 20% испод нивоа из 1990; остварење 20% енергетске потрошње ЕУ-а из обновљивих извора; 20% смањења примарне енергиjе.

Поред овог програма на високом нивоу, Недеља одрживе енергиjе обухвата и скоро 150 догађаjа намењених широj jавности коjи промовишу енергетску ефикасност на приступачан и интерактиван начин и одржаваjу се на различитим локациjама у белгиjскоj престоници, као и на 900 локација широм Европе.

Недеља одрживе енергиjе укључуjе и доделу престижних награда – Sustainable Energy Europe Awards (SEE) за проjекте коjи имаjу велики потенциjал у области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергиjе. Ове године се први пут додељуjе и признање Managenergy Local Energy Action Award за успешну енергетску инициjативу на локалном и регионалном нивоу.

Истражите више на саjту Европске недеље одрживе енергије

ЖЕНЕ У НАУЦИ
На позив представника Европске комисиjе и то као чланица Програмског комитета за науку и друштво, директорка Центра за промоциjу науке Александра Дрецун присуствуjе скупу коjи се 21. jуна одржава у Бриселу поводом почетка кампање о женама у науци. Кампања се води под слоганом Science: it’s a girl thing!, а њен циљ jе да охрабри женску популациjу да се заинтересуjе за науку и определи за научну кариjеру.

Истражите више о учешћу ЦПН-а у овом програму на Основном сајту ЦПН.

Текст: Тања Ковач

Математика и математичари били су инспирација многим филмским ствараоцима. Али, где на филму можете видети математику? Елементаријум вам препоручује следећи избор од седам филмова са математичком тематиком:

21 грам

Драма А.Г. Инаритуа 21 грам спаја неколико прича, судбину тешко болесног математичара, мајку у жалости и бившег робијаша чија је новоотривена хришћанска вера стављена на пробу због последица аутомобилске несреће у којој ће се наћи главни ликови. Наслов се односи на једно истраживање које доказује мали губитак тежине који следи после смрти. Кажу да је 21 грам тежина људске душе.

Коцка

Коцка 2: Хипекоцка прати осморо људи који ће се пробудити у соби облика коцке не сећајући се како су доспели тамо. Ускоро откривају да су некој чудној четвртој димензији где закони физике не важе и где морају да открију тајне „хиперкоцке“ како би преживели.

Жућко

Играно-документарни филм Жућко – прича о Радивоју Кораћу је филм о једном човеку, његовој феноменалној спортској каријери, али и фасцинантној личности. Био је врхунски спортиста са рекордима од којих неки нису оборени ни до данас, али и ренесансна личност. Осим спорта, био је страствени заљубљеник у науку, књижевност, сликарство, музику. По свом образовању, интересовањима, интелигенцији много је одскакао од своје околине. Био је изузетан студент Електротехничког факултета. Чак је у неколико наврата, без обзира на феноменалан спортски успех, одустајао од кошарке јер су му спортске обавезе отежавале полагање испита и завршетак студија. Прерана смрт га је спречила да дипломира.

Добри Вил Хантинг

Добри Вил Хантинг, у режији Гаса ван Санта, прати двадесетогодишњег младића изузетне интелигенције која се граничи са генијалношћу који ради као домар на техничком факултету у Масачусетсу, где с времена на време не може да одоли решавању изузетно компликованих математичких задатака. Уместо да тамо студира, он пати од комплекса ниже вредности, будући да је провео тешко детињство у сиротишту.

21

Филм 21 је заснован на истинитој причи и прати професора Микија Росија који организује пут у Лас Вегас за шест својих најбољих студената математике који су мајстори у вештини бројања карата.

Блистави ум

Блистави ум је биографска драма о математичару и нобеловцу Џону Нешу. Филм прати његов живот и успехе на факултету, али и онај тајни, у којем ноћима ради за тајне службе дешифрујући тајне совјетске поруке у америчкој штампи.

Технотајз

Прича филма Технотајз – Едит и ја прати Едит, просечну девојку која волонтерски ради у истраживачком центру, где негује Абела, аутистичног математичког генија, који после открића формуле која обједињује све енергије на Земљи, потпуно прекида комуникацију са светом око себе. Да би повећала своје интелектуалне капацитете, услед проблема на факултету, Едит уграђује чип сумњивог порекла…

МАТЕМАТИЧКИ ФИЛМСКИ МАРАТОН

У оквиру пратећег програма манифестације М3 у Југословенској кинотеци током маја месеца биће приказана чувена филмска остварења светске и домаће кинематографије којима су инспирација били математика или математичари. Више информација можете наћи на сајту Маја месеца математике.