Текст: Никола Здравковић

Ове године Нобелову награду из области економије добио је Ричард Талер, економиста са Универзитета у Чикагу, „за доприносе бихевиоралној економији“. Талер је познат по својим истраживањима људској понашања и одлучивања, и утицаја различитих психолошких ограничења на тржишта.

У сарадњи са неким од највећих имена микроекономије као што је (такође нобеловац) Данијел Канеман, Ричард Талер је током вишедеценијске каријере развио низ утицајних бихевиоралних теорија, као што су теорија тзв. ограничене рационалности, која поставља важна ограничења на економске моделе рационалних тржишних актера; као и теорија очекиване праведности, која објашњава реаговања купаца на раст цена у различитим околностима.

Награда Шведске банке за економске науке у сећању на Алфреда Нобела (како гласи данашње званично име награде познате као Нобелова награда из економије) додељује се од 1969. године на основу донације коју је дала Шведска банка, и једина је од награда Нобеловог комитета коју није осмислио Алфред Нобел. Током деценија је била тема многих контроверзи и оспоравања.

Ричард Талер рођен је 1945. године у САД. Магистрирао је и докторирао на Универзитету Рочестер, а на Универзитету у Чикагу предаје од 1995. године, као професор бихевиоралних наука и економије, и директор Центра за истраживање одлука. Поред тога, један је од два директора Истраживачког пројекта у бихевиоралној економији при Националној канцеларији за економска истраживања у САД.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Текст: Никола Здравковић

Прву овогодишњу Нобелову награду, у области физиологије или медицине, добила су три америчка истраживача – Џефри Хол, Мајкл Росбах и Мајкл В. Јанг, како је наведено у саопштењу, „за откриће молекуларних механизама који контролишу циркадијалне ритмове“. Хол и Росбах су велики део свог научног рада спровели на Универзитету Брандејс, а Мајкл В. Јанг је истраживач на Универзитету Рокфелер у Њујорку.

Циркадијални ритмови су „кривци“ за џет-лег, за наше навике када је у питању спавање, глад или орност за рад у току дана – у питању су периодичне промене у понашању живих организама, које се понављају сваких двадесет и четири часа. Постојање „дневног ритма“ је природна последица еволуције живота на Земљи, који се у својој историји дугој више милијарди година све време прилагођавао смени дана и ноћи.

Тројица истраживача су 1984. године открили да се тајна циркадијалног ритма крије у самим ћелијама живих бића, и то преко легендарног лабораторијског субјекта и организма-модела, винске мушице (Drosophila Melanogaster), у којој су пронашли ген, назван period gene, који контролише лучење ензима који се у току дана сакупља у ћелијама, а у току ноћи троши. Уследила су бројна открића која су употпунила наше знање о пореклу „дневног ритма“, али и она која су потврдила да слични механизми функционишу и код других живих бића, укључујући и људе.

Овом приликом, преносимо један кратак одломак из књиге „Шта биљка зна“ Данијела Шемовица:

„Ове свакодневне промене у понашању нашег организма називају се циркадијалним ритмовима, због тога што се понављају у двадесетчетворочасовним циклусима чак и када смо затворени у просторији у коју светлост никада не продире. Када путујемо на други крај планете, наши циркадијални часовници више нису усаглашени са дневно-ноћним сигналима, што је појава коју називамо џет-лег… Ако на вештачки начин променимо дневно-ноћни циклус код биљке, и она ће доживети џет-лег (с тим што неће бити намргођена) и биће јој потребно неколико дана да се прилагоди…“

Џефри Хол рођен је 1945. у Њујорку, САД. Докторирао је на Универзитету Вашингтону, у Сијетлу. Од 1974. је радио на Универзитету Брандејс у Валтаму, а од 2002. на Универзитету у Мејну. Сада је у пензији.

Мајкл Росбах је рођен 1944. године у Канзас Ситију, САД. Докторирао је на МИТ-ју. Од 1974. године ради на на Универзитету Брандејс у Валтаму.

Мајкл В. Јанг је рођен 1949. године у Мајамију, САД. Завршио је докторске студије на Универзитету у Тексасу, у Остину. Ради на Универзитету Рокфелер у Њујорку од 1978. године.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Етнографски институт САНУ ове године прославља 70 година постојања. Током читаве године организован је низ обележавања, а све у склопу кровне манифестације „70 година Етнографског института САНУ – Ретроспективе и перспективе“.

Централни догађај је планиран за 7. и 8. новембар, када Етнографски институт у Свечаној сали Српске академије наука и уметности организује промоцију посебног издања „Мали лексикон српске културе – 70 изабраних етнолошких и антрополошких појмова“, које је производ сарадње Института и Службеног гласника, као и изложбу „Сећање на сећања“ у Галерији науке и технике.

Претходно је од 8. до 10. септембра у у Сирогојну организована међународна научна конференција у сарадњи са музејом Старо Село, и уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на којој је гостовало преко 50 истраживача из 11 земаља, а у току које су одржана бројна предавања и разговори, али и две изложбе.

У оквиру обележавања јубилеја, Етнографски институт планира и посебан наступ на овогодишњем Сајму књига у Београду, на штанду Центра за промоцију науке.

Етнографски институт САНУ основан је 1947. године, када је предвиђено да Институт и петоро истраживача, колико их је тада добио, буду нови дом за публикацију „Српски етнографски зборник“, који је Српска академија наука и уметности објављивала још од 1894. године. Временом, подручје рада Института проширило се са фолклорних и антропогеографских истраживања ка савременим приступима у етнологији и антропологији, па се данас истраживачки пројекти најпре баве питањима етницитета, идентитета и миграција, савремене популарне културе, религиозности и културног наслеђа.

Поред „Зборника“ и посебних издања, најважнија публикација Етнографског института је часопис „Гласник Етнографског института САНУ“, који излази од 1952. године.

Текст: Никола Здравковић

У петак, 15. септембра, пет минута пре два поподне по нашем времену, НАСА је планирано изгубила контакт са верном летелицом Касини која је последњих 13 година живела и радила у орбити планете Сатурн, сакупљајући различите податке о гасовитом џину и његовим сателитима.

На слици видимо Сатурн из угла Касинија, са удаљености од око 1,4 милиона километара. У тринаест сати и педесет пет минута није само завршена тринаестогодишња посета шестој планети Сунчевог система, већ и читава мисија Касини-Хајгенс која је почела још 1997. године лансирањем летелице Касини и сонде Хајгенс са Кејп Канаверала, и још пре тога у лабораторији, и још током осамдесетих година прошлог века у умовима америчких и европских научника и инжењера.

Уколико рачунамо по сатурнском времену, Касини је живео у орбити око њега нешто мање од једне године. Како се види на слици, на северној хемисфери (горе), и то на месту где је Касини први пут стигао,  тренутно влада летопре. Пре тринаест година, када је Касини стигао до Сатурна, видео је зимску ноћ.

У четвртак, 7. септембра, у 12 сати, у свечаној сали Ректората Београдског универзитета, др Џон Елис, британски физичар, држи предавање под именом „Испитивање тамне стране универзума“ (Probing the Dark Side of the Universe). Тема предавања је тамна материја – да ли је претпостављене честице које је чине могуће открити у ЦЕРН-у? Пре предавања, др Елису ће свечано бити уручен почасни докторат Универзитета у Београду.

Наредног дана, у петак, 8. септембра, такође у 12 часова, у свечаној сали Српске академије наука и уметности др Елис држи још једно предавање отворено за јавност, које носи назив „Физика честица данас, сутра и у будућности“ (Particle Physics Today, Tomorrow and Beyond), а у којем говори о будућности физике честица и технологије акцелератора, посебно у истраживању порекла материје.

Др Џон Елис је једно од највећих имена савремене физике честица. Професор је теоријске физике на Краљевском колеџу у Лондону и дугогодишњи и сарадник у ЦЕРН-у, где је и шеф комитета за планирање будућих протонских акцелератора. Током своје вишедеценијске каријере у истраживању елементарних честица био је и добитник бројних престижних награда, укључујући Максвелове и Диракове медаље, а од 2012. године је командир Витешког реда Реда Британског царства.

Гостовање др Елиса у Београду организовао је Физички факултет Универзитета у Београду. Оба предавања су на енглеском језику.

Предавања др Џона Елиса

Испитивање тамне стране универзума
Свечана сала Ректората БУ
Четвртак, 7. септембар, 12:00

Физика честица данас, сутра и у будућности
Свечана сала САНУ
Петак, 8. септембар, 12:00

Можда то нисте још приметили, али последњих година живимо у промењеном свету. Генетички инжењеринг и манипулације, некада теме научнофантастичних филмова и појединих пионирских истраживања, постале су део мејнстрим индустрије. Конгломерати вредни милијарде долара се сукобљавају око генетских патената на судовима широм света, државе се такмиче у модификовању људске ДНК, а истраживачи покушавају да успоре незадрживо, покрећући важна етичка питања.

Кривац за све то је CRISPR, некада опскурни имуни систем бактерија који је 2012. године претворен у једноставну и јефтину алатку за трајно мењање ДНК свих живих организама.

То је једна од тема нових, деветих Елемената. У богато опремљеном темату, осмишљеном као детективска прича, а под насловом „Иза генетичког зида“, нови Елементи откривају историју открића невероватних могућности CRISPR технологије, од фабрика соли на југу Шпаније, преко залеђених бактерија куге у француским војним лабораторијама, до болница у Кини у којима се данас ова технологија примењује у пробним лечењима терминалног рака.

Поред темата, нови Елементи доносе низ узбудљивих прича о савременом добу, од судбине истраживача који из тржишних или безбедносних разлога раде под велом тајне, до саслушања специјалне америчке лабораторије за безбедносна истраживања. Откривају где се све налазе прве штампане копије Гутенбергове Библије, трагају за људима за које се тврди да су заправо написали Шекспирова дела, и питају се колико Фејсбук зна о вама и вашим навикама на основу наизглед безазлених ствари као што је лајк.

Промоција нових Елемената одржава се у уторак, 25. јула у 19 часова, у просторијама Научног клуба Београд, на адреси Краља Петра 46. О темама, изазовима и новинама новог броја говоре уредници часописа. Специјални гост промоције је Марија Николић, ауторка многобројних репортажа из Африке и Блиског истока за Елементе.

(05/07/17) Сва места на ДНК 2017 су попуњена, и пријаве су затворене.

Центар за промоцију науке ове године по четврти пут организује Дечји научни камп (ДНК), летњи научни камп за основце. Овогодишњи ДНК, под називом „Шта ћеш бити кад порастеш?“, намењен је деци од 9 до 14 година, и траје од 10. до 21. јула на кошаркашким теренима на Ади Циганлији.

Као и претходних година, ДНК је прилика за основце да, у друштву вршњака и окружени природом, на занимљив и интерактиван начин упознају са наукама, као и са стручњацима у овим областима који воде програм. Током програма, полазници сваког дана учествују у научним радионицама и друштвеним активностима, а по завршетку програма добијају дипломе.

Ове године, програм је подељен у десет целина, а свака је намењена једној науци – ту су физика, археологија, психологија, роботика, архитектура, биологија, хемија, математика, програмирање и геологија. Полазници се пријављују по дану, а сваког дана има места за 20 полазника. 

Ове године у програму ДНК учествује и Научни камион ЦПН.

Откријте више на ЦПН страници овогодишњег Дечјег научног кампа.

У уторак, 27. јуна, у 19 часова, у Научном клубу Београд у Краља Петра 46, Центар за промоцију науке организује нови EDGE разговор на тему „Оживљавање изумрлих врста“. Учесница је др Јелка Црнобрња Исаиловић, научна саветница на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ и редовна професорка на Природно-математичком факултету у Нишу, а са њом разговара Марија Ђурић, заменица уредника часописа Елементи.

У току разговора одговарамо на питања као што су: На који начин научници покушавају да створе давно изумрлог мамута? Да ли ће једног дана моћи да оживе и диносауруса? Да ли је то пут да човек исправи своје грешке због којих природа већ вековима испашта? Да ли је такав поступак уопште етичан, и које су све његове последице? 

EDGE, односно „генерална едукација“, програм је Центра за промоцију науке у којем заједно са еминентним научницима из земље разговарамо о темама за које постоји јавно интересовање и које сматрамо да би требало да постану део опште културе. EDGE разговори се организују у просторијама Научног клуба Београд.

EDGE разговор

Оживљавање изумрлих врста

Саговорница: др Јелка Црнобрња Исаиловић (Институт за биолошка истраживања; Природно-математички факултет у Нишу)

Модераторка: Марија Ђурић (Центар за промоцију науке, часопис Елементи)

27. јун, у 19 часова

Научни клуб Београд, Краља Петра 46

У среду, 21. јуна од 17 до 18 часова, у оквиру пројекта Ноћ истраживача – Cool and Hot, у Научном камиону се представљају два европска пројекта на којима је Центар партнер – Scientix и Hypatia. 

Наставницима који посете Научни камион биће представљена Scientix мрежа – највећа виртуелна мрежа која окупља СТЕМ наставнике широм Европе, а који овим путем деле своја знања и активности, и предлажу нове педагошке приступе у настави.

Научни камион Центра за промоцију науке гостује у Кикинди у оквиру најаве Ноћи истраживача у периоду од 21. до 25. јуна.

Истражите више о пројектima Scientix, Hypatia и Ноћ истраживача.