Овај својеврсни специјал Радио Галаксије снимљен је на 15. Конференцији полазника Истраживачке станице Петница те обилује гостима учесницима Конференције и научним едукаторима. Било је речи о: 

• Конференцији полазника Истраживачке станице Петница
• Ванинституционалном научном образовању у Петници и у Вишњану
• Учењу кроз истраживање
• Разговор са полазницима Конференције о радовима које су представили и начин на који уче кроз истраживање у Петници и Вишњану
• Музика: Art Farmer & Benny Golson

Радио Галаксија је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на radiogalaksija@gmail.com.

Аутори емисије: 

Др Милан Ћирковић је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.

Марија Николић је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.

Душан Павловић студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. 

Снимке емисије можете преслушавати и преузимати овде.

Текст: Никола Божић

Сjаjна звезда коjа на Орионовом рамену сиjа упечатљивим црвеним сjаjем позната jе као Бетелгез. Мада само jедна међу милиjардама других, баш она jе поново дошла у жижу интересовања, не само стручне већ и шире jавности. Наjновиjа истраживања показуjу да се током претходне децениjе скупила, што изазива праву лавину медиjских реакциjа.

О чему jе реч? Звезда Бетелгез се примиче краjу свог животног пута и тренутно се налази у фази црвеног суперџина. Веома сjаjна, надувана звезда, масивниjа jе од нашег Сунца двадесетак пута. Толико jе велика да би у нашем Сунчевом систему и Jупитер био унутар ње.

Ипак, испоставља се да се запремина Бетелгеза променила. Звезда се смањила за око 15 одсто од 1993. године.

Узрок овоме могу бити дугорочне осцилациjе или, с друге стране, први знаци смрти звезде.

Такође, ово може бити и последица промене облика њене површине услед ротациjе.

Заправо се не зна како се суперџинови понашаjу на краjу свог живота и прави разлог за смањење Бетелгеза ниjе познат.

Можда jе у питању нека локална нестабилност, или се звезда сажима, или отпушта масу у свемир.

Познато jе да површина Бетелгеза осцилуjе ка споља и унутра, користећи енергиjу конвекциjе материjала испод површине (конвекциjа jе поjава преношења енергиjе мешањем, при чему топлиjа материjа излази на површину, хлади се, преноси енергиjу и враћа се ка унутрашњости).

До сада су утврђене две периоде за овакве пулсациjе. Jедна се одигра jедном годишње, а друга на сваких шест година. Ова истраживања ипак показуjу да се звезда прогресивно смањује. 

Свет у даљини

Бетелгез jе звезда прекривена великим облацима гаса и прашине, па jе веома тешко мерити њене димензиjе. Да би се кроз ове облаке пробили до саме површине звезде, научници су користили инфрацрвене телескопе, осетљиве на одређене таласне дужине инфрацрвене светлости коjа са звезде долази. Током ових мерења утврђено jе смањење полупречника Бетелгеза.

С друге стране, може се испоставити да jе промена величине илузиjа. Компjутерске симулациjе, наиме, показуjу да температурне разлике у овоj врсти звезда могу површину звезде учинити изузетно неравном, што би довело до тога да звезда из различитих углова изгледа другачиjе, са другачиjим димензиjама.

Ове симулациjе показуjу да звезде у фази црвеног суперџина не изгледаjу сферично, него као неправилни кромпир. Како jе период ротациjе Бетелгеза око 18 година или мало више, можда управо гледамо део звезде који је ужи него остатак.

Друга jе могућност да се овим мерењима не мери сама површина звезде, већ поменути молекуларни облак у коjем се она налази.

Астрономи ишчекуjу нова посматрања у другим деловима спектра и снимке боље резолуциjе, како би могли да дају одговор на питање шта се дешава на Бетелгезу.