Текст: Младен Дробњаковић

Мада до сада најуспешнија и најсмелија, мисија Розета није човеков први поход на комету. И у прошлости је било мисија које су допринеле нашем знању о кометама. Својеврсне временске капсуле Сунчевог система, комете у себи садрже залеђене честице из времена његовог настанка, тако да и није чудо што желимо да видимо шта се то све у њима крије. Чак пет сонди, такозвана Халејева армада, послато је како би се проучила чувена Халејева комета (1P/Halley), чији је последњи пролазак био 1986. године.

1978. ICE (International Cometary Explorer)

Заједнички пројекат НАСА и ЕСА агенција, првобитно лансирана као ISEE-3 (International Sun/Earth Explorer 3), након успешно обављеног задатка бива преименована у ICE и преусмерава се на проучавање интеракције Сунчевих ветрова и атмосфере комета. Ово је прва сонда која је успоставила контакт са кометом. 11. септембра 1985. године прошла је кроз реп комете 21P/Giacobini–Zinner. Након тога је 1986, заједно са армадом, прошла кроз реп Халејеве комете, и тако постала прва сонда која је изучавала две комете. Али може бити да ни то није крај, постоји могућност да буде реактивирана и послата да проучи још комета 2017. или 2018. године.

1984. Vega програм

Vega 1 и Vega 2 су идентични свемирски бродови, део Совјетског свемирског програма, са двојаким задатком да проуче површину и атмосферу Венере и придруже се Халејевој армади. Након испуштања својих истраживачких модула на Венеру, користећи гравитацију планете, наставили су свој пут ка Халејевој комети. Док су истраживале кому (прашина и гасови око језгра комете), летелице су усликале око 1500 слика.

1985. Sakigake и Suisei

Sakigake (јап. пионир) је прва летелица садашње Јапанске свемирске агенције (JAXA) и прва сонда своје врсте која није део ни Америчког ни Совјетског свемирског програма. Њена мисија је била да проучава магнетна поља у међупланетарном простору. Она, као и њен наследник Suisei (јап. комета), део су Халејеве армаде. Suisei је као мисију имао да проучава ултраљубичасто зрачење и соларне ветрове. Након завршетка мисије са армадом, требало је да посете још комета, али су те мисије отказане због недостатка погонског горива.

1985. Giotto

Још једна летелица из Халејеве армаде је Giotto, названа по познатом ренесансном сликару. Пројекат Европске свемирске агенције, Giotto је у сарадњи са остатком армаде имао за мисију да комети приђе најближе, свега 596 километара од њеног језгра. При том блиском пролетању сонда је два пута претрпела судар са честицама. Један од судара је уништио штит за инструменте. Други је уништио камеру, али тек након што је Giotto успешно усликао језгро комете у најближој тачки проласка. Иако је претрпео велике губитке, то га није спречило да обави још једну мисију. Овог пута при пролетању поред комете 26P/Grigg-Skjellerup, Giotto се приближио на свега 200 километара.

1998. Deep Space 1

Овај пројекат НАСА је лансиран са намером да пролети поред астероида 9969 Braille. Свој првобитни задатак, због техничких потешкоћа, извршио је само делимично. Касније је због привремене суспензије јонског погона одустао од сусрета са кометом 107P/Wilson–Harrington. Упркос томе, њен сусрет са кометом 19P/Borrelly је био велики успех. Тада је послао назад слике њене површине високе резолуције.

1999. Stardust

Прва мисија чији је задатак да сакупи и донесе узорке прашине из репа комете назад на Земљу. НАСА шаље роботску сонду Stardust да се сусретне са кометом 81P/Wild, која на том путу пролази поред астероида 5535 Annefrank. Мисија је успешно изведена 2006, када се капсула са узорцима вратила назад на Земљу. Касније, 2011. године, Stardust је послат да посети још једну комету, 9P/Tempel, коју је 2005. посетила и сонда Deep Impact.

2002. CONTOUR (COmet Nucleus TOUR)

Један неушпешан поход НАСА, који је у плану имао да посети три комете (2P/Encke, 3P/Schwassmann–Wachmann, 6P/d’Arrest), имао је задатак да сазна нешто више о саставу језгра комета. Након покретања ракетних мотора који би је послали у орбиту око Сунца, контакт са сондом је изгубљен. Сматра се да се распала након овог маневра.

2005. Deep Impact

НАСА 2005. године лансира још једну сонду са мисијом да проучи садржај комете. Овај пут мисија се састојала из два циља, пролазак поред комете и лансирање секундарне сонде која ће се сударити са кометом. У питању је комета 9P/Tempel, и ово је прва мисија која је избацила материјал са површине комете. Након успеха преусмерана је на двојаку мисију да проучава екстрасоларне планете и комету 103P/Hartley.

Текст: Младен Дробњаковић

EyeWire је игра која помаже у мапирању мозга и долази из МИТ-ове Сеунг лабораторије. Свако може да учествује и није вам потребно никакво научно предзнање. Преко 130.000 људи из 145 земаља већ учествујеу игри. Заједно, ми мапирамо тродимензионалну структуру неурона, напредујући у нашем походу да разумемо људско тело.

Приступањем игри EyeWire, помажемо да се мапира мрежа неурона и све њихове везе (тзв. конектом), почевши од веза неурона мрежњаче. Играњем ове игре ми доприносимо напретку неуронауке тако што олакшавамо истраживачима да открију како се неурони повезују и умрежавају да обраде информације. Такође помажемо и тиму који стоји иза EyeWire пројекта да развије напредне технике и технологије, укључујући и вештачку интелигенцију, за мапирање конектома.

Како ово функционише?

Играчи имају задатак да означе гранања једног неурона од једне до друге стране коцке, чија је дужина ивице 4,5 микрона (око десет пута мање од дебљине просечне људске длаке). Играчи пролазе кроз попречне пресеке једне коцке и реконструишу неуроне уз малу помоћ алгоритма вештачке интелигенције који је развијен у Сеунг лабораторији. Свака коцка представља тродимензионалну слику једног дела конектома.

Забава. За науку!

Како би све то учинили интересантнијим, EyeWire одржава редовна такмичења, а сваког петка и happy hour. Током изазова, играчи се такмиче за бонусе, профил иконице, уникатне боје за чет и чак права за именовање. Док се играчи забављају следећим изазовом, често у разговору кроз чет сазнају нешто ново о неуронауци. Играчи напредују тако што превазилазе Starburst изазов, откључавајући притом себи право да означавају тешке неуроне у облику звезданих експлозија (отуда Starburst) и тако зараде дупло више поена. Напредни играчи учествују и у Лову, где претражују завршене ћелије за места спајања или погрешна гранања која морају бити одсечена од стране злослутног врховног господара у игри познатог као Сабласни Косач (GrimReaper). Ако их играч пронађе довољно, унапређује се у Извиђача. На крају, вредни играчи достигну и највиши ранг, Ред Косе.

Текст: Младен Дробњаковић

У великом облаку молекуларног гаса Стрелац Б2, научници су пронашли веома значајан молекул, бутиронитрил, такође познат као изопропил-цијанид. Ово је први молекул откривен у међузвезданом простору са разгранатом структуром угљеника, што је веома важно за нас јер указује на могућност постојања других комплексних једињења у свемиру.

Таква комплексна једињења, као што су амино-киселине, важна су за живот на нашој планети. Живот какав ми познајемо не би био могућ без протеина, а сви протеини су изграђени од амино-киселина.

Облак са укусом малине

Бутиронитрил је уочен у близини центра наше галаксије, у облаку гаса и прашине где се стварају звезде, који је од нас удаљен 27.000 светлосних година. За ово откриће заслужан је др Арноа Белоче, научник са „Макс Планк“ института за радио-астрономију, са својим колегама.

Није бутиронитрил прво откриће ове врсте, и скоро половина познатих међузвезданих молекула је прво откривена баш у овом облаку гаса. Претходно смо сазнали да се тамо налазе молекули винил-алкохола, који има мирис рума, и етил-формата, хемикалије која је одговорна за укус малина.

Структура молекуларног облака Стрелац Б2 је комплексна и у њој густина и температура варирају. Температуре су у опсегу од 40 Келвина (-233,2 °C), у региону где се формирају звезде, до 300 Келвина (27°C), у суседним регионома. Због веома ниског просека температуре и притиска, хемијске реакције засноване на директној интеракцији атома веома су споре.

Хладна зрнца прашине која се налазе у облаку имају силиконско језгро обавијено омотачем од воденог леда и разних једињења угљеника. Како се нове звезде рађају, оне загревају ова микроскопска зрнца прашине и хемијске реакције на њиховој површини допуштају настанак комплексних молекула као што је бутиронитрил.

Потрага за молекулом

Када бутиронитрил емитује светлост посебне фреквенције, као што чини и сваки молекул, то зрачење је оно за којим трагју телескопи из мреже ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Ово откриће не би било могуће без мреже радио-телескопа која се налази у чилеанској пустињи Атакама, а која истражује свемир у милиметарском и субмилиметарском подручју електромагнетног спектра.

ALMA и даље помно посматра небо, а потрага за новим једињењима се наставља. Можда ће нам нека од будућих открића дати одговор на питање које у свом истраживачком раду за научни часопис Science др Белоче поставља, а то је једно од фундаменталних питања: има ли живота још негде у нашој галаксији?