<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Милан Ћирковић &#8211; ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ</title>
	<atom:link href="https://elementarium.cpn.rs/author/milan-cirkovic/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://elementarium.cpn.rs</link>
	<description>Научнопопуларни портал Центра за промоцију науке</description>
	<lastBuildDate>Wed, 30 Jun 2021 21:06:10 +0000</lastBuildDate>
	<language>en-US</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.9.4</generator>
	<item>
		<title>Историја астрономије</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/istorija-astronomije/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 11 Jan 2017 12:59:24 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=42813</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 11. јануар 2017. ЕМИСИЈА БР 50 Како гледати на догађаје из историје астрономије у контексту развоја науке? Да ли сте се запитали зашто се често може чути да је Талес из Милета један од првих научника? Зашто се античка Грчка сматра колевком астрономије и науке? На који је начин Коперниканска револуција утемељила модерну науку? Зашто [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 11. јануар 2017. ЕМИСИЈА БР 50<span id="more-42813"></span></p>
<p><img fetchpriority="high" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-42815" title="astronomy_hostory" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2017/01/astronomy_hostory.jpeg" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>Како гледати на догађаје из историје астрономије у контексту развоја науке?</p>
<p>Да ли сте се запитали зашто се често може чути да је Талес из Милета један од првих научника? Зашто се античка Грчка сматра колевком астрономије и науке? На који је начин Коперниканска револуција утемељила модерну науку? Зашто се Њутн сматра покретачем нове револуције у науци? Зашто је битно изучавати историју науке, а посебно историју астрономије? </p>
<p>О свему томе, у контексту развоја астрономије као науке, у овој епизоди говори нам Немања Мартиновић, истраживач-сарадник са Астрономске опсерваторије Београд. </p>
<p>Такође, Немања нам је причао и о томе који су његови највећи утисци о научним открићима и догађајима из 2016. године. </p>
<p>Два писца, једна књига: Фредерик Пол и Сирил М. Корнблут, &#8220;Рекламократија&#8221;</p>
<p>Музика: <em>Santa Claus is coming to town! </em></p>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<blockquote>
<p><strong>Аутори емисије:</strong></p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места.</p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Сатурнови сателити</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/saturnovi-sateliti/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 03 Jan 2017 21:23:19 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=42707</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 04. јануар 2017. ЕМИСИЈА БР 49 Коначно смо имали прилику да угостимо др Матија Ћук са СЕТИ института из Сједињених Америчких Држава, наш научник који је недавно дошао до потенцијално револуционираног открића у планетарним наукама &#8211; да су унутрашњи Сатурнови сателити стари свега око 100 милиона година! У овој епизоди Радио Галаксије, причали смо [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 04. јануар 2017. ЕМИСИЈА БР 49<span id="more-42707"></span></p>
<p><img decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-42757" title="Saturn_during_Equinox" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2017/01/Saturn_during_Equinox.jpg" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>Коначно смо имали прилику да угостимо др Матија Ћук са СЕТИ института из Сједињених Америчких Држава, наш научник који је недавно дошао до потенцијално револуционираног открића у планетарним наукама &#8211; да су унутрашњи Сатурнови сателити стари свега око 100 милиона година!</p>
<p>У овој епизоди Радио Галаксије, причали смо са Матијом о томе како се крећу и еволуирају Сатурнови сателити, који динамички ефекти имају утицаја на њихову еволуцију, зашто је све то битно при истраживању њихове старости, као и како је тачно дошао до свог резултата. Такође, причали смо о томе како изгледа бавити се планетарним наукама на СЕТИ институту и шта је то што њега привлачи да се бави баш овом области истраживања. Разговарали смо и о томе како изгледа бавити се науком генерално у САД.</p>
<p>Поред тога, имаћете прилику да чујете и исечке интервјуа са др Магдаленом Ђорђевић, која је недавно од Европског истраживачког савета добила грант у вредности од 1.4 милиона евра за теоријска истраживања кварк-глуонске плазме.</p>
<p>Један писац у овој епизоди био је Карл Сеган (као најава једне нове епизоде), а једна књига Космос. Слушали смо музику о месецима.</p>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong></p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места.</p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Астероиди</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/asteroidi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 09 Dec 2016 10:02:05 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Научне вести]]></category>
		<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=42310</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 09. децембар 2016. ЕМИСИЈА БР 47 У наставку трећег циклуса Радио Галаксије имали смо прилику да угостимо неколико домаћих научника и да чујемо пар репортажа. У јубиларној 101. епизоди било је речи о: Вестима из науке и Истраживачке станице Петница Шта су мала тела Сунчевог система Како истражујемо и описујемо мала тела Како се крећу, [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 09. децембар 2016. ЕМИСИЈА БР 47<span id="more-42310"></span><img decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-42318" title="nasa-asteroid" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/12/nasa-asteroid.jpg" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>У наставку трећег циклуса Радио Галаксије имали смо прилику да угостимо неколико домаћих научника и да чујемо пар репортажа. У јубиларној 101. епизоди било је речи о:</p>
<ul>
<li>Вестима из науке и Истраживачке станице Петница</li>
<li>Шта су мала тела Сунчевог система</li>
<li>Како истражујемо и описујемо мала тела</li>
<li>Како се крећу, како еволуирају, које физичке карактеристике малих тела посматрамо </li>
<li>Шта су активни астероиди, шта су фамилије астероида</li>
<li>Како сунчево зрачење утиче на еволуцију малих тела</li>
<li>Репортажа Africa calling: о Вирунга националном парку у ДР Конгу</li>
<li>Репортажа са великог 30м радио телескопа <em>IRAM </em>са шпанске Сијера Неваде</li>
<li>Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211;<em> Структура научних револуција, </em>Томас Кун</li>
<li>Музика: <em>Боб Дилан</em></li>
</ul>
<div>
<p>Гости:</p>
<ul>
<li>Др Бојан Новаковић, Катедра за астрономију,  Математички факултет, Универзитет у Београду</li>
<li>Матеја Бошковић, руководилац програма астрономије у Истраживачкој станици Петница</li>
<li>Дарко Доневски, Универзитет у Марсеју и Лајденска опсерваторија</li>
</ul>
</div>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
<div> </div>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Стота епизода</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/stota-epizoda/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 07 Oct 2016 09:20:54 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=41127</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 07. октобар 2016. ЕМИСИЈА БР 100. Честитамо свим слушаоцима Радио Галаксије на 100. епизоди! За осам година колико Радио Галаксија постоји на разним местима и под покровитељством различитих установа, кроз мноштво тема из бројних области и кроз мноштво интердисциплинарних тема, покушали смо да одговоримо на питања: шта нам наука говори, шта знамо о природним феноменима, [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 07. октобар 2016. ЕМИСИЈА БР 100.<span id="more-41127"></span></p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-41129" title="100" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/10/imageedit_4_8543899469.jpg" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>Честитамо свим слушаоцима Радио Галаксије на 100. епизоди!</p>
<p>За осам година колико Радио Галаксија постоји на разним местима и под покровитељством различитих установа, кроз мноштво тема из бројних области и кроз мноштво интердисциплинарних тема, покушали смо да одговоримо на питања: шта нам наука говори, шта знамо о природним феноменима, како их истражујемо и како знамо то што знамо о њима. </p>
<p>Покрили смо мноштво открића и догађаја из света науке, како у свету тако и код нас, говорили смо о великом броју писаца и књига а угостили пуно стручњака из разних области. На паузама смо слушали фину музику. </p>
<p>За 100. издање припремили Mixcloud налог са снимцима свих претходних епизода. А у самој јубиларној епизоди имате прилику да чујете како је изгледало снимати Радио Галаксију. Домаћини Радио Галаксије су се мењали од редитеља Милутина Петровића, преко културног терористе Несима Хрвановића, Марије Николић и Душана Павловића док је Проф Милан Ћирковић опстајао у свим изменама и допунама. Надамо се да ће тако остати и у будућноси, а радујемо се и будућим члановима редакције и новим слушаоцима.</p>
<p>До слушања остајте здраво!</p>
<p>&nbsp;</p>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
<div>
<p>&nbsp;</p>
</div>
<p>&nbsp;</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Еволуција и дигитални организми</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/evolucija-i-digitalni-organizmi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 03 Sep 2016 11:00:12 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=40086</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 03. септембар 2016. ЕМИСИЈА БР 46. И ова епизода Радио Галаксије обилује бројним цењеним гостима са којима се разговарало о: Вестима из Центра за промоцију науке Вестима из науке Шта је еволуција и како је истражујемо Експериментална еволуција Симулације у теорији еволуције Дигитални организми и вештачки живот Школа интердисциплинарне биологије за студенте Универзитета &#8220;Paris Descartes&#8221; (Француска) [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 03. септембар 2016. ЕМИСИЈА БР 46.<span id="more-40086"></span></p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-40087" title="digitalni-organizmi" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/09/digitalni-organizmi.png" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>И ова епизода Радио Галаксије обилује бројним цењеним гостима са којима се разговарало о:</p>
<ul>
<li>Вестима из Центра за промоцију науке</li>
<li>Вестима из науке</li>
<li>Шта је еволуција и како је истражујемо</li>
<li>Експериментална еволуција</li>
<li>Симулације у теорији еволуције</li>
<li>Дигитални организми и вештачки живот</li>
<li>Школа интердисциплинарне биологије за студенте Универзитета &#8220;Paris Descartes&#8221; (Француска) у Истраживачкој станици Петница</li>
<li>Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211;<em> Тушта и тма</em>, Светислав Басара и Миљенко Јерговић</li>
<li>Музика: од Африке преко Кубе до трубе</li>
</ul>
<p>Гости: </p>
<ul>
<li>Душан Мишовић, Центар за интердисциплинарна истраживања, Универзитета &#8220;Paris Descartes&#8221;, Француска</li>
<li>Тамара Милошевић, Центар за интердисциплинарна истраживања, Универзитета &#8220;Paris Descartes&#8221;, Француска</li>
<li>Томица Мишљеновић, руководилац програма биологије, Истраживачка станица Петница</li>
<li>Станислав Милошевић, Катедра за астрономије, Математички факултет, Универзитет у Београду</li>
</ul>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Судари галаксија</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/sudari-galaksija/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 26 Aug 2016 09:26:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=39775</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 26. август 2016. ЕМИСИЈА БР 45. Ова епизода Радио Галаксије обилује сјајним гостима са којима је било речи о: Вестима из науке Шта су галаксије и какве све галакдије постоје? Формирање и еволуција галаксија Зашто су судари галаксија битни за вангалактичку астрономију Судари галаксија на разним таласним дужинама Модели и нумеричке симулације судара галаксија Будућност [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div><strong>(РАДИО)</strong> 26. август 2016. ЕМИСИЈА БР 45.<span id="more-39775"></span><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-39776" title="Galaksije Miševi / Mice Galaxies / NGC 4676" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/08/mice-galaxy.jpg" alt="" width="600" height="400" /></div>
<div>Ова епизода Радио Галаксије обилује сјајним гостима са којима је било речи о:</div>
<div>
<ul>
<li>Вестима из науке</li>
<li>Шта су галаксије и какве све галакдије постоје?</li>
<li>Формирање и еволуција галаксија</li>
<li>Зашто су судари галаксија битни за вангалактичку астрономију</li>
<li>Судари галаксија на разним таласним дужинама</li>
<li>Модели и нумеричке симулације судара галаксија</li>
<li>Будућност истраживања судара галаксија и актуелни проблеми</li>
<li>Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211; <em>Бантустан,</em> Лазар Пашћановић, Марко Ђедовић и Урош Крчадинац </li>
<li>Музика<em>: Нишвил џез вестивал 2016</em></li>
</ul>
</div>
<div>Гости: </div>
<div>
<ul>
<li>Дарко Доневски, Универзитет у Марсеју и Лајденска опсерваторија</li>
<li>Јована Петровић, Универзитет у Новом Саду и Београду</li>
<li>Станислав Милошевић, Универзитет у Београду</li>
<li>Урош Крчадинац, Клуб путника</li>
</ul>
</div>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Општа теорија релативности</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/opsta-teorija-relativnosti/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 29 Jul 2016 12:20:49 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=39437</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 29. јул 2016. ЕМИСИЈА БР 44. Редакција Радио Галаксија је отишла на излет у Петницу и тамо се срела са младим српским научницима: Марком Симоновић са Института за напредне студије, Принстон Универзитета, Иваном Милић са Макс Планк Института за истраживање Сунчевог система, а разогарало се и са директором Истраживачке станице Петница, Вигором Мајићем. Ево о [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 29. јул 2016. ЕМИСИЈА БР 44.<span id="more-39437"></span><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-39439" title="space time" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/07/space-time.jpg" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>Редакција Радио Галаксија је отишла на излет у Петницу и тамо се срела са младим српским научницима: Марком Симоновић са Института за напредне студије, Принстон Универзитета, Иваном Милић са Макс Планк Института за истраживање Сунчевог система, а разогарало се и са директором Истраживачке станице Петница, Вигором Мајићем. Ево о чему је било речи у овој епизоди: </p>
<ul>
<li>Вести из Центра за промоцију науке</li>
<li>Вести из науке: Прича џиновске планете</li>
<li>Истраживачка станица Петница и нови образовни програми</li>
<li>Petnica  Summer Institute 2016: студентска међународна летња школа опште теорије релативности</li>
<li>Општа теорија релативности</li>
<li>Ајнштајнове једначине и њихова решења</li>
<li>Поглед ка квантној теорији гравитације</li>
<li>Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211; Џорџ Гамов, <em>Један, два, три&#8230; до бесконачности</em></li>
<li>Музика<em>: Мајлс Дејвис</em></li>
</ul>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Принцип предострожности</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/princip-predostroznosti-i-klimatske-promene/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 04 Jul 2016 08:51:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=39061</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 04. јул 2016. ЕМИСИЈА БР 43. У летњем издању Радио Галаксије било је речи о: Прва светлост телескопа Миланковић &#8211; Принцип предострожности Вестима из Центра за промоцију науке Вестима из науке Рубрика Africa calling: о употреби технологије у Руанди Предострожност у анализи климатских промена Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211; Ричард Милер Немеза Музика: музика [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div><strong>(РАДИО)</strong> 04. јул 2016. ЕМИСИЈА БР 43.<span id="more-39061"></span></div>
<div><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-39066" title="Better-Safe-Than-Sorry" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/07/bigstock-Better-Safe-Than-Sorry-36340864.jpg" alt="" width="600" height="400" /></div>
<div>У летњем издању Радио Галаксије било је речи о:</div>
<div>
<ul>
<li>Прва светлост телескопа Миланковић &#8211; Принцип предострожности</li>
<li>Вестима из Центра за промоцију науке</li>
<li>Вестима из науке</li>
<li>Рубрика Africa calling: о употреби технологије у Руанди</li>
<li>Предострожност у анализи климатских промена</li>
<li>Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211; Ричард Милер <em>Немеза</em></li>
<li>Музика<em>: </em>музика из филмова Џима Џармуша</li>
</ul>
</div>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Ка најдаљим (радио) галаксијама</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/ka-najdaljim-radio-galaksijama/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 13 May 2016 08:33:01 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=37126</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 13. мај 2016. ЕМИСИЈА БР 42. У 42. јубиларној епизоди треће сезоне Радио Галаксије гост је Дарко Доневски из Лабораторије за астрофизику Универзитета у Марсеју. У овој епизоди имате прилику да чујете нешто више о радио галаксијама, пре свега оним најудаљенијим, о великим радио-телескопима и историји радио-астрономије.  Вести из Центра за промоцију науке Вести из [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 13. мај 2016. ЕМИСИЈА БР 42.<span id="more-37126"></span></p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-37340" title="Hubble Mosaic of the Majestic Sombrero Galaxy" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/05/opo0328a.jpg" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>У 42. јубиларној епизоди треће сезоне Радио Галаксије гост је Дарко Доневски из Лабораторије за астрофизику Универзитета у Марсеју. У овој епизоди имате прилику да чујете нешто више о радио галаксијама, пре свега оним најудаљенијим, о великим радио-телескопима и историји радио-астрономије. </p>
<ul>
<li>Вести из Центра за промоцију науке</li>
<li>Вести из науке</li>
<li>Рубрика Africa calling: о афричким националним парковима (Акагера Национални парк у Руанди)</li>
<li>Шта су радио- галаксије? Како смо их открили и како их истражујемо</li>
<li>Историја радио-астрономије</li>
<li>Прашинасте галаксије и истраживање еволуције галаксија методама радио-астронимије</li>
<li>Велики радио-телескопи</li>
<li>Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211; Хулио Кортасар <em>Школице</em></li>
<li>Музика: различити жанрови француске музике</li>
</ul>
<div> </div>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Екстремофили</title>
		<link>https://elementarium.cpn.rs/radio/ekstremofili/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Милан Ћирковић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 03 May 2016 13:40:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Радио]]></category>
		<guid isPermaLink="false">http://elementarium.cpn.rs/?p=37048</guid>

					<description><![CDATA[(РАДИО) 3. мај 2016. ЕМИСИЈА БР 41. У 41. епизоди треће сезоне Радио Галаксије угостили смо др Тању Берић са Биолошког факултета у Београду. Било је речи о животу, микробиологији, екстремофилима и астробиологији. Вести из Центра за промоцију науке Шта је живот? Какви све живи организми постоје на планети Земљи? Екстремофили Микробиолошки аспект астробиологије Рубрика Africa [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p><strong>(РАДИО)</strong> 3. мај 2016. ЕМИСИЈА БР 41.<span id="more-37048"></span></p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-full wp-image-37049" title="deinococcus radiodur" src="http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2016/04/deinococcus-radiodur-.jpg" alt="" width="600" height="400" /></p>
<p>У 41. епизоди треће сезоне Радио Галаксије угостили смо др Тању Берић са Биолошког факултета у Београду. Било је речи о животу, микробиологији, екстремофилима и астробиологији.</p>
<ul>
<li>Вести из Центра за промоцију науке</li>
<li>Шта је живот? Какви све живи организми постоје на планети Земљи?</li>
<li>Екстремофили</li>
<li>Микробиолошки аспект астробиологије</li>
<li>Рубрика Africa calling: али јављање из Јордана са Мртвог мора</li>
<li>Рубрика: „Један писац, једна књига“ &#8211; Ричард Докинс, Заблуде о Богу</li>
<li>Музика: женска извођења песама Тома Вејтса</li>
</ul>
<blockquote>
<p><strong>Радио Галаксија</strong> је научнопопуларна радио-емисија, која се емитује од 2008. године, а од 2011. и на сајту ЦПН-а. Предлози, коментари и сугестије су добродошли на <strong>radiogalaksija@gmail.com.</strong></p>
<p><strong>Аутори емисије:</strong> </p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/milan-cirkovic/" target="_blank" rel="noopener">Др Милан Ћирковић</a></em> је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универизета Окфорд. Милан истражује у пољу астробиологије, анализе ризика и филозофије науке. До сада је објавио три монографије и преко 200 научних и стручних радова, као и више од 100 научнопопуларних и новинарских текстова, преводи научнопопуларне књиге, укључујући и наслове Ричарда Фајмена и сер Роџера Пенроуза.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/marija-nikolic/" target="_blank" rel="noopener">Марија Николић</a></em> је по образовању социолошкиња, а по занимању научна новинарка и продуценткиња научнопопуларних програма. Од раног детињства, под утиском БИГЗ-овог Дечијег свезнања, крајње спонтано заговара популарни научни дискурс појашњавања свакодневног животног искуства. Уликсова мама, путница намерница са израженим осећајем за биљке и животиње.</p>
<p><em><a href="http://elementarium.cpn.rs/dusan-pavlovic/" target="_blank" rel="noopener">Душан Павловић</a></em> студира астрофизику на Математичком факултету у Београду. Интересују га научно образовање, популаризација и промоција науке, те је често у Истраживачкој станици Петница на програму астрономије и у Петничкој метеорској групи. Душан има и других наизглед дивергентних интересовања, али за њихово набрајање овде нема места. </p>
<p>Снимке емисије можете преслушавати и преузимати <strong><a href="http://elementarium.cpn.rs/radio/" target="_blank" rel="noopener">овде</a>.</strong></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
