Прва трибина којом се покреће разговор о изучавању српског као страног језика на светским универзитетима одржава се у среду, 4. априла, у 18 часова, у Научном клубу Београд

Центар за промоцију науке у сарадњи са др Драганом Грбић из Института за славистику Универзитета у Келну и Филолошким факултетом Универзитета у Београду покреће нови циклус трибина посвећен изучавању српског као страног језика на светским универзитетима. Прва трибина, након које следи низ догађаја у вези с овом темом, заказана је за 4. април, у 18 часова, у Научном клубу Београд Центра за промоцију науке, у Краља Петра 46.

У тренутку када славистика остаје у сенци испред „профитабилних“ лингвистичких група попут синологије, јапанологије, оријенталистике или хиспанистике на пример, и када се, како су показала последња статистичка истраживања, број катедара на европским универзитетима на којима се српски проучава као страни језик у последњих петнаест година готово преполовио, популаризација изучавања нашег језика и културе и код стручне публике али и шире јавности важан је аспект не само научне него и културне промоције.

Које место заузима јужна славистика у оквиру славистике и других филологија? Како студенте на страним универзитетима мотивисати да се определе за студије славистике и српског као страног језика? Како у погледу лингвистичке методологије приступити нематерњим говорницима? Која средства ставља на располагање дигитална хуманистика за промовисање и учење српског као страног језика? Који су изазови писања уџбеника, речника и осмишљавања дигиталних портала за учење језика и умрежавање лектора? Ово су само нека од питања о којима ће се дискутовати у оквиру циклуса трибина СРПСКИ ЈЕЗИК НА СВЕТСКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА. У намери да се осветли ова проблематика, на првој трибини о овој теми говориће:

– проф. др Рајна Драгићевић, управница Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду,

– проф. др Весна Крајишник, директорка Центра за српски као страни језик Филолошког факултета Универзитета у Београду,

– проф. др Весна Ломпар, професор Катедре за српски језик са јужнословенским језицима и Центра за српски као страни језик Филолошког факултета Универзитета у Београду,

– др Драгана Грбић, лекторка и научна сарадница Института за славистику универзитета у Келну/научна сарадница Института за књижевност и уметност у Београду

– мср Моника Зекић (Пољска) и мср Елена Манмана (Италија) студенткиње српског као страног језика и учеснице Летњих школа српког језика, културне историје и превођења ТРШИЋ 2012-2016

– студенти мастер академских студија Филолошког факултета Универзитета у Београду – Српски као страни језик.

Текст: Љиљана Илић

Београд ће угостити неке од најпознатијих квантних физичара из разних крајева света на конференцији која се одржава у среду и четвртак, 21. и 22. марта, у Српској академији наука и уметности, у оквиру пројекта Квантна музика (Quantum Music), а организатори конференције су Музиколошки институт САНУ и Центар за промоцију науке.

Предавања о разноврсним темама које повезују квантну физику и музику држаће, између осталих, Влатко Ведрал, професор на Универзитету Оксфорд и један од најпознатијих квантних физичара данашњице, Клаус Молмер, професор на Универзитету Архус, највећи популаризатор квантне физике у Данској, дански композитор Ким Хелвег, Ендру Гарнер из Центра за квантне технологије у Сингапуру, као и домаћи предавачи, иницијатори пројекта Квантна музика Драган Новковић и ЛП Дуо.

Београдска публика биће у прилици да слуша о томе како је живети у квантном свету, о квантним вибрацијама атома и ихтиосаурима, о томе колико нас квантна музика може приближити апсолутној лепоти, о отелотворењу квантне дуалности кроз интерпретацију музике у клавирском дуету и о многим другим темама које се баве разумевањем света око нас кроз визуру и слух квантне физике.

Пројекат Квантна музика у себи повезује светове музике, нових научних технологија и квантне физике, a представљен је током јесење турнеје у неколико европских градова (Хаг, Љубљана, Архус, Копенхаген, Београд). Том приликом је ЛП Дуо, који чине пијанисти Соња Лончар и Андрија Павловић, представио Квантну музику на хибридним клавирима конструисаним управо за потребе овог пројекта.

Хибридни клавир произведен у оквиру пројекта Квантна музика, који је конструисао тим инжењера из Србије, освојио је у децембру треће место на Избору за најбољу технолошку иновацију у Србији у 2017. години, који сваке године организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Истражите више о програму конференције.

Истражите више о пројекту Квантна музика.

Пратите страну Квантне музике на Фејсбуку.

ЛП Дуо, клавирски дуо који чине Соња Лончар и Андрија Павловић, представио је током септембра и октобра пројекат Квантна музика (Quantum Music) у неколико европских земаља (Хаг, Љубљана, Архус и Копенхаген), а завршница ове турнеје биће београдски концерт у Југословенском драмском позоришту, у суботу, 21. октобра, у 21 час.

Пројекат Квантна музика повезује свет музике, нових научних технологија и квантне физике, а један од његових иницијатора је и најцитиранији квантни физичар данашњице Влатко Ведрал, професор квантне физике на Универзитету Оксфорд и један од оснивача Центра за квантне технологије у Сингапуру, који ће бити специјални гост на концерту у ЈДП-у.

ЛП Дуо ће представити публици разноврсни спектар звукова створених кроз дијалог физичке реалности и квантног света, свирајући класичне клавирске звуке, али и звуке снимљене у лабораторијама, уз музику инспирисану квантном физиком, коју су компоновали ЛП Дуо и дански композитор Ким Хелвег. На програму ће бити и музика Хила Мејеринга, Ивана Божичевића, Терија Рајлија и Антонија Корее, посебно аранжирана за хибридни клавир.

Током ове турнеје ЛП Дуо свира на два хибридна клавира, које је за потребе овог пројекта осмислио и конструисао тим инжењера из Србије предвођен Дарком Лазовићем и Драганом Новковићем, у сарадњи са ЛП Дуом.

Метаклиника, продукцијски тим из Србије, осмислио је видео-радове који ће током концерта публику водити кроз десет поглавља квантне физике.

Уз овај концерт, у недељу, 22. октобра, у 19 часова, на сцени Студио Југословенског драмског позоришта, дански композитор Ким Хелвег говориће о својим искуствима у компоновању музике инспирисане квантном физиком, а ЛП Дуо ће извести његову композицију „Суперпозиција“ (Superposition).

Координатор пројекта Квантна музика је Музиколошки институт САНУ, а партнери на пројекту су Центар за промоцију науке, Центар за нову уметност, Кинo Шишка (Словенија) и Данска национална школа извођачких уметности (Данска), уз Југословенско драмско позориште као придруженог партнера на пројекту.

Текст: Љиљана Илић

Након великог прошлогодишњег изненађења, када је Нобелова награда отишла у руке рок-музичара Боба Дилана изазвавши много контроверзи и опширних диксусија, проглашен је добитник из области књижевности за 2017. годину: енглески писац Казуо Ишигуро.

Казуо Ишигуро (8.11. 1954) је британски писац пореклом из Јапана. Рођен је у Нагасакију, а породица му се преселила у Енглеску 1960. године. Његова два најпознатија романа, која су преведена и на српски језик, су: „Не дај ми никада да одем“ и „Остаци дана“. Други поменути роман познат је публици широм света по филмској адаптацији у режији Џејмса Ајворија. Осим ова два романа, читаоцима на српком језику доступни су преводи романа „Закопани џин“ и „Сликар подземног света“.

Поштујући жељу Алфреда Нобела да се у области књижевности награди „особа која је у књижевности произвела изванредно дело окренуто идеализму“, од 1901. године је награђено 113 писаца, од чега 14 жена, 28 писаца који пишу на енглеском језику, и 77 књижевника који су писали прозу.

Поред Боба Дилана, последњих десет добитника Нобелове награде за књижевност су: Светлана Алексиевич, Патрик Модиано, Алис Мунро, Мо Јан, Томас Транстремер, Марио Варгас Љоса, Херта Милер, Жан-Мари Гистав Ле Клезио и Дорис Лесинг.

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Центар за промоцију науке учествује на овогодишњем Миксер фестивалу, који се одржава од 25. до 28. маја у силосима некадашњег Житомлина, на доњем Дорћолу. Главне теме овогодишњег Миксер фестивала су миграције, образовање у покрету, технологије и уметност и нове фабрике културе. 

ЦПН ће у оквиру фестивала представити неке од својих научнопопуларних садржаја: посетиоци ће бити у прилици да погледају изложбу Спектри, да се упознају са научнопопуларним часописом Елементи и издањима Центра „Одравњивање“ и „Докторати у прози“, а представници Центра прикључиће се и дебати о едукацији у покрету.

Изложба Спектри посвећена је светлости – оној коју видимо, али и оној коју не видимо голим оком, али нас свакодневно окружује у виду електромагнетних таласа. Посетиоци имају прилику да кроз Спектре сами испробају разноврсне ефекте електромагнетних таласа и прочитају занимљиве приче о светлости. Изложба ће бити отворена за посетиоце током читавог фестивала у Design зони.

Првога дана фестивала, у четвртак, 25. маја, у 17 часова, тим продукције ЦПН-а представиће последњи број часописа Елементи, који се бави темом оставштине људског рода у случају апокалипсе. Темат нових Елемената под насловом „Задужбина“ представља двадесет четири приче о кључним открићима и проналасцима у људској историји, које је написало чак 20 различитих аутора. На промоцији Елемената говориће Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа, као и помоћници уредника Јована Николић, Никола Здравковић и Ивана Хорват. 

У недељу, 28. маја, у 16 часова, на Миксеру ће бити представљен први докторат у стрипу,  „Одравњивање“ Ника Сузениса. Oво издање Центра користи модерну форму стрипа, јединствену по комбиновању визуелног и текстуалног приступа, како би показао да су слика и реч несамерљиви партнери у креирању и преношењу значења.

Иван Умељић и Никола Здравковић из ЦПН-а представиће овом приликом и књигу „Докторати у прози: илустроване приче“, издање које чине оригинални есеји и илустрације инспирисани темама 11 доктората одбрањених у Србији у последњих пет година, како из природних, тако и из друштвених и хуманистичких наука. Поред двојице аутора, у изради књиге је учествовало 11 илустратора из пет земаља, као и 11 аутора доктората. На промоцији ће говорити и Марија Новаковић, преводилац и др Игор Живановић, филозоф.

Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за међународну сарадњу, учествоваће у дебати Едукација у покрету, која се одржава у недељу, 28. маја, у 17 часова.  Циљ ове дебате је да се представе примери добре праксе у категорији неформалног образовања, уз искуство рада са социјално осетљивим групама. Разговор ће покушати да осветли и могућности које нуди развој технологије и апликација у образовању деце и одраслих који немају доступност континуираном образовању.

Иначе, током четири дана трајања, фестивал Миксер угостиће велики број значајних имена из области архитектуре и дизајна, урбаног развоја и планирања, стручњаке нових техонологија, ангажоване уметнике и музичаре из региона и света, као и младе креативце из области гејминга, визуелних ефеката и виртуелне реалности.

Истражите више о програму Миксер фестивала.

Текст: Љ. Илић

У суботу, 13. маја, у оквиру изложбе Art+Science, српско-аустријски тандем raum.null (Добривоје Милијановић и Крис Брукмајер) извешће перформанс у Научном клубу Београд, Краља Петра 46. Овај тандем сарађује већ годинама уназад, стварајући аудио-визуелне радове сложене структуре и готово индустријске естетике, са мноштвом алузија на теме и програме фестивала Арс Електроника за које наменски развијају своје продукције. Овом двојцу ће се у суботу придружити и Зигмар Ајгнер (Mussurunga).

Перформанс који ће се одиграти у Научном клубу Београд, у Краља Петра 46, од 20 часова, представиће публици завршни део трилогије Dark Wind, а двојац raum.null и Mussurunga извешће уживо њен последњи део – Chant of the Proto-Alchemists. Овај рад представља сензуалну, инстинктивну, такорећи дионизијску страну људи, која је подједнако важна за духовни раст и развој попут аналитичке, рационалне, аполонске стране.

Учешће Криса Брукмајера и Зигмара Ајгнера омогућен је захваљујући подршци Kulturforum Belgrad.

Центар за промоцију науке и Културни центар Београда организују у четвртак, 11. маја, у 19 часова, разговор о несвакидашњем издању „Одравњивање” Ника Сузениса, првом одбрањеном и објављеном докторату у форми стрипа. Овај разговор одвијаће се у оквиру изложбе Art+Science,која је отоврена за посетиоце у КЦБ-у и Галерији науке и технике САНУ до 25. маја.

Инспирисан сатиричном књигом „Раванија“ Едвина Абота из 1884. године, у којој је свет равна плоча у којем живе дводимензионални ликови, Ник Сузенис у „Одравњивању“ визуелни израз види као посебну форму која нас тера да подигнемо поглед из „равног“, ограниченог света текста. Он користи модерну форму стрипа, јединствену по комбиновању визуелног и текстуалног приступа, како би показао да су слика и реч несамерљиви партнери у креирању и преношењу значења. Изазивајући конвенционалне видове академског дискурса, Сузенис пред читаоце ставља уједно и невероватно дело графичке уметности и озбиљно испитивање начина на које људи структурирају знање.

Харвард Јуниверзити Прес је објавио „Одравњивање“ 2015. године, а превод на српски језик издао је Центар за промоцију науке у октобру 2016. године.

У разговору учествују:

• Александар Зограф, стрип аутор
• Марија Новаковић, преводитељка
• Никола Драгомировић, стрип критичар

 Развовор води: Иван Умељић, уредник издавачке делатности Центра за промоцију науке

Текст: Љиљана Илић

Током месец дана трајања изложбе Art+Science, отворене 27. априла,  посетиоци ће имати прилику да искусе много узбудљивих визуелних, звуковних, тактилних и контемплативних доживљаја. Један од таквих је свакако и рад словеначке уметнице Саше Спачал, која, заједно са својим колегама Мирјаном Швајгељом и Анилом Подгорником у галерији Podroom Културног центра Београда, публици представља рад Myconnect.

Myconnect нуди посетиоцима посебан доживљај на тему симбиотичке међузависности човека и природе: лежећи у специјалној капсули, свако добија прилику да се повеже са светом гљива, а преко овог доживљаја, да се повеже са својим окружењем у интерактивној спрези. 

Како функционише овај рад? Док посетилац/конзумент лежи у огромној капсули, налик направама из СФ филмова, он бива привезан на неколико места на телу и прикачен, помоћу малих електромотора, на електроде. Идеја је да места на којима је тело привезано буду кости, јер се на тај начин најбоље осећају вибрације у телу. Помоћу електрода, специфични сигнали сваког од нас доспевају до гљива, које шаљу своју ”поруку” назад, стварајући међузависни круг реакција између човека и биљке.

Своjим колима сигнала и импулса, генерисаним и преведеним кроз биолошке и технолошке организме, Myconnect производи искуство симбиотичке међузависности, постављајући питања о границама између природе и човека, и политичким и економским захтевима савременог доба који условљавају наша опажања света. Сажето у тему, oвај рад преиспитује везу међу врстама и доводи у питање атропоцентричну поделу човек-природа. 

О ауторима

Саша Спачал jе постмедијска уметница коjа се ослања на хуманистичке науке; тренутно ради на пресеку истраживања живих система, савремене и звучне уметности. Њен рад усмерен jе на пост-хумано окружење, у коjем људи постоjе и функционишу као jедан од елемената екосистема, а не као његов владар.

Мирjан Швагељ jе доктор биомедицине коjи тренутно борави у Љубљани и ради за лабораториjу коjа се бави биотехнолошким истраживањем и развоjем. Докторске студиjе биомедицине завршио jе на Универзитету у Љубљани у области лековитих гљива.

Анил Подгорник jе “уради сам” ентузиjаста са великим талентом за електронику, механику и физику. Од 2012. године део jе проjекaта Mycophone_genus и Myconnect.

Истражите више о изложби Art & Science на нашем сајту и друштвеним мрежама.

Центар за промоцију науке отвара 27. априла изложбу Art+Science у Културном центру Београда. Свечано отварање је у 20 часова, у Дворани КЦБ-а, уз два наступа уживо: немачке уметничке групе Квадратуре, победника на глобалном конкурсу Art+Science , и Алекса Геваре, перуанског визуелног уметника који ради у Берлину.

Већ наредног дана, 28. априла, у оквиру A+S, у Галерији науке и технике САНУ, од 19 часова можете да погледате изложбу Универзални објекти и разговарате са српско-словеначком уметницом Тањом Вујиновић.

Изложба која је наишла на изузетан пријем прошле године, када је први пут организована, овога пута биће доступна на неколико локација: у галерији Podroom и галерији Артгет у КЦБ-у, у Галерији науке и технике САНУ, и на другим локацијама у Ритопеку, Новом Саду и Крагујевцу, а окупиће бројне домаће и иностране уметнике.

Победници циклуса националне селекције А+S за 2016/17. ће у галерији Podroom, од 27. априла изложити премијерно своје радове. Исидора Тодоровић представиће рад Horologium Nocturnum, просторну инсталациjу коjа се састоjи од три висећа геометриjска елемента кроз коjа капље вода, симболишући проток времена.

Марија и Милан Личина изложиће рад Далекима… замишљен као аудио-визуелно искуство неограниченог трајања које се бави могућом комуникацијом на међуцивилизацијском нивоу.

Међу двадeсеторо уметника, десеторо долази из иностранства (Немачке, Кореје, Италије, Словеније и Перуа). На отварању ће бити представљени и радови уметничке групе Квадратуре из Берлина инспирисани свемиром. Ова група је, иначе, победник глобалног Art+Science конкурса.

Тања Вујиновић, уметница која живи и ради у Словенији, приказаће у Галерији науке и технике САНУ радове из серије Универзални објекти. У својим радовима Тања истражује однос између свести и технологије кроз дигитални анимизам и контемплативну игру. Јужнокорејски дуо Шинсеунгбак Кимјонгхун приказаће рад Мачка или човек, иза којег стоји креативна употреба софтвера за препознавање лица.

Перуански уметник Алекс Гевара, који ће се представити и на отварању, у свом раду бави се напредним технологијама у домену неуронауке и можданих таласа, док Паоло Ћирио и Алесандро Лудовико из Италије приказују хакерску трилогију, уметничку (зло)употребу интернета и доступних података.

Саша Спачал, словеначка уметница, понудиће посетиоцима посебан доживљај на тему симбиотичке међузависности човека и природе: лежећи у специјалној капсули, свако ће имати прилику да се повеже са светом гљива.

Такође, од домаћих уметника, ту су и Драган Илић, који је са својим перформансом, уз преплет роботике и уметности, имао један од најатрактивнијих наступа на фестивалу Арс електроника у Линцу.

Такође, у галерији Podroom КЦБ-а биће представљен и интерактивни модел хибридног клавира који је конструисао тим инжењера из Србије у оквиру пројекта Квантна музика. Хибридни клавир биће премијерно представљен ове јесени у Београду, а на њему ће композиције изводити ЛП Дуо.

Координатор пројекта Европска мрежа дигиталне уметности и науке, у оквиру ког је организована изложба Art+Science, јесте Арс електроника из Линца (Ars Electronica), а поред Центра за промоцију науке из Београда, партнери су и Сајенс гелери из Даблина (Science Gallery), ЏиВи Арт из Лондона (GV Art), Лаборал из Хихона (LABoral), Етопија из Сарагосе (Etopia), галерија Капелица из Љубљане и ДИГ галерија из Кошица.

Art+Science изложба ће трајати на неколико локација све до 25. маја.

Као најава изложбе Art+Science, у излогу новоотвореног Научног клуба Београд, у Улици краља Петра 46, изложен је рад После сигурности уметничке групе Каркатаг из Београда.

Улаз на изложбу је бесплатан.

ПРОГРАМ изложбе ART+SCIENCE

27. април – 25. маја 2017

06/04: Каркатаг: После безебедности (ЦПН Научни клуб)

24/04, 12.00: Мастер клас: Квадратуре (Филолошко-уметнички факултет Крагујевац)

25/04, 17.00: Представљање групе Квадратуре (Универзитет уметности Београд)

26/04, 12.00: Мастер клас: Алекс Гевара (Факултет дигиталних уметности Београд)

27/04, 13.00: Мастер клас: Шинсунгбeк Кимјонгхун (Универзитет уметности Београд)

27/04, 20.00: Свечано отварање Art+Science програма (Дворана Културног центра Београда)

            Квадратуре: Орбите (уживо)

            Алекс Гевара: Јединица (уживо)

28/04, 11.00: Мастер клас: Шинсунгбeк Кимјонгхун (Академија уметности Нови Сад)

28/04, 12.00: Представљање уметника: Саша Спачал & Анил Подгорник (КЦБ Галерија Подроом)

28/04, 17.30: Разговор са уметницима: Алекс Гевара и Гиљермо Касадо (Институт Сервантес, Београд)

28/04, 19.00: Отварање изложбе Универзални објекти Тање Вујиновић (Галерија науке и технике САНУ)

29/04, 10.30: RoboAction уживо: Драган Илић (Уметников студио, Ритопек)

04/05, 14.00: Art+Science @ Радиоапарат (radioaparat.com)

09/05, 18.00: Јавно вођење: Добривоје Лале Ерић, руководилац пројекта (Културни центар Београда)

11/05, 19.00: Трибина o Одравњивању (КЦБ Артгет галерија)

13/05, 20.00: Песма прото-алхемичара уживо, Добривоје Милијановић, Крис Брукмајр и Зигмар Ајгнер (ЦПН Научни клуб)

16/05, 18.00: Јавно вођење, Слободан Цоба Јовановић, уметнички директор пројекта (Културни центар Београда)

20/05, 12.00 A+S CREATIONS: наступи ученика основних школа „Бранислав Нушић“ (Београд) и „Петро Кузмјак“ (Руски Крстур) (ЦПН Научни клуб)

20/05, 12.00 А+S АртЕДУ радионица (Културни центар Београда)

20/05, 18.00: А+S М³ програм за Ноћ музеја (Галерија науке и технике САНУ)

23/05, 19.00: Човек машина, ЦПН A+S трибина (Студентски културни центар, Београд)

25/05, 18.00: А+S 2017 и Дани корејске културе (ЦПН Научни клуб)

Истражите више о пројекту Art+Science.

Текст: Љиљана Илић

Као најава програма Art+Science који се отвара у Културном центру Београда 27. априла, а затим наставља у Галерију науке и технике САНУ и на још неколико локација у више градова Србије, у излогу – микрогалерији новоотвореног Научног клуба Београд, у Краља Петра 46, током априла и почетком маја је изложен рад уметничке групе Каркатаг „После сигурности“.

„После сигурности“ jе позив на небезбедну и деструктивну игру, током које актери учествују у креирању небезбедности и привида општег ризика. У том смислу, оваj рад евоцира специфично дечjе искуство, искуство учешћа у забрањеним играма, у несавесним и неодговорним активностима у коjима се не питамо о последицама.

Рад се бави студиjом случаjа потпуног игнорисања свих сигурносних протокола, симулациjом хаотичне и небезбедне ситуациjе неконтролисаног кретања електричних алата по простору и кроз интеракциjу са публиком покушава да одговори на питања колико нас штите а колико спутаваjу и зашто заправо настаjу тврда правила о безбедности.

После сигурности jе интерактивна инсталациjа, део Националне селекциjе Србиjе на Прашком квадриjеналу 2015. године. Наступ Србиjе на Квадриjеналу награђен jе Златном медаљом за покретање диjалога.

Каркатаг је уметнички колектив из Београда формиран 2009. године. Функционише у пољу интерактивне уметности и нових медија, на граници са перформативним. Радови Каркатага су најчешће у форми својеврсних машина, обично већих размера, које изложене или подметнуте на коришћење, доводе публику у ситуацију да постане активни учесник, перформер, а догађај који се генерише кроз њихов рад и употребу представља неодвојиви и суштински део самог остварења.

Каркатаг је учествовао на бројним изложбама, фестивалима и перформансима у Немачкој, Енглеској, Аустрији, Пољској, Хрватској, Швајцарској, Црној Гори и у више градова Србије. Од 2010. воде свој резиденцијални простор у Свилајнцу, а од 2015. покрећу отворену радионицу Пракса мејкерспејс Београд у Магацину у Краљевића Марка.

Истражите више о изложби Art & Science на нашем сајту и друштвеним мрежама.