Отворени дан института Србије (ОДИС) биће одржан 10. новембра 2017. године, на Међународни дан науке за мир и развој, који се на светском нивоу обележава под покровитељством Уједињених нација.

Циљ ове манифестације је да пружи прилику целокупном грађанству, а пре свега средњошколцима и студентима, да се упознају са научницима и научноистраживачким радом који се одвија у институтима у нашој земљи.

Програм манифестације је намењен различитим циљним групама. Биће припремљен посебан тематски садржај који ће средњошколцима и студентима омогућити да се у непосредном контакту са запосленима у научном институту упознају са њиховим радом. Програм намењен широј публици подразумева представљање текућих истраживања и обилазак радних просторија.

Манифестацију је подржала Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском.

Истражите више програм Отвореног дана.

У суботу, 28. октобра у 17 часова на штанду Центра, у Хали 2а Међународног сајма књига, биће одржана промоција новог, узбудљивог ЦПН издања „Бура информација – зашто  ‛лајкујемо’?“. Ново издање Центра, аутора Винсента Хендрикса и Пелеа Хансена пружа објашњење за наше индивидуално, али и колективно понашање на друштвеним мрежама.

На промоцији књиге „Бура информација“ говориће Иван Умељић, уредник издаваштва Центра за промоцију науке, преводилац издања Марија Новаковић, асистенткиња на Факултету организационих наука у Београду, и стручни редактор превода др Машан Богдановски, професор Филозофског факултета у Београду.

Аутори издања упозоравају на буру информација која је захватила савремено друштво, а посебно на некритичко усвајање и коришћење информација приликом формирања мишљења и доношења одлука. Како наводе, бура информација подрива нашу способност да одвојимо истинито од баналног и тенденциозног и, уколико остане непроверена, подриће нашу колективну интелигенцију.

„Бура информација – зашто ‛лајкујемо?’“ је оригинално дело које на једном месту пружа детаљан увид у савремена истраживања токова информација које обликују различите аспекте нашег живота, у друштвеном, економском и политичком погледу. Ова узбудљива књига лако се чита и неизбежно је штиво за све оне који желе да разумеју 21. век и подржавају развој демократских вредности у савременом друштву.

ПРОМОЦИЈА ЦПН ИЗДАЊА

Бура информација – зашто лајкујемо?

Субота, 28. октобар

Сајам књига, Хала 2а 

Говоре:

• Иван Умељић, уредник издаваштва Центра за промоцију науке
• Марија Новаковић, асистенткиња на Факултету организационих наука у Београду
• др Машан Богдановски, професор Филозофског факултета у Београду

Знање мора да поштује чињенице, а самим тим и истину. Количина информација у свету удвостручи се сваког дана, међутим, истовремено, наше знање драстично опада. Доношење одлука на основу истинитих информација једно је од најважнијих стубова здравог, демократског друштва, али то је уједно и процес који се континуирано мења и преиспитује са јављањем нових друштвених околности.

У овом тренуку, Фејсбук је већи од највеће државе на планети. На друштвеним мрежама владају другачија правила од оних којих се придржавамо у реалном животу. Социјалне мреже у драстичној мери доприносе ширењу информација, али и дезинформација, које каткад имају разарајуће последице.

Аутори новог ЦПН издања „Бура информација – зашто ‛лајкујемо?’“ Винсент Хендрикс и Пеле Хансен упозоравају управо на буру информација која је захватила савремено друштво, а посебно на некритичко усвајање и коришћење информација приликом формирања мишљења и доношења одлука.

Како је у рецензији књиге навео Улрик Хагеруп, извршни директор Вести на Данском јавном сервису савременом човеку не треба више вести – потребне су му боље вести. Сви се давимо у загађеним информацијама које нас окружују. Како и сами аутори наводе, бура информација подрива нашу способност да одвојимо истинито од баналног и тенденциозног и, уколико остане непроверена, подриће нашу колективну интелигенцију.

„Бура информација – зашто ‛лајкујемо?’“ је оригинално дело које на једном месту пружа детаљан увид у савремена истраживања токова информација које обликују различите аспекте нашег живота, у друштвеном, економском и политичком погледу. Ова узбудљива књига лако се чита и неизбежно је штиво за све оне који желе да разумеју 21. век и подржавају развој демократских вредности у савременом друштву.

У настојању да осветле механизме који одређују токове информација у савременом друштву и обликују и управљају многим аспектима нашег живота, аутори су изложили резулате најрелевантнијих истраживања из различитих научних области, попут економије, психологије, теорије игара, филозофије и логике. Кроз формалну анализу стања у овим областима, али и кроз низ узбудљивих прича они нам доносе увид у различите феномене као што су ефекат пасивног посматрача, сакупљање у стадо, ефекат леминга и групно мишљење, али и у то како су савремене информационе технологије појачале њихово дејство.

Како наводи Кристијан Лист, професор политичких наука и филозофије на Лондонској школи економије, неопходно је да разумемо на који начин функционишу наша информациона окружења и које изазове и прилике стварају како би се изградиле снажне демократије и просперитетна либерална друштва. Бура информација нам управо у томе помаже.

Књигу је превела Марија Новаковић, асистенткиња на Факултету организационих наука у Београду. Осим ове књиге, Марија је превела још два издања Центра за промоцију науке, „Одравњивање“ и „Научну комуникацију“.

Стручни редактор превода је др Машан Богдановски, професор Филозофског факултета у Београду.

Ауторка ликовног решења насловне стране је позната графичка дизајнерка Моника Ланг, предавач на Факултету за медије и дизајн.

О ауторима

Винсент Ф. Хендрикс је професор формалне филозофије на Универзитету у Копенхагену. Директор је Центра за проучавање информација и мехура (енг. Center for Information and Bubble Studies – CIBS, прим. прев.), који спонзорише Фондација „Карлсберг“, добио је Elite Research Prize од данског Министарства науке, технологије и иновација, као и Roskilde Festival Elite Research Prize, обе 2008. године. Био је главни уредник часописа Synthese: An International Journal for Epistemology, Methodology and Philosophy of Science, у периоду између 2005. и 2015. године.

Пеле Г. Хансен бави се истраживањем понашања на Универзитету Роскилде; директор је  иницијативе за науку, друштво и политике на Универзитету Роскилде и на Универзитету Јужне Данске; члан је Савета за превентиву Данског удружења дијабетичара. Такође води независну истраживачку групу iNudgeYou, председавајући је у Danish Nudging Network-у и суоснивач TEN-а – The European Nudge Network-а.

(ВИДЕО) Др Џон Елис, један од најутицајнијих физичара данашњице, недавно je био гост наше земље у организацији Физичког факултета Универзитета у Београду

Др Џон Елис један је од најутицајнијих физичара данашњице. Остварио је значајан доприснос у области физике елементарних честица и један је од пионира у области честичне астрофизике.

Професор је теоријске физике на Кингс колеџу у Лондону и дугогодишњи сарадник ЦЕРН-а, где председава комитету за планирање изградње будућих акцелератора честица. Током своје вишедеценијске каријере у истраживању елементарних честица, био је и добитник престижних награда у овој области, попут Максвелове и Диракове медаље.

Др Елис је недавно био гост наше земље у организацији Физичког факултета Универзитета у Београду, где му је додељен почасни докторат наука. 

Др Елис је током интервјуа говорио о обичној, тамној и анти материји, ЦЕРН-овим пројектима и будућој сарадњи наше земље са овом важном институцијом.

Текст: И. Хорват

Пре око 90 година, нобеловац Ото Варбург запазио је да ћелије рака „похлепно“ конзумирају глукозу и производе млечну киселину, чак и под аеробним условима, када им је доступан кисеоник. Ово је познато и као Варбургов ефекат, тј. Варбургова хипотеза. 

Међутим, тачан механизам по којем се овај процес одвијао био је нејасан. Тим истраживача са Католичког универзитета Лeвен у Белгији, након деветогодишњег истраживања, за корак је ближи разјашњењу повезаности метаболизма шећера и абнормалног раста ћелија рака.

За разлику од обичних ћелија, које примарно производе енергију путем такозване оксидативне фосфорилације, метаболичког процеса који користи енергију ослобођену оксидацијом хранљивих материја за производњу аденозин трифосфата (ATP), ћелије рака се у највећој мери ослањају на гликозу, неефикасан начин за стварање ATP молекула путем ферментације шећера. Међутим, збoг чега је то тако и да ли су ћелије рака због тога у предности, остало је неразјашњено.

Као и адултним ћелијама и ћелијама рака је, између осталог, потребан шећер како би се развијале. Међутим, ћелије рака многоструко више „конзумирају“ глукозу и у много већој мери доводе до стварања млечне киселине кроз процес ферментације шећера. Млечна киселина се потом кроз различите биохемијске процесе у јетри о концу поново конвертује у глукозу и цео процес се понавља.

Научници су дуго хипотетисали о Варбурговом ефекту и доводили га у везу са абнормалним умножавањем ћелија тумора. Међутим, веома је било тешко утврдити да ли је Варбургов ефекат симптом или узрок настанка рака.

Значајно израженија појава ферментације шећера веома је важан метаболички процес ћелија рака, будући да можда управо ту лежи кључ за успешну борбу против малигних обољења. Научници се питају на који начин би било могуће ускратити глукозу ћелијама рака, али очувати њен оптималан доток нормалним ћелијама у организму?

Истраживачи из Белгије наводе да је сада могуће повући корелацију између степена изражености Варбурговог ефекта и агресивности тумора, међутим, нагалашавају да још нису открили зашто се Варбургов ефекат јавља чак и када је ћелијама рака доступан кисеоник.

Тим са Универзитета Лeвен је своја изучавања спроводио на ћелијама гљивица које, као и ћелије рака, имају активан метаболизам шећера и стога су веома корисне за овај тип истраживања. Посебно су се бавили изучавањем мутација у фамилији гена Ras. 

Како је установљено, разградња шећера је повезана са активацијом Ras протеина, који када дође до мутације, непрекидно стимулише умножавање ћелија, како код гљивица тако и код канцера.

Оно што су истраживачи додатно открили јесте да је повећани доток глукозе код гљивица довео до израженијe активације Ras протеина, и консеквентног, убрзаног умножавања ћелија.

Своје истраживање наводе као значајан помак у овој области, али наглашавају да је ово само добра основа за даље изучавање ових механизама како би се утврдио тачан узрок Варбурговог ефекта.

Истраживање белгијског тима објављено је у часопису Nature Communications, 13. октобра 2017. године. 

 Текст: И. Хорват

Након што су LIGO и Virgo детектори 17. августа уочили нови налет гравитационих таласа, велики број опсерваторија на Земљи окренуо је своје телескопе ка овом делу неба. У сатима који су уследили, начињени су први оптички снимци извора гравитационог таласа насталог у судару две неутронске звезде – два масивна и густа језгра колапсирајућих звезда.

Дужина трајања сигнала гравитационих таласа од чак 60 секунди сугерисала је да сигнал није настао као последица судара две црне рупе, већ две неутронске звезде. Осим што су понудили решење загонетке о тачном називу објекта који је у овом случају довео до емитовања гравитационих таласа, астрономи сугеришу да је ово за сада и најубедљивији доказ да су краткотрајни бљескови гама зрака такође последица судара неутронских звезда. 

Гравитациони таласи, које можемо да опишемо као мрешкање самог прстор-времена, насталог услед кретања веома масивних објеката, први пут су детектовани 2015. године, иако су резултати детекције били подељени са широм јавношћу фебруара 2016. године. Нагле промене брзине масивних објеката чине ову појаву још евидентнијом и погодном за детекцију.

Релативно мала удаљеност од ”места судара” неутронских звезда од Земље, око 130 милиона свестлосних година, учинила је ову детекцију могућом, будући да је сигнал гравитационих таласа насталих на овај начин доста слабији од оног који настаје након ”спајања” две црне рупе. 

Када се две неутронске звезде нађу у орбити једна око друге, оне губе енергију емитујући гравитационе таласе. Растојање међу њима се смањује, док не дође до ”спајања”, након чега се део масе претвара у енергију и емитује у виду гравитационих таласа као што је Ајнштајн предвидео својом познатом једначином E=mc2. 

Силовитост овакавог догађаја у свемиру има катаклизмичне последице, међутим, током њих свемиром се распрше и веома важни хемисјки елементи, попут злата и платине.

Ово је до сада пета детекција гравитационих таласа, а челни научници LIGO-Virgo колаборације недавно су добили Нобелови награду у области физике за своје постигнуће. 

GW170817

У четвртак 17. августа ове године, детектори гравитационих таласа на два континента, LIGO у Сједињеним Америчким Државама и Virgo у Италији готово истовремено уочили су гравитационе таласе, који су долазили из истог дела неба.

Две секунде након овога, инструменти две свемирске опсерваторије Насиног Ферми гама-реј телескопа, као и Есине Међународне астрофизичке лабораторије за гама зраке (INTEGRAL), детектовале су краткотрајне бљескове гама зрака – вероватно најсиловитије појаве у свемиру.

LIGO-Virgo колаборација позиционирала је извор гравитационих таласа у једном делу неба јужне хемисфере, која је једнака површини неколико стотина пуних Месеца. Ово је сузило потрагу за извором, али и даље, телескопи су посматрали милионе звезда у нади да ће пронаћи необични сигнал са неке од њих.

Ноћ на јужноамеричком континенту донела је прилику за прецизнија посматрања. Без икакве двојбе велики број телескопа усмерио је своје веома осетљиве инструменте ка овом делу неба. 

Објекат који је емитовао необичан сигнал налази се веома близу галаксије каталошке ознаке NGC 4993 у сазвежђу Хидре.

Потрази су се убрзо прикључли највећи телескопи на планети и у свемиру попут Веома великог телескопа на Паранал опсерваторији, ALMA опсерваторије у Атакама пустињи и Свемирскохг телескопа Хабл.

Удаљеност објекта прецизирана је на око 130 милиона светлосних година од Земље. Ово је уједно постао и најближи извор гравитационих таласа, али и бљескова гама зрака који је до сада детектован.

Неутронске звезде, веома густа и брзоротирајућа језгра масивних колапсирајућих звезда остају као резултат експлозије супернове. Међутим, судар оваква два објекта доводи до јављања једне нове врсте “нове”, такозване килонове. Ови објекти први пут су теоријски предложени пре нешто више од 30 година. Килонова је била најубедљивија хипотеза која би објаснила судар две неутронске звезде. 

Такође, након догађаја регистрованог 17. августа, уочене су још неке необичне појаве. Наиме, тешки хемијски елементи детектовани су на брзинама од једне петине брзине светлости. Оно што је такође указивало на судар неутронских звезда јесте и боја килонове, која се променила од плаве до црвене за свега неколико дана.

Према речима астронома, ово је био један од најенеобичнијих феномена који су имали прилику да посматрају. Подаци које су прикупили се веома добро поклапају са оним што предвиђа теорија.

Текст: И. Хорват

Овогодишња Нобелова награда у области физике додељена је тројици научника за њихов допринос и рад на открићу гравитационих таласа у оквиру LIGO/VIRGO колаборације. Половина износа Нобелове награде одлази у руке Рајнера Вајса са MIT-a, док другу половину деле Бери Бериш и Кип Торну са Caltech-a.

Тројица научника имали су значајан допринос за развој и целокупан успех детектора LIGO који је довео до овог епохалног открића. Након четири деценије које су посветили раду у овој области, тројица научника ове године заслужено су понела титулу Нобелових лауреата.

Гравитациони таласи по први пут су детектовани 14. септембра 2015. године, 100 година након што их је својом Општом теоријом гравитације предвидео Алберт Ајнштајн. Детектовани таласи настали су као резултат судара две црне рупе пре 1,3 милијарде година.

Након што су подаци обрађени, а вест о отркићу гравитационих таласа објављена фебруара 2016. године, многи су очекивали да ће управо 2016. донети награду научницима са колаборације LIGO/VIRGO. Међутим, очигледно је била неопходна још једна година и још неколико потврда постојања гравитационих таласа.

Рaјнер Вајс, рођен је 1932. године у Берлину. Вајс је једна је од пионира у области ласерске интерферометрије. Још средином седамдесетих, Вајс је дизајнирао детектор за који је сматрао да би могао да улови „звук гравитације“. Тренутно је запослен као професор емеритус на чувеном МИТ-ју. Сва тројица Нобеловаца део су LIGO/VIRGO колаборације.  

Бери Бериш је експериментални физичар рођен 1936. године у Сједињеним Америчким Државама. Он је један од водећих физичар у области гравитационих таласа. Тренутно је професор емеритус на Калифорнијском институту за технологију (Caltech).

Кип С. Торн рођен је 1940. године у САД, и један је од водећих теоријских физичара специјализованих у области Ајнштајнове теорије гравитације. Као и Бериш, Торн је професор емеритус на Caltech-у. Заједно са Вајсом, још пре неколико деценија био је убеђен да је откриће гравитационих таласа могуће и да би ово откриће могло довести до револуционарних сазнања о универзуму.

Након што је објављена вест о овом невероватном открићу, у фебруару 2016. године Елементаријум је посветио специјал овој теми, који сада преносимо:

ГРАВИТАЦИОНИ ТАЛАСИ

• Откриће века
• Нови прозор ка универзуму
• Звук гравитације
• Кaко ради ЛИГО?
• Кратка повест гравитације

Нобелове награде 2017. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

Изложба „Наука кроз забаву“ одржаће се од 11. до 29. септембра, у Галерији науке и технике САНУ. Изложба се састоји од 18 експеримената у вези са оптиком, светлошћу, магнетизамом, електростатиком и суперпроводношћу. Поставка је осмишљена и организована тако да деца слободно могу да се забављају кроз експерименте који ће им бити доступни. Посете ће бити организоване и одвијаће се према утврђеном распореду посета школа. Пријаве за организоване посете отварају се 1. септембра. 

Сви експерименти су апсолутно безбедни и прилагођени активном учешћу деце –  она ће моћи својим чулима, кроз игру, да открију различите феномене из области физике. Сваки од експеримената има свој предвиђени простор са елементима за вежбу, панел, који описује појаву која се демонстрира и свог демонстратора, студента докторанта или сарадника ЦПН-а.

Током изложбе посетиоци ће моћи да се упознају са поларизационом светлошћу, ферофлуидима, вортексним топом, Kладнијевим плочама, суперпроводницима, левитроном, плазменом сфером и многим другим феноменима и експериментима. 

Изложба „Наука кроз забаву“ представља иницијативу Универзитета у Штутгарту и Института за физику Београд, коју заједно спроводе са Српском академијом науке и технике и Центром за промоцију науке, са циљем да развију интересовање деце за физику и науку. Слична изложба организована је са великим успехом у неколико градова Немачке и Шпаније.

Активност је пре свега усмерена на старије разреде основне и млађе разреде средњих школа. Обилазак и учешће на свим вежбама траје око 70  минута. Због ограниченог простора Галерије, за време трајања једне сесије могуће је максимално присуство око 40 учесника. 

Изложба „Наука кроз забаву“ је отворена и за остале љубитеље физике, свих узраста. Број посетилаца је ограничен.

Регистрација је доступна овде. 

Током месеца септембра, Центар за промоцију науке организује низ радионица за ученике основних и средњих школа у Научном клубу у улици краља Петра 46

Месец септембар биће посвећен архитектури, 3Д моделовању, психологији, генетици и математици.

Ученици средњих школа имаће прилику да науче више о генетици током радионице под називом ”Мутанти”, док ће ученици основних школа моћи више да чују о перцепцији и оптичким илузијама. Такође, заинтересовани ђаци основних школа моћи ће да уче технике 3Д моделовања или да сазнају нешто више о Платоновим телима. 

Пријаве за радионице отворене су до попуњавања капацитета. Максимални број деце по радионици је 30. Светло сива поља означиће да је пријављивање за одабрану радионицу затворено.

Истражите више о терминима радионица и пријављивању.

Текст: Ивана Хорват

Бушмани, један од најстаријих народа афричког континента, вековима су користили биљку Hoodia gordonii како би у суровим пустињским условима сузбили осећај глади и жеђи. Настањени на подручју пустиње Калахари и њеним пространим саванама, Бушмани су често суочени са недостатком пијаће воде и хране. Њихова племена, позната по ловачко-сакупљачком начину живота, са колена на колено, усменим путем, преносила су своја знања о чудноватим својствима ове биљке.

Први писани трагови о Hoodia gordonii потичу из 18. века, тачније 1779. године. Биљку је први пронашао и описао Роберт Јакоб Гордона у близини Наранџасте реке. Поједини аутори попут познатог ботаничара Рудолфа Марлота управо су писали о необичним карактеристикама биљке.

У једном од шест томова посвећеним флори на територије јужне Африке, почетком 20. века Марлот је писао: „Сладак укус подсећао је на укус корена сладића, а када ме је жеђ обузела и када сам био приморан да пратим упутства Хотентота, поштедела ме је даље патње и уклонила је осећај глади толико ефикасно да нисам могао да једем ништа цео дан након што сам се домогао кампа.“

На захтев Министарства одбране, Јужноафрички савет за истраживања и иновације, уврстио је 1963. године Hoodiu у своја истраживања о јестивим и отровним биљкама овог региона. Иако су током испитивања научници Савета успели да идентификују одређене врсте које су сузбијале осећај глади код лабораторијских мишева, нису имали неопходне технологије како би успешно  изоловали и синтетизовали биоактивне компоненте. Прошло је готово 30 година док ово није постало могуће, када је Савет 1996. године, након дугог низа година истраживања спроведених у тајности, патентирао своја открића.

Након тога, 1997. године Савет се одлучио на комерцијализацију својих резултата, у сарадњи са британском фармацеутском компанијом Фитофарм, специјализованом за производњу лекова на биљној бази. Према уговору, Фитофарм је добио дозволу да на глобалном нивоу развије, производи и продаје препарате на бази активних супстанци Hoodie. Након неколико година истраживања, Фитофарм је одобрио ексклузивну лиценцу холандско-британском гиганту Унилеверу да производи препарат за мршављење на глобалном нивоу.

Обе компаније радиле су на детаљним истраживањима, међутим ситуација се значајно мења када је 2008. године Унилевер одлучио да изађе из споразума и обустави планове за масовни узгој Hoodie на територији јужних регија афричког континента, због њихове забринутости о безбедности употребе биљке и њене ефикасности у губљењу килограма. Међутим, упркос овим наводима Унилевера, Фитофарм задржава свој оптимизам и почиње да тражи новог партнера.

Све до 2001. године Бушмани нису знали за истраживања везана за Hoodia gordonii. Након што је новооснована организација Biowatch привукла пажњу јавности својим наводима о кршењу права племена у неким од најпознатијих светских медија, Бушмани су почели да се организују и да захтевају да се знања о особинама биљке, коју често називају и Шешир Бушмана, препознају као колективно, традиционално знање заједнице.

Случај Hoodia привукао је пажњу многих медија и организација и извршио додатни притисак на Савет да понуди одређену врсту компензацију Бушманима, који су у том тренутку бројали око 100 000 припадника, распоређених на територији неколико држава, највише на територији Намибије, Боцване и Јужне Африке.

Након две године преговора, постигнут је споразум о дељењу добити између Савета и заједница Бушмана. Локалним заједницама у земљама припадало је укупно 8 одсто профита оствареног комерцијализацијом активних компоненти биљке. Новац није ишао појединцима, али је ишао у касе локалних заједница и служио за опште подизање стандарда и побољшање услова живота.

Према одредницама споразума, Бушманима је подела добити обезбеђена за целокупан период током којег се приходе од комерцијализације слива у буџет Савета из касе Фитофарма. Такође, споразум је захтевао детаљан план потрошње средстава, који би био предлаган од стране представника заједница Бушмана. Овај споразум је један од најранијих случајева који су обезбедили заштиту традиционалних знања.

За Бушмане, ово је био велики корак. Насељени у неколико земаља, говорећи 7-8 различитих језика, без или са врло мало формалног образовања, Бушмани су добили битку против крупног капитала и економске глобализације. Заштитили су своја традиционалног знања од експлоатације и комерицјализације, и што је можда још битније, послужили као пример успешне борбе.

Заштита традиционалних знања све је чешћа тема у стручним круговима, а на ову тему посебно је стављен фокус конвенцијама као што је УНЕСКО Конвенција о светском наслеђу из 1972. године.

Нажалост, иако су добили битку која се наводи као пример заштите традиционалног знања, Бушмани нису имали среће. Унилевер није без разлога напустио истраживања. Недостатак јасних доказа о томе да Hoodia gordonii утиче на губитак килограма био је све евидентнији. Иако је Јужноафрички савет патентирао још 1996. године активну супстанцу биљке, која је представља једну врсту стероидног гликозида, истраживања из 2006. наводе да не постоје јасни докази да ова компонента заиста може да сузбије осећај глади. Заправо, постоје истраживања која казују да су за сузбијање глади одговорне друге активне супстанце биљке, које није могуће лако уклонити, а које доводе до овог ефекта услед својих погубних дејстава на јетру.

— 

*Оригинални текст аутора Елементаријума првобитно је штампан у додатку ”Култура, уметност, наука” дневног листа Политика, у издању од 22. јула 2017. године, као део сарадње ЦПН редакције са Културним додатком