Рок за пријаву је 4. децембар 2026. године, до 23.59.

Пројекат EHIN окупља уметнике, научнике и стручњаке за животну средину са циљем да истраже како живи организми стварају, размењују и обрађују информације унутар природних екосистема. Полазећи од идеје да интелигенција није искључиво својство људи или вештачких система, иницијатива истражује начине на које различите врсте комуницирају, сарађују и међусобно утичу једна на другу.

Посебан акценат стављен је на биокомпјутинг – истраживање и примену биолошких процеса у рачунарству – као и на могућности да се кроз уметничко истраживање преиспитају постојећа схватања технологије, знања и односа човека према природи.

У оквиру пројекта развијају се такозване Dirty Labs, експериментална истраживачка окружења која повезују научне методе и уметничке праксе. За разлику од традиционалних лабораторија, ови простори истраживање смештају у конкретне екосистеме и природна окружења, уз употребу сензорских технологија, машинског учења и биоинформатике, али и знања људи који непосредно раде са земљиштем и живим светом.

Изабрани уметници имаће прилику да током резиденцијалних програма сарађују са научницима, користе истраживачку инфраструктуру и развијају нове уметничке радове на пресеку науке и уметности.

За уметничке хонораре и трошкове продукције предвиђена је подршка у износу до 25.000 евра, у складу са условима позива.

Резиденцијални програми реализују се у сарадњи са шест партнерских институција из Европе:

Центар за промоцију науке – Београд, Србија

Gluon – Брисел, Белгија

Kersnikova Institute / Kapelica Gallery – Љубљана, Словенија

KONTEJNER – Загреб, Хрватска

LABoral Centro de Arte – Хихон, Шпанија

ZKM | Center for Art and Media – Карлсруе, Немачка

Свака од институција пружа специфичан истраживачки контекст, стручност и услове за интердисциплинарни рад и експериментисање.

Више информација о условима учешћа, резиденцијалним програмима и поступку пријављивања потражите на ЗВАНИЧНОМ САЈТУ ПРОЈЕКТА.

Кроз резиденције, продукцију уметничких радова, изложбе, радионице и јавне програме, EHIN настоји да допринесе развоју нових приступа разумевању живих система и еколошке међузависности. Пројекат истовремено отвара питања о могућим алтернативама енергетски захтевним рачунарским инфраструктурама и о томе како биолошки процеси могу да инспиришу одговорније односе између људи, технологије и других живих бића.

За све заинтересоване уметнике биће организоване две инфосесије током којих ће моћи да сазнају више о позиву, резиденцијалним програмима и условима пријављивања, као и да добију одговоре на додатна питања. Заинтересовани могу да се пријаве за учешће путем овог ЛИНКА.

За сва додатна питања у вези са позивом, можете се обратити на jjankov@cpn.rs.

Пројекат се суфинансира средствима програма Креативна Европа Европске уније.

У свету доминантно детерминисаном и валоризованом коришћењем и применом разноврсних система вештачке интелигенције, традиционални друштвени оквири, модели и норме губе своју улогу, вредновање и значење. На удару су истовремено и бројне стваралачке вештине и праксе од којих је она, најочигледнија – визуелна уметност – директно погођена развојем и доступношћу наменски развијених AI алата.

Према речима америчке историчарке Џил Лепор, човечанство мора да одлучи да ли ће машине уместо нас преузети читање и писање, а тиме и сам процес размишљања. Да ли овим вештачка интелигенција угрожава уметничко стваралаштво, слободу мишљења, демократске основе друштва, па чак и саму бит и опстанак човечанства?

Поводом гостовања угледног филозофа, кустоса и оснивача Бечких разговора о вештачкој интелигенцији Клауса Шпајдела у Београду, Аустријски културни форум и Центар за промоцију науке након две године настављају свој серијал Аустријско-српских научних кафеа. У лежерном и пригодном амбијенту Куће уметница, Јелена Гуга, теоретичарка нових медија, уметности и културе, и координаторка Лабораторије за дигитално друштво на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду, и Клаус Шпајдел разговараће о позицији, улози и упитности уметности у времену обележеном утицајем и применом све сложенијих система вештачке интелигенције.

Разговор ће се одвијати на енглеском језику, а улаз за све заинтересоване је слободан.

Какав је утицај AI-ја на стваралачки процес и на саму креативност као извор или механизам разноврсних аспеката људског живота и искуства? У коначном, да ли и у којој мери уметност може да одговори и суочи се са овим изазовима, има ли квалитете и капацитета да AI системе искористи за сопствене потребе, и какав је уопште њен статус па и релевантност у окружењу данашњице? У разговору ће бити речи и о креативном и критичком разматрању примене AI-ја у различитим друштвеним и економским оквирима, укључујући и контролу моћи и информација, рад, родне и расне стереотипе, ратове и масовна разарања којима смо данас сведоци.

Ово издање научног кафеа посвећеног улози уметности у доба вештачке интелигенције део је и art+science програма Центра за промоцију науке. Разговор се реализује на енглеском језику, уз модерацију Добривоја Лалета Ерића из ЦПН-а.

Кућа уметница

Господар Јевремова 25, Београд

13. октобар 2026. | 19:00

Програм ће кроз различите едукативне и практичне активности указати на значај припремљености за различите ризичне ситуације, али и на то како знање и конкретне вештине могу допринети безбедности појединаца, породица и целе заједнице.

Током два дана, посетиоци ће имати прилику да се упознају са основама прве помоћи, начинима реаговања у различитим ванредним ситуацијама, као и са значајем превенције и одговорног понашања у ситуацијама које могу угрозити безбедност људи и њихове околине.

Први део програма биће одржан 10. октобра, од 11 до 13.30 часова, у просторијама Црвеног крста Србије у Симини 19. Посетиоце очекују едукативни садржаји, демонстрације и практичне активности кроз које ће моћи да стекну корисна знања и вештине за реаговање у различитим ризичним ситуацијама.

Другог дана, 11. октобра од 11 до 18 часова, програм се сели на Калемегдан, где ће на Великом шеталишту бити представљени различити садржаји намењени грађанима.

Посебан део програма биће Климатска капсула Центра за промоцију науке, интерактивни садржај који посетиоцима на занимљив и непосредан начин приближава теме климатских промена. Кроз овај садржај грађани ће моћи да сазнају више о променама које се дешавају у животној средини, њиховим последицама и значају прилагођавања на ризике које климатске промене доносе.

У фокусу програма биће управо повезивање научних сазнања са знањима и вештинама које могу бити од непосредне користи у свакодневном животу. Припремљеност за ризике не подразумева само реаговање када се кризна ситуација већ догоди, већ и разумевање ризика, препознавање потенцијалних опасности и усвајање навика које доприносе већој безбедности.

Програм „Корак ка сигурнијем Београду“ представља прву заједничку активност Центра за промоцију науке и Црвеног крста Београда након потписивања Меморандума о сарадњи, којим су ове две институције дефинисале заједнички рад на програмима од обостраног интереса. Сарадња је усмерена, између осталог, на промоцију и популаризацију науке, едукацију грађана, развој културе припремљености и јачање отпорности појединаца, породица и заједнице.

У реализацију програма укључена је и Канцеларија за младе Града Београда, чиме се додатно отвара простор за приближавање ових тема младима и њихово активно укључивање у активности усмерене на безбедност и отпорност заједнице.

Међународни дан смањења ризика од катастрофа обележава се 13. октобра и представља прилику да се скрене пажња на значај превенције, смањења ризика и изградње отпорнијих заједница. Управо зато је један од циљева овог програма да грађанима приближи теме које су често важне тек онда када се ризична ситуација догоди – и покаже да се на многе изазове можемо припремити на време.

Програм „Корак ка сигурнијем Београду“ одржава се 10. и 11. октобра, а учешће у активностима намењено је свим заинтересованим грађанима.

10. октобар | 11.00–13.30
Симина 19, Београд
Просторије Црвеног крста Србије

11. октобар | 11.00–18.00
Калемегдан
Велико шеталиште

Како се развијају савремене свемирске технологије, шта је све потребно да би се сателит нашао у орбити и какве могућности за развој ове области постоје у Србији – неке су од тема о којима ће бити речи на трибини посвећеној свемирским технологијама.

Трибина се одржава у оквиру Светске недеље свемира, а разговор ће модерирати Зоран Томић, национални координатор манифестације Светска недеља свемира. У разговору ће учествовати Срђан Костић и Војислава Костић из компаније TARAN Aerospace, др Милан Стојановић из Астрономске опсерваторије Београд, као и представник компаније EDePro.

Кроз разговор са стручњацима, публика ће имати прилику да се упозна са различитим аспектима развоја свемирских технологија – од ракетног инжењерства и производње компоненти до лансирања сателита. Биће речи и о домаћим капацитетима, актуелним пројектима и могућностима за даљи развој ове области у Србији.

Улаз на трибину у Научном клубу Београд је слободан, а за све који нису у могућности да присуствују уживо, биће обезбеђен и онлајн-пренос на YouTube каналу Центра за промоцију науке.

Светска недеља свемира обележава се од 4. до 10. октобра широм света, а овогодишња тема посвећена је револуцији у развоју ракета. Програм обухвата и бројне друге теме које се баве свемиром, његовим истраживањем и технологијама које то истраживање омогућавају.

Током Светске недеље свемира широм Србије биће организована предавања, радионице, изложбе, трибине, пројекције, едукативни програми и други садржаји намењени приближавању свемира и свемирских технологија широј публици.

Сви заинтересовани истраживачи могу да се пријаве на Семинар путем електронског формулара којем се може приступити ОВДЕ.

Пријављивање за Семинар отворено је до 7. октобра у 12 часова.

Број пријава је ограничен. Семинар је бесплатан за све учеснике.

Полазници Семинара добиће електронски сертификат којим се потврђује учешће на Семинару.

У склопу Семинара о рецензирању биће одржано више предавања уз пропратне презентације. Др Александар Декански одржаће предавање на тему „Шта је рецензирање и како урадити добру рецензију“, док ће др Олгица Недић говорити о „Етичким аспектима рецензирања“. Затим ће др Невена Буђевац одржати предавање о „Друштвеном признавању и вредновању рецензирања“, а др Ивана Дрвеница о „Платформама и програмима за подршку рецензентима“.

О Семинару о рецензирању

Група истраживача, који су уједно рецензенти и чланови уредништава међународних часописа, а неки и учесници COST акције TD1306 New frontiers in peer-review (PEERE), у сарадњи са Центром за промоцију науке, креирала је 2017. године Семинар о рецензирању, намењен докторандима и млађим истраживачима.

Семинар је одржан у више наврата у свим већим универзитетским центрима у Србији (Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац). Кроз овај јединствени програм до сада је прошло више од хиљаду полазника, углавном млађих истраживача, али и искуснијих професора и научних радника из области природно-математичких, техничко-технолошких и медицинских наука, као и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Трочасовни семинар у коме учествује четворо предавача обухвата теме у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етике у рецензирању до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons. Угледни предавачи са богатим искуством уређивања и рецензирања за реномиране научне часописе осврћу се и на бројна занимљива питања која су у вези са процесом рецензирања: зашто рецензирати?; шта су циљеви рецензирања?; да ли рецензент помаже уреднику часописа или аутору?; да ли је рецензент и аутор рада који рецензира?; да ли рецензент може бити објективан?; да ли се рецензирање може цитирати?; као и многа друга питања.

О ПРЕДАВАЧИМА

Др Александар Декански, научни саветник, члан уређивачких одбора и менаџер часописа Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly;

Др Олгица Недић, научни саветник (Институт за примену нуклеарне енергије, Универзитет у Београду (ИНЕП)), члан уређивачког одбора и подручни уредник за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society;

Др Ивана Дрвеница, научни саветник (Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду), помоћник главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија;

Др Невена Буђевац, ванредни професор (Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду), члан уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, некадашњи помоћник главног уредника у часопису European Journal of Psychology of Education.

ОРГАНИЗАТОРИ

Центар за промоцију науке је јавна институција коју је 2010. године основало Министарство науке Републике Србије са задатком да промовише науку и технологију. Центар, у складу са својим мандатом, програме и активности спроводи радећи са истраживачким и образовним организацијама у Србији и широм света, а блиско сарађује и са државним институцијама, медијима и приватним сектором. Мисија Центра је да премости јаз између науке и друштва кроз укључивање свих релевантних актера и шире јавности у процес истраживања и иновација.

Универзитет у Крагујевцу је државни универзитет у Крагујевцу. Најстарија је и највећа високошколска установа у Шумадији и западној Србији. Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.

Народна библиотека Србије је национални представник Конзорцијума библиотека Србије (КоБСОН) који је основан 2002. године. Њена улога је да координира обједињену набавку научне и стручне иностране литературе у електронском облику, са циљем обезбеђивања релевантних и актуелних научних информација. Поред тога, бави се промоцијом доступних сервиса и едукацијом корисника за њихово ефикасно коришћење, као и промоцијом домаћег научног издаваштва у земљи и иностранству. Истовремено, доприноси преносу знања и вештина у складу са новим трендовима у научном издаваштву.

Овогодишња Европска ноћ истраживача одржава се под слоганом „Једно срце за науку“, а у средишту програма је однос људи и животиња и наше место у заједничком свету који делимо са другим врстама. Програм се током Недеље истраживача и саме Ноћи истраживача одвија у 25 места широм Србије.

У Научном клубу посетиоци ће најпре моћи да обиђу изложбу „Спектри“ и кроз интерактивне експонате истраже светлост – од онога што можемо да видимо до делова спектра који су невидљиви људском оку. Изложба показује и како нам различити облици светлости омогућавају да боље разумемо свет око себе.

У научном биоскопу биће приказан серијал едукативних клипова посвећених хемијским елементима. Уз помоћ вештачке интелигенције, елементи из периодног система представљени су кроз кратке и приступачне садржаје који њихове особине приближавају посетиоцима.

За крај, програм нас води и у подводни свет. Кроз виртуелно искуство посвећено ајкулама, посетиоци ће имати прилику да упознају ове животиње и сазнају више о њиховом животу и окружењу.

Програм у Научном клубу Београд врхунац је Недеље истраживача, која претходи централном догађају и током које се у Научним клубовима ЦПН-а широм Србије одржавају различити програми намењени свим узрастима.

Под слоганом „Једно срце за науку“ програми ће повести у авантуру упознавања света из нешто другачијег угла и показати везу између људи и животиња, а тако ће и на свим локацијама (осим у простору Ботаничке баште у Београду) бити добродошли и кућни љубимци. Загревање ће и ове године почети у традиционалној Недељи истраживача током које ће бити одржане бројне креативне активности које показују узбудљиву страну ветерине, медицине, биологије, хемије, екологије, археологије, астрономије, историје, уметности и књижевности.

„Иза овогодишњих програма налази се пројекат HEART који је покушај да кроз науку, историју, културу и машту покажемо колико смо повезани са животињама, а данас је та повезаност можда и важнија него икада јер климатске промене мењају животну средину и утичу на све нас. Наше колеге из 50 института су припремиле на стотине садржаја који ће показати и наше невидљиве комшије, али и открити чуваре здравља“, каже Диана Лупуловић, доктор ветеринарске медицине, научни саветник и истраживач са Института за примену нуклеарне енергије, и овогодишњи руководилац Ноћи истраживача.

Истраживачи Института за нуклеарне науке „Винча“ отвориће 25. септембра своја врата већ од 10 до 13 часова за све заинтересоване који желе да сазнају више из прве руке како изгледа њихов свакодневни рад. Велика научна журка очекује и посетиоце на платоу Природно-математичког факултета на Студентском тргу, као и у Тржном центру Big Fashion и Музеју науке и технике где ће, између осталог, бити промовисано одговорно држање животиња јер ће „Ветерина Београд“ донети маце и куце за удомљавање.

Свечано отварање 25. септембра биће одржано од 16 часова у Европској кући, где посетиоце очекује више поставки, између осталог и скулптура од вуне са потписом уметника Арпада Пулаија. Центар за промоцију науке, Опсерваторија на Калемегдану, Природњачки музеј, Ботаничка башта, али и Француски институт, Чешки дом, Дечје одељење Библиотеке града Београда и Tinker Labs спремно ће дочекати све трагаче за знањем.

Занимљив научни садржај Новосађане очекује у BIG Нови Сад шопинг центру (Сентандрејски пут 11) и Културној станици Свилара, који је представила др Николина Милошевић (Новаков), доктор ветеринарске медицине, редовни професор, Департман за ветеринарску медицину, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду:

„Све институције у Новом Саду које су укључене у овогодишњу Ноћ истраживача посветиће своје активности причи о повезаности здравља људи, животиња и животне средине, али одговорном гајењу кућних љубимаца. Зашто је важно да очувамо водене ресурсе и разне врсте риба, посетиоци ће моћи да сазнају на радионицама везаним за климатске промене.“

Овогодишња манифестација стиже и у Зубин Поток, Врање, Лесковац, Ниш, Крагујевац, Крушевац, Чачак, Пирот, Зајечар, Кладово, Свилајнац, Смедерево, Рановац, Шабац, Сремску Митровицу, Инђију, Нову Пазову, Сомбор, Бачку Паланку, Суботицу, Кикинду, Вршац и Панчево.

У већини ових места биће традиционално одржана и Европска недеља истраживача, а Научни клубови Центра за промоцију науке широм земље су се потрудили да и овог пута пробуде истраживачки дух и покрену вијуге свих који се придруже радионицама, разговорима, квизовима и правим малим научним експедицијама које су припремили од 21. септембра. У Лесковцу, програм почиње дан раније – од 17.30 сати у Тржном центру Леско парк, где посетиоце очекују занимљиви експерименти, изазови за памћење, необичне слагалице и игре.

„Изузетно је задовољство бити у организацији Ноћи истраживача која је постала истински бренд. Наши Научни клубови и ове године представљају науку каква се не учи у школама. Посебно истичем отварање два нова клуба, у Пироту и Зубином Потоку, који су се потрудили да ни њихови суграђани не буду ускраћени за садржај какав се може видети у већим местима“, истакао је Дарије Јаношевић, помоћник директора Центра за промоцију науке.

Овогодишња Европска ноћ истраживача реализује се у оквиру пројекта HEART, који се финансира средствима Европске уније и спроводи кроз програм „Horizon Europe“, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“.

Координатор пројекта је Институт за примену нуклеарне енергије – INEP, Универзитета у Београду, у сарадњи са Центром за промоцију науке, Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду, Институтом за медицинска истраживања Универзитета у Београду и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе у Петроварадину.

За више информација о свим програмима, који су и ове године бесплатни, посетите званични сајт www.nocistrazivaca.rs.

Фото: Тања Дробњак

Центар за промоцију науке позива организације, установе, удружења, школе, научне и образовне раднике, као и све друге заинтересоване појединце, да се укључе у ову глобалну иницијативу и осмисле сопствени догађај посвећен свемиру.

То може бити предавање, радионица, изложба, трибина, пројекција, едукативни програм или неки други садржај који приближава свемир и свемирске технологије публици. Није неопходно да догађај буде директно повезан са овогодишњом темом – важно је да на неки начин укључује теме повезане са свемиром.

Догађај је могуће пријавити путем званичне странице Светске недеље свемира, где се налази и календар свих пријављених активности. На тај начин и локалне иницијативе могу постати део међународне прославе која сваке године повезује учеснике широм света.

Ваш догађај можете пријавити на следећем линку: World Space Week.

NASA Space Apps Challenge – прилика за тимски рад и решавање изазова

Још једна прилика за све заинтересоване за свемир, науку и технологију јесте NASA Space Apps Challenge, међународни хакатон који ће ове године бити одржан 14. и 15. новембра.

Током овог дводневног догађаја учесници у тимовима раде на различитим изазовима, користећи податке НАСЕ и других партнерских свемирских агенција. Могу се пријавити људи различитих узраста, нивоа знања и професионалних интересовања, а изазови обухватају различите области – од програмирања и науке до истраживања свемира и креативног рада.

Већина локалних догађаја подразумева физичко присуство, али постоје и могућности за виртуелно учешће. Заинтересовани могу да се региструју и формирају своје тимове, а затим током самог хакатона раде на једном од понуђених изазова.

Регистрација за овај догађај налази се на следећем линку: NASA Space Apps Challenge.

Светска недеља свемира и у Научном клубу Београд

И Научни клуб Београд припрема програм поводом Светске недеље свемира. Током октобра у клубу ће бити организоване радионице за ученике основних школа, а пријава за учешће одвијаће се на уобичајен начин, путем школског билтена Центра за промоцију науке.

Поред радионица за ђаке, у Научном клубу Београд биће организовани и други програми посвећени свемиру, укључујући и трибину која ће бити прилика за разговор о актуелним темама везаним за истраживање свемира, свемирске технологије и њихов значај за будућност.

Пратите наше канале за више информација о програму и начину пријављивања.

Укључите се у Светску недељу свемира – осмислите свој догађај, пријавите га и будите део глобалне иницијативе посвећене свемиру!

Фотографија: SpaceX/Unsplash

У Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду, 31. августа, одржана је свечана додела признања добитницима Јавног позива за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке. Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара.

Свечаност је отворена обраћањем в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић, а присутнима се обратио и министар науке, технолошког развоја и иновација, академик професор др Бела Балинт. Том приликом истакнут је значај улагања у програме који доприносе приближавању науке грађанима и јачању научне писмености.

Ирис Лекић захвалила је Министарству науке, технолошког развоја и иновација на подршци коју пружа Центру за промоцију науке у остваривању његове мисије и доприносу популаризацији науке.

„Кроз Јавни позив ми градимо мостове, повезујемо истраживаче и грађане, научна знања и свакодневни живот. Већ 15. годину заредом подржавамо идеје, иницијативе и пројекте који показују да наука није нешто удаљено и апстрактно“, истакла је в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић.

Говорећи о значају улагања у науку, министар Бела Балинт скренуо је пажњу на то колико је важно да научно знање буде доступно целом друштву, а посебно деци и младима.

„Важно је да знање изађе из лабораторија, института и истраживачких центара и стигне до грађана. Посебно је важно развијати научну писменост код деце и младих и подстицати њихову радозналост од најранијег узраста, јер су крајњи корисници, пре свега, деца“, рекао је министар Балинт.

„Та подршка није само подршка једној институцији, већ подршка заједничком циљу – да наука буде видљива, доступнија и присутнија у животу грађана широм Србије“, додао је министар Балинт.

Јавни позив за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке један је од кључних програма подршке који доприносе приближавању науке грађанима Србије. Кроз подршку квалитетним и иновативним пројектима, Центар за промоцију науке повезује истраживачку заједницу са јавношћу и пружа прилику грађанима да се упознају са савременим научним достигнућима.

Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара. Подржани пројекти обухватају широк спектар научних области – од екологије, ботанике, микробиологије и физике до роботике, вештачке интелигенције, лингвистике и других дисциплина.

Међу одабраним пројектима налазе се иницијативе факултета, научноистраживачких институција и научних удружења широм Србије, које се истичу иновативним и креативним приступима у представљању науке.

Током 2026. и 2027. године, у оквиру подржаних пројеката биће реализоване бројне радионице, изложбе, предавања и други програми намењени публици различитог узраста, са циљем да научна знања учине приступачнијим и разумљивијим и додатно повежу истраживачку заједницу са грађанима.

Посебан допринос том циљу даје и мрежа научних клубова Центра за промоцију науке. Током септембра ће јој се придружити и Пирот и Зубин Поток, који ће бити 14. и 15. научни клуб у мрежи Центра.

Центар за промоцију науке наставиће да прати пројекте током њихове реализације и да информише јавност о занимљивим иницијативама које доносе нове прилике за упознавање са науком.

Аутор фотографија Марко Рисовић

Август је традиционално један од најзанимљивијих месеци за посматрање неба, а ове године 12. август доноси посебно занимљиву комбинацију небеских догађаја. Док ће делови света имати прилику да виде потпуно помрачење Сунца, из Србије ће оно бити видљиво као делимично. Неколико сати касније, небо ће бити погодно за посматрање једног од најпознатијих метеорских ројева – Персеида.

Делимично помрачење Сунца

Потпуно помрачење Сунца 12. августа биће видљиво дуж уског појаса који се протеже преко делова Арктика, Гренланда, Исланда и северне Шпаније. Ван тог подручја, укључујући Србију, могуће је посматрати делимично помрачење.

У Београду ће помрачење почети у 19.26, максимум ће бити у 19.45, а последњи део помраченог Сунчевог диска нестаће у 19.49. Током максимума биће заклоњено око 38,6 одсто Сунчевог пречника, односно одговарајући део Сунчевог диска биће прекривен Месецом.

За посматрање помрачења неопходно је користити одговарајућу заштиту за очи. Сунце се не сме посматрати директно без специјализованих наочара или другог сигурног начина посматрања, јер чак и током делимичног помрачења може доћи до озбиљног оштећења вида.

Ноћ припада Персеидима

Када Сунце зађе и небо се потпуно смрачи, пажњу треба усмерити ка другом великом небеском догађају – метеорској киши Персеида.

Персеиди настају када Земља сваке године пролази кроз траг прашине и ситних честица које је за собом оставила комета 109P/Свифт-Татл. Када те честице великом брзином уђу у Земљину атмосферу, загревају се и стварају светлеће трагове које називамо метеорима, односно „звездама падалицама“.

Назив Персеиди потиче од сазвежђа Персеја. Иако нам због перспективе изгледа као да метеори долазе управо из тог дела неба, они се заправо могу појавити било где изнад нас.

Врхунац активности Персеида очекује се управо у ноћи између 12. и 13. августа. У идеалним условима, далеко од градског осветљења, могуће је видети и до око 100 метеора на сат.

Овогодишњи услови за посматрање посебно су повољни јер се максимум Персеида поклапа са младим Месецом. Његова светлост зато неће значајно осветљавати ноћно небо и „потискивати“ слабије метеоре.

Како најбоље посматрати Персеиде?

За посматрање није потребна посебна опрема. Најбоље је изабрати место удаљено од градске расвете и пружити погледу што шири део неба. Телескоп или двоглед нису неопходни – чак могу бити непрактични, јер метеори могу да се појаве у различитим деловима неба.

Очима је потребно двадесетак до тридесетак минута да се привикну на мрак, па треба избегавати гледање у телефон и друге изворе светлости. Највише метеора обично се може уочити у другој половини ноћи, односно пред зору 13. августа.

Ако временски услови буду повољни, ноћ између 12. и 13. августа биће одлична прилика да погледамо у небо – прво ка залазећем Сунцу током помрачења, а затим ка звездама и Персеидима.