Пет медаља на Међународној олимпијади из физике

На 56. Међународној олимпијади из физике (IPhO 2026), одржаној од 4. до 12. јула у Букараманги, у Колумбији, петочлана екипа Србије освојила је пет медаља – три сребрне и две бронзане.

Сребрне медаље освојили су Андреј Дробњаковић, Лука Смиљанић и Никола Кочовић, ученици Математичке гимназије у Београду. Бронзаним медаљама награђени су Стефан Секулић Дердовски, такође ученик Математичке гимназије, и Вељко Аџић из Рачунарске гимназије у Београду.

Екипу Србије предводили су др Владимир Марковић и др Имре Гут, а четворица од пет чланова овогодишње репрезентације ученици су Математичке гимназије.

Шест медаља младих математичара у Пекингу

Млади математичари из Србије остварили су успех и на 4. Међународном математичком летњем кампу (International Mathematical Summer Camp – IMSC), одржаном у Пекингу, где је шесточлани тим освојио шест медаља.

Сребрну медаљу освојила је Нина Шушић, док су бронзане медаље припале Вањи Јеловцу, Јегору Граматчикову, Петру Бановићу, Лазару Колунџији и Павлу Дамјановићу.

Петоро награђених ученика похађа Математичку гимназију у Београду, док је Лазар Колунџија ученик Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу.

О високом нивоу такмичења говори и податак да је један од шест проблемских задатака био практично отворени проблем из комбинаторике.

Руководиоци српског тима били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије, док је Андрија Живадиновић са Универзитета у Кембриџу учествовао као посматрач.

Најбољи резултат Србије на Међународном турниру младих физичара

На Међународном турниру младих физичара (International Young Physicists’ Tournament – IYPT), одржаном од 5. до 12. јула у Цириху, тим Србије освојио је сребрну медаљу и заузео десето место у укупном пласману, остваривши најбољи резултат Србије на овом такмичењу.

IYPT, често називан и „Светским првенством из физике“, по свом формату значајно се разликује од класичних олимпијада. Уместо решавања задатака у ограниченом времену, ученици се месецима припремају истражујући 17 унапред објављених отворених проблема, који немају једно познато решење.

Током припрема, тимови самостално осмишљавају експерименте, анализирају податке, развијају физичке моделе и процењују грешке. Само такмичење организовано је кроз такозване Physics Fights, научне расправе у којима екипе наизменично преузимају улоге репортера, опонента и рецензента. Учесници представљају и бране своја истраживања, критички анализирају резултате других тимова и сумирају научну дискусију пред међународним жиријем стручњака.

Овакав формат, поред знања физике, захтева експериментални и истраживачки рад, моделовање, тимску сарадњу и способност представљања и одбране резултата на енглеском језику.

Тим Србије је у Цириху забележио победе у три од пет рунди. Сребрну медаљу освојили су Тијана Савић, ученица четвртог разреда Гимназије Краљево, Милица Милићевић, ученица трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Петар Толимир, ученик трећег разреда Гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду, и Немања Маслак, ученик другог разреда Прве крагујевачке гимназије.

Тим су предводили Петар Петрашиновић са Института за физику Универзитета у Београду и Милош Петрашиновић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Циљ пројекта је да деца основношколског узраста кроз игру, експерименте и активно учешће открију свет науке, али и да на занимљив начин науче више о заштити животне средине, климатским променама, очувању природних ресурса и биодиверзитета.

Уместо класичних предавања, посетиоце су 10. јула, када се уједно обележава и Дан науке у Србији, дочекале отворене лабораторије у којима су малишани могли да постану прави мали истраживачи. Уз подршку едукатора Центра Молекул, откривали су шта се крије у капљици воде, како „свира“ воће, истраживали интерактивну симулацију планете Земље и упознавали бројне природне процесе кроз практичан рад и експерименте.

Присутнима се обратила Јасмина Дејановић, руководилац Сектора за корпоративне послове компаније Лидл Србија, која је истакла да је идеја пројекта настала из жеље да се најмлађима тема одрживости приближи на разумљив и занимљив начин.

„Верујемо да се однос према природи гради од најранијег узраста и зато желимо да деци широм Србије покажемо колико су вода, ваздух, клима и живи свет драгоцени. Одрживост је један од стратешких стубова нашег пословања, а кроз ‘Дечји научни караван’ желимо да ту тему приближимо деци управо кроз науку и игру“, рекла је Дејановић.

Она је подсетила и да је компанија Лидл Србија, поред организације каравана, подржала Центар Молекул донацијом у износу од 1.180.000 динара, намењеном набавци савремене лабораторијске опреме и материјала за реализацију радионица.

Оснивач и предавач Центра Молекул Вук Јовићевић подсетио је да је идеја центра настала из жеље да деци понуди прилику коју његова генерација није имала – да науку упознаје кроз практичан рад и непосредно искуство.

„Наш циљ је да деци покажемо да је наука свуда око нас. Не учимо их сувопарној теорији и формулама, већ их кроз експерименте подстичемо да постављају питања, истражују и сами долазе до одговора. Највећи успех за нас биће ако после ових радионица неко од њих пожели да настави да истражује свет око себе“, поручио је Јовићевић.

Након премијере у Београду, „Дечји научни караван“ наставља путовање кроз Србију. До октобра ће посетити Нови Сад, Ниш, Пожегу, Крагујевац, Суботицу, Зрењанин, Шабац, Краљево и Нови Пазар, где ће најмлађи имати прилику да бесплатно учествују у интерактивним научним радионицама.

Кроз игру, смех и експерименте, овај пројекат показује да наука може бити доступна, занимљива и инспиративна, а да разумевање природе и одрживог развоја почиње управо од најранијег узраста.

Могу ли видео-игре да промене начин на који размишљамо о климатским променама и друштвеним изазовима? Да ли су игре само вид забаве или могу постати простор за развој емпатије, критичког промишљања и друштвеног ангажмана?

Пријава за догађај доступна је на следећем ЛИНКУ.

О овим питањима разговараће учесници панела „Одиграј проблем“, који окупља представнике индустрије видео-игара, цивилног сектора, научне комуникације и истраживачког новинарства. Фокус разговора биће на играма које се баве темама заштите животне средине, корупције и других савремених друштвених проблема, као и на њиховом потенцијалу да подстакну разумевање сложених изазова са којима се суочава савремено друштво.

У име Центра за промоцију науке на панелу ће учествовати др Марјана Бркић, помоћница директора ЦПН-а, која ће представити Климатску капсулу – уметничко-научну инсталацију која публику уводи у простор између садашњости и будућности климатске кризе. Кроз спој научних сазнања и личних сведочења, ова поставка приближава климатске промене не само као научни и еколошки феномен, већ и као друштвено, емотивно и генерацијско питање.

Посетиоци ће током догађаја имати прилику и да обиђу изложбу Климатска капсула.

Говорници:

• Флоран Моран, председник студија The Pixel Hunt
• Игор Симић, CEO и креативни директор, Demagog Studio
• др Марјана Бркић, помоћница директора, Центар за промоцију науке
• Анђела Јовановић, менаџерка за комуникацију, Центар за истраживачко новинарство Србије
• Мирјана Јовановић, програмска менаџерка, Београдска отворена школа

Панел модерира Емилија Дојчиновић из Удружења грађана Разигра, организације која се бави развојем, промоцијом и применом видео-игара за преношење друштвено значајних порука.

У писму се наглашава да библиотеке и даље представљају важну везу између знања и грађана, као и да ће донација часописа „Елементи“ послужити као подстицај за нове активности посвећене популаризацији науке и развоју научне писмености.

Писмо преносимо у целости:

Поштовани,

Желимо да изразимо искрену захвалност на изузетно вредној иницијативи да издања часописа „Елементи“ буду доступна јавним библиотекама широм Србије.

За мале локалне заједнице, попут наше, које су географски удаљене од већих центара културних, образовних и научних дешавања, овакви пројекти имају посебан значај. Иако живимо у дигиталном добу које омогућава лакше превазилажење просторних баријера, у овом гесту препознајемо важну свест о томе да се наука мора активно промовисати и приближавати грађанима. Библиотеке су и даље једна од најважнијих карика између знања и читалаца, место где се развијају интересовања будућих генерација научника, истраживача и стручњака из различитих области.

Наша општина је посебно поносна на велики број доктора наука које је изнедрила. Колико је нама познато, према броју становника спадамо међу средине са највећим бројем доктора наука у земљи, а можда и шире. Управо због тога осетили смо потребу да вам се обратимо и изразимо захвалност за подршку коју пружате ширењу научне културе и доступности квалитетних садржаја.

Овим гестом нашој библиотеци није обогаћен само фонд периодике, већ је дат и подстицај за осмишљавање нових активности усмерених ка популаризацији науке и научне писмености.

Жеља нам је да часопис „Елементи“ не остане само део библиотечких полица, већ да буде видљив, доступан и препознат као драгоцен извор знања, инспирације и радозналости. Управо зато планирамо активности које ће омогућити да овај часопис дође до својих правих читалаца – ученика, младих, наставника, али и свих суграђана заинтересованих за свет науке и савремена сазнања.

Верујемо да ће ова донација представљати почетак једне лепе приче о повезивању науке, читања и локалне заједнице, на добробит свих наших корисника.

Желимо вам много успеха у даљем раду и срдачно вас поздрављамо из Беле Паланке.

С поштовањем,

Ирена Манић

дипломирани библиотекар

Овакве поруке представљају драгоцену потврду да часопис „Елементи“ проналази пут до читалаца широм Србије и да научнопопуларни садржаји имају важну улогу не само у великим универзитетским центрима већ и у локалним заједницама. За Центар за промоцију науке, посебно је значајно када библиотеке препознају потенцијал ових издања као полазиште за нове програме, разговоре и активности које науку приближавају грађанима свих генерација.

О томе како грађани могу да допринесу истраживању и очувању природе уз помоћ савремених дигиталних алата говориће др Тања Вуков и др Марко Мирч. Посебан фокус биће на заштити влажних станишта – екосистема који спадају међу најугроженије на свету, али и на улози коју грађанска научна истраживања имају у њиховом праћењу и очувању.

Током предавања посетиоци ће имати прилику да се упознају са најуспешнијим светским и европским иницијативама грађанске науке усмереним на заштиту влажних станишта, као и са локалним примерима и активностима које се спроводе у Србији. Биће речи и о томе како су дигиталне платформе и мобилне апликације постале незаменљив алат у раду грађана-научника, омогућавајући прикупљање података и активно учешће јавности у научним истраживањима.

Посебан сегмент предавања биће посвећен представљању домаће апликације „Wetland Guardian“, развијене као подршка грађанским научним истраживањима и праћењу стања влажних станишта. Посетиоци ће сазнати како је ова апликација настала, које могућности нуди корисницима и какву улогу може имати у будућем развоју грађанске науке у Србији.

Предавање је намењено свим заинтересованим грађанима који желе да сазнају на који начин технологија може допринети заштити природе и како свако од нас може постати активан учесник у истраживању и очувању животне средине.

Очекујемо вас у Научном клубу Центра за промоцију науке, у Краља Петра 46а у Београду.

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Овај панел отворио је разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Панелисти: Тамара Вученовић, уредница емисије Дигиталне иконе, Радио Београда 2, Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI, и Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику, говорили су о различитим темама, почевши од тога колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебна пажња посвећена је поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На питање: „Ако AI све чешће говори, пише, препоручује и одлучује заједно са нама, како се мења наша способност да разликујемо сопствено мишљење од технолошки посредованог избора?“, Тамара Вученовић је одговорила:

„Промена било које врсте зависи највише од нас. Од тога како и на које начине користимо AI, колико је познајемо, знамо ли шта може а шта не. Али и од наших личних уверења и ставова, односно од тога да ли нам је свеједно да послове које не морамо – ипак препустимо вештачкој интелигенцији.“

AGI често представља као следећи велики скок – интелигенција која неће само извршавати задатке, већ разумети контекст и сама проналазити решења. Питање је колико је тај сценарио данас близу стварности, а колико још увек припада домену технолошке имагинације.

„AGI се најчешће описује као хипотетички облик вештачке интелигенције који достиже или превазилази људске способности у готово свим когнитивним задацима. Али управо у тој дефиницији крије се и проблем: шта заправо значи достићи човека?

Да ли је довољно да систем решава задатке брже и тачније од људи или говоримо о нечему захтевнијем, о систему који може да разуме потпуно нове ситуације, самостално одређује циљеве и преноси знање из једне области у другу? Другим речима, није спорно да данашњи системи све чешће показују огромну когнитивну моћ. Спорно је да ли та моћ почива на разумевању“, истакао је Владимир Банић.

Тамара Завишић је говорила о томе шта се дешава када AI систем да погрешну препоруку, пропусти ризик или покрене радњу коју нико није до краја предвидео, као и где се у пракси завршава аутоматизација, а почиње одговорност човека, организације или државе?

„Важно је разликовати техничку аутоматизацију од организационе одговорности. AI систем може да обради податке, препозна образац, рангира опције или предложи радњу. Али одлука да се такав систем користи у одређеном контексту увек припада људима и институцијама.

Посебно када се систем примењује у областима које утичу на права, безбедност, приступ услугама, запошљавање, образовање, здравство или јавну управу.

Није довољно да неко на крају процеса кликне одобри или одбаци. Та особа мора имати довољно информација да разуме препоруку система, довољно времена да је провери, довољно овлашћења да од ње одступи и довољно институционалне подршке да због тога не трпи последице. У супротном, људски надзор постаје административни украс, а не стварна контрола.“

Развој вештачке интелигенције више не можемо посматрати искључиво као технолошко питање, већ као друштвени, етички и институционални изазов који утиче на начин на који доносимо одлуке, градимо поверење и преузимамо одговорност. AI системи већ данас значајно мењају свакодневни живот и професионално окружење, а њихова све већа аутономија отвара потребу за јаснијим разумевањем граница између људске контроле и аутоматизованог одлучивања. Панелисти су посебно истакли да одговорна примена вештачке интелигенције захтева не само технолошку писменост, већ и континуирани дијалог како би развој AI система био усмерен ка већој транспарентности, безбедности и друштвеној одговорности.

Од укупног броја пријава, 67 је поднето у оквиру Категорије 1, намењене научним клубовима, док је 235 пројеката конкурисало у оквиру Категорије 2.

У Категорији 1 за финансирање је предложен 21 пројекат, са укупним предложеним средствима у износу од 4.922.900 динара. У оквиру Категорије 2 подршка је предложена за 33 пројекта, за које је опредељено укупно 12.054.000 динара.

Прелиминарне резултате погледајте ОВДЕ.

Теме које обухватају пристигли пројекти разноврсне су – од ботанике, екологије, микробиологије, физике и електрохемије, до вештачке интелигенције, шумарства, нових технологија, лингвистике, роботике и бројних других области. Већину предлога одликују мултидисциплинарни приступ и сарадња међу институцијама, што указује на све снажније повезивање научне заједнице, образовних институција и организација које се баве промоцијом науке.

Међу најбоље оцењеним пројектима налазе се програми са факултета и института у Београду, Новом Саду, Приштини, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу, као и пројекти научних друштава, организација и канцеларија из различитих делова Србије. Наставници, професори и научни комуникатори у оквиру Категорије 1 пријавили су програме који ће бити реализовани у 12 научних клубова, чиме се наставља пракса децентрализације и доступности научних садржаја широм земље.

Учесници Јавног позива имају право на увид у поднету документацију, а приговоре на прелиминарне резултате могу упутити искључиво путем имејл адресе javnipoziv@cpn.rs, у складу са Правилником Јавног позива.

Рок за слање приговора је уторак, 2. јун, док ће одговори на приговоре бити достављени најкасније у петак, 5. јуна.

Коначни резултати Јавног позива за 2026. годину биће објављени у среду, 10. јуна.

Акцелератор је фокусиран на један кључан корак у развоју стартапа, прелазак са истраживања и техничке провере на стварно тржиште. Ако имате јаку техничку основу, али вам недостаје јасна слика о купцима, пословном моделу или начину изласка на тржиште, овај програм је прави избор за вас.

Програм је подељен у две фазе. У првој фази ради се на провери да ли ваше решење заиста одговара проблему и на дефинисању правца развоја производа. Друга фаза је усмерена на конкретне кораке – излазак на тржиште, стицање првих корисника и припрему за привлачење инвестиција.

Програм је практичан и динамичан, радићете директно са искусним менторима, тестирати своје идеје и брзо напредовати.

Поред самог програма, стартапи добијају приступ широкој европској мрежи партнера, истраживача и стручњака, што укључује:

• директан рад са експертима за deep tech,
• учешће на међународним конференцијама и иновационим догађајима,
• повезивање са инвеститорима и стартап заједницама,
• приступ универзитетским иновационим мрежама и научно-технолошким парковима.

Програм је отворен за тимове из ЕУ земаља и земаља које су део програма Horizon Europe, који већ имају proof of concept, прототип или решење засновано на истраживању (TRL 3–6).

Тражимо тимове који раде у областима као што су: вештачка интелигенција, роботика, биотехнологија, климатске технологије и друге deep tech области са великим утицајем.

Одабрани тимови ће на крају програма представити своје пројекте инвеститорима на Demo Day-у.

Сазнајте више
Све детаље о програму, процесу селекције и ономе што вас очекује можете пронаћи у приручнику програма ОВДЕ.

Пријава
Пријављивање се врши путем званичног формулара ОВДЕ, уз основне информације о тиму, производу и тржишту.

Рок за пријаву је 26. јун – не пропустите прилику.

Питања?
techsight@cpn.rs

О пројекту TECHSIGHT

Пројекат TECHSIGHT је инициран како би се европске високообразовне институције оснажиле да постану лидери у развоју и примени дубоких технологија (deep tech). Kроз методологије стратешког предвиђања и јачања иновационих капацитета, TECHSIGHT развија нова знања, вештине и партнерства која омогућавају одржив технолошки напредак. 

Пројекат се реализује уз подршку EIT HEI иницијативе у оквиру EIT Culture & Creativity.

Програм спроводи европски конзорцијум универзитета и организација из области иновација, међу којима су:

• Yildiz Technical University, Турска
• Hochschule Magdeburg, Немачка
• Politecnico da Guarda, Португал
• Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Северна Македонија
• Daugavpils Universitate, Летонија
• The New Way, Данска
• Центар за промоцију науке, Србија

Вештачка интелигенција све брже излази из улоге помоћног алата и прелази у улогу система коме поверавамо све сложеније задатке, од претраге информација и писања до организације путовања, комуникације са корисницима и аутоматизације пословних процеса. Са развојем агентске вештачке интелигенције, питање више није само шта AI може да уради, већ и шта смо спремни да јој препустимо.

Улаз на панел је слободан, али је обавезна пријава и налази се ОВДЕ.

Овај панел отвара разговор о граници између практичне користи и нових ризика. Колико заиста разумемо шта AI системи раде у наше име? Да ли нам они поједностављују свакодневицу или уводе нове слојеве зависности, несигурности и одговорности? И ко остаје одговоран када одлуке, препоруке или радње све чешће настају кроз сарадњу човека и машине?

Посебну пажњу посветићемо поверењу, контроли и одговорности у ери делегиране интелигенције, као и питању да ли је безбедност AI система и даље тема само за стручњаке или постаје свакодневна брига свих нас – корисника, професионалаца, институција и компанија.

На панелу говоре:

Тамара Вученовић, уредница емисије „Дигиталне иконе“, Радио Београда 2

Владимир Банић, консултант за дигиталну трансформацију и AI

Тамара Завишић, Governance, Risk, and Compliance (GRC) консултанткиња и суоснивачица Центра за дигиталну етику

Људи се већ дуго питају да ли се нама заиста посрећило да смо на планети која је савршена за живот какав познајемо или има још таквих планета у космосу. Инспирисан таквим питањима, темат 44. броја „Елемената“ посвећен је потрази за Земљином близнакињом.

Почетком ове године, почео је десетогодишњи глобални научни пројекат Експеримент лова на Земљу (енгл. Terra Hunting Experiment), који ће трагати за планетама налик Земљи које орбитирају око звезда попут нашег Сунца. Како ће изгледати ова дугогодишња потрага, зашто је откривање Земљине близнaкиње толико тешко и шта би такво откриће значило за наше разумевање свемира, сазнајте у новом тексту познатог научног новинара Миће Таталовића.

Др Дарко Доневски доноси нам причу о одбеглим планетама – мистериозним световима који лутају галаксијом без матичне звезде, доводећи у питање саме дефиниције планета и начине њиховог настанка. Кроз најновија открића и методе попут гравитационих микросочива, он показује да би овакви усамљени објекти могли бити бројнији него што се мислило и да откривају сложену и динамичну природу свемира.

С обзиром на то да данас пола светског становништва живи у градовима, а процењује се да ће за двадесетак година тај проценат износити 70%, важно је да што боље разумемо на који начин различити аспекти урбаницитета утичу на наш мозак. Како живот у граду утиче на мозак и може ли некад природе да буде превише, откријте у новом тексту др Милице Нешић.

Откриће улоге регулаторних Т лимфоцита показује како имунски систем одржава равнотежу између одбране организма и спречавања прекомерних, аутоимуних реакција. Како ова „двосекла“ имунска контрола, између Скиле и Харибде, може бити и заштитна и штетна, у зависности од контекста болести и терапијских приступа, откријте у тексту др Срђе Јанковића.

Клод је имплементирани велики језички модел, који је обучен на изузетно великом броју података и фино подешен путем људског залагања и рада да буде прихватљив људима. Др Вања Суботић доноси нам причу о томе шта овакви модели заправо јесу, а шта нису, разоткривајући њихове могућности, ограничења и заблуде које прате њихову све ширу употребу.

Квантна механика открива да се на најдубљем нивоу стварности честице понашају на начине који измичу интуицији, спајајући таласна и честична својства и уводећи вероватноћу као основни принцип природе. Др Станко Томић истражује како ова необична правила обликују наше разумевање света и зашто је квантна стварност истовремено фасцинантна и тешко појмљива.

У Сан Франциску је 2019. одржана дебата између човека и машине, коју је консензусом публике добио овај први. Може ли вештачка интелигенција данас да победи човека у дебати и каква нам питања такав такмичарски сусрет отвара о природи аргументације, уверљивости и границама машинског разумевања језика, откријте у тексту Марте Васић.

Од праисторијских насеобина и склоништа до савремених кућа, архитектура је често покушавала да пронађе равнотежу између живота на земљи и потребе да се човек уздигне изнад ње. Милијана Живковић доноси нам причу о необичним грађевинама које „лебде“ између неба и земље, истражујући како су куће на дрвету кроз историју прерасле из склоништа у симбол игре, слободе и другачијег односа према простору и природи.

Британски филозофи Томас Хобс и Џереми Бентам веровали су да је својина инвенција културе, то јест људска институција. Има ли у животињском свету, као и у људском свету мимо система конститутивних и регулативних правила, својине и поседовања или макар неких сличних посесивних биохевиоралних образаца, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића.

Фармацеутска индустрија данас се суочава са изазовом да истовремено развија ефикасне лекове и смањује негативан утицај производње и потрошње медикамената на животну средину. Павле Зелић у свом новом тексту истражује како концепт зелене фармације настоји да помири здравље људи и здравље планете, од дизајна молекула до еколошких последица фармацеутског отпада.

У 17. веку, у доба великих научних открића и преиспитивања друштвеног поретка, бројни мислиоци замишљали су идеална друштва заснована на знању, разуму и напретку науке. Петар Нуркић води нас на путовање кроз свет научних утопија, откривајући како су визије савршених заједница одражавале наде, страхове и интелектуалне промене раног модерног доба.

Пројекат грађанске науке TreeGems, који се реализује у оквиру Јавног позива ЦПН-а, бави се мапирањем, документовањем и проучавањем записа – светих стабала која имају важну улогу у народној традицији Шумадије. У тексту Богдана Ђорђевића откријте како се кроз сарадњу грађана и истраживача преплићу наука, наслеђе и очување природе у настојању да се сачувају ова јединствена места колективног памћења.

У сусрет пролећу, Ана Самарџић доноси нам причу о необичном летећем инсекту, готово магичног изгледа, који је људима, а посебно научницима и уметницима, привлачио пажњу од праисторије до данас. У њеном тексту сазнајте шта је то што издваја вилинског коњица од других инсеката и зашто је остао вечити извор инспирације за многа дела ликовне и примењене уметности.

Један од најуспешнијих и вероватно најинтригантнијих сликара маниризма, ликовног правца с краја ренесансе, био је италијански сликар Ђузепе Арчимболдо, творац необичних портрета сачињених од предмета, цвећа, поврћа и воћа. Др Јована Николић води нас на путовање кроз чудесни ликовни језик овог сликара, препун визуелних ребуса и загонетки за посматраче.

Судбина чувеног аргентинског стрип сценаристе Хектора Германа Естерхелда нераскидиво је повезана са најболнијом епохом из историје ове земље, којој се баш ових дана навршава јубилеј. У новом тексту Николе Драгомировића откријте више о аргентинској школи стрипа, Естерхелдовом животу и трагичној судбини, као и његовом стрипу Етернаут, једном од симбола отпора војној хунти.

Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Алиса Викић, Сања Црњански, Жељко Лончар, Вук Палибрк, Сергеј Туцаков, и Урош Павловић, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.