Овогодишња Европска ноћ истраживача одржава се под слоганом „Једно срце за науку“, а у средишту програма је однос људи и животиња и наше место у заједничком свету који делимо са другим врстама. Програм се током Недеље истраживача и саме Ноћи истраживача одвија у 25 места широм Србије.

У Научном клубу посетиоци ће најпре моћи да обиђу изложбу „Спектри“ и кроз интерактивне експонате истраже светлост – од онога што можемо да видимо до делова спектра који су невидљиви људском оку. Изложба показује и како нам различити облици светлости омогућавају да боље разумемо свет око себе.

У научном биоскопу биће приказан серијал едукативних клипова посвећених хемијским елементима. Уз помоћ вештачке интелигенције, елементи из периодног система представљени су кроз кратке и приступачне садржаје који њихове особине приближавају посетиоцима.

За крај, програм нас води и у подводни свет. Кроз виртуелно искуство посвећено ајкулама, посетиоци ће имати прилику да упознају ове животиње и сазнају више о њиховом животу и окружењу.

Програм у Научном клубу Београд врхунац је Недеље истраживача, која претходи централном догађају и током које се у Научним клубовима ЦПН-а широм Србије одржавају различити програми намењени свим узрастима.

Под слоганом „Једно срце за науку“ програми ће повести у авантуру упознавања света из нешто другачијег угла и показати везу између људи и животиња, а тако ће и на свим локацијама (осим у простору Ботаничке баште у Београду) бити добродошли и кућни љубимци. Загревање ће и ове године почети у традиционалној Недељи истраживача током које ће бити одржане бројне креативне активности које показују узбудљиву страну ветерине, медицине, биологије, хемије, екологије, археологије, астрономије, историје, уметности и књижевности.

„Иза овогодишњих програма налази се пројекат HEART који је покушај да кроз науку, историју, културу и машту покажемо колико смо повезани са животињама, а данас је та повезаност можда и важнија него икада јер климатске промене мењају животну средину и утичу на све нас. Наше колеге из 50 института су припремиле на стотине садржаја који ће показати и наше невидљиве комшије, али и открити чуваре здравља“, каже Диана Лупуловић, доктор ветеринарске медицине, научни саветник и истраживач са Института за примену нуклеарне енергије, и овогодишњи руководилац Ноћи истраживача.

Истраживачи Института за нуклеарне науке „Винча“ отвориће 25. септембра своја врата већ од 10 до 13 часова за све заинтересоване који желе да сазнају више из прве руке како изгледа њихов свакодневни рад. Велика научна журка очекује и посетиоце на платоу Природно-математичког факултета на Студентском тргу, као и у Тржном центру Big Fashion и Музеју науке и технике где ће, између осталог, бити промовисано одговорно држање животиња јер ће „Ветерина Београд“ донети маце и куце за удомљавање.

Свечано отварање 25. септембра биће одржано од 16 часова у Европској кући, где посетиоце очекује више поставки, између осталог и скулптура од вуне са потписом уметника Арпада Пулаија. Центар за промоцију науке, Опсерваторија на Калемегдану, Природњачки музеј, Ботаничка башта, али и Француски институт, Чешки дом, Дечје одељење Библиотеке града Београда и Tinker Labs спремно ће дочекати све трагаче за знањем.

Занимљив научни садржај Новосађане очекује у BIG Нови Сад шопинг центру (Сентандрејски пут 11) и Културној станици Свилара, који је представила др Николина Милошевић (Новаков), доктор ветеринарске медицине, редовни професор, Департман за ветеринарску медицину, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду:

„Све институције у Новом Саду које су укључене у овогодишњу Ноћ истраживача посветиће своје активности причи о повезаности здравља људи, животиња и животне средине, али одговорном гајењу кућних љубимаца. Зашто је важно да очувамо водене ресурсе и разне врсте риба, посетиоци ће моћи да сазнају на радионицама везаним за климатске промене.“

Овогодишња манифестација стиже и у Зубин Поток, Врање, Лесковац, Ниш, Крагујевац, Крушевац, Чачак, Пирот, Зајечар, Кладово, Свилајнац, Смедерево, Рановац, Шабац, Сремску Митровицу, Инђију, Нову Пазову, Сомбор, Бачку Паланку, Суботицу, Кикинду, Вршац и Панчево.

У већини ових места биће традиционално одржана и Европска недеља истраживача, а Научни клубови Центра за промоцију науке широм земље су се потрудили да и овог пута пробуде истраживачки дух и покрену вијуге свих који се придруже радионицама, разговорима, квизовима и правим малим научним експедицијама које су припремили од 21. септембра. У Лесковцу, програм почиње дан раније – од 17.30 сати у Тржном центру Леско парк, где посетиоце очекују занимљиви експерименти, изазови за памћење, необичне слагалице и игре.

„Изузетно је задовољство бити у организацији Ноћи истраживача која је постала истински бренд. Наши Научни клубови и ове године представљају науку каква се не учи у школама. Посебно истичем отварање два нова клуба, у Пироту и Зубином Потоку, који су се потрудили да ни њихови суграђани не буду ускраћени за садржај какав се може видети у већим местима“, истакао је Дарије Јаношевић, помоћник директора Центра за промоцију науке.

Овогодишња Европска ноћ истраживача реализује се у оквиру пројекта HEART, који се финансира средствима Европске уније и спроводи кроз програм „Horizon Europe“, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири“.

Координатор пројекта је Институт за примену нуклеарне енергије – INEP, Универзитета у Београду, у сарадњи са Центром за промоцију науке, Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду, Институтом за медицинска истраживања Универзитета у Београду и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе у Петроварадину.

За више информација о свим програмима, који су и ове године бесплатни, посетите званични сајт www.nocistrazivaca.rs.

Фото: Тања Дробњак

Центар за промоцију науке позива организације, установе, удружења, школе, научне и образовне раднике, као и све друге заинтересоване појединце, да се укључе у ову глобалну иницијативу и осмисле сопствени догађај посвећен свемиру.

То може бити предавање, радионица, изложба, трибина, пројекција, едукативни програм или неки други садржај који приближава свемир и свемирске технологије публици. Није неопходно да догађај буде директно повезан са овогодишњом темом – важно је да на неки начин укључује теме повезане са свемиром.

Догађај је могуће пријавити путем званичне странице Светске недеље свемира, где се налази и календар свих пријављених активности. На тај начин и локалне иницијативе могу постати део међународне прославе која сваке године повезује учеснике широм света.

Ваш догађај можете пријавити на следећем линку: World Space Week.

NASA Space Apps Challenge – прилика за тимски рад и решавање изазова

Још једна прилика за све заинтересоване за свемир, науку и технологију јесте NASA Space Apps Challenge, међународни хакатон који ће ове године бити одржан 14. и 15. новембра.

Током овог дводневног догађаја учесници у тимовима раде на различитим изазовима, користећи податке НАСЕ и других партнерских свемирских агенција. Могу се пријавити људи различитих узраста, нивоа знања и професионалних интересовања, а изазови обухватају различите области – од програмирања и науке до истраживања свемира и креативног рада.

Већина локалних догађаја подразумева физичко присуство, али постоје и могућности за виртуелно учешће. Заинтересовани могу да се региструју и формирају своје тимове, а затим током самог хакатона раде на једном од понуђених изазова.

Регистрација за овај догађај налази се на следећем линку: NASA Space Apps Challenge.

Светска недеља свемира и у Научном клубу Београд

И Научни клуб Београд припрема програм поводом Светске недеље свемира. Током октобра у клубу ће бити организоване радионице за ученике основних школа, а пријава за учешће одвијаће се на уобичајен начин, путем школског билтена Центра за промоцију науке.

Поред радионица за ђаке, у Научном клубу Београд биће организовани и други програми посвећени свемиру, укључујући и трибину која ће бити прилика за разговор о актуелним темама везаним за истраживање свемира, свемирске технологије и њихов значај за будућност.

Пратите наше канале за више информација о програму и начину пријављивања.

Укључите се у Светску недељу свемира – осмислите свој догађај, пријавите га и будите део глобалне иницијативе посвећене свемиру!

Фотографија: SpaceX/Unsplash

У Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду, 31. августа, одржана је свечана додела признања добитницима Јавног позива за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке. Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара.

Свечаност је отворена обраћањем в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић, а присутнима се обратио и министар науке, технолошког развоја и иновација, академик професор др Бела Балинт. Том приликом истакнут је значај улагања у програме који доприносе приближавању науке грађанима и јачању научне писмености.

Ирис Лекић захвалила је Министарству науке, технолошког развоја и иновација на подршци коју пружа Центру за промоцију науке у остваривању његове мисије и доприносу популаризацији науке.

„Кроз Јавни позив ми градимо мостове, повезујемо истраживаче и грађане, научна знања и свакодневни живот. Већ 15. годину заредом подржавамо идеје, иницијативе и пројекте који показују да наука није нешто удаљено и апстрактно“, истакла је в.д. директора Центра за промоцију науке Ирис Лекић.

Говорећи о значају улагања у науку, министар Бела Балинт скренуо је пажњу на то колико је важно да научно знање буде доступно целом друштву, а посебно деци и младима.

„Важно је да знање изађе из лабораторија, института и истраживачких центара и стигне до грађана. Посебно је важно развијати научну писменост код деце и младих и подстицати њихову радозналост од најранијег узраста, јер су крајњи корисници, пре свега, деца“, рекао је министар Балинт.

„Та подршка није само подршка једној институцији, већ подршка заједничком циљу – да наука буде видљива, доступнија и присутнија у животу грађана широм Србије“, додао је министар Балинт.

Јавни позив за финансијску подршку пројектима промоције и популаризације науке један је од кључних програма подршке који доприносе приближавању науке грађанима Србије. Кроз подршку квалитетним и иновативним пројектима, Центар за промоцију науке повезује истраживачку заједницу са јавношћу и пружа прилику грађанима да се упознају са савременим научним достигнућима.

Овогодишњим јавним позивом подржана су 54 пројекта у две категорије, у укупној вредности од 17 милиона динара. Подржани пројекти обухватају широк спектар научних области – од екологије, ботанике, микробиологије и физике до роботике, вештачке интелигенције, лингвистике и других дисциплина.

Међу одабраним пројектима налазе се иницијативе факултета, научноистраживачких институција и научних удружења широм Србије, које се истичу иновативним и креативним приступима у представљању науке.

Током 2026. и 2027. године, у оквиру подржаних пројеката биће реализоване бројне радионице, изложбе, предавања и други програми намењени публици различитог узраста, са циљем да научна знања учине приступачнијим и разумљивијим и додатно повежу истраживачку заједницу са грађанима.

Посебан допринос том циљу даје и мрежа научних клубова Центра за промоцију науке. Током септембра ће јој се придружити и Пирот и Зубин Поток, који ће бити 14. и 15. научни клуб у мрежи Центра.

Центар за промоцију науке наставиће да прати пројекте током њихове реализације и да информише јавност о занимљивим иницијативама које доносе нове прилике за упознавање са науком.

Аутор фотографија Марко Рисовић

Август је традиционално један од најзанимљивијих месеци за посматрање неба, а ове године 12. август доноси посебно занимљиву комбинацију небеских догађаја. Док ће делови света имати прилику да виде потпуно помрачење Сунца, из Србије ће оно бити видљиво као делимично. Неколико сати касније, небо ће бити погодно за посматрање једног од најпознатијих метеорских ројева – Персеида.

Делимично помрачење Сунца

Потпуно помрачење Сунца 12. августа биће видљиво дуж уског појаса који се протеже преко делова Арктика, Гренланда, Исланда и северне Шпаније. Ван тог подручја, укључујући Србију, могуће је посматрати делимично помрачење.

У Београду ће помрачење почети у 19.26, максимум ће бити у 19.45, а последњи део помраченог Сунчевог диска нестаће у 19.49. Током максимума биће заклоњено око 38,6 одсто Сунчевог пречника, односно одговарајући део Сунчевог диска биће прекривен Месецом.

За посматрање помрачења неопходно је користити одговарајућу заштиту за очи. Сунце се не сме посматрати директно без специјализованих наочара или другог сигурног начина посматрања, јер чак и током делимичног помрачења може доћи до озбиљног оштећења вида.

Ноћ припада Персеидима

Када Сунце зађе и небо се потпуно смрачи, пажњу треба усмерити ка другом великом небеском догађају – метеорској киши Персеида.

Персеиди настају када Земља сваке године пролази кроз траг прашине и ситних честица које је за собом оставила комета 109P/Свифт-Татл. Када те честице великом брзином уђу у Земљину атмосферу, загревају се и стварају светлеће трагове које називамо метеорима, односно „звездама падалицама“.

Назив Персеиди потиче од сазвежђа Персеја. Иако нам због перспективе изгледа као да метеори долазе управо из тог дела неба, они се заправо могу појавити било где изнад нас.

Врхунац активности Персеида очекује се управо у ноћи између 12. и 13. августа. У идеалним условима, далеко од градског осветљења, могуће је видети и до око 100 метеора на сат.

Овогодишњи услови за посматрање посебно су повољни јер се максимум Персеида поклапа са младим Месецом. Његова светлост зато неће значајно осветљавати ноћно небо и „потискивати“ слабије метеоре.

Како најбоље посматрати Персеиде?

За посматрање није потребна посебна опрема. Најбоље је изабрати место удаљено од градске расвете и пружити погледу што шири део неба. Телескоп или двоглед нису неопходни – чак могу бити непрактични, јер метеори могу да се појаве у различитим деловима неба.

Очима је потребно двадесетак до тридесетак минута да се привикну на мрак, па треба избегавати гледање у телефон и друге изворе светлости. Највише метеора обично се може уочити у другој половини ноћи, односно пред зору 13. августа.

Ако временски услови буду повољни, ноћ између 12. и 13. августа биће одлична прилика да погледамо у небо – прво ка залазећем Сунцу током помрачења, а затим ка звездама и Персеидима.

Оцењивање је много више од уписивања броја у дневник или индекс – оно обликује начин на који разумемо знање, успех и праведност у образовању. Темат 45. броја „Елемената“ доноси различите погледе на једно од најважнијих и најосетљивијих питања савременог образовања.

У интервјуу који отвара темат, кроз разговор Ивана Умељића са др Миланом Станчићем, ванредним професором Филозофског факултета Универзитета у Београду и аутором књиге Лица и наличја праведности у оцењивању, сазнајте да ли је могуће знање оцењивати праведно, шта подразумевамо под праведношћу, да ли се праведност може поистоветити са објективношћу, због чега се праксе оцењивања тешко мењају и какву улогу оцењивање има у обликовању образовања и друштва.

Нови НАСА свемирски телескоп „Ненси Грејс Роман“, назван по астрономкињи која је поставила темеље развоја великих свемирских опсерваторија, требало би да отвори ново поглавље у истраживању свемира. Др Дарко Доневски пише о мисији која ће трагати за хиљадама нових егзопланета, истраживати тамну материју и помоћи да боље разумемо еволуцију космоса.

Рибничка клисура крије изузетно природно богатство, а грађанска научна истраживања откривају да је њен еколошки значај далеко већи него што се до сада претпостављало. У тексту Богдана Ђорђевића сазнајте шта су екосистемске услуге, како су грађани допринели овом истраживању и зашто је очување природе неодвојиво од укључивања локалних заједница.

Поглед других људи – па чак и сам осећај да нас неко посматра – може значајно да утиче на наше понашање, одлучивање и начин на који размишљамо. Зашто нас погледи других мењају више него што мислимо, како утичу на свакодневне поступке и какву улогу у свему томе имају савремени системи надзора и вештачка интелигенција, откријте у новој причи др Игора Живановића.

Где је граница између врхунског спортског достигнућа и недозвољеног побољшања људских способности и зашто је борба против допинга данас важнија него икад? Павле Зелић пише о томе како функционише глобални антидопинг систем, зашто се појављују такмичења која промовишу употребу допинга и какве последице овај феномен има не само по спорт, већ и по друштво у целини.

Велика географска открића понекад су водила ка потпуно неочекиваним одредиштима, мењајући ток историје више него што су то њихови покретачи могли да замисле. Др Миљан Васић доноси нам причу о енглеској потрази за северним путем до Кине, која је уместо до Азије одвела истраживаче на двор Ивана Грозног и поставила темеље будуће британске трговачке и политичке моћи.

Вештачка интелигенција све успешније препознаје и обликује наше естетске преференције, постављајући питање колико је укус заиста само наш. У тексту др Вање Суботић сазнајте како алгоритми мењају начин на који бирамо музику, филмове и уметност, зашто све чешће преферирамо садржаје које креира вештачка интелигенција и шта то говори о будућности људског укуса.

Наш мозак непрестано предвиђа шта ће опазити, ослањајући се подједнако на информације из спољашњег света и на сопствена очекивања. Др Милица Нешић пише о томе како предиктивно кодирање и допамин обликују нашу перцепцију стварности, зашто понекад настају халуцинације и какве везе све то има са функционисањем људског мозга.

Од школских оцена и извиђачких значки до апликација које нас награђују за сваки корак, елементи игре све више обликују наше свакодневне навике и понашање. Шта је гемификација, зашто нас поени, беџеви и рангирања толико мотивишу и где је граница између корисног подстицаја и неприметне контроле нашег понашања, откријте у новом тексту Петра Нуркића.

Савремена уметност често делује загонетно и неразумљиво, али иза многих дела крију се идеје које мењају начин на који размишљамо о уметности и свету око нас. Марко Весић доноси нам причу о томе како је савремена уметност напустила традиционална правила, зашто више не мора да личи на уметност и како је дошло до једне од највећих промена у историји уметничког стваралаштва.

Почетком јуна у Београду је боравио др Предраг Радивојац, редовни професор на Североисточном универзитету у Бостону и председник Међународног друштва за биоинформатику (ISCB). Ђорђе Петровић са њим је разговарао о његовој научној каријери, биоинформатици, револуцији коју вештачка интелигенција доноси медицини и једној од највећих загонетки савремене науке – како живот заиста функционише.

Наука и уметност не морају да припадају различитим световима – понекад се управо на њиховом сусрету рађају најоригиналније стваралачке идеје. Др Марија Маглов пише о томе како је Владан Радовановић проналазио инспирацију у науци, космосу и технологији, стварајући јединствен уметнички опус који је померао границе музике и других медија.

Планине су вековима биле неисцрпан извор инспирације уметницима, постајући симболи узвишености, мистерије и везе између човека и природе. У тексту Ане Самарџић сазнајте како су Фуџи, Сан Витоар и други знаменити планински врхови обликовали историју уметности и зашто су њихове представе оставиле трајан траг у визуелној култури.

Стаклени модели медуза, корала и биљака које је израдила породица Блашка представљају јединствен спој научне прецизности и уметничког умећа, који и данас изазива дивљење широм света. Др Јована Николић доноси нам причу о необичној породици стаклодувача, њиховој сарадњи са научницима и томе како су њихова дела постала драгоцени сведоци природе и времена у ком су настала.

Вампири су већ готово читав век неки од најупечатљивијих ликова девете уметности, непрестано мењајући свој изглед и значење у складу са временом у ком настају. Како су се од чудовишта из народних прича током историје стрипа претварали у хероје, антихероје и, затим, поново симболе истинског ужаса, откријте у тексту Николе Драгомировића.

Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Никола Кораћ, Алиса Викић, Вук Палибрк, Сергеј Туцаков и Жељко Лончар, који је осмислио и изглед насловне стране.

Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.

Пет медаља на Међународној олимпијади из физике

На 56. Међународној олимпијади из физике (IPhO 2026), одржаној од 4. до 12. јула у Букараманги, у Колумбији, петочлана екипа Србије освојила је пет медаља – три сребрне и две бронзане.

Сребрне медаље освојили су Андреј Дробњаковић, Лука Смиљанић и Никола Кочовић, ученици Математичке гимназије у Београду. Бронзаним медаљама награђени су Стефан Секулић Дердовски, такође ученик Математичке гимназије, и Вељко Аџић из Рачунарске гимназије у Београду.

Екипу Србије предводили су др Владимир Марковић и др Имре Гут, а четворица од пет чланова овогодишње репрезентације ученици су Математичке гимназије.

Шест медаља младих математичара у Пекингу

Млади математичари из Србије остварили су успех и на 4. Међународном математичком летњем кампу (International Mathematical Summer Camp – IMSC), одржаном у Пекингу, где је шесточлани тим освојио шест медаља.

Сребрну медаљу освојила је Нина Шушић, док су бронзане медаље припале Вањи Јеловцу, Јегору Граматчикову, Петру Бановићу, Лазару Колунџији и Павлу Дамјановићу.

Петоро награђених ученика похађа Математичку гимназију у Београду, док је Лазар Колунџија ученик Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу.

О високом нивоу такмичења говори и податак да је један од шест проблемских задатака био практично отворени проблем из комбинаторике.

Руководиоци српског тима били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије, док је Андрија Живадиновић са Универзитета у Кембриџу учествовао као посматрач.

Најбољи резултат Србије на Међународном турниру младих физичара

На Међународном турниру младих физичара (International Young Physicists’ Tournament – IYPT), одржаном од 5. до 12. јула у Цириху, тим Србије освојио је сребрну медаљу и заузео десето место у укупном пласману, остваривши најбољи резултат Србије на овом такмичењу.

IYPT, често називан и „Светским првенством из физике“, по свом формату значајно се разликује од класичних олимпијада. Уместо решавања задатака у ограниченом времену, ученици се месецима припремају истражујући 17 унапред објављених отворених проблема, који немају једно познато решење.

Током припрема, тимови самостално осмишљавају експерименте, анализирају податке, развијају физичке моделе и процењују грешке. Само такмичење организовано је кроз такозване Physics Fights, научне расправе у којима екипе наизменично преузимају улоге репортера, опонента и рецензента. Учесници представљају и бране своја истраживања, критички анализирају резултате других тимова и сумирају научну дискусију пред међународним жиријем стручњака.

Овакав формат, поред знања физике, захтева експериментални и истраживачки рад, моделовање, тимску сарадњу и способност представљања и одбране резултата на енглеском језику.

Тим Србије је у Цириху забележио победе у три од пет рунди. Сребрну медаљу освојили су Тијана Савић, ученица четвртог разреда Гимназије Краљево, Милица Милићевић, ученица трећег разреда Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, Петар Толимир, ученик трећег разреда Гимназије „Руђер Бошковић“ у Београду, и Немања Маслак, ученик другог разреда Прве крагујевачке гимназије.

Тим су предводили Петар Петрашиновић са Института за физику Универзитета у Београду и Милош Петрашиновић са Физичког факултета Универзитета у Београду.

Циљ пројекта је да деца основношколског узраста кроз игру, експерименте и активно учешће открију свет науке, али и да на занимљив начин науче више о заштити животне средине, климатским променама, очувању природних ресурса и биодиверзитета.

Уместо класичних предавања, посетиоце су 10. јула, када се уједно обележава и Дан науке у Србији, дочекале отворене лабораторије у којима су малишани могли да постану прави мали истраживачи. Уз подршку едукатора Центра Молекул, откривали су шта се крије у капљици воде, како „свира“ воће, истраживали интерактивну симулацију планете Земље и упознавали бројне природне процесе кроз практичан рад и експерименте.

Присутнима се обратила Јасмина Дејановић, руководилац Сектора за корпоративне послове компаније Лидл Србија, која је истакла да је идеја пројекта настала из жеље да се најмлађима тема одрживости приближи на разумљив и занимљив начин.

„Верујемо да се однос према природи гради од најранијег узраста и зато желимо да деци широм Србије покажемо колико су вода, ваздух, клима и живи свет драгоцени. Одрживост је један од стратешких стубова нашег пословања, а кроз ‘Дечји научни караван’ желимо да ту тему приближимо деци управо кроз науку и игру“, рекла је Дејановић.

Она је подсетила и да је компанија Лидл Србија, поред организације каравана, подржала Центар Молекул донацијом у износу од 1.180.000 динара, намењеном набавци савремене лабораторијске опреме и материјала за реализацију радионица.

Оснивач и предавач Центра Молекул Вук Јовићевић подсетио је да је идеја центра настала из жеље да деци понуди прилику коју његова генерација није имала – да науку упознаје кроз практичан рад и непосредно искуство.

„Наш циљ је да деци покажемо да је наука свуда око нас. Не учимо их сувопарној теорији и формулама, већ их кроз експерименте подстичемо да постављају питања, истражују и сами долазе до одговора. Највећи успех за нас биће ако после ових радионица неко од њих пожели да настави да истражује свет око себе“, поручио је Јовићевић.

Након премијере у Београду, „Дечји научни караван“ наставља путовање кроз Србију. До октобра ће посетити Нови Сад, Ниш, Пожегу, Крагујевац, Суботицу, Зрењанин, Шабац, Краљево и Нови Пазар, где ће најмлађи имати прилику да бесплатно учествују у интерактивним научним радионицама.

Кроз игру, смех и експерименте, овај пројекат показује да наука може бити доступна, занимљива и инспиративна, а да разумевање природе и одрживог развоја почиње управо од најранијег узраста.

Могу ли видео-игре да промене начин на који размишљамо о климатским променама и друштвеним изазовима? Да ли су игре само вид забаве или могу постати простор за развој емпатије, критичког промишљања и друштвеног ангажмана?

Пријава за догађај доступна је на следећем ЛИНКУ.

О овим питањима разговараће учесници панела „Одиграј проблем“, који окупља представнике индустрије видео-игара, цивилног сектора, научне комуникације и истраживачког новинарства. Фокус разговора биће на играма које се баве темама заштите животне средине, корупције и других савремених друштвених проблема, као и на њиховом потенцијалу да подстакну разумевање сложених изазова са којима се суочава савремено друштво.

У име Центра за промоцију науке на панелу ће учествовати др Марјана Бркић, помоћница директора ЦПН-а, која ће представити Климатску капсулу – уметничко-научну инсталацију која публику уводи у простор између садашњости и будућности климатске кризе. Кроз спој научних сазнања и личних сведочења, ова поставка приближава климатске промене не само као научни и еколошки феномен, већ и као друштвено, емотивно и генерацијско питање.

Посетиоци ће током догађаја имати прилику и да обиђу изложбу Климатска капсула.

Говорници:

• Флоран Моран, председник студија The Pixel Hunt
• Игор Симић, CEO и креативни директор, Demagog Studio
• др Марјана Бркић, помоћница директора, Центар за промоцију науке
• Анђела Јовановић, менаџерка за комуникацију, Центар за истраживачко новинарство Србије
• Мирјана Јовановић, програмска менаџерка, Београдска отворена школа

Панел модерира Емилија Дојчиновић из Удружења грађана Разигра, организације која се бави развојем, промоцијом и применом видео-игара за преношење друштвено значајних порука.

У писму се наглашава да библиотеке и даље представљају важну везу између знања и грађана, као и да ће донација часописа „Елементи“ послужити као подстицај за нове активности посвећене популаризацији науке и развоју научне писмености.

Писмо преносимо у целости:

Поштовани,

Желимо да изразимо искрену захвалност на изузетно вредној иницијативи да издања часописа „Елементи“ буду доступна јавним библиотекама широм Србије.

За мале локалне заједнице, попут наше, које су географски удаљене од већих центара културних, образовних и научних дешавања, овакви пројекти имају посебан значај. Иако живимо у дигиталном добу које омогућава лакше превазилажење просторних баријера, у овом гесту препознајемо важну свест о томе да се наука мора активно промовисати и приближавати грађанима. Библиотеке су и даље једна од најважнијих карика између знања и читалаца, место где се развијају интересовања будућих генерација научника, истраживача и стручњака из различитих области.

Наша општина је посебно поносна на велики број доктора наука које је изнедрила. Колико је нама познато, према броју становника спадамо међу средине са највећим бројем доктора наука у земљи, а можда и шире. Управо због тога осетили смо потребу да вам се обратимо и изразимо захвалност за подршку коју пружате ширењу научне културе и доступности квалитетних садржаја.

Овим гестом нашој библиотеци није обогаћен само фонд периодике, већ је дат и подстицај за осмишљавање нових активности усмерених ка популаризацији науке и научне писмености.

Жеља нам је да часопис „Елементи“ не остане само део библиотечких полица, већ да буде видљив, доступан и препознат као драгоцен извор знања, инспирације и радозналости. Управо зато планирамо активности које ће омогућити да овај часопис дође до својих правих читалаца – ученика, младих, наставника, али и свих суграђана заинтересованих за свет науке и савремена сазнања.

Верујемо да ће ова донација представљати почетак једне лепе приче о повезивању науке, читања и локалне заједнице, на добробит свих наших корисника.

Желимо вам много успеха у даљем раду и срдачно вас поздрављамо из Беле Паланке.

С поштовањем,

Ирена Манић

дипломирани библиотекар

Овакве поруке представљају драгоцену потврду да часопис „Елементи“ проналази пут до читалаца широм Србије и да научнопопуларни садржаји имају важну улогу не само у великим универзитетским центрима већ и у локалним заједницама. За Центар за промоцију науке, посебно је значајно када библиотеке препознају потенцијал ових издања као полазиште за нове програме, разговоре и активности које науку приближавају грађанима свих генерација.