Текст: Борис Клобучар

Два тима научника независно су потврдила постојање молекула метил-изоцијаната, једног од градивних блокова живота, око звезде веома сличне Сунцу у веома раној фази живота. Вест је објавила Jужна европска опсерваторија 8. јуна, а детектовани молекули посматрани су у звезданом систему IRAS 16293-2422 у сазвежђу Змијоноше.

Чини се да веома често осване вест овог типа –  да су градивни блокови живота откривени у неком од система. Оно по чему је ово откриће посебно, јесте то што су научници по први пут детектовали управо метил-изоцијанат око протозвезде какво је било Сунце, што би у у великој мери могло дати детаљнији увид у процесе формирања Сунчевог система. 

За истим молекулом трагала су два тима научника. Један су водили Рафаел Мартин-Доменек из Центра за астробиологију у Мадриду и Виктор М. Ривиља из Опсерваторије у Фиренци. Други тим предводли су Нилс Лигтеринк са Опсерваторије у Лајдену и Одри Каутенс са Лондонског Универзитета. Важно је навести да велику заслугу у оба научна рада има и телескоп  ALMA (Atacama Large Millimiter/submillimiter Array) у Чилеу који је својом високом резолуцијом измерио карактеристичне таласне дужине на којима зраче управо ови молекули, у радио делу спектра.

Таласне дужине су као отисци прста, јединствени за молекуле, а ALMA је, како кажу научници, недвосмислено детектовала мети-изоцијанат. Ово су комплексни органски молекули састављени од угљеника, водоника, азота и кисеоника. Молекул се такође употребљава у производњи гуме и индустријског лепка, а сам по себи изузетно је токсичан за људски организам.

Врло је интересантно да су у систему звезда IRAS 16293-2422  још 2012. године детектовани и једноставни шећери, такође уз помоћ ALMA телескопа. Нилс Лигтеринк и Одри Кaутенс објашњавају да је ова фамилија органских молекула (у коју улазе шећери и метил изоцијанат) укључена у синтезу пептида и аминокиселина који су, у облику протеина, биолошка основа за живот какав познајемо.

Детектовани молекули налазе се у густом облаку прашине различитих молекула преосталих након формирања звезде. Управо од оваквих облака, у ранoм периоду живота једне звезде, настале су све планете у Сунчевом систему, па би проналажење градивних молекула живота могло бити још један део слагалице у потрази за комплетним механизмом настанка живота на нашој планети

Текст: Борис Клобучар

Крајем априла 2017. године медији су поново брујали о Северној Кореји и новом тесту далекометног ракетног наоружања, који је, како преноси између осталих и New York Times, завршио неславно. Јужнокорејски извори наводе како је далекометна ракета достигла висину од 70 километара али не преносе даље податке осим неуспеха ракетне пробе.

С друге стране, севернокорејска пропаганда велича оружану моћ своје земље на челу са вођом Ким-Џонг Уном, коју је демонстрирао на великој војној паради раније истог месеца. Ово је била девета проба далекосежних ракета само ове године. Иако далекосежне ракете саме по себи јесу претња али не глобална, оно што забрињава читаву планету јесте нуклеарни програм који би у комбинацији са ракетама дугог домета могао значити катастрофу за читаву планету.

За почетак нуклеарног програма Северне Кореје могла би се одабрати 1962. година, скоро деценију након Корејског рата и ситнијих конфликата земаља у региону у процесу велике фортификације и јачања војне силе земље. Свет је подељен у блокове сукобљене у хладном рату, а Северна Кореја започиње  такозвани мирољубиви програм припреме нуклеарних здања уз помоћ Совјетског Савеза, који је обучавао корејске научнике. Следеће године настао је највећи центар за нуклеарна истраживања у земљи, Јонгбјон.

Порастом броја земаља са нуклеарним наоружањем, 1985. направљен је договор о престанку увећања количине нуклеарног оружја (Nuclear Proliferation Treaty), са свим земљама које су поседовале нуклеарно наоружање, међу њима и Севена Кореја. Међутим, већ деведесетих година отпочеле су оптужбе да је Северна Кореја покушала да дође до нуклеарних програма других земаља, и сумње да севернокореанци не поштују договор. Средином 2002. године, Пакистан је објавио како Северна Kореја од 90-их година има пакистански нуклеарни програм, а 2003. године она излази из споразума о смањењу залиха нуклеарног наоружања и наводно започиње обогаћивање уранијума.

Од тада до данас, Северна Кореја је, према њиховим наводима, направила пет тестова нуклеарног наоружања, као и више од 60 тестирања ракетног наоружања. Последња два теста нуклеарног наоружања била су 2016. године, од којих је јануарски, по тврдњама из Пјонгјанга, била проба хидрогенске бомбе. 

Назив “нуклеарна” илуструје порекло енергије која чини експлозију. Процеси у самом језгру атома ослобађају огромне количине енергије у неконтролисаној ланчаној реакцији. Постоје два процеса у језгру атома која ослобађају овакве количине енергије. Једна је нуклеарна фисија, односно распадање нестабилних радиоактивних језгара на лакша, уз ослобађање гама фотона и огромне количине енергије.

Фисионе бомбе се називају атомске бомбе јер су биле прве које користе језгра атома као извор. Фисиони материјал, најчешће обогаћени уранијум или плутонијум, сабија се на критичне масе, чиме се започиње ланчана реакција распадања великог броја радиоактивних атома. Најчешћи методи за постизање критичне масу су или термалне или хемијске експлозије чиме се постижу високе температуре, односно притисци.

Фузиона оружја ослањају се на донекле супротне процесе атомских језгара, спајања два језгра атома у једно, чиме се ослобађа много већа количина енергије него код атомске бомбе. Ово су такозване хидрогенске бомбе, који се ослањају на фузионе реакције изотопа водоника (одатле назив) – деутеријума и трицијума.

Поређења ради, Совјетска највећа хидрогенска бомба “паковала” је енергију од 50 мегатона, док је снажна атомска бомба бачена на Хирошиму 1945. године ”носила” око 15 мегатона. Да би постигао процес нуклеарне фузије мора се и уложити много енергије у контејнере деутеријума и трицијума. Интересантно је да се ове енергије постижу најчешће фисионим процесима, па за једну фузиону експлозију практично потребна је мала атомска бомба унутар фузионог материјала.

Сајт организације за нуклеарну претњу (Nuclear Test Initiative), упозорава на наводно нуклеарно богатство Северне Кореје. Према овом извору, Северна Кореја поседује ракете кратког и средњег домета, и средства да производи обогаћени уранијум, главно “гориво” за атомске експлозије. Поред тога, наводи на сајту упозоравају и на могући спектар биолошког и хемијског оружја.

И док разни стручњаци спекулишу о томе колико је ових тестова заправо било успешно и колико је (или није) богат севернокорејски нуклеарни програм, у поменутом дневном листу New York Times је 2. маја осванула вест да је амерички противракетни систем високе технологије у Јужној Кореји постао оперативан. 

Центар за промоцију науке позива све заинтересоване да се прикључе армији волонтера на овогодишњем Мају месецу математике

Центар за промоцију науке и ове године припрема манифестацију Мај месец математике. Она обухвата изложбе, предавања, радионице за школарце и разне друге акције са циљем промоције и популаризације математике у Србији и региону. Као и сваке године, манифестацију је немогуће замислити без помоћи волонтера.

Стога вас позивамо да се прикључите овогодишњој армији волонтера на манифестацији Мај месец математике. Поред упознавања нових људи, стицања нових знања и умећа, стећи ћете и феноменално искуство које ће ван значити, а и сваки вид волонтирања одлично изгледа у биографији.

Ове године програм смо поделили у три сегмента. Преподневни програм чине радионице за организована школска одељења. Ово изгледа као час на ком се математика ради на мало другачији начин него у школи. Током дана манифестација је отворена за посете математичкој изложби. Тема овогодишње изложбе је вероватноћа а чине је интерактивни експонати и илустровани задаци које свако може да решава. Вечерњи термин резервисан је за разговоре са математичарима – предавања и трибине. На исти начин биће подељене и волонтерске смене, а на вама је да одаберете одговарајуће и пријавите се.

Манифестација се одржава у Научном клубу Центра за промоцију науке, у Улици краља Петра 46 од 10. до 31. маја. Сви заинтересовани за акцију волонтирања у оквиру Маја месеца математике могу се пријавити путем мејла на bklobucar@cpn.rs 

Текст: Борис Клобучар

Конфликтни минерали налазе се у џеповима, торбама и ранчевима скоро сваког од нас. Ваш мобилни телефон и лаптоп раде захваљујући оваквим материјалима. Надимак „конфликтни“ дугују свом пореклу, због тога што су највећа налазишта на свету смештена дубоко у ратним зонама држава Централне Африке, највише у ДР Конго.

Руднике су до 2012. у највећем делу ове земље контролисале паравојне формације, које су застрашивањем, убиствима и силовањем терале мушкарце, жене и децу на рад у нељудским условима, а од профита су куповали опрему и наоружање. 

Почетком фебруара у јавности се појавила вест о још једној неочекиваној одлуци америчког председника Доналда Трампа, која би, уколико буде потписана, омогућила електронским компанијама да откупљују конфликтне минерале без икакве одговорности. Документ који би председник САД наводно требало да потпише, а који се појавио у медијима, суспендује део акта о заштити потрошача у области конфликтних минерала на две године.

Господари рата

Крај двадесетог и почетак двадесет првог века био је крвав период у државама централне Африке. Сукоби међу државама и грађански ратови, војне и паравојне формације шириле су терор међу становништвом са једним циљем: контроле над богатим ресурсима афричког континента.

У периоду од  1998. до 2008. године у сукобима на овим просторима убијено је око 5,4 милиона људи, проценила је међународна хуманитарна организација International Rescue Committee, што га чини најсмртоноснијим конфликтом на свету након Другог светског рата.

Процватом електронске индустрије отворило се огромно тржиште за метале из дубине афричких рудника, а богате компаније нису питале за цену. У ратом измореним земљама страховласт су у своје руке узели самопроглашени војни диктатори, мафијашки шефови и појединци жељни новца.

Десетине групација су убијањем, силовањем и отимањем застрашивале мештане села посебно у источном делу земље, како би их натерали на рад у нељудским условима рудника. У облацима отровних гасова, без адекватне заштите, светла, алата и одмора, одрасли и деца робови су и по 12 сати непрекидно рукама износили вредне руде како би њихове породице добиле комад хлеба и остале у животу следећи дан.

Наравно, „прљави“ минерали нису директно продавани произвођачима мобилних телефона и лаптопа. Камење је шверцовано даље из Конга у суседне државе, одакле је продавано рафинеријама на истоку Азије. Овде су се минерали „мешали“ са другим сировинама и обрађивали у употребљиве компоненте, да би се потом продавали компанијама у целом свету.

Конфликтни минерали

Иако нису једини, епитет „конфликтни“ односи се пре свега на четири елемента чија су налазишта лоцирана у Конгу: тантал (Tantalum), волфрам (Tungsten), калај (Tin) и злато. Прва три „злогласна“ елемента у овом контектсту добила су надимак „три Т“.

Од свих наведених, највећи проблем и најмање регулатива за транспорт и трговину има злато, које је истовремено и најкоришћенији од ових материјала. Оно се користи збох своје способности да проводи електроне, односно струју, и то много боље него, на пример, бакарни или алуминијумски проводници. Ова карактеристика посебно је корисна у компактним електронским уређајима попут већ поменутих мобилних телефона, лаптопова, таблета, фотоапарата и сличних уређаја. Чак и јефтиније варијанте уређаја садрже позлаћене контакте за чипове или батерије, а велике су шансе да, ако поседујете добар пар слушалица, он има позлаћен 3,5 mm „џек“.

Тантал је метал који се извлачи из тамног минерала танталита. Ово камење је тешко па је посебно напорно извлачење руде, из које се добије јако мало чистог елемента. Тантал се користи пре свега за прављење тантал кондензатора, вероватно најкоришћенијих кондензатора у потрошачкој електроници. Ове компоненте се употребљавају у уређајима где су брзина и компактност од пресудног значаја, попут слушних апарата, пејсмејкера и ГПС уређаја, али и мобилних телефона, рачунара и дигиталних фотоапарата.

Руда каситерит је примарни извор калаја у Конгу, метала који се користи за лемљење компоненти за електронске плоче. Овај елемент такође је у употреби, пре свега у САД, за прављење конзерви и фолије за храну, али и као неопходан у производњи PVC цеви или боја високог квалитета.

Волфрам се копа из руде волфрамит, и користи се највише због своје велике густине и термичких способности. Од волфрама се праве врхови палица за голф, бургије и посебни машински брусеви. Такође, волфрам се користи у производњи противтенковске и муниције за пробијање оклопа, а део се користи и у електроници. Ваш телефон, на пример, има волфрама у систему за вибрацију.

Дод-Франков акт

Олакшање ситуације донела је реформа на Вол стриту. Закон који је 2010. године потписао тадашњи председник САД Барак Обама, а изгласао амерички Конгрес, донекле је отежао компанијама да купују минерале добијене преко крвавих леђа афричких робова.

Такозвани Дод-Франков акт о заштити потрошача налаже свим компанијама који користе конфликтне минерале у својој производњи да потрошаче обавесте о њиховом пореклу. Штавише, исте компаније морају и надлежним органима слати годишњи извештај о методама утврђивања порекла минерала, чиме процес, макар у теорији, постаје транспарентан. Овим се одсецају канали финансирања оружаних банди које су шириле страх у Конгу. Закон је на снагу ступио 2012. године, а резултати су говорили за себе.

Како наводи истраживање организације International Peace Information Service, до 2014. године 70 одсто рудника у региону Киву, најпроблематичнијем делу земље пре доношења резолуције, било је слободно од оружаних снага. Далеко од тога да је акт решио проблем у потпуности, али је увелико смањен буџет оружаним паравојним снагама. Велики проблем и даље чини кријумчарење минерала, посебно злата, које је као драгоцени метал законски другачије регулисан.

Од доношења акта у САД, која је највећи произвођач и потрошач  електронске опреме у свету, сличне акте је испратила и Кина, а од 2016. године и ЕУ. Ово је наравно представљало удар на џеп електронских компанија, које лобирају да се овакав акт суспендује, наводећи да има лош утицај на економску слику у свету. Уколико се испостави да амерички председник заиста потпише суспензију поглавља 1502 Дод-Франковог акта, како оцењују светски медији, то би могло да значи и нове нестабилности у региону. 

Текст: Борис Клобучар*

Овогодишњу Нобелову награду за физику добили су британски физичари Дejвид Тaулeс, Данкан Хoлдејн и Мајкл Костерлиц, за теоријска открића такозваних тополошких фазних прелаза, који су у последњим деценијама XX века изузетно допринела разумевању егзотичне физике танких слојева.

О чему је реч? Каква егзотична стања су проучавали овогодишњи лауреати?

Ако погледамо атоме воде у леду, односно атоме воде у чврстом стању, видимо да су распоређени збијено, у кристалну решетку. Ако мало повећамо температуру молекули ће почети слободније да се крећу и вода ће прећи у течно стање. Ако наставимо да загревамо воду, она прелази у треће агрегатно стање и постаје гас, у ком се молекули крећу далеко хаотичније.

Понашање честица добро је познато у овим стањима, односно фазама. Прелазак из једног стања у друго зато називамо фазним прелазом. Међутим, у посебним случајевима, када су температуре јако ниске или када радимо са материјалима чија је дебљина само један слој атома ствари постају нешто компликованије, а механизми фазних прелаза битно другачији.

Захваљујући пионирском раду овогодишњих нобеловаца Дejвида Тaулeса, Данкана Хoлдејна и Мајкла Костерлица, данас боље разумемо механизме који у овим случајевима доводе до суперпроводности и суперфлуидности. Њих тројица су у различитим радовима од почетка осамдесетих година прошлог века па надаље дали теоријску подлогу која је касније експериментално и показана.

Сарадник из Србије

Нобелова награда за физику из године у годину афирмише различите физичке науке и притом, будући да физика не настаје радом само једног појединца, прећутно награђује читаву мрежу истраживача који директно или индиректно сарађују са Нобеловцима. Ове године се догодило да се међу сарадницима из најближег научног окружења лауреата налази и један истраживач пореклом из Србије, са Института за физику у Београду. Наиме, физичар Златко Папић који је докторирао на Универзитету у Београду и француском Универзитету Париз Суд, а дисертацију радио под менторством Милице Миловановић из Лабораторије за примену рачунара у науци (SCL) на Институту за физику, потписан је као ко-аутор на више радова са Нобеловцем Данканом Холдејном. Након постдокторских студија на Универзитету Принстон, доктор Папић тренутно предаје на Универзитету у Лидсу. (С.Б.)

Тaулeс и Костелиц потпуно су преокренули тадашње разумевање фазних прелаза у танким (приближно једноатомским) слојевима материјала. Наиме, до тада су научници претпостављали да температурне флуктуације у оваквим слојевима (који се налазе на јако ниским температурама) потпуно пониште свако уређење честица од којих су направљене.

Тaулeс и Костелиц су одлучили да проуче феномен из перспективе топологије, што је једна област у математици. Ова два нобеловца, користећи тополошке методе, показали су да су за фазне прелазе у оваквим дводимензионим материјалима одговорни такозвани вортекси (вртлози).

На ниским температурама вртлози се увек јављају у паровима један до другог. Међутим са повећањем температуре они почињу да се одвајају.  То, та околност, заправо представља – фазни прелаз. Јако важно за ове такозване КТ прелазе (Костелиц-Тaулeс) јесте да су универзални, то јест не зависе од материјала.

Захваљујући томе било је могуће теоријски објаснити постојање суперпроводних способности материјала на јако ниским температурама. Настављајући се на овај теоријски рад, Данкан Хoлдејн је са Тaулeсом дао теоријски квантномеханички метод за одређивање који то материјали могу проводити наелектрисање.

Током конференције у Стокхолму, члан Нобеловог комитета Торс Ханс Хансон,  покушао је врло пластично да објасни концепт топологије. Он је на презентацију донео једну крофну, један ђеврек и перецу. Ова три пецива су за нас, наиме, веома различита – једно је слатко, друго слано, треће има житарице по себи. Међутим, са тополошке стране они се разликују само по једном параметру – крофна нема отворе, ђеврек има један, а переца два. И то је једина разлика. Дакле са тополошког становишта, лопта и чинија, на пример, су иста ствар, јер оба немају отворе па се једна може трансформисати у другу. Лопта и обруч, с друге стране, не спадају у исту групу.

Одређене промене магнетног поља или температуре неће променити особине материјала са тополошког становишта, као и када би крофну развлачили у палачинку. Међутим у одређеном тренутку у тој палачинки би настала рупа, што је са тополошке стране нови ниво. Ова промена аналогна је скоку проводности. Сада поново ту палачинку са рупом можемо обликовати у ђеврек, обруч или било шта друго, али је за топологе то све исто док се ђеврек поново не поцепа па добијемо перецу.

Управо користећи топологију, Дejвид Тaулeс је објаснио феномен познат као Холов ефекат. Рад тројице научника током година дао је бројне резултате, а међу неким од будућих примена помињу се тополошки изолатори и тополошки суперпроводници. Ови материјали требало би да побољшају карактеристике пре свега електронских компоненти и у многоме унапреде како рачунарску тако и друге гране индустрије. Још једна од поменутих примена ове теорије је у квантним рачунарима. 

Дejвид Тaулeс рођен је 1934. године у Берсдену у Енглеској. Докторске студије завршио је на Корнел Универзитету, а тренутно ради на два универзитета, у Вашингтону и Сијетлу.

Ф. Данкан Хoлдејн рођен је 1951. године у Лондону, а докторирао је на универзитету Кембриџ. Тренутно ради на универзитету Принстон у САД.

Ј. Мајкл Костелиц је рођен 1942. године у Абердину, а докторирао је на универзитету Оксфорд. ради као професор физике на универзитету Браун.

*Текст је допуњен новим информацијама пет сати након објављивања, у 20.30, 4. октобра, уз мање корекције у транскрипцији имена (прим. ур.)

Нобелове награде 2016. Сваке године, током прве недеље октобра у Стокхолму се додељује пет престижних награда које је својим завештањем успоставио шведски научник Алфред Нобел. Награде се саопштавају од понедељка до петка, увек истим редом: медицина, физика, хемија, књижевност и мир. Првог следећег понедељка објављује се и додатна награда у Ослу, за економију. Као и претходних година, из дана у дан, Елементаријум прати Нобелову недељу. Истражите више…

 Центар за промоцију науке учествоваће ове године у пратећем програму у сусрет Радости Европе, који организује Дечји културни центар. Уводна манифестација под називом ”Док чекамо госте” одржава се од 19. до 30. септембра у просторијама ДКЦ.

Овогодишњи програм фокусиран је на лик и дело Николе Тесле. Центар за промоцију науке је за ову прилику организовао научно-популарне радионице о животу и делу великог научника кроз које ће учесници имати прилику и да виде неколик експеримената које је Тесла изводио. Поред тога, најмлађи ће имати прилику да склопе научну слагалицу са једним Теслиним патентом који ће, ако је правилно склопљена, моћи да засветли.

Поред ове радионице, на уводној манифестацији пред Радост Европе учесници ће моћи и да кроз ликовне радионице уче о Николи Тесли. Дечји културни центар је организовао програм за ученике основних школа које учествују у овом програму, а радионице су затвореног типа. 

Манифестација Радост Европе, 47. Међународни сусрет деце Европе, одржаће се од 2. до 5. октобра у Београду.

Текст: Б. Клобучар, С. Бубњевић

Током лета су бројни светски медији, неки од њих врло угледни, као и научни блогови, помало бојажљиво писали о нечему што би могло бити спектакуларније од открића Хигсовог бозона или гравитационих таласа – о наводном открићу пете фундаменталне силе природе. О чему је реч?

Повод за ове написе дао је тим научника на челу са Џонатаном Фенгом са Универзитета Ирвин у Калифорнији који је 11. августа објавио рад о такозваној протофобној петој интеракцији.

У овом раду, који је објављен у престижном научном часопису Physical Review Letters, физичари из Калифорније објашњавају једно врло необично расејање изотопа берилијума које су прошле године снимили мађарски физичари у Дебрецину. У њему се, притом, уводи претпоставка да поред досадашњих четири, постоји још једна – пета интеракција.

На ову вест, ма како она била шокантна, за сада су бојажљиво реаговали не само медији, него и заједница физичара. Вест није сасвим нова јер се пета сила почела и претходних месеци помињати ту и тамо по физичким лабораторијама.

Нема сумње да ћемо у лавини истраживања која следе ускоро сазнати много више, али појава пете силе, ако буде доказана, револуционарна је ствар – у складној породици данашње физике наликује на изненадно сазнање о рођењу ванбрачног детета.

Четири фундаменталне силе 

Модерна физика је заснована на идеји да све око нас, све што опажамо и познајемо, на фундаменталном нивоу одржавају четири онсовне силе или интеракције, како их физичари називају – гравитациона, електромагнетна и такозване слаба и јака нуклеарна сила.

Гравитација је најслабија међу интеракцијама, али на великим растојањима управља кретањем звезданих система и галаксија. Њено деловање још од Њутнових времена разумемо и најбоље познајемо, бар кад је реч макроскопским скалама – да би је осетли довољно је да устанемо са столице. 

Електромагнетна сила делује између наелектрисаних честица. Њеним описивањем физичари објашњавају скоро све, све оне феномене који укључују наелектрисање, магнетизам, али и електромагнетне таласе, па стога и понашање светлости.

Јака нуклеарна интеракција, најснажнија од ове четири, држи на окупу кваркове унутар честица које физичари називају хадрони, као што су протон и неутрон. Она стога делује само унутар језгра атома, на јако малим растојањима.

Слаба сила делује између свих фермиона, како се називају честице са нецелобројним спином, попут протона и електрона. Да није ње, физичари не би могли да објасне радиоактивне распаде у језгру. Физичари су, иначе, 1983. године, у историјском експерименту у ЦЕРН-у показали да је ова, слаба интеракција уједињена са електромагнетном.

Тамни Универзум

Како год, могло би се рећи како поменуте четири силе држе универзум на окупу. Његова правила физичари прилично добро познају, али исто тако, знају и да ту постоји прегршт непознаница.

На пример, и даље је непознато шта је тамна материја, која чини бар 27 одсто укупне масе универзума. Да ли у овом тамном свету важе само ове четири фундаменталне силе, или ту има још нечег?

Управо је тамна материја, односно потрага за такозваном тамном силом довела до идеје о још једној, петој фундаменталној сили.  Наиме, током прошле 2015. године, тим научника са Института за нуклеарна истраживања у Дебрецину трагао је за теоријски претпостављеном тамном силом, на коју би реаговала тамна материја.

Тим из Дебрецина наишао је на неочекиване резултате док је посматрао сасвим уобичајени радиоактивни распад већ помињаног изотопа берилијума. Конкретно, реч је о ⁸Be. 

Наиме, током овог експеримента, као последица распада берилијума, једна мистериозна честица ниске енергије распадала се на електрон-позитрон пар и притом, расејавала под веома чудним углом.

Детаљном анализом, међутим, тим из Дебрецина није успео да утврди каква је ово честица, али је одмах посумњао на тамну материју.

Мађарско откриће

Да ли је то био бозон?  И то бозон преносилац једне нове интеракције? У физици су иначе, поред помињаних фермиона, честице сврставају и у бозоне који за разлику од претходних, имају целобројан спин. Преносиоци интеракција су увек бозони.

Годину дана касније, Фенг и екипа из Калифорније су за ову аномалију, детаљном анализом података, успели да покажу да јесте бозон и назвали га X бозоном, са претпостављеном масом од свега 16,7 мегаелектронволти.

Интеракција чији би он могао бити преносилац делује на изузетно малим растојањима, реда фемптометра, односно милион милијарди пута мање од једног метра, што је далеко слабије од до сада познатих фундаменталних сила.

Далеко смо, међутим, од открића пете силе. Калифорнијска теорија се пре тога свакако мора проверити на другим експериментима. Аномалија коју су показали научници у Дебрецину за сада је једина потврђена експериментална појава ове ”честице”.

Мала енергија и домет претпостављене силе значе да овакву аномалију није лако уочити. Ипак, са сада постојећом претпоставком и резултатима, нуклеарне лабораторије широм света не би требало да имају проблем да понове експеримент. 

Пре тога, ово залутало ванбрачно дете не може се озаконити.

*На слици горе приказано је Черенковљево зрачење унутар ATR радиоактивног реактора у лабораторији Аргон

Текст: Борис Клобучар

Седамсто седамдесет и шеста година пре нове ере. У Олимпији је атмосфера узаврела, са гледалишта мушкарци и девојке гласно навијају док се снажни момци надмећу у трци. Част и статус су у питању, најбољи међу њима биће крунисани маслиновим гранчицама, а њихов лик уметници ће клесати у камену широм Грчких градова. Ово ритуално такмичење одржано је у част Зевса, врховног и најважнијег међу Грчким божанствима, под његовим и Хериним храмом у Олимпији.

Међутим, спортска такмичења у част богова одржавала су се и раније, а Олимпијада, иако најважнија, није била једина од периодичних игара. Међу најпознатијим биле су игре у част богиње Хере, које су се одржавале такође у Олимпији, две године након сваке Олимпијаде. Те 776. године п.н.е. Олимпијада је подразумевала само једно такмичење – трку на ногама односно стадион, у дужини између 180 и 240 метара, у трајању од само једног дана.

Порекло Олимпијских игара Стари Грци описали су у неколико легенди. Одржавале су се сваке четири године, што је у старој грчкој постало мерна јединица времена. Тако се у неким списима могу пронаћи записи попут ”трећа година осме олимпијаде” или ”прва година девете олимпијаде” итд. Дом такмичења, Олимпија, припадала је грчком граду-држави Илија на Пелопонезу, иако је комшијска Пиза у неколико наврата освајала ову територију на кратак период.

Игре су имале велики значај у Хеленистичкој култури. Током игара владало је олимпијско примирје,  када су се прекидали сви ратови а гледаоци и такмичари могли су слободно пролазити до борилишта. Из Олимпије су кретали гласници у све крајеве ове земље како би раширили вест о почетку игара. Примиреје је иницијално трајало месец дана, а нешто касније и читава три месеца.

Такмичили су се искључиво мушкарци који су рођени слободни, а на гледалиште нису могле долазити жене, већ само мушкарци и неудате девојке, који су заједно уживали у спорту. Победити на играма била је ствар престижа, а о победницима, који су крунисани маслиновом гранчицом, певане су песме и у њихову част прављене су скулптуре. Неки од градова су богато награђивали своје победнике, што земљом, што новцем.

Олимпијада је остала важан догађај и у доба Римског царства, када су такмичари из читаве земље долазили на борилишта. Међутим, са порастом броја хришћана и уздизањем ове религије као доминантне у царству, Олимпијада је стекла епитет ”паганског” ритуала и њена популарност брзо је опадала. Римски цар Теодосије 393. године је забранио Олимпијске игре, након готово 12 векова традиције.

Модерне игре

До деветнаестог века је спорадично у читавом свету било покушаја организација игара које су у неком облику подсећале на Олимпијаду, све без запаженог успеха. Претеча првих модерних Олимпијских игара било је такмичење управо у Грчкој, 1859. године. Након ослобађања од Османлијског царства, Грчка је трагала за свим начинима како би се у земљу вратиле грчка култура и обичаји. Велики грчки филантроп Евангелиос Запас је спонзорисао организовање игара посвећеним античким Олимпијским играма које су 1859. године одржане на градском тргу у Атини.

Исти човек спонзорисао је и обнову античког стадиона Панатинаико, где си се 1870. године такође одиграле спортске игре за грчке и османске такмичаре. У истом периоду, у Британији су такође организоване игре Венлочког олимпијског друштва. Ова два догађаја инспирисала су Пјерa де Кубертенa, француског педагога, који је присуствовао овим догађајима да 1984. године у Соброни организује међународни конгрес на ком је основана Међународни олимпијски комитет и рођена идеја о модерним Олимпијским играма.

Прву Олимпијаду Кубертен је планирао за 1900. годину у Паризу. Међународи Олимпијски Комитет је, међутим, предложио да се Олипијада врати у домовину и прве модерне игре су тако одржане 1896. године у Атини. У играма је учествовало 285. спортиста из 14 земаља, иако различити извори дају различите податке (посебно када су у питању учешће Бугарске и Чилеа). На отварању је било преко осамдесет хиљада људи, а међу њима и грчки краљ Ђорђе I, који је отворио игре. Такмичари, искључиво мушкарци, надметали су се у 9 спортова и укупно 43 дисциплине. Четири године касније, број земаља учесница попео се на 24, а међу 1225 спортиста било је по први пут и 19 жена.

Популарност игара, међутим, почела је да опада. Игре у Сент Луису 1904. године, а потом и у Лондону четири године касније нису доживеле велику популарност. Такмичари су углавном долазили из земаља у којима су се одржавале, као и већина победника, а игре су трајале по 5, односно 6 месеци. Трајање игара уређено је тек 1932. године у Лос Анђелесу, и од тада трај 15 такмичарских дана.

Од оснивања па до данас игре се одржавају на сваке четири године. Изузетак су ратом укинуте игре 1916. 1940. и 1944. године. Највише организација има Лондон, где су игре одржане три пута – 1908. 1948. i 2012. године.

Олимпијска бакља

Симбол олимпијских игара, вечни пламен са Олимпа, заправо је модерна творевина Карла Диема, главног организатора олимпијских игара у Берлину 1936. године. Шеф пропаганде нацистичке партије Јосеф Гебелс, један од најбитнијих људи у Хитлеровој машинерији видео је Олимпијаду као сјајну прилику за показивање величине и снаге нацистичке Немачке, а бакљу као идеалан симбол спајања античких и модерних игара, а нациста као истинских наследника античких Грка, на које је Хитлер гледао са поштовањем.

Три хиљаде ткрача носило је бакљу направљену у немачкој фабрици оружја Krupp од Олимпа до стадиона у Берлину. Опелови аутомобили пратили су тркаче, а извештавачи свих врста медија писали су и преносили вести током пута кроз Бугарску, Југославију, Мађарску, Аустрију и Чехословачку. Фриц Шилген, немачки тркач донео је пламен на стадион пред 100.000 гледалаца и фирером у великој ложи. Три године касније иста компанија која је направила бакљу направила је и оружје којим су нацисти кренули у Источну Европу, а касније и остатак света.

Од Атине до Рија

Иако иницијално аматерско такмичење, данас се на олимпијским играма такмиче већином професионални спортисти. Отварање и затварање игара махом су спектакли, а сваке нове игре доносе бројне рекорде и ”прве” моменте.

Од 1924. године зимски спортови који су до тада спорадично укључивани у Олимпијаду обједињени су у Зимске олимпијске игре. Зимске олимпијаде одржавале су се исте године као и летње све до 1992. године. Две године касније одржане су још једне Зимске олимпијске игре, које се од тад такође организују на сваке четири године, што значи да је размак између летњих и зимских игара сада две године.

Најстарији освајач медаље на Олимпијади је шведски стрелац Оскар Шон. Он је своју последњу медаљу зарадио 1920. године у игри ”трчећи јелен”, са пуних  72 године и 281 дан. Током живота учествовао је на три Олимпијаде, 1908. 1912. и 1920. године. А најмлађи? Што се тиче индивидуалних спортова, Инге Соренсен, данска пливачица освојила је бронзану медаљу на такмичењу у 200 метара прсно са 12 година и 24 дана. Млађи од ње је Димитрос Лудас, грчки гимнастичар који је у тимским спортовима био трећи на првим олимпијским играма са 10 година.

Игре у Рију су прве летње Олимпијске игре које се одржавају на јужној земљиној полулопти, што практично значи да се одржавају зими. Ово су прве игре на тлу Јужне Америке, а Олимпијске игре никада до сада нису одржаване на тлу Антарктика и Африке. Највише медаља има Мајкл Фелпс, укупно 25 до 10. августа ове године и то 21 златну две сребрне и две бронзане.

Наши такмичари први пут су учествовали на Олимпијади у Стокхолму 1912. године, за време Краљевине Србије, без већег успеха. Због бројних политичких промена наши спортисти такмичили су се под различитим заставама и именима, а 1992. године због санкција од стране Уједињених Нација чак и под заставом Међународног Олимпијског Комитета. Укупан збир, рачунајући све наше бивше земље – 99 медаља. Од тога, 28 пута злато, 37 пута сребро и 34 пута бронза.

У Рију до сада – ниједна. Ипак, старији међу нама сећају се златних одбојкаша из Сиднеја 2000. године, када је Вања Грбић извадио немогућу лопту из аута у финалу против  Русије а потом се вратио у блокаду у једном од последњих поена у трећем сету. Сећамо се и сребрних кошаркаша 1996. године који су изгубили од Дрим Тима у финалу у Атланти након невероватне победе у полуфиналу над Литванцима, као и  Милорада Чавића који је за стоте делове секунде закаснио иза Мајкла Фелпса нa 100 метара 2008. године у Пекингу. Сећамо се и стрелаца, тенисера, ватерполиста и бројних других шампиона.

Текст: Борис Клобучар

Упознајте паразит Toxoplasma gondii, протозоу која може да живи у свим топлокрвним животињама и птицама, али јој је коначан домаћин, онај у коме највише воли да борави и у ком се размножава – мачка. Како би ови паразити стигли до свог коначног домаћина, он мора да их поједе. Стога се паразити када дођу до преносиоца, који је природан мачкин плен, поигравају са његовим мозгом тако да му елиминишу урођени страх од ових предатора. Када носилац буде поједен, паразити долазе у својој природни дом где се могу размножавати сексуалним путем и тако преносити свој генетички материјал. Једноставно речено – паразити манипулишу емоцијама својих домаћина.

Овај генијалан механизам преношења паразита Toxoplasma gondii потврђен је у бројним експериментима на мишевима, пацовима, па чак и на шимпанзама. Протозоа започиње животни циклус у мачјем измету. Паразити ларвастог облика се из измета преносе до других домаћина кроз исхрану тако што животиња једе загађену храну или пије са загађеног извора. Управо ту, у стомаку домаћина, дешава се први вид размножавања токсоплазме – вегетативно размножавање. Паразити се деле у ћелијама све док оне не одумру и распрсну се, а паразити доспеју у крвни систем па се настане на мишићним и нервним ткивима. У мозгу почиње права забава! Паразити се у облику цисти сместе у пределу званом амигдала и одатле утичу на когнитивне, али и друге способности организма.

Истраживања на пацовима и мишевима показала су да заражени домаћини губе урођену аверзију према мирису мачјег урина у околини, па су храбрији да крену у истраживање и изађу на отворено, чиме постају лакши плен. Тако се Toxoplasma gondii враћа свом коначном домаћину где одраста и размножава се. Истраживања показују не само да домаћини немају аверзију, већ напротив осећају узбуђење и жељу ка истраживању средине.

Иста истраживања показују да су и неке особине, попут спосoбности учења или брзине мождане реакције, смањене, односно успорене. Тако је двоструки експеримент са лавиринтом показао да зараженим мишевима треба много више времена да пронађу пут кроз ходнике. Са друге стране, заражени мишеви су показали већи ниво активности и склоност ка отвореним просторима, што није типично за ове животиње у природи. Све ово омогућава домаћинима да буду лакши плен.

Ако мислите да Toxoplasma gondii заобилази људе, варате се. То што већ дуго нисмо плен великим мачкама не значи да нас је токсоплазма отписала као згодног домаћина. Штавише, у бројним научним радовима o утицају ове протозое на људе наводи се процена да је приближно једна трећина популације заражена овим паразитом. Симптоми инфекције су углавном неприметни и безопасни. Токсоплазмоза, међутим, може бити врло незгодна за особе слабог имуног система, попут беба, особа на интензивним радијационим и хемијским терапијама или оболелих од сиде. Тада се јављају јаке грознице као код грипа, отицање лимфних чворова, а исходи могу бити фатални. Новорођенчад могу бити рођена са микроцефалијом, а код трудница може доћи до побачаја.

Истраживања, спроведена претходних година, показују да протозоа може донети и психолошке промене. Рад Едвина Фулера Торија са Института за медицинска истраживања у Мериленду показује везу између високог нивоа токсоплазме и шизофреније. Односно, уколико је код мајки виши ниво ових паразита, већа је и вероватноћа да њихови потомци развију шизофренију у будућности. Из овог истраживања потекло је још једно, које показује да одређени антипсихотици смањују ниво инфекције токсопплазмозом код пацова.

Са тумачењем оваквих истраживања ипак треба бити изузетно опрезан јер услови у којима су вршени експерименти нису апсолутно контролисани, а узорци су мали, па резултате треба посматрати у том светлу. Слично истраживање из 2011. године у Часопису о нервним и менталним болестима показује да је код већ ментално оболелих особа ниво суицидности знатно већи уколико су заражене токсоплазмозом, посебно када су у питању жене.

Живели у близини мачака или не, велике су шансе да немате разлога за бригу. Штавише, уколико у својој кући имате мачку, због токсоплазме која се можда крије у вашем телу сигурно вам мање сметају њени мириси. Барем тако кажу горепоменута истраживања, вршена на мајмунима, нашим рођацима. Највероватније због ових малих протозоа мачке само још више волимо.

Центар за промоцију науке је и ове године припремио разноврстан научно-популарни програм за Дан науке. У Београду али и широм Србије, у Научним клубовима, 10. јула имаћете прилику да се укључите у научно-популарне радионице, посетите неколико изложби, учествујете у уличним експериментима и укључите се у научну потрагу за благом и учествујете у бројним другим садржајима.

У Београду се програм одржава у Научном камиону који је постављен испред Тржног центра Ушће. Као увод у Дан науке, а у организацији београдске Ноћи истраживача, од 6. до 9. јула у Научном камиону одржава се манифестација Истражи, покажи, лето потражи. Научни камион, као путујућа лабораторија и простор за радионице, изложбе и трибине, кроз занимљиве приче о лету, ронилачким оделима и рониоцима, рибама и коралима, летњим непогодама, миграцијама риба и распростирању биљака, приказаће само делић онога што се спрема у Београду и широм Србије за 30. септембар, када ће се одржати традиционална Ноћ истраживача.

Програм за 10. јул у Камиону почиње у 16 часова Уличном науком. Научни демонстратори ће изаћи из лабораторија и испред Ушћа изводити једноставне експерименте са обичним кућним стварчицама и показати вам колико науке заправо стоји иза једноставних феномена попут бушења балона или стварања тонова на гитари.

Испред Научног камиона биће постављена изложба Крвава историја рода Homо. Кроз изложбу, која прати темат петог броја часописа Елементи, упознајте се са неким врстама овог рода које су ходале Земљом. 

У Научном камиону од 17 до 20 часова отворен је породични програм – отворене радионице. Дођите са децом или родитељима и у дружењу са научним демонстраторима саставите своју мапу за препознавање облака, направите метеоролошки ветроказ или испробајте своје вештине у решавању научних мозгалица и загонетки.

Током читавог поподнева можете се укључити у потрагу за знањем на београдском Ушћу! Пратите задатак за задатком на скривеним локацијама у околини Научног камиона и трагајте за одговорима користећи сво знање које вам је доступно. Успут можете открити врло интересантне податке о настајању Сунчевог система, замрзавању угљен-диоксида, комуникацији међу биљкама.

Чим падне први сумрак, негде око 20 часова, у близини Научног камиона почиње астрономско вече. Придружите се астрономима аматерима да кроз телескопе погледамо у наш свемирски комшилук. Имаћете прилику да посматрате кратере на Месецу, црвену планету Марс, џиновски Јупитер и Сатурн са својим прстеновима, али и да од љубитеља астрономије чујете неке интересантне ствари о свемиру.

Овогодишњем обележавању Дана науке придружили су се и новоотворени научни клубови широм Србије са својим разноврсним програмом. Већи део активности се одвија у просторијама научних клубова, али наука овог лета излази и на улице и базене. Трибине, предавања, кампови за децу, пројекције филмова, изложбе и обиласци опсерваторија и хидроелектрана само су део програма. 

Дан науке у Србији обележава се сваке године 10. јула. Ова манифестација се везује за рођендан славног српско-америчког проналазача Николе Тесле (1856-1943), који је 10. јула рођен у Госпићу.

Београд

• Од 06. до 09. јула: промоција Ноћи истраживача „Истражи, покажи, лето потражи” у Научном камиону, испред Тржног центра Ушће
• 07. јул: отварање изложбе Крвава историја рода Хомо испред Научног камиона, испред Тржног центра Ушће
• 07. јул: промоција петог броја часописа Елементи, у Научном камиону, испред Тржног центра Ушће
• 10. јул: радионица Прозор у облаке, 17-20 часова, Научни камион испред Тржног центра Ушће
• 10. јул: радионица Ветроказ, 17-2о часова, Научни камион испред Тржног центра Ушће
• 10. јул: радионица Мозгалице 17-22 часа, Научни камион испред Тржног центра Ушће
• 10. јул: Телескопи, 20-22 часа, плато испред Тржног центра Ушће
• 10. јул: Истражи, покажи, одговоре потражи, 17-22 часа, плато испред Тржног центра Ушће
• 10. јул: Science Busking, 16-19 часова, плато испред Тржног центра Ушће

Кањижа

• Од 04. до 08. јула: Летњи језички камп, 10-15 часова, Научни клуб
• Од 04. до 09. јула: Летњи научни камп, 00-24 часа, Научни клуб и обала Тисе

Кикинда

• 10. јул: Последице глобалног загревања, 17 часова, базени Спортско-рекреативног центра

Крагујевац

• 10. јул: Дан науке кроз науку за децу, 19 часова, Научни клуб
• 11. јул: Посета астрономској опсерваторији, 21 час

Лесковац

• 10. јул: Мистерија игре, 17 часова, Научни клуб
• 10. јул: Изградња Теслиног центра у Лесковцу, 18 часова, Научни клуб
• 10. јул: Представљање техничке школе ”Раде Металац”, 19 часова, Научни клуб
• 10. јул: Посматрање звезданог неба, 20 часова, Научни клуб

Смедерево

• 05. и 06. јул: Увод у програмирање игара, 10 часова, Научни клуб

Ниш

• 08. јул: Пројекција документарног филма о Николи Тесли, 18 часова, Научни клуб
• 10. јул: Тура Тесла и Ниш са почетка 20. века

Чачак

• 09. јул: Тесла на ФТН-у, 9-15 часова, хол Факултета техничких наука
• 09. јул: Предавање ”Торањ у Варденклифу. Теслин увећавајући предајник. Принципи рада”, 12 часова, Факултет техничких наука
• 09. јул: Предавање ”Одјеци Теслиних открића у Србији”, 13 часова, Факултет техничких наука
• 09. јул: Тесла за младе (изл0жба, радионица, играоница), 9-12 часова, Научни клуб

Шабац

• 08. јул: Од весла до Лондона, 12 часова, Научни клуб

Крушевац

• 10. јул: Роботика од настанка до будућности, Научни клуб

Нови Пазар

• 09. јул: Руђер Бошковић, наш суграђанин, 17 часова, Научни клуб

Истражите више о Дану науке

Пријавите се за радионице у оквиру манифестације Истражи, покажи, лето потражи