Текст: Бојана Миловановић

Србија је званично почела преговоре о чланству са  Европском унијом, а у низу најразличитијих области и преговоарачких поглавља на ред ће доћи и оно под бројем 25 – истраживање и наука. Циљ овог поглавља је испуњавање практичних услова да Србија постане део Европског истраживачког простора.

Иако формално није чланица ЕУ, Србија већ учествује у бројним научним пројектима и чланица је бројних научно-истраживачких мрежа и организација. Приступањем научном систему Европске уније, државама чланицама се отварају могућности пуноправног учешћа у програмима ЕУ за науку и истраживање, што омогућава укључивање њених научника у међународне пројекте и обезбеђивање додатних средстава за финансирање истраживања.

За младе научнике у Србији, ово представља нову шансу да представе и развијају своје потенцијале ван граница Србије. Научници и истраживачи имаће могућност да у склопу бројних међународних пројеката успоставе интензивну сарадњу, ојачају капацитете, искористе бројне могућности у овој области, како би промовисали напредак и развој науке.

Преговори у завршној фази

Развој науке значи и развој привреде, па би, дугорочно гледано, Србија могла да има велике користи. Свако поглавље у преговорима са Европском унијом подразумева усклађивање са њеним правним тековинама, а из Министарава просвете, науке и технолошког развоја стиже одговор да је Србија потпуно спремна за то.

“Обавештени смо о ставу држава чланица, да је Србија у овом тренутку довољно спремна да отвори преговоре о Поглављу 25. Како би било могуће приступити отварању овог поглавља, Србија је позвана да поднесе преговарачку позицију за конференцију о приступању. Преговарачка позиција се овог часа налази у завршној фази припреме”, казао је помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић.

Државни секретар у Министарву просвете, науке и техмолошког развоја Вера Дондуе сматра да, иако званично још није чланица ЕУ и преговарачко поглавље о науци још није отворено, српски научници већ имају конкретне користи од европских интеграција и практично јесу део европске научне заједнице.

„Учествујемо у различитим програмима и организација, наши научници су већ изузетно ангажовани“, казала је Дондур и као примере навела учешће у програму Хоризонт 2020,  Еурека, као и чланство у ЕRА (European Research Area).

Према њеним речима једина значајнија организација у којој Србија не учествује  је Еуроатом, тело које се бави нуклераном енергијом. Дондур  истиче и да чланство у том програму и организацији захтевало већа средства, и није приоритет за Србију. Дондур је појаснила да ће се отварањем поглавља 25 и званичним приближавањем чланству Србије у ЕУ отворити веће шансе и средства за инфраструктурна улагања у науку и научне институције.

COST акције

Када је реч о науци Србија већ има доста конкретних користи и развијану сарадњу са Евопском унијом. Један од примера је и учешће Србије у Европском програму за сарадњу у домену научних и технолошких истраживања (European co-operation in the field of scientific and technical research – COST). Овај програм финансира Евроска комисија.

COST омогућава да се национална истраживања координирају на европском нивоу, кроз учешће што већег броја земаља. COST “акције” омогућавају да се повежу научници који се баве истом облашћу и да своја знања размењују кроз сарадњу у заједничком пројекту. Акција и рад на истраживању траје четири године, а земље учеснице се могу придруживати и у току самог пројекта.

Професорка Јованка Левић из Института за прехрамбене технологије је представник Србије у Научном комитету COST програма. “Србија је изузетно активна у COST програму и учесници смо бројних акција”, казала је Левић. Жеља је, тврди она, да се све веће шансе у вођењу пројеката дају мањим и мањим развијеним земљама, а не само Фрнцуској или Нермачкој. Србија би ту прилику могла да искористи.

“Ови програми су посебно битни за младе научнике, јер им отварају нова знања, пружају шансу да сарађују са колегама широм Европе и да напредују. Предвидјено је да се у току рада на пројекту проведе и до три месеца у некој научној институцији мимо наше земље и за то су обезбедјена средства”, навела је Левић.

Текст: Бојана Миловановић*

На јесен, када захладни, птице лете ка топлијим, јужним крајевима. Ипак, хиљаде километара које прелети ласта или рода за њу доносе велике изазове и велики напор, током којег птица изгуби око четвртину своју тежине.

Са једног на други континент, преко Средоземља, избегавајући мреже ловаца, којих је највише на Малти и Кипру. Сушна Сахара се због недостатка хране прелеће се у „једном даху“, како би се што пре стигло до плоднијих савана, где коначно нешто може да се поједе и повртати енергија. 

На овом путу птице су одувек вребале опасности, лоши временски услови или природне катастрофе на подручјима на којима се одмарају или зимују. Ту су и тешко премостиве препреке попут високих зграда, релеја, далековода, збуњујућих и прејаких светала градова. Процењује се да сваке године стотине милиона птица северне хемисфере страда током сеобе.

„Читава сеоба условљена је потрагом за храном и повољним местом за гнежђење“, објашњава орнитолог Драган Симић, из Лиге за орнитолошку акцију Србије.

Потрага за храном

Током зимских месеци дневна светлост траје краће, недовољно да би птице себи обезбедиле довољно хране. Зато велики број врста из северних и умерених предела неповољни део године проводи далеко од места на којима се гнезди.

Многе врсте птица које живе у умереним областима планете не могу да преживе неповољан период године (јесен, зиму и рано пролеће), када је храна теже доступна и када је темпетура сувише ниска. Хладан период године посебно је неповољан за птице које се хране инсектима, гмизавцима и водоземцима који су у то време неактивни или рибама чија су водена станишта често замрзнута.

„Птице се за нас селе на југ, али ако живите у, на пример, Кејптауну, онда оне лете на север, ка еквиторијалним пределима“, прича орнитолог Симић. Процењује се да у Србији живи око 360 вста птица селица, неке се селе далеко, па су поједине овдашње чапље кашичарке виђене у Израелу или Тунису. 

Птице у сеобама често иду у великим јатима, па нису ретке ситуације да и поједини авионски летови због њихове најезде буду ометени. Становници Истанбула, града на Босфору, могу да посведоче о „најездама“ галебова и пеликана, којима у одредјеним периодима године град уме да буде потпуно „опкољен“.

Правци сеоба

Већини људи познато је да се неке врсте птица, попут ласте и роде, селе на југ, у Африку. 

Ипак, сеоба различитих птица одвија се у различитом правцу. Многе врсте, посебно водених птица, из Источне Европе путују на обале Медитерана и Атлантика. Велики број врста прелеће Средоземно море на његовим најужим деловима – Гилбралтар, Босфор и Суец. Циљ су зимовалишта у Африци.

Најчешће су сеобе птица на дуге стазе, али то може да буде и свега неколико стотина километара удаљености. Као пример ту су лабудови, које виђамо у нашем току Дунава, а померају се и селе  дуж панонске низије и средње Европе. 

„Дунав је не само коридор, него и мамац да птице проведу зиму, јер се готово никада не леди и птице то знају“, објашњава Симић. Мало је познато да, осим што поједине врсте одлазе на југ, постоје и оне врсте које зиму проводе у нашим крајевима. Због повољних услова око 300.000 птица зимује у Србији.

Због умерене климе и простирања на две реке Београд је добро место за зимовање птица, па има и повољних услова за развој еко-туризма. Као део понуде могли би да се издвоје Ушће и Ратно острво. Многе врсте птица селе се увек на иста места, до којих путују устаљеним рутама, док друге једноставно лутају.

Птичји компас

Роде, птице грабљивице, ждралови и друге крупне врсте, које се приликом летања ослањају на ваздушне струје, најчешће користе коридоре који се простиру изнад најужих делова мора. За већину певачица и других мањих врста птица, шумарци, појасеви жбуња, тршћаци или чак зелене површине у насељима играју кључну улогу у успешном прелажењу великих обешумљених предела, каква су пољопривредни предели. 

Мистерија оријентације птица одушевљава људе од давнина и још  није довољно проучена. Познато је да поједине врсте за оријентацију користе магнетно поље Земље, док се друге оријентишу на основу положаја звезда. Ипак, сматра се да велики број врста птица користи оријентире на земљиној површини (реке, планине, језера и мочваре, чији положај изузетно добро памте и прате приликом сеоба. У данашње време, када се изглед предела брзо мења услед човековог деловања, сеоба многих врста постаје све тежа и неизвеснија.

Сеоба већине врста птица сувише је дуга и захтевна да би је прешле у једном даху. Селице се најчешће одмарају на подручјима богатим храном, водом или на местима која су безбедна. За европске птице посебно значајна одморишта налазе се на језерима и мочварама јужне Европе, острвима у Средоземном мору и оазама у северној Африци. Одморишта или миграторне станице од непроцењивог су значаја за успешну сеобу птица.

Нажалост, многа традиционално значајна одморишта данас су уништена или нарушена човековим деловањем – развојем пољопривреде, индустрије, туризма. Због тога птице често немају довољно снаге да успешно стигну до својих одредишта током дуге и исцрпљујуће сеобе. 

* Ауторка је новинарка новинске агенције БЕТА.