Прикази

Жене у хемији

ЦПН припрема издање о академским почецима српских хемичарки ауторке Љиљане Ристић

Текст: Сташа Бајац

Прву диплому на Јестаственично-хемијском одсеку Филозофског факултета стекла је Мирослава Димитријевић 1897, наводи Љиљана Ристић, аутор књиге Прве српске хемичарке, једног од издања које Центар за промоцију науке планира за 2012. годину.

Ауторка, иначе дипломирана хемичарка, позабавила се академским почецима српских хемичарки с краја 19. и почетка 20. века. Од могућности да присуствују предавањима, али не и да дипломирају, па све до првих докторских теза и рада у Министарству, жене у Србији бориле су се за равноправност и право на образовање. 

Међу пионирима студенткињама крајем 19. века биле су девојке које су студије хемије похађале на Филозофском или Техничком факултету. Број студенткиња је порастао пошто је 1905. тада Велика школа преиначена у Универзитет, чиме је решено и питање ванредног студирања. Наиме, жене су само на њега и полагале право, али по оснивању Универзитета могле су да приме диплому, а потом и да раде у просвети и лабораторијама што раније није био случај.

По речима Љиљане Ристић, „од краја 19. века па до Другог светског рата дипломе хемичарски и инжењера хемије стекло је 139 жена из Србије. Од њих 139, 18 је дипломе добило у Француској, четири у Швајцарској, две у Чешкој, једна у Немачкој, а остале у Србији. Девет жена су биле доктори наука. Према броју хемичарки, а поготову према броју докторки наука, Србија је ишла у корак са савременим европским државама које су биле у економском погледу јаче и богатије од Србије, а у образовном и културном смислу на много вишем нивоу.“

Но, српско друштво у то доба ипак није у потпуности омогућавало поптуни развој потенцијала својих надарених академских грађанки. Према подацима које ауторка износи, око половина дипломираних хемичарки се по завршетку студија удавала и посвећивала породици, одричући се потенцијалне каријере у науци. Она такође налази и занимљиве податке који се тичу оне друге половине.

„Највећи број жена радио је у просвети (23%), а предавале су хемију у гимназијама, Вишој женској школи, Техничкој школи, Трговачкој школи. Поред просвете, хемичарке су радиле у Царинској лабораторији при Министарству финансија (10%), у Државној хемијској лабораторији (7%), у Железничкој лабораторији Министарства саобраћаја (3%) и на другим местима (7%). Поред докторки хемије које су биле професори Универзитета, неколико жена радиле су као асистенткиње на Београдском универзитету, а неколико хемичарки објављивало је научне и стручне радове и писало средњошколске уџбенике“, наводи се у раду.

Промоција првих хемичарки

УНЕСКО и Међународна унија за чисту и примењену хемију прогласили су 2011. Међународном годином хемије. На овај начин обележено је и сто година од доделе Нобелове награде Марији Кири 1911.

По речима иницијатора, ова манифестација стреми повећању свести о улози хемије у решавању људских проблема, да подстакне интересовање за хемију међу младим људима, и да пробуди ентузијазам за креативну будућност хемије.  

Поред многих других активности, Србија се овим светским догађајима придружила и кроз издаваштво. На иницијативу Иванке Поповић, председнице Српског хемијског друштва, дипломирана хемичарка Љиљана Ристић спровела је истраживање о првим женама које су у Србији изучавале хемију. Податке до којих је дошла моћи ћете да прочитате у књизи коју ће ове године објавити Центар за промоцију науке.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs