Tema Elemenata: Lažne vesti

Prvi ovogodišnji, a 11. po redu broj Elemenata, bavi se, između ostalog, temom lažnih vesti, senzacionalističkih i netačnih informacija koje se plasiraju pod maskom novinarskog izveštavanja

Glavna tema novog broja Elemenata su fake news, odnosno lažne vesti – pitanje koje je tokom prethodne godine sve više dobijalo na značaju u globalnim razmerama. Prvi ovogodišnji broj, a jedanaesti u nizu, donosi i priče o Kandinskom, ugroženim i izumrlim vrstama, Nobelovoj nagradi za ekonomiju, glutenu, Darvinovim vanzemaljcima, kao i mapu bakterija koje nastanjuju kuhinju i uzbudljivu priču Danijela Šemovica o čudesnom svetu biljaka.

Uprkos brojnim obećanjima tradicionalnih medijskih giganata, vlada pojedinih zemalja, pa čak i nekih društvenih mreža, da će 2017. biti godina borbe protiv trenda fake news ili lažnih vesti, svedoci smo da do toga, ipak, nije došlo. Štaviše, početkom novembra Kolinsov rečnik engleskog jezika – jedan od najcenjenijih u anglosaksonskom svetu – objavio je da je sintagma 2017. godine „lažne vesti“. Tako će se fake news naći u sledećem štampanom izdanju ovog rečnika, koje se objavljuje na svakih tri do pet godina.

U obrazloženju odluke Kolinsovi lingvisti navode da je upotreba termina – koji je proslavio američki predsednik Donald Tramp – u 2017. godini povećana za neverovatnih 365 odsto u odnosu na 2016. Sam rečnik termin definiše kao „lažnu, često senzacionalnu informaciju koja se distribuira pod maskom novinskog izveštavanja“. „Lažne vesti, bilo kao izjava o činjenicama ili kao optužba, ove godine su neizbežan [termin], koji doprinosi podrivanju poverenja društva u medijske izveštaje: s obzirom na sveobuhvatnost pojma i njegovu redovnu upotrebu od strane predsednika Trampa, jasno je da je Kolinsova odrednica za 2017. godinu ’lažne vesti’ vrlo stvarna vest“, izjavila je Helen Njusted, šefica Kolinsovog Odeljenja za jezički sadržaj.

Reč fake je prvobitno pripadala slengu, a koristili su je kriminalci u želji da sakriju svoje ilegalne aktivnosti. Najpre je fake bio glagol i označavao je proizvodnju falsifikata – na primer, pravljenje lažnog novca ili dokumenata. Moguće je da ova reč potiče od italijanskog glagola facciare, što znači „napraviti“ i pretpostavlja se da je u engleski jezik došla putem slenga koji se zvao „polari“, a uzimao je reči korišćene među mornarima u mediteranskim lukama. Prvi put je fake počeo da se koristi uz reč news u komedijama, i to u The Daily Show Džona Stjuarta i The Day Today Krisa Morisa. Negde tokom 2005. godine ovaj termin označava lažne novinske vesti koje su plasirane ne da bi zasmejavale ili bile satirične, već iz čiste zle namere onih koji su ih pustili među publiku. Tokom kampanje za američke predsedničke izbore 2016. godine, primećen je ogroman broj veb-sajtova koji su objavljivali lažne priče o kandidatima pod maskom novinarstva. Onda je u januaru 2017. godine Donald Tramp odbacio izveštaje Si-En-Ena o njegovim navodnim vezama sa Rusijom kao „lažnu vest“. Čitavu 2017. godinu obeležile su tvrdnje da su priče koje nekoga diskredituju zapravo „lažne vesti“, kao i istrage o širenju takvih priča.

Elementi se prodaju na kioscima širom Srbije, a mogu se poručiti i onlajn na prodavnica.cpn.rs

Pretplatite se na časopis Elementi: cpn.rs/pretplata

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs