Тема Елемената: Лажне вести

Први овогодишњи, а 11. по реду број Елемената, бави се, између осталог, темом лажних вести, сензационалистичких и нетачних информација које се пласирају под маском новинарског извештавања

Главна тема новог броја Елемената су fake news, односно лажне вести – питање које је током претходне године све више добијало на значају у глобалним размерама. Први овогодишњи број, а једанаести у низу, доноси и приче о Кандинском, угроженим и изумрлим врстама, Нобеловој награди за економију, глутену, Дарвиновим ванземаљцима, као и мапу бактерија које настањују кухињу и узбудљиву причу Данијела Шемовица о чудесном свету биљака.

Упркос бројним обећањима традиционалних медијских гиганата, влада појединих земаља, па чак и неких друштвених мрежа, да ће 2017. бити година борбе против тренда fake news или лажних вести, сведоци смо да до тога, ипак, није дошло. Штавише, почетком новембра Колинсов речник енглеског језика – један од најцењенијих у англосаксонском свету – објавио је да је синтагма 2017. године „лажне вести“. Тако ће се fake news наћи у следећем штампаном издању овог речника, које се објављује на сваких три до пет година.

У образложењу одлуке Колинсови лингвисти наводе да је употреба термина – који је прославио амерички председник Доналд Трамп – у 2017. години повећана за невероватних 365 одсто у односу на 2016. Сам речник термин дефинише као „лажну, често сензационалну информацију која се дистрибуира под маском новинског извештавања“. „Лажне вести, било као изјава о чињеницама или као оптужба, ове године су неизбежан [термин], који доприноси подривању поверења друштва у медијске извештаје: с обзиром на свеобухватност појма и његову редовну употребу од стране председника Трампа, јасно је да је Колинсова одредница за 2017. годину ’лажне вести’ врло стварна вест“, изјавила је Хелен Њустед, шефица Колинсовог Одељења за језички садржај.

Реч fake jе првобитно припадала сленгу, а користили су jе криминалци у жељи да сакриjу своjе илегалне активности. Наjпре jе fake био глагол и означавао jе производњу фалсификата – на пример, прављење лажног новца или докумената. Могуће jе да ова реч потиче од италиjанског глагола facciare, што значи „направити“ и претпоставља се да jе у енглески jезик дошла путем сленга коjи се звао „полари“, а узимао је речи коришћене међу морнарима у медитеранским лукама. Први пут jе fake почео да се користи уз реч news у комедиjама, и то у The Daily Show Џона Стjуарта и The Day Today Криса Мориса. Негде током 2005. године оваj термин означава лажне новинске вести коjе су пласиране не да би засмеjавале или биле сатиричне, већ из чисте зле намере оних коjи су их пустили међу публику. Током кампање за америчке председничке изборе 2016. године, примећен jе огроман броj веб-саjтова коjи су обjављивали лажне приче о кандидатима под маском новинарства. Онда jе у jануару 2017. године Доналд Трамп одбацио извештаjе Си-Ен-Ена о његовим наводним везама са Русиjом као „лажну вест“. Читаву 2017. годину обележиле су тврдње да су приче коjе некога дискредитуjу заправо „лажне вести“, као и истраге о ширењу таквих прича.

Елементи се продају на киосцима широм Србије, а могу се поручити и онлајн на prodavnica.cpn.rs

Претплатите се на часопис Елементи: cpn.rs/pretplata

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs