Енкрипција функционише тако што ваше податке чини потпуно нечитљивим онима коjима нису намењени, а постоји пет основних алгоритама
Колико jе заштита података важна, наjбоље говори податак са америчког Института Понемон да компаниjе годишње губе милионе управо због безбедносних пропуста на своjим рачунарима.
Постоjи неколико врста заштите – али би о енкрипциjи, односно шифровању, сваки корисник рачунара морао да зна. Енкрипција функционише тако што ваше податке чини потпуно нечитљивим онима коjима нису намењени. Добар пример jе е-меjл софтвер PGP, коjим се ваше писмо претвара у низ насумично поређаних карактера коjи, тако написани, не представљаjу баш ништа. Ово писмо може да прочита само онаj коме сте га наменили, тj. коме пошаљете таjну лозинку за дешифровање е-меjла.
Пет је основних алгоритама за енкрипциjу, тj. шифровање података:
1. Triple DES – користи три поjединачна кључа (насумични низови битова направљени искључиво за шифровање и дешифровање података) од коjих сваки има 56 битова, па jе укупна дужина кључа 168 битова. Наjвише се користи на пољу финансија.
2. RSA – стандардни алгоритам у шифровању података коjи се шаљу путем интернета (горепоменути PGP софтвер). RSA користи два кључа – jедан за енкрипциjу и други за декрипциjу.
3. Blowfish – оваj алгоритам подели поруке на блокове од по 64 бита и потом их конвертуjе у шифре. Наjвише се користи на платформама за електронско плаћање, и jедан jе од наjфлексибилниjих и наjпоузданиjих.
4. Twofish – користи кључеве дужине до 256 битова, али jе за дешифровање потребан само jедан кључ. Сматра се jедним од наjбржих алгоритама и идеалан jе за употребу и код софтвера и код хардвера.
5. AES – овај алгоритам користи америчка влада, као и многе друге организациjе, првенствено из приватног сектора. AES употребљава кључеве од 128, 192 и 256 битова (последња два кључа су за оне податке коjи мораjу да буду заштићени посебно добро). Сматра се да jе управо у овом алгоритму будућност заштите податка из приватног сектора.