Svaki put kada korisnik traži određene podatke, računar mora da ih pronađe u memoriji i učini dostupnim. U tome mu pomažu algoritmi
Ne prođe dan da nešto ne tražimo – ključeve, knjigu, punjač za mobilni telefon ili nešto na internetu. Slično se dešava i kod računara – svaki put kada korisnik traži određene podatke, računar mora da ih pronađe u memoriji i učini dostupnim. Kako bi takve zadatke obavili brzo i tačno, računari koriste različite algoritme za pretragu.
Primeri jednostavnih algoritama pretrage su linearna pretraga, koja poredi traženi element sa svakim elementom u nizu, sve dok ne naiđe na podudaranje, kao i binarna pretraga, koja neprestano cilja sredinu određenog niza i u svakom sledećem koraku deli novi deo niza na polovinu dok ne dođe do prave vrednosti. Međutim, postoje i mnogo složeniji algoritmi pretrage.
Kada tražimo nešto na internetu, želimo određenu informaciju, a ne milijarde internet stranica. Rešenje zadatka pronalaženja prave informacije bi bilo nemoguće bez internet pretraživača. Jedan od najšire korišćenih je Gugl pretraživač, koji uključuje seriju složenih algoritama sposobnih da u delu sekunde izbace uređenu listu stranica na osnovu naše pretrage.
Iako su detalji ovih algoritama strogo čuvana tajna, poznati su nam osnovni koraci u pretrazi. Prvo se analiziraju reči koje smo ukucali u pretraživač u cilju razumevanja njihovog tačnog smisla, nakon čega se analiziraju učestalost i pozicija tih reči na internet stranicama. Stranice se na kraju rangiraju na osnovu aktuelnosti sadržaja, iskustva drugih korisnika i povezanosti sa drugim stranicama.